Siva ekonomija u Srbiji: nalazi i preporuke za reforme

1. Siva ekonomija u Srbiji: nalazi i preporuke za reforme dr Saša Ranđelović Ekonomski fakultet u Beogradu - FREN Beograd, 19.06.2013.

2. Šta je siva ekonomija? • Siva ekonomija se definiše kao skup svih legalnih tržišnih aktivnosti proizvodnje koje se namerno prikrivaju od državnih organa iz jednog ili više razloga: • radi izbegavanja poreza na dohodak, dodatu vrednost ili drugih poreza, • radi izbegavanja doprinosa za socijalno i zdravstvenoosiguranje, • radi izbegavanja pojedinih zakonskih standarda koji važe na tržištu rada, kao što su minimalna zarada, maksimalno radno vreme, bezbednosni standardi itd, i • radi izbegavanja pojedinih administrativnih procedura.

3. Osnovna istraživačka pitanja • Osnovni cilj studije je izrada strategije i preporuka za formalizaciju sive ekonomije • Istraživačka pitanja: • Koji su to ključni uzroci sive ekonomije u Srbiji? • Koliki je obim sive ekonomije u Srbiji? • Koji su oblici sive ekonomije najzastupljeniji u sektoru preduzeća i preduzetnika, u kojim sektorima i regionima? • Kojim merama bi se mogao smanjiti obim sive ekonomije u Srbiji?

4. Uzroci sive ekonomije • Uzroke sive ekonomije smo podelili na: • uzroke iz oblasti poreskog sistema, • uzroke iz oblasti institucija tržišta rada, • uzroke iz finansijskog sektora, • ostale institucionalno-ekonomski uzroke

5. Korišćeni podaci • Raspoloživi statistički podaci (nacionalni računi) • “Anketa o uslovima poslovanja preduzeća u Srbiji” • Sprovedeno na reprezenativnom uzorku od 1,251 registrovanog preduzeća i preduzetnika u Srbiji, od 16–22. oktobra 2012. • Anketiranje je sproveo IpsosStrategic Marketing • Anketirani najčešće vlasnici preduzeća i preduzetnici metodom “lice u lice” u formi intervua • I pored mogućih rizika, Anketa je uspešno realizovana sa visokim procentom odgovora na skoro sva pitanja iz upitnika

6. Makroekonomska procenasive ekonomije • Siva ekonomija je procenjena na osnovu tri metoda: • MIMIC metod (Multiple indicators, multiple causes)/statistički modeli • Metod poštovanja poreskih propisa kod domaćinstva (Household Tax Compliance method)/indirektan metod • Na osnovu podataka Ankete/direktan metod

7. Procena sive ekonomije u CEE – MIMIC model (2000-2010), % BDP

8. Makroekonomska procena sive ekonomije u Srbiji • Procene različite zbog različitog obuhvata • MIMIC metod najobuhvatniji, svi sektori i oblici sive ekonomije • HTC metodom obuhvaćena samo siva ekonomijadomaćinstva • Na osnovu Ankete procenjeni samo najvažniji oblici sive ekonomije u preduzećima (u prometu proizvoda i rad na crno)

9. Siva ekonomija u sektoru preduzeća i preduzetnika • Oko 28% privrednih subjekata u Srbiji se bave sivom ekonomijom • 1/4 PDV obveznika plaćanja obavljaju gotovinski, dok 1/5ima neformalno zaposlene • Koji privredni subjekti su više skloni aktivnostima sive ekonomije od ostalih? • preduzetnici (30,7%), • mlade firme (32,1%), • u građevinarstvu (43%), poljoprivredi (34%), ugostiteljstvu i saobraćaju (33%) • sa 5-19 i velika preduzeća sa 250 i više zaposlenih (oko 32%) • u Centralnoj Srbiji (33%)

10. Procena poreskog jaza u Srbiji • Poreski jaz– razlika između hipotetičkog (teorijskog) poreza i stvarno naplaćenog poreza. • Procena poreza za tri najvažnija poreska oblika: PDV, porez na dohodak, doprinosi za socijalno osiguranje.

11. Procena fiskalnih efekata formalizacije sive ekonomije • Smanjenje sive ekonomije i poreskog jaza u Srbiji • na nivo proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope u srednjem roku=> dodatni javni prihodi od 0,8-1,1% BDP • na nivo proseka zemalja Zapadne Evrope u dugom roku => dodatni javni prihodi od 1,9% BDP

12. Mere za suzbijanje sive ekonomije • Siva ekonomija je pitanje racionalnog izbora u uslovima neizvesnosti • …za smanjenje potrebno smanjiti koristi od sive ekonomije i povećati troškove bavljenja sivom ekonomijom • Poreske stope vs. kazna vs. verovatnoća otkrivanja • Neophodna sveobuhvatna i sinhronizovana primena mera u tri oblasti: • Fiskalna politika • Institucije tržišta rada • Finansijski sektor • Uslovi poslovanja

