TEHN OLOŠ KI PROGRES I PRIVREDNI RAZVOJ SRBIJE I CRNE GORE

1. TEHNOLOŠKI PROGRES I PRIVREDNI RAZVOJ SRBIJE I CRNE GORE Prof. dr Stevan Devetaković Ekonomski fakultet Beograd

2. TEHNOLOŠKI PROGRES KAO NAJDINAMIČNIJI FAKTOR • ZNAČAJNE RAZLIKE U ODREĐENJU POJMA • VRLO USKO – napredak u veštini, mehaničkoj spremnosti, oruđima za rad, umešnosti, zanatima, odnosno metodama vršenja neke svrsishodne delatnosti ljudi • VRLO ŠIROKO – proces napretka u svim elementima užeg značenja, kao i brojni ekonomski efekti, zatim nerazdvojna povezanost sa naukom, te socijalne posledice • RAZLIKOVANJE POJMOVA TEHNIKA I TEHNOLOGIJA • TEHNIKA – materijalni elementi i metode obavljanja delatnosti • TEHNOLOGIJA – nauka, sistematizovano znanje o metodama proizvodnje

3. TEHNOLOŠKI PROGRES - definicija STALAN, NA NAUCI ZASNOVAN PROCES a)usavršavanja materijalnih elemenata proizvodnje (sredstava, predmeta rada, kao i izvora energije), obučenosti i osposobljenosti rada, proizvodnih metoda, organizacije i upravljanja proizvodnjom, u čijem se rezultatu postiže povećanje društvene produktivnosti rada, i b) stvaranje novih proizvoda i novih vrsta već poznatih proizvoda što rezultira u širenju kruga društvenih potreba i obezbeđenju njihovog potpunijeg zadovoljavanja U biti savremenog tehnološkog napretka stoji ekono- mija ukupnog društvenog rada, sa ciljem stvaranja uslova za sve potpunije zadovoljenje ličnih i društ- venih potreba

4. TEHNOLOŠKI PROGRES KAO NAJDINAMIČNIJI FAKTOR* DELUJE IZAZIVAJUĆI: • stalne promene relativnog značaja proizvodnih činilaca (koje se sve preciznije mogu meriti rasčlanjavanjem tehn. progresa kao globalnog faktora) • kvalitativan razvoj svih elemenata ekonomskog potencijala • supstituciju činilaca, pre svega onih koji su oskudni • omogućuje međugransku pokretljivost činilaca • širi granice korišćenja pojedinih elemenata procesa proizvodnje • podiže efikasnost upotrebe i vrši racionalizaciju svih faktora • sve veću zastupljenost kvalitetnijih faktora (u koje je uloženo više rada i opredmećeno više znanja, pa se kao rezultat podiže produktivnost i efikasnost) • pozitivne promene u privrednoj strukturi (pomerajući je ka sve produktivnijim i efikasnijim grupacijama i granama) • neravnomerno, trajno i neiscrpno deluje na pojedine delove privrede, omogućuje difuziju na ostale zemlje • stalan rast obima proizvodnje i njenu dostupnost širem krugu potrošača * NAJPOTPUNIJE DOLAZI DO IZRAŽAJA U ZEMLJAMA KOJE SU PROŠLE FAZU POČETNE INDUSTRIJALIZACIJE ILI SU VEĆ RAZVIJENE

5. TIPOVI TEHNIČKOG PROGRESA UTVRĐIVANJE TIPOVA VRŠI SE SA CILJEM ISTICANJA NAJVAŽNIJIH KARAKTERISTIKA, OSNOVNIH DOMENA I DOMINANTNIH PRAVACA PROMENA NAJČEŠĆE PRIMENJIVANI POSTUPCI: • Cobb-Douglas-ova proizvodna funkcija ili njene modifikacije • CES (Constant Elasticity Substitution) funkcija OSNOVNA PODELA TIPOVA TEHNIČKOG PROGRESA neutralan pristrasan kapitalno intenzivan kapitalno štedni radno štedni radno intenzivan NIVOI ANALIZE • osnovni priv. subjekt • grana grupacija sektor • ukupna privreda

