Finansiranje i upravljanje reformama u obrazovanju

1. Finansiranjeiupravljanjereformama u obrazovanju 14. februar, 2009. Prezentator: Lars Sondergaard Svetska banka The World Bank

2. Efikasnost u potrošnji je niska u regionu Evrope i Centralne Azije… Odnos učenika i nastavnika jeftiniji skuplji Izvor: World Bank EdStat i procene Svetske banke

3. …a postoji i velika nefleksibilnost u budžetu namenjenog obrazovanju

4. ZAŠTO? Nedostatakfinansijskih podsticaja za smanjenje sistema • Problem: broj đaka se smanjuje

5. Ostatak prezentacije • Da li je to zaista tačno? Ostatak prezentacije: • 1) Odgovor: (i) Da, a finansiranje zasnovano na inputima ne pruža podsticaje; (ii) Dokazi iz Bugarske. • 2) Odgovor na primedbe: Šta se dešava kada se pređe na per capita finansiranje?

6. Ne postoji finansijski podsticajda se školski sistem konsoliduje dok je finansiranje zasnovano na inputima Lokalna samouprava gubi učenike i zato razmatra zatvoranje jedne škole

7. Rezime • Sistemi zasnovani na finansiranju inputa pate od ozbiljnih nedostataka! -> Ne postoje podsticaji! Pitanje: Da li postoje drugačiji sistemi finansiranja koji bolje funkcionišu? Ako je tako, koji su argumenti za i protiv za takve sisteme?

8. Finansiranje inputa ide ruku pod ruku sa potpuno nejasnim odgovorima na neka ključna pitanja Ko je odgovoran? Ko ima podsticaj da bude proaktivan? Da li je odgovorna osoba finansijski ovlašćena da reši problem? Neko može biti formalno odgovoran, ali da li on/ona zaista imaju podsticaj da budu proaktivni? -> Sa finansiranjem inputa, odgovor je često ne, ili je nejasnan! Finansiranje inputa vezuje ruke menadžerima u obrazovanju: imaju veoma ograničene mogućnosti da odgovore na probleme i da inoviraju Ko je odgovoran za identifikovanje loših škola i njihovo reformisanje? Ko je odgovoran za smanjenje napuštanja školovanja? Ko je odgovoran za osiguravanje da se investicije prošire i budu prihvaćene? Ko je odgovoran da se sredstva mudro troše?

9. Odgovor: per capita finansiranje pruža bolje podsticaje Suma novca se raspoređuje primarno (ali ne isključivo)na osnovu toga koliko učenika ima u lokalnoj samoupravi x

10. Da li ovo radi u praksi? • Primer: Reforma finansiranja i upravljanja u Bugarskoj 2006-2009

11. Bugarska (2005) Prvi izazov: Kvalitet je opao i ocenjen je kao neprihvatljivo nizak

12. Drugi izazov: Više novca nije (još uvek) kupovalo viši kvalitet

13. Reforme • Finansiranje:Uvođenje per capita finansiranja • “Mehanizmi zaštite”: podrška samoupravama u procesu prelaska na novi sistem iosiguravanje tog pristupa. • Upravljanje: prilagođavanje pravila i propisa • Eksterna evaluacija:uvođenje eksterne procene kako bi se pratio kvalitet obrazovanja

14. Reforme su vodile povećanju efikasnosti…

15. …značajnom poboljšanju strukture potrošnje…

16. …i oslobađanju značajnih sredstava koje mogu biti realocirane u okviru istog sektora Amount “freed up” -> U Bugarskoj, sektor obrazovanja je mogao da zadrži uštedu i sada je glavno pitanje: gde je najbolje investirati ove uštede kako bi se povećao kvalitet obrazovanja!

17. ALI ŠTA ĆEMO SA? • Brigom o: Uticaju zatvaranja škola?

18. Zabrinutost: Šta sa pristupom? x

19. Moguća rešenja vezano za pristup x +

20. Postoje četiri stuba na kojima se zasniva uspešna reforma finansiranja i upravljanja

21. Dizajn reforme je bitan… • Formirajte viziju kao višegodišnji akcioni plan. Budući da će njihova uloga značajno da se promeni, svi zainteresovani treba da znaju u kom se smeru ide • U Bugarskoj, ministar je započeo reformu donošenjem strateškog dokumenta (2006-2015) koji je usvojen u parlamentu. • Znajte da postoje različiti per capita modeli i da postoje mnoge stvari koje treba, a koje ne treba raditi! Treba • Razmotriti različite modele: transfer ka opštini ili ka školi? [na primer, Bugarska ili Gruzija] • Razmotrite različit ritam reformi (na primer, počnite sa pilot školama u nekim regionima, nekim tipovima škola, dozvolite duže i kraće periode tranzicije) • Razmotrite različite formule: grupišite na osnovu tipa učenika (osnovno vs. srednje, siromašni/nesiromašni, različiti maternji jezik) ili na osnovu tipa opštine (to je uradila Bugarska) Ne treba • Diferencirati per capita davanja na osnovu parametara koji su pod kontrolom direktora škola! (na primer, ne treba davati više novca malim školama, ili školama sa slabom izolacijom) • Napraviti formulu suviše komplikovanom!

