I svetski rat

1. I svetski rat

2. Uzrok • Osnovni uzrok rata bio je sukob interesa velikih sila i njihova borba za političku i ekonomsku dominaciju velikih sila • Sukob je izbio izmedju dva vojna saveza: Antante i Centralnih sila

3. Povod • 28.juna 1914.god. pripadnik Mlade Bosne Gavrilo Princip izvršio je atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda • Mlada Bosna se zalagala za ujedinjenje Južnih Slovena i oslobodjenje od austrougarske vlasti • Austrougarska je zvaničnu Srbiju optužila za atentat • Radikalni krugovi u Beču su se zalagali za ratnu opciju, dok su se umereniji pribojavali da rat protiv Srbije neće ostati lokalni, već da će se pretvoriti u širi sukob

5. Nemačka je jasno i nedvosmisleno podržala Austrougarsku, što je Beč nateralo da se odluči za rat • 23.jula Austrougarska je Srbiji uputila ultimatum, sa teškim i neprihvatljivim zahtevima • Austrougarska je 28.jula 1914.god. objavila rat Srbiji

6. Svetski sukob • U narednih nekoliko dana, do početka avgusta 1914.god., sve velike sile su bile uključene u veliki ratni sukob.

7. Zemlje učesnice • Japan 1914.god. ulazi u rat na strani Antante • Turska je proglasila neutralnost, ali je u tajnosti, krajem 1914.god. potpisala sporazum sa Centralnim silama • Italija je na početku rata ostala neutralna, ali 1915.god. ulazi u rat na strani Antante • Bugarska 1915.god. ulazi u rat na strani Centralnih sila • Rumunija 1916.god. ulazi u rat na strani Antante • SAD 1917.god. ulaze u rat na strani Antante

8. Šlifenov plan • Načelnik nemačkog generalštaba Alfred fon Šlifen je još 1905.god. izradio nemački ratni plan • Osnovna zamisao bila je da se izbegne rat na dva fronta • Planirano je bilo da se najpre Francuska porazi na zapadu za 40 dana, a da se zatim sve snage prebace na istok protiv Rusije

9. Evropski frontovi • U Evropi se ratovalo na tri fronta: • Zapadnom ( od Severnog mora do Švajcarske) • Istočnom (od Baltičkog mora do Rumunije) • Balkanskom

10. Zapadni front 1914 • Nemci su prodrli kroz neutralnu Belgiju i počeli su da ugrožavaju sam Pariz • Došlo je do bitke na Marni, septembra 1914. u kojoj je zaustavljen nemački prodor od strane francuskih i britanskih trupa • Propao je Šlifenov plan o munjevitom ratu i Nemačka je morala da vodi rat na dva fronta

11. Rovovski rat

12. Na neuspeh Šlifenovog plana uticalo je nekoliko faktora: • Britanci i Belgijanci su usporavali nemačko napredovanje, što je Francuzima omogućilo da prebace pojačanja • Neočekivana brzina ruske mobilizacije i napad na nemačke položaje na istoku

13. Na zapadnom frontu je od tada vodjen rovovski rat • Na njegov tok presudno su uticale tehnološke promene: • Bodljikava žica je predstavljala ogromnu prepreku za napade pešadije • Smrtonosnija artiljerija i mitraljezi takodje su ojačali odbranu

14. Aprila 1915.god., u bici kod Ipra, Nemci su prvi put upotrebili bojne otrove, koje su zatim koristile obe strane • Zbog svega toga je jako teško bilo probiti neprijateljske položaje bez ogromnih gubitaka • Kao novo ofanzivno oružje se 1916.god. pojavljuje tenk (prvo su ga koristili Britanci, a zatim i Francuzi)

15. Britanski tenk Mark I

16. Istočni front 1914 • Rusija je ratovala protiv Nemačke i Austrougarske • Rusi su iznenada prešli u ofanzivu i ušli duboko na teritoriju Nemačke • Zbog toga je Nemačka morala da povuče deo snaga sa zapada • Nemci su povratili izgubljene teritorije i porazili Ruse u bitkama kod Tanenberga i Mazurskih jezera • Ruska vojska je bila najmnogoljudnija, ali i veoma slabo opremljena

