Prenos vlasni štva lokalnoj samoupravi u Srbiji: pravna i administrativna pitanja

1. Magyar Köztársaság Külügyminisztériuma Ministarstvo inostranih poslova Republike Mađarske Prenos vlasništva lokalnoj samoupravi u Srbiji: pravna i administrativna pitanja Prof. dr Zlatko Stefanović

2. Režimi svojine u Srbiji nakon Drugog Svetskog rata • U početku: nacionalizacija i dominacija režima opštenarodne, državne i društvene svojine • Kasnije: dominacija društvene svojine, a u odnosu na lokalnu samoupravu – status DPZ • 90-te: “podržavljenje” društvene svojine i oduzimanje statusa DPZ lokalnoj samoupravi • danas: iznuđena, selektivna tranzicija

3. Stanje stvoreno Zakonom o sredstvima u svojini RS • Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalna samouprava nema sopstvenu imovinu. • Sva postojeća imovina lokalne samouprave (LS), ali i sva ona koju LS stekne ubuduće – po automatizmu pripada Republici Srbiji. • Za bilo koji oblik raspolaganja imovinom koju koristi, LS mora da dobije saglasnost države. • Sva imovina koju koriste javna preduzeća i javne ustanove takođe pripada RS. • Opravdanje: potreba sprečavanja zloupotreba u raspolaganju na lokalnom nivou.

4. Efikasnost rešavanja zahteva za odobrenje raspolaganja – gradovi 2004.

5. Efikasnost rešavanja zahteva za odobrenje raspolaganja – “regioni” 2004.

6. Efekti nadležnosti Direkcije • 65% anketiranih opština i gradova se izjasnilo da na rešenje zahteva čeka više od 12 meseci. • Saglasnost je potrebna i za raskid pravnog odnosa, što je u mnogim slučajevima pogodovalo dužnicima. • Najveći broj zahteva odnosi se na izdavanje poslovnog prostora. Zbog čekanja na odobrenje procenjeno je da su u 2004. godini opštine i gradovi pretrpeli gubitak od oko 3.000.000 €, a u prvih deset godina primene Zakona – oko 43.000.000 €. • Izgubljeno je za 10 godina i oko 10.000 radnih mesta

7. Ostali efekti nadležnosti Direkcije • Nemogućnost blagovremenog ispunjenja obaveza prema vlasnicima eksproprisane imovine • Kašnjenje sa kupovinom stanova i isplatom cene za ugovorene stanove i otuđenje postojećih – godišnje oko 102.000.000 € • Kada se svi negativni efekti multiplikuju prosečnim vremenom čekanja na dobijanje saglasnosti od 3,8 godina na osnovu samo četri osnovne grupe odnosa (zakupnina, zaposlenost, porast cena zbog neispunjenja obaveze plaćanja i troškovi i kamate zbog sudskih postupaka) – gubici za JLS koje je prouzrokovao Zakon procenjeni su na 1,3 milijarde € za prvih deset godina primene Zakona

8. Uporedno pravo – Evropa • Podaci iz 2003. godine:- analizirana je 31 država članica SE- u osnovi dva sistema, ali se pojavljuje i treći- u 17 država jedan oblik; u 12 dva; u jednoj oba (Nemačka); u jednoj tri (Italija)

9. Principi pravnog položaja LS • LS mora imati pravo svojine na dobrima koja je stekla sopstvenim sredstvima • LS mora imati pravo svojine na dobrima koja služe za izvršavanje njenih funkcija • Imovina LS mora biti dovoljna za izvršavanje funkcija • LS moraju pripadati, ne samo stvari, već i sva dobra lokalnog značaja, uključujući i prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi • LS mora biti samostalna u vršenju svojih imovinskopravnih ovlašćenja

