Principi rada sa decom iz depriviranih sredina

1. Principi rada sa decom iz depriviranih sredina Metodika rada sa decom sa posebnim potrebama PEDAGOŠKI FAKULTET JAGODINA 2007/08

2. PRINCIPI RADA SA DECOM IZ DEPRIVIRANIH SREDINA • zasnivanje odnosa na bazi poverenja i ljubavi • postupnost u radu: korak po korak • uključivanje dečjih vanškolskih znanja i iskustava • motivaciono i intelektualno aktiviranje dece • pružanje psihološke podrške deci • poštovanje kulturnog identiteta

3. 1. Zasnivanje odnosa na bazi poverenja i ljubavi • Svoj deci je veoma važno da budu voljena i emocionalno povezana sa važnim osobama u svom životu – roditeljima, vaspitačem, učiteljem. • Odrasli stvara povezanost u odnosu sa detetom kada pokazuje zainteresovanost za njegove aktivnosti i iskustva i kada mu posvećuje vreme. • Pokazivanje naklonosti prihvatanjem dečjeg zagrljaja i fizičkim kontaktom odraslog i deteta, učvrstiće doživljaj deteta da je voljeno.

4. 1. Zasnivanje odnosa na bazi poverenja i ljubavi • Topli i podržavajući odnos onoga ko dete podučava, ima velikog uticaja na ponašanje deteta i pozitivne ishode učenja. • U radu sa romskom decom, zadovoljavanje ovog uslova je još naglašenije: uspeh u učenju može se očekivati jedino ako postoji međusobno poverenje i prihvatanje.

5. 2. Postupnost u radu:korak po korak • Ne prelaziti na nove sadržaje dok se nismo uverili da su deca savladala prethodne, • sistematski proveravati da li su deca razumela šta im govorimo, • kontinuirano razjašnajvati nove pojmove ili značenja reči, • zadavati zadatke koji po težini odgovaraju dečjim predznanjima i sposobnostima: prelaki im mogu biti dosadni, a preteški frustrirajući,

6. 2. Postupnost u radu:korak po korak • zadavati deci zadatke čije rešavanje ne zahteva više od desetak minuta, • ostaviti deci dovoljno vremena za razmišljanje, biti strpljiv i ne požurivati ga, • zadavati uputstava za izradu zadataka u kratkim rečenicama, po potrebi ih ponavljati više puta.

7. 2. Postupnost u radu:korak po korak • Primer: prilikom zadavanja instrukcija i postavljanja zadatka, dete ne treba pitati "Da li si razmeo?" (jer ono može potvrdno odgovoriti iz osećanja stida što ne razume), već "Šta si razumeo?", ili "Kako si razumeo da treba da uradiš zadatak?", ili "Objasni mi šta si razumeo da treba da uradiš".

8. 3. Važnost dečjih vanškolskih znanja • dete interpretira nova znanja na osnovu postojećih, vanškolskih znanja. Učenje nije prosta akumulacija pojedinačnih informacija, već predstavlja aktivnu konstrukciju znanja od strane onoga ko uči, a novo učenje se nadovezuje na prethodno znanje. • zanemariti pethodna vanškolska zanja i iskustva značilo bi zanemariti individualnost deteta. • Znanja koje poseduje svako dete posebna su, ona zavise od njegovih životnih iskustava i socio-kulturnog konteksta u kome odrasta.

