5. FINANSIJSKI ME NADŽMENT

1. 5. FINANSIJSKI MENADŽMENT • poznavanje finansijskih instrumenata, tehnika i troškova je jedan od najvažnijih zadataka M., • top M. često zanemaruje poznavanje finansija i potcenjuje uticaj fin. na uspeh kompanije, • nepoznavanje finansija može uništiti bilo koju kompaniju, M. može da dođe u sukob sa zakonom, • M. finansija se u osnovi bavi sledećim aktivnostima: • Budžetiranjem, • Upravljanjem fin. alatkama, • Upravljanjem troškova.

2. 5.1. Budžetiranja budžet predstavlja finansijski plan, odnosno plan priliva i odliva finansijskih sredstava, pokazuje iz kojih izvora dolaze i zašto su finansijska sredstva potrošena, predstavlja finansijsko oruđe koje se koristi u donošenju finansijskih odluka, za svaki posao treba poseban B. koji se ujedinjuju u godišnje budžete, faktori budžeta svakog pojedinačnog posla su: Opšti istorijat predhodnih sličnih slučajeva, Prognoze za budućnost, Prihodi i troškovi koji se očekuju, Izvori finansiranja (pozajmljena sredstva, plaćanja unapred, postojeća sredstva) navedene faktore treba posmatrati u korelaciji sa planom proizvodnje i prometa.

3. Finansijska istorija • M. morada koristi prošlost kako bi bio što realniji, • najbolja finansijska istorija je ona koja se radi za period od tri godine, • M. se mora osloniti na procene, što je M. iskusniji procene su tačnije, • tehnika visoko- nisko gde se M. odlučuje o najgorem i najboljem scenariju, • ako su gubici koji se mogu dogoditi kod najgoreg scenarija podnošljivi projekat se prihvata, • metod je pogodan kod malih i srednjih investicionih poduhvata, gde nema puno mesta za greške.

4. Opšte stanje ekonomije • budžet kompanije često zavisi od opšteg stanja ekonomije, • indikator zdrave ekonomije obično uključuje nisku stopu nezaposlenosti i stabilnu stopu inflacije, • indikator kapitalnih investicija. Realno projektovanje prihoda i troškova • logično i realno projektovan budžet je osnova za donošenje kvalitetnih M. odluka, • pored realno planiranog prihoda M. mora realno da projektuje i troškove, • u praksi M. pravi dve tipične greške kada projektuje budžet: • kada precenjuje prihode, • kada potcenjuje rashode. • M. mora da zna da prihodi ulaze na jedna vrata, a troškovi izlaze na brojna vrata, • M. se više bavi troškovima , nego projektovanjem prihoda, • kvalitet budžeta više zavisi od informacija na osnovu kojih je sačinjen.

5. 5.2.Upravljanje finansijskim alatima • finansijski M. imasvoja pravila i principe na osnovu kojih donosi odluke ili predlaže top M. donošenje strategijskih odluka, • najvažniji instrumenti, odnosno alatke za izvođenje zaključaka su: • struktuiranje računovodstvenih kodova, • utvrđivanje bruto i neto profitne stope, • utvrđivanje granice rentabilnosti, • obezbeđenje solventnosti. • - ove elemente u fin. analizi treba posmatrati u jedinstvu i međusobnim interakcijama.

6. Struktuiranje računovodstvenih kodova • svaki prihod odnosno rashod mora imati račun za evidentiranje, • struktuiranje rač. kodova se vrši putem Jedinstvenog kontnog okvira, odnosno kontnim planom, • svaki račun kod ima numerički listing, što olakšava pronalaženje pojedinačnog prihoda ili rashoda, • npr. marketing 100, reklamiranje 101, posebno rekl. 102, brošure 103 i sl., • korespondiranje sa okruženjem preko Međunarodnih računovodstvenih standarda, • široka primena računovodstvenih softvera.

7. Utvrđivanje bruto i neto profita • finansijski cilj svakog orijentisanog biznisa je stvaranje profita, • profit je termin za zaradu koja premašuje ukupne troškove, • neprofitne organizacije-višak prihoda nad rashodima, • profitabilnost se izražava profitnom stopom, tj odnosom profita i ostvarenog prihoda, • profitna stopa je mera profitabilnosti svake kompanije, • stepen ostvarenja profitne stope se može sagledavati na tri načina: • upoređenjem planirane i ostvarene profitabilnosti, • upoređenjem sa drugim granskim preduzećem ili prosekom privrede, • upoređenjem u dva različita vremenska perioda. • voditi računa o korišćenju prosečnih vrednosti, zbog toga je bolje utvrditi rang kompanije (uspešno, neuspešno) i upoređenje vršti na takav način.

