Osnovni ekonomski pojmovi

1. Osnovni ekonomski pojmovi

2. Teme ekonomskih pojmova • Kamate i krediti • Devizni kurs • Inflacija • Akcije • Investicioni fondovi

3. Kamate i krediti Opšte Kredit - novčana sredstva dobijena na osnovu ugovora o pozajmljivanju između poverioca i dužnika . Poverilac svoja novčana sredsta ustupa dužniku na određeno vreme uz određenu kamatu. Kamata- naknada koju dužnik plaća poveriocu na pozajmljena novčana sredstva. Naknada je kompenzacija za to što se poverioc odrekao novčanih sredstava na određeno vrema i što je prihvatio određene rizike. Poverilac i,ili dužnik – može biti banka , pravno lice ili pojedinac

4. Kamate i krediti • Glavnica-osnovni iznos koji je dužnik dužan poveriocu i na koji se obračunava kamata • Grejs (engl. grace) period -period počeka, tj. mirovanja otplate glavnice. Vremenski period od korišćenja kredita do prve otplate glavnice. Period tokom koga se glavnica ne naplaćuje već samo kamata. • Kamata-kamata je naknada u novcu za privremeno pozajmljivanje na korišćenje novčanih sredstava . • Kamatna stopa -stopa po kojoj se obračunava cena za privremeno korišćenje određene količine novca (kamata). Visina kamatne stope prvenstveno zavisi od ponude i tražnje za kreditima (novcem i kapitalom). • Obračun kamate – komforna i proporcionalna metoda . • NKS (nominalna kamatna stopa) -neto kamatna stopa i ne predstavlja konačnu cenu kredita. Na osnovu nje se izračunavaju otplatne rate odnosno iznos kamata na depozite.

5. Kamate i krediti • EKS (efektivna kamatna stopa) - daje realniju sliku o punoj ceni kredita jer se bazira na ukupnim troškovima koje klijent plaća banci prilikom podizanja i tokom otplate kredita. Predstavlja ukupnu cenu kredita i sastoji se od sledećih podataka: • visina nominalne kamatne stope na kredit • iznos nakanda u provizija koje banka obračunava u postupku realizacije kredita • kriterijume za indeksiranje, odnosno za revalorizaciju kredita (ukoliko su vezani za Evro) • depozit. • Varijable -kod kredita indeskiranih u evro -kretanje kursa evra – utiče na otplatu glavnice i kamate -referentna kamatna stopa – utiče na stopu kamate

6. Kamate i krediti • Kamatna stope se sastoji od referentne kamatne stope i procenta koji određuje banka ( %ref.stope + %premije banke) • Varijabilna kamatna stopa Promenljiva kamatna stopa, menja se usled promena na finanasijskom tržištu, i vezana je za referentnupernu kamatnu stopu (EURIBOR, LIBOR, BELIBOR • Fiksna kamatna stopa – ne menja se za vreme trajanja kredita • Promenom referentnih stopa menja se i kamata koja se obračunava , te su stoga banke ponudile fiksne kamatne stope kao jedan vid sigurnosti.

7. Kamate i krediti • Referentna kamatna stopa - kamatna stopa po čijim promenama se upravljaju druge kamatne stope. • BELIBOR(Belgrade Interbank Offered Rate) -Referentna kamatna stopa na srpskom međubankarskom tržištu. Za dinarske kredite. • EURIBOR (European Interbank Offered Rate) - Referentna kamatna stopa na pozajmice u evrima među prvoklasnim bankama Evrozone. Za evro kredite. • LIBOR (London Interbank Offered Rate)- Referentna kamatna stopa koju određuju pet glavnih londonskih banaka. Za CHF kredite • Pri tom sve su to dinarski krediti , čije otplate glavnice i kamate se obračunavaju po određenoj valuti

8. Kamate i krediti • Kreditna sposobnost (kreditni rejting) Karakteristika dužnika koja govori o spremnosti dužnika da ispunjava svoje obaveze po uzetom kreditu, što je i jedan od kriterijuma za analizu hartija od vrednosti. • Kreditni biro elektronski centar za evidentiranje dugovanja građana i privrede. • Kreditni uslovi - Kreditni uslovi obuhvataju podatke o utvrđenim rokovima, ceni, osiguranju i drugim karakteristikama kredita, pripadajuće kamate i sl. bitne elemente, koji se ugovorom regulišu između davaoca i korisnika kredita • Kredit indeksiran valutnom klauzulom - Kredit indeksiran valutnom klauzulom je kredit izražen u određenoj stranoj valuti i sadrži klauzulu kojom se otplata kredita vezuje za kretanje kursa te valute. • Zajam - posao kojim se između stranaka (poverioca i dužnika) formira kreditni odnos.

