1 / 6

Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM 2

Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM 2. Za zemlje EU, koje su ostale izvan EMU, ustanovljen je mehanizam deviznog kursa ERM 2, sa širokom zonom fluktuacija kurseva nacionalnih valuta prema evru od +/-15%.

adem
Télécharger la présentation

Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM 2

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Mehanizam fiksiranja deviznih kurseva ERM 2

  2. Za zemlje EU, koje su ostale izvan EMU, ustanovljen je mehanizam deviznog kursa ERM 2, sa širokom zonom fluktuacija kurseva nacionalnih valuta prema evru od +/-15%. • Ovaj mehanizam je ustanovljen da bi se omogućilo pre svega Velikoj Britaniji, Švedskoj i Danskoj da uspostave kurs prema evru, koji bi podsećao na mehanizam EMS-a. • Iako je želja tvoraca ovog mehanizma bila da valute navedenih zemalja izvan EMU mogu slobodno da osciliraju u širem okviru, tokom 1992. i 1993. godine sistem je ispoljio nestabilnost i sklonost krizama. • Pored toga, ERM 2 je trebalo da spreči konkurentske devalvacije valuta zemalja izvan EMU prema evru. Konačno, zadržavanje fluktuacija kurseva u definisanim okvirima otvaralo je mogućnost da zemlje EU izvan EMU lakše ispune Mastriške kriterijume konvergencije u pogledu deviznog kursa. Ustanovljen je režim recipročnih intervencija na deviznom tržištu u cilju zadržavanja fluktuacija u navedenim okvirima.

  3. Pravilima ERM 2 je takođe predviđena mogućnost odustajanja od intervencija na deviznom tržištu, kako za ECB tako i za nacionalne centralne banke, ukoliko one mogu da izazovu poremećaje u novčanoj masi i podstaknu inflaciju. • Estonija, Litvanija i Slovenija su ušle u ERM 2, kao predvorje za prihvatanje evra, juna 2004. godine. Njihove valute su mogle da osciliraju prema evru u intervalu +/-15%. • Kipar i Malta su ušle u ERM 2 2005., a Slovačka 2006. godine. • Zemlje koje su kasnije prihvatile evro, napustile su ERM 2. • Estonoja i Litvanija su stupile u ERM 2 odmah nakon ulska u EU. • Sve tri Baltičke zemlje žele da prihvate evro ali još uvek nisu ispunile zahtevane kriterijume. • Većina od zemalja članica ERM 2 su imale stabilne devizne kurseve, jer su želele da prihvate evro. • Neke su u tome i uspele (Slovenija i Slovačka).

  4. Ulaskom u ERM 2 zemlje na izvestan način prihvataju politiku ECB. • Prihvatanje sličnih principa ima za rezultat slične stope inflacije kao u evrozoni. Primer za to je Danska koja je pratila politiku ECB, tako da je stopa inflacije u ovoj zemlji bila slična inflaciji u evrozoni. • Slično je i u Švedskoj koja je zadržala nezavisnu monetarnu politiku, ali je sledila principe ECB i ostvarila nisku stopu inflacije. • Bank of England je takođe imala sličan pristup, ali je privreda Velike Britanije manje otvorena i raspolaže naftom. Zbog toga se javlja manja podudarnost između šokova koji pogađaju Britanuju i evrozonu, što zahteva različite mere ekonomske politike, koje se efektuiraju u različitim stopama inflacije. • Pravo iznenađenje je velika stopa inflacije u Baltičkim zemljama posle 2006. godine. Boldvin i Viploš (2009, str. 275) smatraju da se radi o zemljama u sustizanju (catch-up proces), koje pogađa Balaša-Semjuelsonov efekat.

  5. Boldvin i Viploš smatraju da je prosečna godišnja apresijacija realnog deviznog kursa od 2 do 4% logična posledica Balaša-Semuelsonovog efekta. • Dinamičan rast potrošnje u Baltičkim zemljama, u odsustvu monetarne autonomije, onemogućio je centralne banke da restriktivnim merama spreče snažan rast cena. • Stoga se može očekivati da će realna apresijacija deviznog kursa imati svoju cenu u smanjivanju izvozne konkurentnosti i usporavanju privrednog rasta. • Sem toga, zemlje ERM-a su osetljive na špekulativne napade.

  6. Nove članice EU koje se nisu pridružile ERM-u preduzimaju značajne strukturne reforme privrede, tako da se njihove monetarne politike kao i stope inflacije značajno razilkju od evrozone. • Zbog toga su asimetrični šokovi u poređenju sa evrozonom znatnijeg obima. • Tri zemlje iz ove grupe (Češka Republika, Mađarska i Poljska) izrazile su nameru da se pridruže ERM-u krajem ove decenije. • Bugarska i Rumunija su stabilizovale svoje privrede, tako da se može očekivati da će se i ove dve zemlje u skorije vreme pridružiti ERM-u.

More Related