ZAGA IVANJE EKOSISTEMA MORA I OKEANA

2. Marinski biomi Marinski biomi obuhvataju mora i okeane i pokrivaju oko 71% Zemljine povr�ine U ciklusu kru�enja vode najveci procenat padavina na Zemlji potice od isparavanja okeana Temperatura okeana u velikoj meri utice na globalnu klimu na Zemlji Marinske alge su osnovni izvor kiseonika na Zemlji, a takode apsorbuju i ogromne kolicine ugljendioksida iz atmosfere

3. Mora i okeani Za razliku od kontinenata, svi okeani na Zemlji povezani su u jedinstvenu celinu - povezanost

7. Znacaj svetskog mora More ima veliki toplotni kapacitet - akumulator Sunceve energije � uticaj na klimu Zemlje Mora su veliki proizvodaci hrane: procenjuje se da bi se iz mora moglo iskoristiti 3 puta vi�e hrane nego �to je danas potrebno za ishranu stanovnika Fitoplankton � proizvodaci kiseonika Okeani su najveci i najjeftiniji saobracajni putevi i koridori More ima svojstva samoproci�cavanja, odnosno autopurifikacije do odredene granice - smatralo se da su mora i okeani �kanta za smece� zbog velikog prihvatnog kapaciteta � najugro�eniji su zalivi, estuariji, ��zatvorena�� i poluzatvorena mora niskih plimnih amplituda (Sredozemlje) Morski organizmi imaju veliku toleranciju na postepene promene u okolini (kroz adaptaciju, aklimatizaciju i evoluciju) � medutim, to se ne sme zloupotrebljavati

14. �ivotne zajednice mora U morskim ekosistemima razlikuju se dva tipa stani�ta, morsko dno i slobodna voda koje naseljavaju organizmi koji izgradujuci �ivotne zajednice dna i �ivotne zajednice slobodne vode �ivotnu zajednicu dna cine organizmi koji mogu biti pricvr�ceni za podlogu ili se mogu slobodno kretati po morskom dnu Grupa organizama vezanih za morsko dno predstavlja bentos (grc. benthos = dubina) �ivotnu zajednicu slobodne vode formiraju organizmi koji su sposobni za aktivno plivanje Clanovi zajednice slobodne vode koji slobodno lebde cine plankton (grc. planktos = lebdeci), Aktivni plivaci cine nekton (grc. nektos = plivajuci)

15. Zona stalnog udara talasa o obalu - supralitoral Granica izmedu morske i kopnene �ivotne sredine mo�e da bude veoma razlicita Na mestima gde se iz mora izdi�u manje ili vece vertikalne stene, morski talasi stalno udaraju u obalu, ote�avajuci �ivot organizmima U ovoj zoni �iva bica moraju biti prilagodena da povremeno �ive u uslovima vazdu�ne, a povremeno u uslovima vodene sredine

16. Zona stalnog udara talasa o obalu Stalno udaranje sna�nih talasa preti stanovnicima ovih stani�ta da budu odvojeni od podloge i odneti u dublje delove mora Zbog toga su se �iva bica na ovakvim stani�tima prilagodila da se efikasno pricvrste za stenovitu podlogu, kao i na povremenu su�u U ovoj zoni �ive mnogobrojne sluzave modrozelene bakterije, pu�evi, litorine, kao i rakovi viticari i mokrice

17. Zona plime i oseke - eulitoral Zona plime i oseke je stani�te na kome vladaju te�ki uslovi za �ivot Osnovni problem na ovim stani�tima je ritmicno povlacenje morske vode i potpuno isu�ivanje obale, koja je u periodu oseke izlo�ena jakoj Suncevoj svetlosti i visokoj temperaturi U vreme oseke koncentracija soli postaje velika zbog isparavanja vode, pa je i velika zaslanjenost problem koji �ivi organizmi u ovoj zoni moraju da re�e

18. Zona plime i oseke - eulitoral Medutim, �ivot u zoni plime i oseke ima i svojih prednosti, u ovu zonu plima redovno donosi sve�u morsku vodu sa novom kolicinama hrane u obliku planktona, a oseka redovno odnosi u more otpadne materije, jaja i larve stanovnika obale Zbog toga je �ivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od �ivog sveta u zoni stalnog udara morskih talasa U zoni plime i oseke �ive mnogobrojne mrke i zelene alge, morske sase, pu�evi, �koljke i rakovi