17. Ratna 1915.god. • Krajem I godine rata i jednoj i drugoj strani bilo je jasno da neće moći da ostvare brzu i laku pobedu • Tokom 1915.god. osim ratnih operacija vodi se i diplomatska borba dva saveza, da privuku neutralne države • Italija je u proleće 1915.god. potpisala sa Antantom tajni Londonski ugovor • Italiji su obećane teritorije, naseljene italijanskim stanovništvom, koje su bile u sastavu Austrougarske: Trst, Istra, Dalmacija, Južni Tirol • Tako je došlo do otvaranja novog fronta na reci Soči • Ujesen 1915.god. Bugarska ulazi u rat na strani Centralnih sila, obećano joj je teritorijalno proširenje na račun Srbije

18. Istočni front 1915 • Pošto nisu uspeli da ostvare munjevitu pobedu na zapadu 1914.god. Nemci su više pažnje posvetili 1915.god. istočnom frontu • Nemci su kod Gorlica probili ruske položaje i naterali ih na povlačenje iz Poljske • Tako je linija fronta pomerena nekoliko stotina kilometara od nemačkih i austrougarskih granica • Nemci ipak nisu uspeli da okončaju rat na ovom frontu

19. Granice istočnog fronta

20. Dardanelska operacija • Pošto nisu bili u mogućnosti da probiju nemački front na zapadu zapadni saveznici su odlučili da se iskrcaju na Galipolju, zauzmu Dardanele i prinude Tursku na kapitulaciju • Ulazak Turske u rat onemogućavao je snabdevanje Rusije preko Crnog mora i opasnost za ruske teritorije na Kavkazu • Turska vojska, koju su obučavali nemački oficiri pružila je snažan otpor i onemogućila ove planove • Posebno velike gubitke pretrpeli su australijski vojnici, kao deo britanske vojske • Od ostataka ove vojske formiran je Solunski front

21. Zapadni front 1916.god. • Početkom 1916.god. nemačka komanda je na zapadu počela da koristi taktiku iscrpljivanja; ovaj plan je užase I svetskog rata doveo do vrhunca • Za cilj napada nemačka komanda je izabrala francusko utvrdjenje Verden • Odvijala se od 21.februara do 19.decembra 1916 • Poginulo je oko 250.000 a ranjeno oko 500.000 vojnika

22. Svojim položajem Verden je štitio prilaze Parizu • Taktika iscrpljivanja se sastojala u ideji da se neprijatelju nanesu znatno veći gubici; Nemci nisu u tome uspeli u potpunosti iako su Francuzi imali ogromne gubitke • Odbranom Verdena komandovao je maršal Filip Peten • Bitka je predstavljala simbol francuske odlučnosti

23. Spomenik u Verdenu

24. Bitka na Somi • Smatra se najvećom bitkom I svetskog rata • Predstavlja veliku britansko-francusku ofanzivu • Jedan od ciljeva bio je i da se oslabi nemački pritisak na Verden • Samo prvog dana bitke iz Britanci su imali 50.000 poginulih i ranjenih, od kojih je većina poginula u prvom satu bitke, a ukupno oko 500.000, Francuzi oko 200.000, a Nemci oko 500.000 • Nemački položaji nisu probijeni, ali su i Nemci pretrpeli teške gubitke

26. Istočni front 1916.god. • U leto 1916.god. ruska vojska je preduzela veliku ofanzivu pod komandom generala Brusilova (po kojem je ofanziva dobila ime) • Rusi su naneli težak poraz austrougarskoj vojsci i zapretili njenim izbacivanjem iz rata • Da bi to sprečili Nemci su morali da povuku deo trupa sa zapadnog fronta • Ofanziva je bila zaustavljena • Ofanziva je bitno uticala na odluku Rumunije da udje u rat na strani Antante 1916.god.

27. Revolucija u Rusiji • Još od druge polovine 19.veka rusko društvo se nalazilo u ozbiljnoj krizi, ogromne razlike izmedju bogatog plemstva i siromašnih seljaka • U Rusiji je postojao sistem samodržavlja, sva vlast je bila u rukama careva iz dinastije Romanova (Nikolaj II Romanov) • I svetski rat samo je produbio sve slabosti Rusije

28. Medju protivnicima carskog režima najodlučniji su bili boljševici, na čelu sa Vladimirom Iljičom Lenjinom • Oni su se zalagali za revolucionarno preuzimanje vlasti

29. Ovakvo stanje je početkom 1917.god. dovelo do niza štrajkova • Jedan od tih štrajkova je, krajem februara 1917.god. (po julijanskom kalendaru), doveo do oružane pobune, poznate kao februarska revolucija • Car Nikolaj II je abdicirao, to je bio kraj carstva • Vlast je preuzela gradjansko-demokratska vlada, na čelu sa Aleksandrom Kerenskim • Uporedo su boljševici započeli formiranje paralelnih organa vlasti-sovjeta (saveta)