6. K Y' Y Y'' Y Y' 0 L K 0 L TIPOVI TEHNIČKOG PROGRESA NA OSNOVU PROIZVODNIH FUNKCIJA Neutralan tehnološki progres Pristrasan tehnološki progres K - kapital L - rad Y – obim proizvodnje Metodom proizvodnih funkcija dobijaju se orijentacione ocene, pa se podrazumeva da se uz njih vrši kvalitativna analiza

7. TIPOVI TEHNIČKOG PROGRESA OSTALE POZNATIJE METODE RAZLIKOVANJA TIPOVA • R. F. Harrod – pri nepromenjenoj ceni kapitala neutralan je ako se ne menja kapitalni koeficijent (kt = k0), odnosno pristrasan (kt  k0). Kapitalno intenzivan je pri kt > k0, a kapitalno štedni kt < k0. • B. Horvat – za neutralan drži onaj pri kome se ne menja vrednosti sastav kapitala uz datu (nepromenjenu) stopu viška vrednosti, a ako se pod istim uslovima menja vrednosni sastav kapitala povećava-kapitalno intenzivan tehnološki progres, odnosno smanjuje-kapitalno štedni tip. • M. Kalecky posmatra odnose tehničke opremljenosti i produktivnosti, a to je samo drugi izraz za Harrod-ov pristup. • R. Solow se koncentriše na produktivnost pri datoj ceni rada, pa neutralnim smatra tehn. progres uz nepromenjenu produktivnost. Radno je intenzivan onaj što izaziva rast produktivnosti, a radno štedni koji pri datoj ceni rada izaziva pad produktivnosti. Za celokupnu privredu smatramo da je najpogodniji Harrod-ov, dok je za vođenje aktivne politike potrebno izvršiti detaljnije analize u privredi/delovima.

8. RETROSPEKTIVA TEHNIČKOG PROGRESA KAO PREDMET INTERESOVANJA NAUKE • već od samog nastanka ekonomske nauke kao posebne discipline (kraj XV v.), s jedne strane, uvođenje mašina valja podržavati jer vodi rastu produktivnosti, na drugoj, smanjenje broja zaposlenih pri nepromenjenom obimu proizvodnje • Klasična škola se usredsređuje na probleme nezaposlenosti • Neoklasična škola (XIX i početak XX veka) idealizuje tržišni mehanizam koji automatski vodi ravnoteži, što ne remeti ni tok t.p. koji vodi privrednoj ekspanziji • Keynes i postkejnzijanci napuštaju ideal ravnoteže • Teorija privrednih ciklusa. Posebno mesto tu pripada Schumpeter-u jer je povezao sa tehničkim progresom i teorijom privrednog rasta • značajno mesto u društvenim naukama uopšte pripada Marx-u koji je shvatio i naučno obrazložio odlučujuću ulogu tehnološkog napretka uštedama rada, izvršio analizu stvaranja viška vrednosti otkrivši pokretačku snagu t.p. u tržišnoj privredi (putem mehanizma akumulacije kapitala). Izvršio jeCELOVITU NAUČNU ANALIZU TEHNIČKOG PROGRESA (kroz kritiku klasične političke ekonomije) i razvoja tehnologije do industrijske revolucije

9. OSNOVNE ISTORIJSKE ETAPE TEHNOLOŠKOG PROGRESA Prva, odlikuje je fizički rad, najdiže traje i promene su veoma spore, uglavnom počiva na empiriji, umnim i fizičkim sposobnostima pojedinca Predstavlja izuzetno dugo razdoblje fizičkog rada tokom koga su se sredstva za rad svodila na jednostavne alate i sprave, proizvodi izolovani pojedinac ili manja grupa ljudi od kojih svaki izvodi čitav proces od početka do kraja. Kao rezultat toga veoma se sporo uvećava produktivnost rada, pa se veliki deo članova zajednice nalazi neposredno u proizvodnji. Sa razvojem proizvodnje i rastom produktivnosti rada, stvaraju se uslovi za formiranje viškova, izdvajaju se zanati od poljoprivrede, te vrši razmena, a potom izdvaja i trgovina. Promene nastaju formiranjem kooperacije u kojoj pojedinci na osnovu sopstvenog individualnog kapitala angažuju nekoliko radnika, primenjuju jedinstvenu organizaciju i upravljaju proizvodnjom Manufaktura deluje na podelu rada unutar određene proizvodnje, specijalizaciju radnika i alata, pa time postepeno i na dalju društvenu podelu rada