22. …ali nije dovoljan • Razmotrite željene i neželjene efekte reforme i pripremite mere kojima ćete pružiti podršku, na primer: • Direktorima će biti potrebna obuka. Bugarska je osnovala Institut za direktore škola koji je odmah započeo sa ad hoc obukom. • Biće potrebno “držati za ruku” opštinske službenike (seminari, materijali za obuku, informacione kamanje) • Nastavnike treba pridobiti za reformu (ovo nije urađeno na dobar način u Bugarskoj) • Kako ćete obezbediti kvalitet obrazovanja? (jer cilj obrazovanja nije samo uštedeti novac!!) • Broj zatvorenih škola će se povećati. Spremite strategiju za podršku ovom procesu.

23. Treba biti proaktivan u dizajniranju programa kako bi se odgovorilo na izazove • Odgovor na zabrinutost da će prelazak na per capita finansiranje dovesti do pada kvaliteta • Obaveza da se rigorozno kontroliše kvalitet obrazovanja • Identifikovati razlog zabrinutosti? Šta je tačno strah? • Prepoznati da zatvaranje dobrih škola može da bude dobra stvar za kvalitet • Prepoznati slabost finansiranja inputa iz perspektive kvaliteta! • Sledeći slajd

24. Pripremiti program kojim se odgovara na zabrinutost vezano za zatvaranje škola je ključno • Adekvatno odgovoriti na zabrinutost do koje će doći usred zatvaranja škola • Prevoz dece • Bugarska je uvela program kojim je snabdela opštine autobusima • Pružiti sredstva kojima će se rehabilitovati i proširiti škole koje treba da prime decu • Zabrinutost vezano za bezbednost dece • Nema jednostavnog rešenja! Saslušati i dozvoliti opštinama da eksperimentišu sa lokalnim rešenjima. • Osigurati da pristup sistemu nije narušen kao rezultat zatvaranja škola • Uvesti predstavu o “zaštićenim školama” • Pregledati i ojačati procedure i možda povećati osoblje koje se bavi pregledom prijava za upis u školu. • Ugraditi mehanizme ex post evaluacije: pratiti učenike u novim školama!

25. Dodati per kapita finansiranju “štap” i “šargarepu” • Uvođenje per capita finansiranja možda neće biti dovoljno da se ubza konsolidacija škola: postavlja prave podsticaje, ali je moguće da će trebati godine da se opštine i škole prilagode tim podsticajima (naročito ako formula nije dovoljno pažljivo napravljena). • Razmislite o dodatnim štapovima i šargarepama kako bi se ubrzao proces • Štapovi: zategnite šrafove! • Postavite iznose nisko kako bi primorali opštine da deluju • Šargarepe: Napravite darežljive nacionalne programe a podršku procesu (na primer, program autobusa, program rehabilitacije škola, otpremnine) • Tražiti da opštine zatvore škole ili objedine škole kako bi imale pristup programu

26. Jako političko vođstvo i saradnja je nužno • Jako političko vođstvo je nužno: Zatvaranje škola i otpuštanje nastavnika su teške odluke! -> Potreban je širok politički konsenzus da se kvalitet obrazovanja neće poboljšati dok se ne donesu teške odluke. • U Bugarskoj, (i) trenutni ministar prosvete je potpredsednik Vlade i predsednik jedne od glavnih stranaka u koaliciji; i (ii) njegova strateška vizija je usvojena u parlamentu pre nego što su započele reforme. • Budite spremni da se suočite sa štrajkovima! (6 nedelja u Bugarskoj] i protestima zbog zatvaranja škola) • Saradnja među ministarstvima je ključna. Ove reforme su komplikovane i zahtevaju znanja i veštine ministarstava prosvete, finansija i statističkih zavoda. • U Bugarskoj su napravljeni ad hoc međuministarski timovi • Fleksibilna sredstva su bila na raspolaganju novoosnovanom Direktorskom institutu kako bi se sprovodili seminari i pružala obuka.