8. c) Utvrđivanje granice rentabilnosti • M. je često u dilemi kakvu odluku doneti u zavisnosti od promena pojedinih varijabli proizvodnje i troškova, • granica rentabilnosti se izražava putem prelomne tačke, • sa prelomnom tačkom se mogu simulirati uticaj promena pojedinih varijabli na ukupan profit kompanije, • Prelomna tačka se utvrđuje u pet koraka: • Razvrstavanje ukupnih troškova na fiksne i varijabilne, • Utvrđivanje stope varijabilnih troškova, • Utvrđivanje stope profita, • Izračunavanje stope marginalne dobiti, • Utvrđivanje prelomne tačke. • PRIMER

9. Obezbeđenje solventnosti • u okviru obezbeđenja solventnosti važno je smanjivanje troškova, • sposobnost M. da konstantno smanjuje troškove i osigura profit je uslov uspešnosti kompanije i M., • prikazivanje profita, a računi prazni - insolventnost, • za izbegavanje insolventnosti potreban je pozitivni protok novca, • za obezbeđenje pozitivnog protoka novca potrebno je: • produžiti rokove plaćanja dobavljačima, • preispitivanje rokova plaćanja kupaca (skraćenje), • za obezbeđenje od nelikvidnosti kompanija treba da formira poseban fond.

10. 5.3. Menadžment troškova • ključna aktivnost svake organizacije, jer ako se prihodima moraju pokriti rashodi, • visoki troškovi su kao visoka temperatura u čovečijem organizmu, • troškovi nikad nisu optimalni, niti zadovoljavajući oni se stalno moraju preispitivati, analizirati i smanjivati, • troškovi se moraju adekvatno kontrolisati, • efikasno upravljanje troškovima podrazumeva poznavanje vrste, karakteristike i tendencije troškova od strane M.,

11. Podela troškova • poznavanje pojedinih vrsta troškova (fiksni, varijabilni, opšti) je azbuka M., • M. mora poznavati vrste i karakteristike, jer oni različiti utiču na efikasnost organizacije, • sa stanovišta reagovanja na obim učinka postoje fiksni i varijabilni troškovi.

12. Fiksni troškovi • nastaju nezavisno od obima učinka u organizaciji, • u praksi su to: amortizacija, invest. održavanje osiguranje, zakup, administracija, članarina, • različiti pri svakom obimu učinka: apsolutno fiksni i relativno fiksnitroškovi, • apsolutni fiksni nastaju samim formiranjem kompanije, • relativno fiksni su fiksni samo u jednom intervalu ili zoni, izlaskom iz te zone oni se menjaju, • uvek ih treba posmatrati na nivou organizacije.

13. Zakonitosti u upravljanju fiksnim troškovima • značajno je jer opredeljuju prelomnu tačku opravdanosti ulaganja, • suština upravljanja fiksnim troškovima se svodi na sledeće: • U masi su uvek konstantni, • Prosečni fiksni troškovi imaju degresivni karakter, najviši su pri najnižem korišćenju kapaciteta, • Koeficijent elastičnosti fiksnih troškova je uvek jednak nuli, jer ne reaguje na promene u stepenu iskorišćavanja kapaciteta. • što se ostvare niži fiksni troškovi, ostvariće se veći profit.

14. Varijabilni troškovi • troškovi čija visina zavisi od proizvodnog učinka, • u srazmeri su sa stepenom iskorišćenja kapaciteta, • konstantni su po jedinici proizvoda, • nema ih ako poslovni sistem nema aktivnosti pa se nazivaju „troškovima produkata“.

15. Zakonitosti varijabilnih troškova • kompanije imaju različite varijabilne troškove, • mogu biti: • Proporcionalni, menjaju se u istoj srazmeri kao i obim učinaka, dok se troškovi po jedinici proizvoda ne menjaju, • Degresivni troškovi, povećavaju se porastom učinka, ali na način da je njihov rast sporiji od rasta učinka, • Progresivni , rastu brže od porasta učinaka. • progresija ili degresija rasta troškova zavisi od strukture troškova.

16. 5.4. Mafijaško upravljanje kapitalom • iskustva poznatih mafijaških grupa u upravljanju kapitalom, • u upravljanju kapitalom mora se biti „inteligentniji, ambiciozniji i energičniji od svojih takmaca, a za uspeh je potrebna sreća i rad bez skrupula“, • „živeti sa vukovima znači da morate znati urlikanje“, • Reketiranje, je zaštita od kriminalaca koje pružaju kriminalci, naplaćivanje dugova od drugih lica, • Pranje novca, jedan od načina upravljanja mafijaškim kapitalom, oko 25% profita se ostvari pranjem novca, • Drugi oblici mafijaških transakcija, lažna dokumentacija i korišćenje nenamenskih kredita koji se odobravaju na osnovu te dokumentacije. • finansijski menadžeri moraju biti „aždaje sa sedam glava i ruku“.