30. Boljševici su svoj program formirali na osnovu parola: • “Mir, hleb, zemlja” i “Sva vlast sovjetima” • Suština je bila u zahtevu da Rusija odmah izadje iz rata; da se obezbedi snabdevanje naroda i da se oduzme zemlja od bogatih zemljoposednika i podeli seljacima; da boljševici preuzmu vlast preko sovjeta od privremene vlade

31. Neuspesi privremene vlade i sve veće rasulo na frontovima su išli na ruku boljševicima • 25.oktobra (7.novembra) 1917.god. počela je boljševička pobuna-oktobarska revolucija • Simbol revolucije postala je krstarica Aurora, čiji je plotun označio početak juriša na Zimski dvorac, sedište privremene vlade

33. Boljševici su zauzeli sve ključne institucije • Formirali su Sovjet narodnih komesara, vladu na čelu sa Lenjinom • U proleće 1918.god. Rusija sklapa sa Nemačkom separatni mir u Brest-Litovsku • Rusiji je oduzeta ogromna teritorija (oko 25%) u oblasti Baltika, Belorusije i Ukrajine, ekonomski najrazvijeniji delovi države • Boljševička vlada je pristala na takve uslove da bi učvrstila vlast u državi • Protivnici revolucije pokušali su da sruše vlast boljševika; gradjanski rat 1918-1920.god. izmedju “crvenih” i “belih”, završen je pobedom boljševika

34. Mir u Brest-Litovsku

35. Pomorski rat • Na početku rata britanska flota je sprovodila pomorsku blokadu Nemačke • Na to je Nemačka odgovorila dejstvom podmornica, koje su potapale trgovačke, a ponekad i putničke brodove • Nemci su 1915.god. potopili američki putnički brod Lusitanija, druga najveća pomorska katastrofa nakon potonuća Titanika

37. Najveća pomorska bitka vodjena je kod Jitlanda 1916.god. • Britanci su izgubili više brodova, ali su uspeli da obezbede trajnu kontrolu nad morem • Početkom 1917.god. Nemačka je usvojila taktiku neograničenog podmorničkog rata • Ova taktika je neposredno dovela do ulaska SAD u rat • Medjutim, opasnost od nemačkih podmornica dosta je umanjena sistemom konvoja, kada su ratni brodovi pratili trgovačke brodove

38. Ulazak SAD u rat 1917.god. • Na početku rata SAD su se držale politike izolacionizma • Izolacionistička politika bila je definisana još 1823.god. doktrinom američkog predsednika Džejmsa Monroa • SAD su raspolagale ogromnim vojnim i industrijskim potencijalom, ulazak SAD u rat na bilo koju stranu davao je ogromnu prednost • Britanija i Francuska su se veoma zadužile u SAD, njihov poraz bio doveo u pitanje otplatu tih dugova • Nemačkom taktikom neograničenog podmorničkog rata posebno je bila pogodjena američka trgovačka mornarica • Nemačka je pokušala da uvuče Meksiko u rat protiv SAD, nudeći finansijsku pomoć i pripajanje delova američke teritorije • Svi ovi razlozi su doveli u proleće 1917.god do ulaska SAD u rat na strani Antante

39. Vilsonovih 14 tačaka • Ulaskom u I svetski rat SAD postala velika sila u svetskim razmerama • Početkom 1918.god. tadašnji američki predsednik Vudro Vilson je izneo svoj spoljnopolitički program u 14 tačaka • Osnove programa su: • Negiranje tajne diplomatije • Pravo naroda na samoopredeljenje • Stvaranje medjunarodne organizacije, koja bi nakon rata vodila računa o očuvanju mira u svetu • Sloboda trgovine i plovidbe morima • Ovaj program je bio veoma značajan na Mirovnoj konferenciji nakon I svetskog rata

40. Vudro Vilson (1856-1924)

41. Kraj rata 1918 • Nakon izlaska Rusije iz rata, Nemačka je prebacila snage na zapad, da ostvari pobedu na zapadu dok se ne oseti puni uticaj SAD na ratna dešavanja • Nemačka ofanziva na zapadu doživela je neuspeh • U leto 1918.god. zapadni saveznici su pokrenuli kontraofanzivu i nemački front na zapadu se raspao • Nemačka je kapitulirala 11.novembra 1918.god., čime je okončan I svetski rat