19. Zona morskog dna - sublitoral Morsko dno do dubine od oko 50 m mo�da je najpovoljnije mesto za �ivot U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih supstanci i hrane za �ivot svih oranizama koji sacinjavaju biocenozu mora Dejstvo talasa nije tako sna�no kao na obali, a pritisak, zbog malih dubina, nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora Morske struje me�aju vodu

20. Zona morskog dna Osim toga, raznovrsni tipovi podloge: kamen, �ljunak, pesak ili mulj, cine morsko dno jo� raznovrsnijim tipom stani�ta Zbog toga je �ivotna zajednica morskog dna u zoni do 50 m najbujnija i najraznovrsnija Na morskom dnu �ive mnogobrojne vrste algi, malobrojne cvetnice, mnogobrojni sunderi, korali, morske sase, crvi, rakovi, pu�evi, �koljke, glavono�ci, bodljoko�ci i ribe

21. Zona slobodne vode Zona slobodne vode od povr�ine do dubine od oko 50 m, takode predstavlja povoljno mesto za �ivot I ovde ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih supstanci i hrane za �ivot najrazlicitijih oranizama Osnovni problemi koje �iva bica u ovoj zajednici moraju da re�e su: Kako ne potonuti na dno? Kako se odupreti stalnim morskim strujama? Kako doci do hrane i svetlosti u ogromnim morskim prostranstvima?

22. Zona slobodne vode Zbog toga su biljke i �ivotinje koje cine biocnoze slobodne vode razvile najrazlicitije nacine aktivnog i pasivnog plivanja U ovoj zoni �ive mnogobrojne jednocelijske i vi�ecelijske vrste lebdecih planktonskih organizama Plankton cine alge koje formiraju fitoplankton i �ivotinje koje formiraju zooplankton U biocenozi slobodne vode nalazi se i veliki broj najrazlicitijih vrsta meduza, glavono�aca, riba i sisara koji aktivno plivaju

23. Zona dubinskih delova mora Sa povecanjem dubine mora pogor�avaju se uslovi za �ivot U velikim morskim dubinama vlada potpuni mrak, temperatura je veoma niska, u nekim delovima cak blizu nule, a pritisak je visok Zbog toga su �ivotne zajednice u najdubljim delovima mora vrlo siroma�ne, ali i veoma interesantne U najvecim morskim dubinama �ive najneobicnija bica koja su tokom duge evolucije prona�la re�enja za opstanak u naizgled nemogucim �ivotnim uslovima

24. Zona dubinskih delova mora �ivotnu zajednicu u najdubljim delovima mora cine malobrojne vrste beskicmenjaka, kao �to su morske sase, morski crvi, rakovi i morski krastavci, ali i najneobicnije vrste riba

27. Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena kvaliteta voda koja nastaje uno�enjem, ispu�tanjem ili odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem energije ili drugih uzrocnika, u kolicini kojom se menjaju korisna svojstva voda, pogor�ava stanje vodenih ekosistema i ogranicava namenska upotreba voda. Zagadenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija veceg intenziteta koje nastaje uno�enjem, ispu�tanjem ili odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih uzrocnika u kolicinama, odnosno koncentraciji iznad dozvoljenih granicnih vrednosti, time se dovode u opasnost �ivot i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled kojeg mogu nastupiti poremecaji u drugim podrucjima.