13. Mere iz domena fiskalne politike • Smanjenje fiskalnog opterećenja rada • Ukidanje poreskih olakšica kod poreza na dobit preduzeća i ujednačavanje oporezivanja imovine fizičkih i pravnih lica • Smanjenje broja i pojednostavljenje poreskihprocedura • Povećanje broja zaposlenih u Poreskoj upraviangažovanih na kontroli obveznika, povećanje njihove kvalifikovanosti i unapređenje metodologijeza odabir predmeta kontrole • Unapređenje prakse dosledne primene propisanihkazni za utaju poreza • Zabrana prodaje novih industrijskih proizvoda na buvljim pijacama, zelenim pijacama i na ulici • Uvođenje u poreske evidencije neregistrovanihgrađevinskih objekata

14. Mere iz domena fiskalne politike • Realociranje zaposlenih u Poreskoj upravi saadministrativno-tehničkih poslova, na otkrivanjeočiglednih vidova utaje poreza • Intenziviranje primene Zakonskih odredbi ounakrsnoj proceni imovine i dohodaka • Unapređenje koordinacije Poreske uprave i drugihdržavnih organa posebno u pogledu razmene informacija • Unapređenje aktivnosti države na naplatiprijavljenih poreskih obaveza • Kredibilno obavezivanje države da u budućnostineće biti otpisa potraživanja po osnovu kamata na neplaćene javne prihode • Edukacija stanovništva o značaju i vrednosti uslugadržave, kao i o negativnim efektima sive ekonomije,kroz sistem obrazovanja i medije • Sistematski rad na unapređenju kvaliteta javnihusluga (obrazovanja, zdravstvene zaštite,administrativnih poslova i sl.)

15. Mere iz domena tržišta rada • Ukidanje minimalne osnovice za doprinose za socijalno osiguranje • Uvođenje povoljnijeg poreskog tretmana za mini imidi poslove • Svođenje odnosa minimalne zarade prema prosečnoj na oko ili ispod 40% sa sadašnjih 50% • Visinu otpremnine povezati sa stažom kodposlodavca, a ne sa ukupnim radnim iskustvom • Produžiti maksimalno trajanje ugovora na određenovreme na tri godine • Podizanje starosne granice za odlazak u penziju, aktuarsko prilagođavanje visine penzije očekivanomkorišćenju penzije • Uvođenje beneficija za rad • Podrška formalnom samozapošljavanju krozgrantove i startap kredite

16. Mere iz domena tržišta rada • Uvođenje većih nadležnosti Inspektorata za rad i Tržišne inspekcije, uključujući i pravo inspektora dakontrolišu rad neprijavljenih firmi i da izričuodređene kazne • Uvođenje sistema procene rizika i upravljanjarizicima u inspekcijskom nadzoru

17. Mere u finansijskom sektoru • Smanjenje gotovinskih plaćanja i podsticajibezgotovinskog plaćanja • Smanjenje neformalnih izvora finansiranja • Formalizacija doznaka iz inostranstva koje setransferišu neformalnim kanalima

18. Mere iz domena uslova poslovanja • Rešavanje problema „feniks“ preduzeća • Uvođenje MSP testa i modela standardnog troška • Pojednostavljivanje regulatornih (adminstrativnih)zahteva • Uređenje konsultativnog procesa • Pravovremeno usvajanje podzakonskih akata • Sprovođenje mera smanjenja nelojalne konkurencije • Formiranje e-portala licenci, dozvola, saglasnosti,odobrenja • Smanjenje zahteva potrebnih za započinjanjeposlovanja u pojedinim sektorima • Uspostavljanje javno dostupnog elektronskogregistra propisa • Unapređenje postupka izdavanja građevinskihdozvola • Legalizacija objekata

19. Mere iz domena uslova poslovanja • Rešavanje problema feniks“ preduzeća • Uvođenje MSP testa i modela standardnog troška • Pojednostavljivanje regulatornih (adminstrativnih)zahteva • Uređenje konsultativnog procesa • Pravovremeno usvajanje podzakonskih akata • Sprovođenje mera smanjenja nelojalne konkurencije • Formiranje e-portala licenci, dozvola, saglasnosti,odobrenja • Smanjenje zahteva potrebnih za započinjanjeposlovanja u pojedinim sektorima • Uspostavljanje javno dostupnog elektronskogregistra propisa • Unapređenje postupka izdavanja građevinskihdozvola • Legalizacija objekata

20. Zaključak • Siva ekonomija u Srbiji za oko 15% (tj. za oko 3% BDP) veća nego u većini drugih zemalja CEE • Realističan cilj: smanjenje sive ekonomije na nivo proseka zemalja CEE (3-5 godina), tj. na nivo EU (7-10 godina) • Za ostvarenje cilja neophodna sinhronizovana, brza i sveobuhvatna primena svim identifikovanih mera • Parcijalna i ad hoc primena mera ne bi donela željene efekte

21. Hvalana pažnji! Pitanja i komentari? randjelovic@ekof.bg.ac.rs