10. OSNOVNE ISTORIJSKE ETAPE TEHNOLOŠKOG PROGRESA Druga etapa,počinje industrijskom revolucijom ise karakteriše mehanizaci-jom postupaka – nastankom mašine alatljike i parne mašine J. Watt-a (kraj XVIII veka) omogućena je prostorna koncentracija i stvaranje niza mašina koje se dopunjuju čineći jedinstven industrijski proces Od industrijske revolucije tehnološki progres zahvatajući jednu mašinu ili grupu izaziva lančanu reakciju potrebom za usklađivanjem kapaciteta celine – efekat međusobnog podsticanja inovacija U društvenoj podeli rada se izdvaja proizvodnja mašina u poseban odeljak Formira se zasebna naučna disciplina – tehnologije koja brojne, raznovrsne procese sistematski povezuje sa dostignućima prirodnih nauka, omogućava uvođenje postupaka iz jednih oblasti u brojne druge (primer hemijskih postupaka) Menja se položaj proizvođača u procesu, omogućava zapošljavanje žena, pa i dece. Podrazumeva univerzalnost radnika (sposobnost da menjaju grane u kojima se zapošljavaju i prilagođavaju se raznovrsnim poslovima)

11. OSNOVNE ISTORIJSKE ETAPE TEHNOLOŠKOG PROGRESA Druga etapa, nastavak Ritam rada mašina potčinjava radnika i disciplinuje ga, a na drugoj strani umne i fizičke sposobnosti za kontrolu, upravljanje i opsluživanje ograničavaju moguće ubrzanje proizvodnje/njeno intenziviranje Koncentracija proizvodnje, veliki privredni subjekti mogu ući u rizik uvođenja inovacija, vrši se depersonalizacija kapitala i objektiviziraju metode ocene poslovanja i upravljanja. U slučaju monopola (ekstrem koncentracije) omoguća-va odlaganje primene tehnoloških novina Neravnomeran tok tehnoloških inovacija sa stanovišta vremena, grana i oblasti, pa i čitavih privreda, koji se od industrijske revolucije, pored neravnomernosti na koju smo napred ukazali, odlikuje kontinuiranošću i kumulativnošću procesa, te sve kraćim vremenom od nastanka neke ideje do primene inovacije

12. OSNOVNE ISTORIJSKE ETAPE TEHNOLOŠKOG PROGRESA NASTANAK I PRIMENA IZABRANIH INOVACIJA

13. RETROSPEKTIVA TEHNIČKOG PROGRESA Sem promena u tehnici, konstrukcijama, tehnologiji i nauci u celini, uspeh i efektuiranja zavisio je i od opšteg nivoa razvijenosti zemlje, raspoloživosti kapitala i radne snage, preduzetničke inicijative, političkih i ostalih društvenih uslova Nemoguće ograničavanje inovacija samo na zemlju prve primene. Međunarodna razmena od industrijske revolucije omogućila je njegovo veoma brzo “širenje”, pa je posebno posle drugog svetskog rata tehnološki progres ostvaren u dotle neviđenim razmerama Veliki deo tehnološkog progresa ne čine epohalna otkrića, već predstavlja proces “rojenja” pronalazaka, tj. brojna dalja usavršavanja – stalnim prilivom, kumuliranjem

14. OSNOVNE ISTORIJSKE ETAPE TEHNOLOŠKOG PROGRESA Treća osnovna etapa, obeležena automatizacijom. Započinje nizom promena koje se nazivaju i trećom tehnološkom revolucijom Prva tehnološka revolucija – transformacija čoveka od lovca i sakupljača dobara iz “slobodne prirode” u proizvođača Druga tehnološka revolucija ili industrijska revolucija – započinje primenom mašina/mehanizama u procesu industrijske i drugih proizvodnji, sve do mehaničke automatizacije procesa Treća započinje primenom automatizovanih i drugih postupaka, na kvalitativno novim osnovama, što znači da se čovek kao proizvođač pomera iz procesa proizvodnje na sam njen rub. “Mašine” vrše potpunu kontrolu, regulisanje i upravljanje celokupnim procesima, dok čovek zadržava za sebe kreativne aktivnosti u vezi sa tim. Nastavlja se i promena novih materijala i izvora energije

15. TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA PRETPOSTAVKE • Elektronski, digitalni računar (1944.) kao osnovna komponenta savremenih, automatizovanih proizvodnih i drugih postupaka • Transformacija materije u energiju (1945.) eksplozija atomske bombe • Objavljena knjiga 'Cybernetics' kojom je data osnova teorije sistema Njima su stvoreni uslovi za temeljnu promenu suštine proizvodnje Iscrpljivanje generičkih snaga i raspoloživosti faktora za obrazac razvoja (paradigmu) koji je formiran nakon industrijske revolucije Kriza sedamdesetih aktuelizovala i ubrzala primenu i difuziju, stvaranje i upotrebu novih tehnologija Intenziviranje međunarodne razmene, međunarodne naučno-istraživačke i razvojne saradnje, komunikaciono povezivanje što sve rezultira stvaranjem novih tehnologija i njihovu difuziju naročito od sedamdesetih godina XX veka

16. TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA–VAŽNIJI PRAVCI DELOVANJA • Mikroelektronika najznačajnija sa stanovišta savremenog tehnološkog napretka, tipičan predstavnik visokih tehnologija, tri velika područja primene: informacione tehnologije, roboti i ostali neinformacioni oblici (mašine alatljike sa numeričkom kontrolom) • Osnovna podela na proizvodnju “hardware-a” (materijalnih elemenata) i “software-a” (programa kojima se omogućuje upotreba različitih komponenti) Razlikujemo iz u ekonomskoj analizi sa stanovišta troškova koje izazivaju - sredinom pedesetih godina hardware=80% i software=20%, da bi već polovinom osamdesetih taj odnos bio inverzan

17. TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA–VAŽNIJI PRAVCI DELOVANJA Bitne karakteristike mikroelektronike/savremene visoke tehnologije • kritična zavisnost od široke tehnološke osnove • velikauslovljenostnaučnim, istraživačkim i razvojnim radom • ima strategijski značaj za svaku zemlju • vrlo kratak životni vek proizvoda i procesa • brzo zastarevanje stalna trka sa vremenom • visok rizik u investiranju • izrazito međunarodni karakter svih aktivnosti od istraživanja i razvoja do proizvodnje i marketinga • tesna povezanost faza - invencija(rađanje ideje), inovacija (primena ideja u realnim proizvodima i uslugama) idifuzija(širenje novih proizvoda/usluga) na potencijalnom tržištu

18. TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA–VAŽNIJI PRAVCI DELOVANJA Biotehnologija • primena bioloških organizama, sistema, te pojedinih procesa u proizvodnji i uslugama. • vršenje genetskih manipulacija dolazi se do novih osobina već postojećih ili stvaranje novih orgnizama. Razvoj skopčan sa neslućenim opasnostima Ogromne mogućnosti poboljšavanja karakteristika, ali i zloupotreba sve do ugrožavanja opstanka pojedinih vrsta u okruženju, pa i samog čoveka. Upravo stoga moraju se razvijati naučne, tehnološke i etičke norme počev od jedinke pa do čitave međunarodne zajednice Sadrži potencijal za ostvarenje značajnih ekonomskih efekata primenom genetskog inženjerstva i drugih postupaka - obezbeđenjem trajnih izvora dovoljnih količina hrane, stabilnost pojedinih vrsta i otpornost na negativna dejstva iz okruženja, širenje mogućnosti korišćenja za sada neiskorišćenih potencijala, te održavanja i unapređivanje ekološke ravnoteže

19. TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA–VAŽNIJI PRAVCI DELOVANJA Novi izvori i oblici energije primena atomske energije u mirnodopske svrhe (1956. elektrana V. Britanija) metodom fisije (cepanja atoma), a uveliko se u laboratorijama istražuju mogućnosti primene metod fuzije čime bi praktično bila rešena energetska ograničenja prate je kolebanja u širenju zbog visokog rizika havarija i opasnosti nekontrolisanog zračenja, problemi deponovanja otpada i upotrebljenih postrojenja racionalizacija upotrebe svih izvora ioblika primarne energije, povećanje njihovog stepena iskorišćenja kombinovanje različitih oblika i izvora energije u cilju minimiziranja ukupnih troškova uz istovremenu težnju za optimalnim zadovoljanjem društvenih potreba

20. TREĆA TEHNOLOŠKA REVOLUCIJA–VAŽNIJI PRAVCI DELOVANJA Novi materijali kojima se omogućava supstitucija prirodnih sirovina/materijala sintetički proizvedenim iz široko rasprostranjenih materija u okruženju ili potpuno iskorišćavanje otpadnih materijala iz postojećih procesa Dva su osnovna pravca delovanja na postojeće sirovine prilagođavajući ih daljom obradi ili omogućuje potpunije korišćenje i energetske uštede na korišćenje širokorasprostranjenih materijala iz prirode koji do ovog stepena razvijenosti nisu korišćeni Na ovaj pravac delovanje utiče više naučnih oblasti i grana, bilo pojedinačno ili u kombinaciji. Kao najvažnije izdvajamo - hemiju, fiziku, biohemiju i biologiju Tokom nekoliko poslednjih decenija XX veka proizvodnja novih materijala se udvostručavala svakih 5-6 godina (po prosečnoj god. stopi 11,5%-14% godišnje)

21. ?

22. Industrijalizacija- promotor tehnološkog progresa • Proces industrijalizacije pre formiranja jedinstvene države na južnoslovenskim prostorima započet samo u severnim i zapadnim delovima • U međuratnom periodu (1920-39.) industrija razvijana spontano, sporo i sa značajnim udelom stranog kapitala • Uvoz sredstava za rad iz više zemalja koje imaju različite standarde i tehničke norme, te mali udeo proizvodnje sredstava za rad u društvenom proizvodu industrije - nepovoljnosti za tehnološki napredak

23. Industrijalizacija - promotor tehnološkog progresa • Posle Drugog svetskog rata i izvršene socijalne revolucije menja se ekonomska politika i vrši izbor pravaca industrijalizacije • Polovinom šezdesetih nije izvršen odgovarajući zaokret u pravcu osavremenjavanja industrijske proizvodnje • Ne vrši se preorijentacija u pravcu jačeg oslanjanja na domaći naučno istraživački i razvojni potencijal • U industrijskim i drugim preduzećima na teritoriji Srbije i Crne Gore stvorene su “samo” 16 do 62 organizacione celine ili izdvojene grupe stručnjaka za istraživanja i razvoj • Uvođenje novih programa/proizvoda 2,5 do 3,5 hilj. i napuštanje 1,5 do 2 hiljade

24. Industrijalizacija - promotor tehnološkog progresa Po broju novih proizvoda na teritoriji Srbije i Crne Gore prednjače: • metalna industrija • elektroindustrija • hemijska industrija • drvna industrija

25. Problemi izbora tehnike u jugoslovenskoj privredi

26. Kriteriji izbora tehnike u privredi zemlje • dostignuta ekonomska razvijenost i izabrani razvojni prioriteti • raspoloživost sopstvene akumulacije po obimu i naturalnoj strukturi • mogućnost da se međunarodnom razmenom menja naturalni sastav i poveća realni obim akumulacije • struktura investicija • veličina kapaciteta • vreme gradnje i aktivizacije • raspoloživost radne snage, kvalifikaciona struktura i potrebno vreme za njeno prilagođavanje • stepen zaposlenosti, te obrazovanost stanovništva kao okvir unutar koga se kretati izbor

27. Tehnološki progres i uključivanje u međunarodnu razmenu • Uvoz elemenataza tehnološki razvoj u relativno kratkom roku daje značajne efekte • Menja se karakter uvožene tehnologije u SFRJ/SRJ • od one za proizvodnju sredstava rada i ostalih reprodukcionih dobara (pedesetih godina ) • preko one za proizvodnju potrošnih dobara (šezdesete) • ka kompleksnim tehnološkim sistemima (sedamdesete godine)