9. 3. Važnost dečjih vanškolskih znanja • Uloga odraslog koji radi sa detetom sastoji se u tome da otkrije koja znanja i iskustva dete poseduje, a da zatim sve ono novo čemu želi da ga nauči, poveže sa tim starim znanjima. • Povezivanje edukativnih aktivnosti sa svakodnevnim, vanškolskim iskustvima dece, čini aktivnosti životnim i zanimljivim. • Istovremeno, omogućava odraslom da potpunije upozna decu, a deci olakšava učenje i razumevanje onoga što uče

10. 4. Aktiviranje dece • Znači da je podstaknuta motivacija i kognitivno funckionisanje dece • Odrasli treba da osmisli aktivnosti u kojima će deca želeti da učestvuju i za koje će biti zainteresovana (motivaciona aktiviranost). Pri tom, deca treba da su skoncentrisana i da razmišljaju o onome što je predmet rada, odnosno da im je pažnja usmerena na ono što uče i da su u stanju da prate ono o čemu se govori (intelektualna aktiviranost). Ovo su osnovni preduslovi svakog uspešnog učenja, bez kojih se ne može zamisliti napredak dece u savladavanju određenih sadržaja.

11. Šta podstiče motivaciju za učenje? • bavljenje aktivnostima koje ZADOVOLJAVAJU DEČJE POTREBE (za igrom i manipulacijom konkretnim predmetima) • kada aktivnosti kojima se dete bavi poseduju određeni stepen NOVINE • kada se različite aktivnosti kojima se dete bavi ČESTO SMENJUJU • kada su aktivnosti POTKREPLJENE javnom pohvalom sa obrazloženjem ili dobrom ocenom

12. Šta podstiče motivaciju za učenje? • kada dete RAZUME reči ili pojmove koje treba da pročita, napiše ili nauči • kada su reči ili pojmovi koje dete treba da pročita, napiše ili nauči POVEZANI SA NJEGOVIM VANŠKOLSKIM ISKUSTVOM • kada dete ima prilku da SAOPŠTAVA SVOJA VANŠKOLSKA ISKUSTVA • osećanje KOMPETENCIJE koje se javlja kao posledica DOŽIVLJENOG USPEHA

13. Kako detetu omogućiti da doživi uspeh? • Prepoznajte napredak deteta, ma koliko se on činio mali (dete je uspelo da samostalno uradi jedan od pet ponuđenih zadataka) • Napravite takve zadatke (ili postavljajte takva pitanja) na koje svako dete može dati zadovoljavajući odgovor. • Dajte specifične sugestije za napredak, i nagradite dete boljom ocenom kada se napredak pojavi (na primer, ako dete ne pravi razmak između reči, skrenuti mu pažnju i dati bolju ocenu kad u tome uspe, bez obzira što reči možda nisu pravilno napisane). • Ne zaboravite da pozitivna slika o sebi raste iz uspeha i vrednovanja od strane važnih osoba

14. Šta guši motivaciju za učenje? • PRETEŠKI ZADACI, neusklađeni sa prethodnim znanjima i trenutnim mogućnostima dece • osećanja STRAHA, UGROŽENOSTI ILI IZOLOVANOSTI od drugih u školskoj učionici • NEDOVOLJNE OCENE dobijene na prvim kontrolnim zadacima, kako u prvom, tako i u ostalim razredima

15. Šta guši motivaciju za učenje? • NERAZUMEVANJE REČI I POJMOVA koje treba pročitati, prepisati, naučiti • Zadaci koji naglašavaju TAKMIČENJE I MEĐUSOBNO POREĐENJE dece: u brzini, tačnosti, posedovanju pribora • NEDOSTATAK VREMENA da se odgovori na pitanje, prepiše sa table, pročita tekst… • “NAUČENA BESPOMOĆNOST«

16. Postupci intelektualnog aktiviranja dece • pozitivno vrednovanje samostalnog davanja objašnjenja, a ne samo reprodukcije gradiva (postavljanje pitanja deci koja počinju sa ŠTA JE ili ZAŠTO ili KAKO) • povezivanje vanškolskih iskustava (primera iz života) i školskog znanja • uočavanje sličnosti i razlika (na primer, po čemu su slični, a po čemu su različiti, drvo i ruža) • razvrstavanje pojmova u kategorije na osnovu zadatog kriterijuma (na primer, kriterijum razvrstavanja može biti: boja, oblik, broj elemenata, veličina, relacije, vremenska odrednica…)

