TEMA XI MEĐUSEKTORSKA PARTNERSTVA ZA ODRŽIVI TURIZAM 19.12.2013.

1. TEMA XIMEĐUSEKTORSKA PARTNERSTVA ZA ODRŽIVI TURIZAM19.12.2013.

2. Pojam i značaj partnerstva-U vedena u raspravu 1992. godine na Svetskom samitu u RijuTo su partnerstva koja uključuju poslovne subjekte, vladu i civilno društvo, kako bi obezbedila novi uspešan pristup razvoju zajednica širom sveta (Business Partners for Development - BPD, 2002)Svi najbolji primeri primene principa održivog razvoja uključuju partnerstvaNajprihvatljivija definicija:„Dobrovoljni strateški savez organizacija iz javnog, privatnog i neprofitnog sektora koji uvećava kapacitet svake od organizacija za postizanje zajedničke svrhe, kroz podelu rizika, resursa, odgovornosti i nagrada“Međusektorsko partnerstvo je sredstvo strateškog menadžmenta koje obezbeđuje privredni, društveni i ekološki razvojPartnerstvo predstavlja mogućnost za uspešniji razvoj, jer svaki partner donosi svoje kvalitete i nadležnostiPartnerstvo je sredstvo za ostvarenje održivog društvenog, ekonomskog i ekološkog razvoja - a ne cilj samo po sebi

3. Razlozi za uspešna partnerstva- Zajedničko korišćenje raspoloživih/ograničenih resursa - Podela odgovornosti i rizika poslovanja kroz zajedničke projekte- Šire područje delovanja i rešavanje složenijih problema - Ostvarenje dugoročnijih efekata, širim i većim obuhvatom- Povećanje učinaka u lokalnoj zajednici- Bolji imidž učesnikakroz učešće i ostvarenje rezultata- Razvoj ljudskih resursa svih učesnika kroz zajedničko iskustvo i transfer znanja - Modeli i primeri dobre prakse, koji nastaju kroz zajedničke projekte, najbolji su podsticaji za druge

4. Motivi partnerstava u turizmuRazvoj proizvodaMarketing i prodaja Istraživanje i nove tehnologijeRazvoj ljudskih resursaRazvoj infrastruktureInvesticije

5. Razlozi za međusektorska partnerstva za održivi turizam1. Postojanje velikog broja malih subjekata sa skromnim resursima2. Atraktivni resursi turističke destinacije, koji se zajednički koriste da privuku posetioce, nalaze se u državnoj svojini3. Priroda poslovanja u turizmu - neophodnost usklađenog delovanja svih sastavnih elemenata turističke destinacije na stvaranju integralnog turističkog proizvoda4. Društveni kapital kao generički faktor partnerstva5. Neodvojivost mesta nastanka i potrošnje turističkog proizvoda i s tim u vezi, nužnost njegove efikasne (skupe i etički zasnovane) promocije na udaljenim emitivnim tržištima6. Velika konkurencija na turističkom tržištu7. Zahtevi za totalnim kvalitetom

6. Ključni destinacijski stejkholderi u domenu politike održivog turizmaGlavni partneri za razvoj održivog turizma na destinaciji, prema UNWTO:- Turistička privreda- Nosioci zaštite životne sredine i - Autoriteti lokalne zajednicePoslovne mreže u turizmu:Konkurenti- drugi učesnici u turizmu, regionalni i međuregionalni konkurenti, indirektni konkurentiKomplementari- koji pojačavaju vrednost učinaka središnjih aktera (drugi turistički akteri, kreatori pratećih usluga, vladine i paravladine organizacije, trgovačke i privredne organizacije, NVO i sl.)Ponuđači- osoblje, snabdevanje, roba, tehnologija, finansije, usluge i dr. Potrošači- turisti i kanali prodaje koji spajaju turističke operatere sa sadašnjim i potencijalnim turistima (UNWTO, 1993)Veze među turističkim stejkholderima mogu biti postavljene u širokom rasponu od predatorstva (neprijateljstvo) do zajedništva

7. Uloge ključnih stejkholdera u održivom razvoju turizma-Partneri iz lokalne zajednice- Vlade, međuvladine i paravladine organizacije- Nevladine organizacije – NVO- Poslovni sektor- Finansijske institucije i agencije za razvoj

8. Oblici partnerstava (mreže) u turizmu- Strateška alijansa- Konzorcijum(lat. consors = partner)- joint ventures (zajednička ulaganja) - Kooperativni marketing- Value-chain - lanac (isporuke) vrednosti (potrošačima)- Koncesija(consession = ustupanje, dozvola) i - B.O.T. sistem (build - operate - transfer)Glavne oblasti za međusektorska partnerstva u turizmu:- Marketing, naročito na stranim tržištima- Izgradnja infrastrukture- Obrazovanje i usavršavanje i - Investicije

9. Zajednička ulaganja (joint ventures - JV)- između zajedenica i privatnih investitoraOvde postoje dva oblika zajedništva:1. Kad je turistički smeštajni objekat podignut od strane privatnog investitora na javnom zemljištuna osnovu ugovora sa predstavnicima zajednice2. Kad zajednica, koja ima kontrolu nad lovnom divljači na svom području, daje privatnom invesitoru pod zakup određenu kvotu lovne divljači dozvoljenu za odstrel i sl.Zajednički poduhvati (JV) se pojavljuju iz nekoliko razloga:- Zemljište i divljač su u državnom vlasništvu- Zajednice nisu sposobne da u sopstvenoj režiji organizuju ovaj posao - Privatni investitori traže pristup novim mogućnostima- Turističke kompanije snose rizik za promenu tržišnih trendova- Način stimulisanja lokalnih zajednica za čuvanje i održavanje divljači

10. Kooperativni marketing1. Kooperativni marketing smeštaja u kućama na farmi - Jedinstvena mreža čiji je portfolio od 2005. proširen na sve učesnike (restorane, hotele i sl.)- Zajednicu predstavlja posebno telo sastavljeno od predstavnika svih uključenih organizacija- Bord direktora usmerava razvoj- Organizacija vodi jedinstven marketing- Članice su zastupljene na sajmovima i izložbama i vode zajedničku propagandu- Organizacija ima veb-sajt.2. Kooperativni marketing u ruralnom turizmu- Ruralna turistička nacionalna zajednica, 18 grupa dobavljača sa oko 200 različitih subjekata;centralni biro rezervacija3. Kooperativni marketing destinacije - Oblast Meath u Irskoj- Kooperativni marketing i uključenost lokalne zajednice kroz odgovarajuće oblike umrežavanja

11. Koncept klasteraPorterov koncept klastera definiše klastere kao "geografske koncentracije međusobno povezanih preduzeća i institucija u određenom sektoru, koje vezuje zajedništvo i komplementarnost„Prema Porteru, klasteri obuhvataju međusobno povezana preduzeća, zajedno sa odgovarajućim dobavljačima, kao i niz institucija, uključujući univerzitet, granska udruženja i agencije- Vrhovni cilj klastera je da omogući preduzećima da postanu konkurentnija nego što to mogu biti kad posluju samostalno- Pored komplementarnih odnosa, u klasteru je veoma izražen i odnos konkurentnostiKoncepciju klastera predstavila je i OECD, 1999:Klasteri se razlikuju od drugih oblika kooperacije i umrežavanja u tome što su subjekti uključeni u klaster povezani u lanac vrednostiNama je najprihvatljiviji koncept da: turistički klaster predstavlja grupu preduzeća i institucija uključenih u turistički proizvod ili grupu proizvoda u cilju efikasnijeg ostvarivanja svojih interesa

12. HVALA NA PAŽNJI!