28. Tehnološki progres i uključivanje u međunarodnu razmenu Problemi: • neselektivan uvoz sa stanovišta jačanja sopstvenih istraživanja i razvoja • ograničenja u korišćenju: • obavezan uvoz materijala ili komponenti, • zabrane izvoza u celini ili na pojedina tržišta • zabrana razvoja • plaćanje i po prestanku korišćenja patenta i sl. • parcijalni nastup pa su se dešavale višestruke kupovine različitih tehnologija za iste ili slične proizvode • ograničena sredstva namenjena IR i nedovoljna koncentracija kadrova po pojedinim oblastima, čak samo za praćenje novih tehnologija

29. Tehnološki progres i uključivanje u međunarodnu razmenu U sadašnjoj etapi vrhunska tehnologija postaje veoma skupa u fazi nastajanja i primene što ograničava zemlje u razvoju ili manje po veličini (iako razvijene) da je šire primenjuju. Ublažavanje tog ograničenjavidimo kroz: • udruživanje zemalja • izbor oblasti prodora i prioriteta • koncentraciju raspoloživih NIR potencijala • dostizanje vrhunskih rezultata u izabranim oblastima omogućuje razmenu za odgovarajuće iz drugih zemalja Dramatičnost situacije na prostoru SFRJ se još za SRJ i pojača-va međunarodnom blokadom uvedenom odmah po njenom formiranju, te je tako onemogućena u ravnopravnijem i trajnijem uključivanju u međunarodnu podelu rada

30. Tehnički progres, produktivnost i ekonomska efektivnost društvene privrede na teritoriji Srbije i Crne Gore Prosečne godišnje (kontinuelne) stope rasta * Na osnovu podataka za zaposlenost i produktivnost u stalnim cenama 1994. godine.

31. Tehnički progres i zaposlenost celina privrede SFRJ, pa i njen deo ekonomija Srbije i Crne Gore naišao je na barijeru rasta ekstenzivnim uvećanjem angažovanih činilaca – radne snage i kapitala, te je nužan zaokret u ekonomskoj politici i strategiji razvoja postavlja se načelno, teorijsko pitanje da li u sadašnjoj fazi tehnološki progres deluje kumulativno u pravcu smanjenja ili povećanja zaposlenosti u nekoj nacionalnoj privredi na iskustvima najrazvijenijih privreda nema jednoznačnog odgovora na ovu dilemu, pa ni teorijski se ne može neposredno odgovoriti ipak, uz sve razlike u analizi i definicijama, u nacionalnim ekonomijama čiji su opšti razvojni potencijali veliki, tehnološki progres kumulativno deluje u pravcu povećavanja zaposlenosti nacionalne ekonomije koji zaostaju u primeni najsavremenih, vrhunskih tehnologija, preovlađuju one u kojima kumulativna zaposlenost opada

32. Institucionalni i materijalni uslovi i ograničenja u našoj zemlji • nesklad između proklamovanih ciljeva sistemskih promena i normativnih rešenja kojima su oni trebali da budu podržavani • u fazi administrativno centralističkog razvoja i prve dve decenije razvoja samoupravnog sistema podsticajni uticaj države na svim nivoima vršen je u pravcu ekstenzivnog razvoja domaće naučno istraživačke osnove, ali ne i oslanjanja na nju, odnosno primenu njenih rezultata • dezintegracija u privredi od početka sedamdesetih i tome odgovarajuće usitnjavanje naučnih, tehnoloških i razvojnih kapaciteta – nedovoljna koncentracija kadrova i sredstava, te skromni rezultati. Suprotan tok od onoga u razvijenim nacinalnim ekonomijama i njihove široke međunarodne saradnje

33. Institucionalni i materijalni uslovi i ograničenja u našoj zemlji • slaba tehnička opremljenost NIR organizacija i neracionalno korišćenje postojeće opreme • organičena sopstvena akumulacija privrednih subjekata i rizik pri finansiranju istraživanja • započeta tranzicija, blokada i nepostojanje strategije tehnološkog razvoja u celini uzev rezultiraju ograničenjima bržoj primeni savremenog tehnološkog napretka kao činioca bržeg razvoja nacionalne privrede u nas