9. Kamate i krediti -garancije • Zaloga ili hipoteka- deo imovine u vlasništvu zajmoprimaoca koja služi za obezbeđenje duga ka zajmodavaocu, a koju zajmodavac može preneti u svoje vlasništvo ukoliko zajmoprimac prestane da ispunjava obaveze po osnovu duga. •  Žirant - žirant je osoba koja garantuje i obavezuje se da će, ukoliko korisnik iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, nastaviti plaćanje. To je lice koje je spremno da garantuje sa 50% svojih primanja da će dužnik da vrati kredit. Ova garancija se pojavljuje u kreditnom birou. Ukoliko žirant nije kreditno sposoban, može se uključiti još jedan žirant ili više njih, tako da zbir polovina njihovih neopterećenih zarada bude dovoljan za otplatu kredita. Žirant po kreditu fizičkog lica može biti pravno lice, čiji se bonitet ocenjuje. • Zatezna kamata - kamata koju obračunava poverilac dužniku, a koja se plaća na zakasneli iznos otplate glavnice ili redovne kamate. PRIMER

10. Kamate i krediti – štednja • Oročena štednja - odnosi na određeni fiksni period za koji su klijentova sredstva deponovana u banci na štednji i taj period može biti minimalan 1 mesec a maksimalan 36 meseci. Dakle sredstva su vezana za dati period i klijent ih može povuci samo ako napiše molbu i tada ne dobija redovnu kamatu već kamatu na štednju po viđenju. • Porez na kapitalnu dobit - plaća se na sve prinose od štednje u stranim valutama i iznosi 20% od iznosa pripisane kamate. Na dinarska sredstva po odluci NBS ne plaća se porez na kapitalnu dobit. PRIMER

11. Devizni kurs • Devize-deviza je svako potraživanje u inostranstvu (po bilo kom osnovu) koje glasi na stranu valutu. • Devizni kurs - devizni kurs je međusobni odnos vrednosti domaće i strane valute, tj. cena koja se u jednoj zemlji plaća za neku stranu valutu, odnosno cena strane valute izražena u domaćem novcu, koja pokazuje odnos njihovih realnih vrednosti (kupovne moći). • Spread, marža - raspon između kurseva - kupovnog i prodajnog (objasniti) • Vrste deviznih kurseva: 1 - fiksni - koji su određeni od strane centralne banke, 2 - puzajući - kod kojih je propisan raspon mogućih dnevnih promena, 3 - fleksibilni - čije kretanje nije ničim ograničeno, 4 - vođeni - to je posebna vrsta fleksibilnih kurseva, gde centralna banka interveniše iz deviznih rezervi.

12. Devizni kurs - uticaji

13. Inflacija • Inflacija - je pojava koja se manifestuje kroz opšti porast cena. • uzroci inflacije su: 1 - povećanje mase novca u opticaju po stopi koja je iznad stoperastaproizvodnje i novčani fondovi postaju veći od robnih ( zbog manjka u budžetu) 2 - obejktivno poskupljenje sirovina, energenata na svetskom tržištu ono što ulazi u cenu svakog proizvoda - nafta 3 - ukoliko je privreda uvozna, pa cene proizvoda rast jer su proizvodi iz uvoza 4 –ukoliko dinar pada zbog zadužene privrede a proizvodi su iz uvoza pa se preračunavaju u evro i iznose više u dinarima

14. Inflacija • Obračun inflacije: 1 - Bazna (core) inflacija Obračunava se na osnovu promena cena na malo nesezonske robe i usluga koje se formiraju prema uslovima tržišta. Ne obuhvata cene robe u nekim od režima regulacije (energenti, komunalne i druge usluge, lekovi i dr.), kao ni poljoprivrednih proizvoda 2 - Inflacija Izračunava se na bazi promena cena na malo robe i usluga: 60 poljoprivrednih i 340 industrijskih proizvoda i 80 vrsta usluga. Cene na malo definisane su kao cene po kojima trgovine na malo, individualni poljoprivredni proizvođači i vršioci usluga prodaju robu krajnjem potrošaču i sadrže porez na promet.

15. Inflacija • Uvezena inflacija -Rast cena na domaćem tržištu pod uticajem rasta cena uvoznih dobara, i to direktno preko rasta cena uvezenih gotovih proizvoda, ali i indirektno, preko rasta cena uvezenih inputa koji se koriste u proizvodnji domaćih proizvoda • Hiperinflacija -"Inflacija van kontrole" predstavlja veoma brz rast cena (po Caganu, preko 50% mesečno) i drastičan pad vrednosti novca, najčešće kao posledica visoke budžetske potrošnje finansirane štampanjem novca bez pokrića • Ciljana inflacija - stopa inflacije koju centralna banka planira za određeni period. Kao mera za inflaciono targetiranje koristi se: 1) indeks cena na malo, 2) harmonizovani indeks cena na malo i 3) bazna (core) inflacija. Za 2011-tu 4,5% plus minus 1,5 %

16. Akcije – hartije od vrednosti • Akcija - hartije od vrednosti čijom kupovinom se stiče vlasništvo nad delom kapitala akcionarskog društva. • sastoji se iz dva dela: plašta, koji sadrži osnovne podatke o samoj akciji (vrsta, naziv i sedište emitenta, iznos na koji glasi, broj akcija i ukupan obim emisije, prava iz akcije) i kupona, koji sadrži osnovne podatke o isplati dividende. • Sa aspekta vlasništva, sve akcije možemo svrstati u 2 osnovne grupe: - akcije koje glase na donosioca i - akcije koje glase na ime.