17. Postupci intelektualnog aktiviranja dece • davanje primera za neku pojavu ili pojam • približavanje onoga što je deci novo i nepoznato, tako što se povezuje sa onim što već znaju i razumeju • “prevođenje”, preformulisanje pitanja ukoliko dete nije dalo odgovor (na primer, romska deca često ne razumeju značenje reči “oduzeti”, ali im je zato blisko ako se umesto toga kaže “uzmi” ili “vadi”, odnosno umesto saberi “stavi”) • zadavanje kratkih zadataka, posle kojih sledi povratna informacija • zadavanje uputstava za izradu zadataka u kratkim rečenicama, koje se više puta ponavljaju

18. Postupci intelektualnog aktiviranja dece • proveravanje da li je dete razumelo šta se od njega traži, šta je cilj zadatka (na primer: “Ponovi šta treba da uradiš”). • podela teme na manje jedinice • izbor uspešnijeg vršnjaka koji će pomagati u učenju slabijem drugu • rad u paru i zajednička izrada zadataka • zahtev da dete samo odredi vreme koje mu je potrebno da zadatak uradi, posle čega sledi pohvala ako je to uradio za kraće vreme

19. 5. Pružanje psihološke podrške deci • Omogućite detetu da se oseća sigurno, prihvaćeno i voljeno • Saopštite detetu da je normalno kada ponekad oseća zbunjenost, ljutnju, nemoć ili napor tokom rada i učenja • Pokušajte da slabo postignuće ili nedisciplinovano ponašanje sagledate kao problem koji treba rešavati, a ne metu kritike • Na času fizičkog ili prilikom igranja društvenih igara, stavite dete da stoji pored Vas, uhvatite ga za ruku i svojim primerom pokažite ostaloj deci da vam je stalo do toga da i ono učestvuje u toj igri.

20. 5. Pružanje psihološke podrške deci • Deca koja imaju teškoća u učenju ne treba da sede sama u klupi. Izbegavajte da ih raspoređujete u poslednje klupe. • U toku časa, vodite računa da se svakom detetu bar jednom obratite: pitanjem, pohvalom, sugestijom. • Nemojte se koncentrisati na probleme deteta van skole. Pomozite mu da uspe u skoli (ako dete nema radni sto u kući, omogućite mu da domaći zadatak napiše u školi) • pokažite detetu i fizičkim kontaktom da Vam je stalo do njega (pomilujte ga, zagrlite ga, neka sedi pored Vas dok mu pregledate zadatak…)

21. 5. Pružanje psihološke podrške deci • Pružite dokaze detetu o sopstvenom napretku • Vratite dete na prethodne lekcije koje je savladalo i pokažite mu kako je to sada lako • Čuvajte primere izuzetno uspešnih dečjih radova • Prepoznajte ushićenje kod deteta kada uspe u nekom zadatku.

22. 6. Poštovanje kulturnog identiteta • Poštovanje kulturnog identiteta je važno i zbog toga što kultura "boji" sadržaje vanškolskih znanja i dečje svakodnevno, životno iskustvo, na koje edukativne aktivnosti treba da se naslanjaju. Kada se elementi kulturnog identiteta (jezik, običaji, muzika), makar u minimalnoj meri ugrađuju u edukativni proces, deca manjinskih grupa imaju pozitivan doživljaj svoje posebnosti i više mogućnosti za razvoj samo-poštovanja.

23. 6. Poštovanje kulturnog identiteta • Interesuje se za igre i način provođenja slobodnog vremena dece, • traži od dece da pričaju o svojim običajima, • želi i trudi se da brzo zapamti dečja imena i da ih pravilno izgovora, • oslovaljava decu po imenu, • nauči nekoliko reči romskog jezika i povremeno ih koristi, • zamoli decu da pevaju svoje tradicionalne pesme…

24. 7. Podizanje samopoštovanja • Cime nastavnik moze da doprinese ucenikovom pozitivnom dozivljaju sebe? • Vrednujte kod svih ucenika napor, a ne samo postignuce. • Stvorite fizicki i psiholoski bezbednu sredinu za ucenike. • Budite svesni svojih predrasuda i ocekivanja. • Izlozite i objasnite ucenicima merila po kojima ih ocenjujete i uputite ih u to kako sami sebe da ocenjuju.

