KOGNITIVNA I BIOLOŠKA DOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA

1. KOGNITIVNA I BIOLOŠKADOSTIGNUĆA SREDNJEG DETINJSTVA Biološki razvoj Fizički rast Razvoj mozga Kognitivni razvoj  Novi oblici pamćenja Novi oblici mišljenja- konkretne operacije Kulturne varijacije u kognitivnim promenama

2. Početak srednjeg detinjstva • prepoznaje se u svim kulturama širom sveta • deca počnu da gube mlečne zube oko 6.god. Odnos odraslih • počinju da im zadaju zadatke čije izvršenje više nije pod nadzorom odraslih • smatraju decu odgovornom za sopstvene postupke Sposobnosti dece • povećanje fizičkih kapaciteta • sposobnost da sledi instrukcije i izvrši zadatak do kraja • postavlja i sledi svoje ciljeve samostalno • poštovanje socijalnih normi • saosećane za druge

3. Biološki razvoj- fizički rast i razvoj mozga • od 6 g. do početka adolescencije povećanje visine za 50% (1- 1.5m) i težine 100% (20-40 kg); mišićna snaga 100%; individualne genetske i sredinske varijacije (ishrana) • cerebralni korteks dostiže otprilike veličinu zrelog mozga • mijelenizacija puteva između različitih delova mozga • promena osnovnih obrazaca električne aktivnosti mozga- sa teta na alfa aktivnost (kod angažovane pažnje) • povećana lateralizacija - poboljšanje motorne koordnicaije • frontalni režanj- kontrola pažnje, planiranje, samo-refleksija • promene u kapacitetu mozga proizvode specifične kognitivne promene - postoji malo podataka koji potvrđuju ovu pretpostavku

4. Promene u pamćenju Faktori poboljšanja pamćenja • povećan kapacitet kratkoročnog pamćenja (zavisno od sadržaja i simbola - digit span) i povećana brzina skladištenja i ponovnog izvlačenja informacija, • upotreba strategija pamćenja kao izabrane akcije za dostizanje cilja- ponavljanje i organizacija- sagrupisanja po zvučnosti i situacionog grupisanja, prelaze na kategorijalno pamćenje • razvoj relevantne baze znanja- bolje pamti poznate stvari • metamemorija- sposobnost da misle o pamćenju (šta mogu ili ne mogu u odnosu na količinu, proteklo vreme i sl.)

5. Promene u pamćenju Kontinuitet ili diskontinuitet promena u kvalitetu pamćenja • mnogi oblici pamćenja mogu se videti i u ranom detinjstvu u pojednostavljenim uslovima • sva četiri aspekta pamćenja su međusobno povezani, ne javljaju se izolovano • obim uslova u kojima deca namerno pamte, ponavljaju i reorganizuju materijal koji treba zapamtiti širi se tokom srednjeg detinsjtva.

6. Mišljenje Konkretne operacije- oko 7. godine, Pijaže • Operacija- internalizovana mentalna akcija koja se uklapa u logički sistem. • Omogućava kombinovanje, razdvajanje, nizanje i mentalno transformisanje objekata. • Konkretne su jer ne mogu mentalno da manipulišu objektima koji nisu prisutni

7. Mišljenje Konzervacijadeca shvataju da će neke dimenzije objekta ostati iste (količina, broj) čak i kada se drugi aspekti izgleda promene • Decentracija: deca zapažaju i uzimaju u obzir više od jednog atributa objekta i obrazuju kategorije prema višestrukim kriterijumima. • Logička nužnost: logički je nužno da određeni kvaliteti budu konzervirani uprkos promenama u izgledu. • Identitet: ako ništa nije dodato ili oduzeto, količina mora ostati ista. • Kompenzacija: deca mogu mentalno uporediti promene u dva aspekta problema i uočiti kako je jedna kompenzovana drugom. • Reverzibilnost: deca shvataju da određena operacija može poništiti ili obrnutiefekat druge.

8. Mišljenje Alternativna objašnjenja neuspeha dece na mlađem uzrastu: • razumevanje pitanja (“isto, više”) • ponavljanje pitanja (pretpostavka da greši); • obuka “menja” stadijum Logičke klasifikacije- višestruke kategorizacije (kolekcije; boja i materijal; vrsta i podvrsta- matrica) Istovremeno razmatranje dva aspekta problema- fokus na više stvari osnovkonzervacije i klasifikacije(dvosmislene slike)

9. Kognicija i promene u socijalnim odnosima Opadanje egocentrizma • uspešnije mogu da komuniciraju o objektu koji slušalac ne može da vidi. • mogu da misle o tome kako ih drugi ljudi vide (zauzimanje tuđeg stanovišta u socijalnim odnosima) • shvataju da se osoba može osećati na jedan, a ponašati na drugi način. Promene u socijalnim odnosima • mogu da regulišu međusobne interakcije uz pomoć pravila i da se igraju igara sa pravilima. • uzimaju u obzir namere pri procenjivanju ”dobrog” i ”lošeg” ponašanja (autonomno moralno mišljenje) i veruju da kazna mora odgovarati zločinu.

10. Kros-kulturna istraživanjamišljenje • Postoje kultureu kojimadeca u srednjemdetinjstvu ne ispoljavajupromene u mentalnimsposobnostimakojesukarakterističnezadecuizindustrijalizovanihdruštava. • Kritika- G. Jahoda- društva ne bi opstala bez razumevanja kauzalnosti, anticipacije ishoda, razumevanja pozicije drugih • Kros-kulturne razlike nestaju kada se ispitanicima prilagode sadržaji, obezbedi specijalna obuka oko procedura ili kada eksperimente sprovodi osoba koja je dobro upoznata sa jezikom i kulturom naroda koji ispituje.

11. Kros-kulturnaistraživanjapamćenje • Postoje značajne razlike u postignuću na testovima pamćenja između školovanih osoba i osoba koje nisu prošle kroz formalno obrazovanje. • Međutim, kada je testovni materijal organizovan na, za ispitanike, smislen način, ne mogu se utvrditi kros-kulturne razlike u postignuću. • Kros-kulturni podaci o kognitivnom razvoju ukazuju da kulturno specifični konteksti značajno doprinose razvoju tokom srednjeg detinjstva.