17. Akcije – hartije od vrednosti • Sa aspekta prava, sve akcije možemo svrstati takođe u 2 osnovne grupe: • Obične akcije predstavljaju onu vrstu akcija koje vlasniku garantuju ostvarivanje i realizaciju svih materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. • Preferencijalne ili tzv. povlašćene akcije imaju povlašćeni položaj u odnosu na obične i to uglavnom kod isplate dividende. Dividenda na ovu vrstu akcija je u principu unapred garantovana, poznata i određena u procentima ili na neki drugi način, u odnosu na nominalnu vrednost akcije. • Konvertibilne povlašććene akcije predstavljaju takvu vrstu preferencijalnih akcija koje se mogu konvertovati po želji vlasnika u obične akcije pod određenim, unapred poznatim uslovima

18. Akcije – hartije od vrednosti • Sa aspekta prava glasa. Akcije klase ''A'' nemaju glasačko pravo, ali imaju prednost kod naplate dividende nad akcijama klase ''B''. Akcije klase ''A'' ne mogu nikad preći i ni pod kojim uslovima dobiti karakter akcija klase ''B''. • Sa aspekta garantovanja dividende sa garantovanom i bezgarantovane dividende: akcije sa garantovanom dividendom su ona vrsta akcija kod kojih isplatu dividendi garantuje neka druga firma ili banka, ali nikada akcionarsko društvo koje ih emituje. • Sa aspekta prava kupovine otvorene namenje tržištu kupoprodaje, zatvorene akcije one čija je emisija i kupoprodaja ograničena samo na postojeće akcionare i između njih. 

19. Akcije – hartije od vrednosti • U nematerijalna prava, spadaju: • pravo učestvovanja u radu skupštine akcionara, • pravo odlučivanja o svim pitanjima na skupštini akcionara i • pravo dobijanja svih poslovnih informacija od poslovne i rukovodeće strukture akcionarskog društva. • Umaterijalna prava spadaju: • pravo na srazmeran deo ostvarene dobiti akcionarskog društva, • pravo ''preče kupovine'' novoemitovanih akcija • pravo na srazmeran deo likvidacione mase u postupku likvidacije akcionarskog društva

20. Investicioni fondovi • Investicioni fond je posrednik između pojedinaca kao investitora i preduzeća ili države kao emitenta vrednosnih papira. Investicioni fond, u stvari, predstavlja portfolio akcija, obveznica i ostalih hartija od vrednosti kupljen udruženim sredstvima individualnih investitora, kojim upravlja profesionalna investiciona kompanija. • investicioni fondovi ne nude fiksnu kamatu već dividende, kamate i kapitalnu dobit čija visina zavisi od načina ulaganja sredstava u fond • prihod člana investicionog fonda zavisi od veštine upravljanja ulaganjima fonda od strane profesionalne uprave.

21. Investicioni fondovi • Investicioni analitičar - Osoba koja vrši analize domaćih i stranih poduzeća, analizira i proučava stanje na tržištu, i priprema osnovu za odlučivanje u koje hartije od vrednosti će se plasirati imovina fonda. • Investicioni odbor - Predstavlja savetodavno telo Društva za upravljanje investicionim fondovima, koji donosi odluke o investiranju sredstava fonda i čine ga • investiciona kompanija finansijska institucija koja, emitovanjem svojih akcija (investicionih jedinica), od sitnih investitora sakuplja sredstva, a kupovinom tuđih hartija od vrednosti formira diversifikovani portfolio sa srazmernim učešćem svakog akcionara u njemu i prihod obezbeđuje od rasta sena akcija iz portfolia kao i pripadajuće dividende.

22. Investicioni fondovi • Investiciona jedinica Vrednost investicione jedinice fonda se dobija deljenjem neto tržišne vrednosti imovine fonda sa brojem investicionih jedinica • Prospektfonda je dokument koji bliže određuje podatke o investicionom fondu, društvu za upravljanje, poslovno ime i sedište kastodi banke, podatke o naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda, i drugo. Pre učlanjenja u fond, investitor je u obavezi da se upozna sa sadržajem Prospekta (Skraćenog prospekta) i na osnovu njega donese svoju investicionu odluku. Svrha Prospekta (Skraćenog prospekta) je da investitoru pruži informacije o društvu za upravljanje, fondu kojim ono upravlja, glavnim rizicima i strukturi ulaganja tog fonda. Veoma je važno da svaki potencijalni investitor pročita i razume sadržaj Prospekta (Skraćenog prospekta) kako bi bio u potpunosti upoznat sa oblikom investiranja koje fond nudi.

23. Investicioni fondovi • suštinska razlika između investicionih fondova i banaka, pošto investicioni fondovi ne garantuju očuvanje uloženih sredstava.ali nude veće prinose • Penzioni fondovi i osiguravajuća društva imaju sličnost sa investicionim fondovima u smislu ulaganja na dugi rok , stim što oni kroz doprinose i premije imaju redovne prihode a investicioni fond nema. primer