25. 7. Podizanje samopoštovanja • Nadjite prikladne nacine na koje ucenici mogu kriticki a konstruktivno da govore o svom uspehu i neuspehu. • Izbegavajte destruktivna poredjenja i nadmetanja; ohrabrujte ucenike da se nadmecu u necemu za sta mogu sami da postave dostizne ciljeve. • Prihvatajte ucenika cak i kad ne prihvatate neko njegovo ponasanje ili neuspeh. • Ne zaboravite da ce ucenici bolje sebe ceniti ako im se pruza prilika da resavaju zadatke koje i oni smatraju vrednim.

26. 7. Podizanje samopoštovanja • Ohrabrujte ih da prihvataju odgovornost za nacin na koji reaguju; pokazujte im da uvek postoji izbor razlicitih nacina reagovanja. • Naucite ih da uvazavaju jedni druge. • Naucite ih da situacije opazaju i iz ugla drugih ucesnika u toj situaciji, a ne samo iz svoga. • Pomozite im da sami sebi postavljaju realisticne, dostizne ciljeve.

27. NEKA POZITIVNA ISKUSTVA U RADU SA ROMSKOM DECOM • UPOZNAVALA SAM IH…. • Naučila sam nekoliko romskih reči i povremno ih koristila. • Čitala sam knjige o Romima. • Zamolila sam decu da pevaju svoje pesme i da ih prevedu na srpski. • Posmatrala sam njihove tradicionalne dečje igre. • Kroz igru u grupama, decu sam podsticala da prikazuju svoje običaje vezane za proslave praznika, svadbe, rođenje… • Trudila sam se da brzo zapamtim i pravilno izgovorim dečja imena, i da ih oslovljavam po imenu.

28. NEKA POZITIVNA ISKUSTVA U RADU SA ROMSKOM DECOM • PODSTICALA SAM IH I OLAKŠAVALA UČENJE… • Dok radim sa decom, imam rezervne sveske, rezač, gumicu. • Pomagala sam deci da urade domaće zadatke koje nisu mogli samostalno da urade kod kuće (na primer da naprave metar, vetrenjaču, zvečku, pripreme se za novogodišnji maskenbal, itd). • Kada su deca dobijala zadatak iz srpskog jezika koji nije odgovarao njihovom iskustvu, kroz razgovor sam se trudila da im temu približim ( na primer »Doživljaj sa letovanja«, »Moja omiljena igračka«, »Moj kućni ljubimac«, »Pogled sa mog prozora«) • Dopuštam deci da koriste prste dok računaju i dok računanje ne savladaju. • U kućici sedimo u obliku slova P.

29. NEKA POZITIVNA ISKUSTVA U RADU SA ROMSKOM DECOM • Insistiram da dete zabeleži, upamti domaći. • Osetim kada detetu treba više strpljenja da nešto naučio i to ponavljamo koliko god je potrebno. • Insistiram na urednom zadatku, pokažem kako. • Stalno decu podsećam da ako nešto bilo teško, a sada to znaju: tako će naučiti i novo što im je teško. • Pripremala sam interesantne listiće za rad. • Svaki likovni rad je bio dobar za izložbu.

30. NEKA POZITIVNA ISKUSTVA U RADU SA ROMSKOM DECOM • ZAVOLELA SAM IH…. • Na početku se uvek opustimo uz priču, šalu, pesmu… • Uzvratim svaki zagrljaj, pozdrav, primim svaku ruku. • Poštujem svoje đake: napore koje ulažu, probleme sa kojima se sreću, prepreke koje prevazilaze i težinu uslova u kojima žive. Ponekad je dovoljno da ih samo saslušam.