10. Nacrt Zakona o imovini LS– sumaran sadržaj • Ukida Zakon o sredstvima u svojini RS u delu koji se odnosi na lokalnu samoupravu • Uređuje svojinska prava na stvarima koje joj pripadaju i načine raspolaganja • Uređuje prava lokalne samouprave na određenim vrstama prirodnih bogatstava i dobara u opštoj upotrebi • Uređuje postupak sticanja prava na dobrima koja sada pripadaju RS, a trebalo bi da pripadnu LS • Uređuje mehanizme kontrole – zaštite od zloupotrebe

11. Režim svojine • LS ima pravo svojine na dobrima koja mogu biti u svojini i koja joj pripadaju, a ne pravo korišćenja ili neko drugo uže pravo, karakteristično za režim društvene svojine. • Lokalna samouprava vrši svojinska ovlašćenja samostalno, u granicama zakona, odnosno u skladu sa ograničenjima koja važe i za druge vlasnike. • Lokalnoj samoupravi može biti oduzeto pravo svojine, samo pod opštim uslovima koji važe i za druga lica. • Pravo svojine LS je ograničeno odredbama sličnim onima o javnim nabavkama

12. Sticanje prava svojine • Ne predviđa se vraćanje (restitucija) prava, već sticanje pravo svojine na po osnovu državine, izuzev onih čiju je državinu stekla od RS i onih koja pripadaju trećim licima. • Pravo svojine na stvarima u državnoj svojini koje su upisane kao osnovni kapital javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač JLS stiču ta preduzeća, odnosno ustanove, ali ne i na stvarima koje su im ustupljene (instalacije i druga infrastruktura). • Pravo svojine na ostalim stvarima u državnoj svojini koje koriste javna preduzeća stiče lokalna samouprava.

13. Prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi • Na prirodnim bogatstvima i dobrima u opštoj upotrebi lokalnog značaja, lokalna samouprava stiče pravo svojine, ako su dobra podobna za zasnivanje prava svojine, a ako nisu – drugo odgovarajuće pravo. • Isto važi i za druga dobra od opšteg interesa, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno. • Lokalna samouprava je, u granicama zakona, samostalna u vršenju ovlašćenja prema prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa koja joj pripadaju.

14. Postupak sticanja • Na osnovu sporazuma sa RS • Na osnovu zahteva za izmenu upisa (samo za stvari koje se još uvek vode kao da su u društvenoj svojini) • Na osnovu odluke Komisije za uspostavljanje prava svojine • Na osnovu odluke suda • Ex lege

15. Nadležnost za uspostavljenje prava lokalne samouprave • U slučaju ugovora – reč je samo o sprovođenju kod nadležnog organa • na pokretnim stvarima i dobrima koja se ne upisuju u javne registre – ex lege • na dobrima koja su upisana u javnim registrima, a vode se kao društvena svojina – u postupku pred organom koji vodi evidenciju • na ostalim dobrima koja su upisana u javnim registrima, a vode se kao svojina RS – ako nema sporazuma, u postupku pred Komisijom ili sudom

16. KONTROLA LOKALNE SAMOUPRAVE • Opasnost od zloupotreba, posebno zloupotreba u raspolaganju imovinom, rešava se na pet načina: 1. uspostavljanjem javnih registara imovine JLS i/ili upisom prava u postojeće javne registre, 2. obavezom sprovođenja odgovarajućeg postupka raspolaganja u zavisnosti od značaja dobra,3. uspostavljanjem javnog registra o raspolaganjima, 4. primenom opštih pravila o budžetskoj kontroli, odgovornosti lica i nevažnosti pravnih poslova, i5. kaznenim odredbama (krivičnopravnim, prekršajnim).

17. Kritika predloženih rešenja • Nesaglasnost sa važećim Ustavom RS (Vlada RS – Ministarstvo za lokalnu samoupravu) • Neodgovarajući kriterijum za uspostavljanje prava svojine – predložen je “funkcionalni” kriterijum (Savet Evrope) • Komplikovanost postupka (više izvora) • Nedovoljno obezbeđenje od zloupotreba (više izvora) • Nedovoljnost odredaba – trebalo bi urediti u celosti režim javnopravne svojine (SE) • Kontra mere: LS kao obveznik denacionalizacije