28. Kontaminacija/zagadenje mora Proces litoralizacije - uno�enje raznih materija u morsku sredinu od strane coveka. Velika koncentracije stanovni�tva i delatnosti u priobalju dovodi do sve jaceg zagadivanja priobalnog morskog pojasa. primer:Mediteranski region (=46.000 km obale; 130 miliona stanovnika; +100 miliona turista godi�nje; kanalizacione vode=500 mil. tona/godi�nje; nafta iz brodova=1 mil. tona/godi�nje; deterd�enti=60.000 tona; olovo=3.800 tona; �iva=100 tona/godi�nje ...). Milionski gradovi (Atina, Barselona, Al�ir ...), velike reke koje se ulivaju u Sredozemno more (Nil, Po, Tibar, Vardar, Dunav ...). ��Zatvoreno more��- uzak gibraltarsi moreuz i plitak gibraltarski prag (samo oko 300m) uslovljavaju da se citava masa vode zameni za 50-60 godina !? �tetno delovanje na: kvalitet morske vode morsku floru i faunu (biljne i �ivotinjske organizme) zdravlje ljudi ljudske delatnosti na moru (uzgoj i ulov morskih organizama, turizam, pomorstvo...)

29. Uticaji zagadenja na organizme, zajednice i ekosisteme zagadujuce materije se koncentri�u u telima organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije) uticaj pojedinih zagadujucih materija se mo�e manifestovati na velikim prostorima i u dugom vremenskom periodu uticaj ne samo na jedinke vec na citave zajednice i morske ekosisteme

30. Podela zagadujucih materija/otpada � va�i za sve delove �ivotne sredine Prema mestu nastanka i nacinu odlaganja: komunalni ili gradski industrijski ili tehnolo�ki bolnicki ili patogeni Prema iskoristivosti: korisni (sekundarne sirovine) i nekorisni Prema uticaju na okolinu: inertni opasni: toksicni, zapaljivi, eksplozivni, korozivni i radioaktivni (tekuci katran, organski rastvaraci, ma�inska ulja, te�ki metali, ostaci preci�cavanja voda, filtri sastojaka za preci�cavanje gasova, ostaci boja, akumulatori/baterije, sintetski konstruktivni materijali, za�titna odeca, racunarska oprema i mobilni telefoni ...takode spadaju u opasni otpad) radioaktivni otpad - RAO - VRAO (visoko) i NRAO (nisko)

32. Zagadivanje Jadrana prema izvorima

33. Oblici zagadivanja mora biolo�ko (uno�enje alohtonih = stranih, cesto invazivnih vrsta, balastnim vodama, sidrima...) - npr. Caulerpa taxifolia i Caulerpa racemosa � ��pobegle�� iz Instituta u Monaku 1989 � prekrivaju morsko dno i potiskuju druge organizme u Sredozemlju (�tumor mediterana�). hemijsko, radioaktivno, fizicko (cvrsti otpad, toplota, buka, vibracije, svetlost) vizuelno zagadenje (betoniranje obale)

34. Neke vrste zagadujucih materija u moru: Organske materije Sedimenti Buka Strane (nove) vrste Patogeni organizmi Termalni otpad Postojani toksini (PCB, te�ki metali, DDT ...) Plastika Radioaktivne materije Ulja (Nafta)

35. 1. Organske materije Izvori: 50% iz kanalizacije, 50% s poljoprivrednih povr�ina Posledice: cvetanje algi u obalnim vodama � alge koje se raspadaju tro�e kiseonik u vodi �to �teti drugim morskim organizmima � moguce cvetanje toksicnih algi 2. Sedimenti Izvori: erozijom tla sa poljoprivrednih povr�ina, zbog sece �uma, jaru�anja obale i vadenja ruda Posledice: zatrpavaju obalske ekosisteme � uni�tenje stani�ta, zamucuju vode � smanjenje fotosinteze u moru, smanjenje privlacnosti mora (turizam), nose toksine i hranjive soli, cestice se hvataju za �krge riba. 3. Buka Izvori: veliki brodovi i postrojenja na moru Posledice: voda �iri zvuk br�e od vazduha � mo�e izazvati stres u morskim organizmima i ometati �ivot u moru

36. 4. Strane (nove) vrste Izvori: balastne vode, kanali, projekti za unapredenje ribarstva Posledice: konkuri�u izvornim vrstama za hranu ili �ivotni prostor, cesto ih potiskuju i tako smanjuju biolo�ku raznovrsnost �ire nove bolesti u moru cesto su povezane i s pojavom crvene plime i drugim cvetanjima algi � problem u velikim lukama 5. Patogeni organizmi Izvori: kanalizacija, �ivi organizmi Posledice: kontaminiraju obalna rekreativna podrucja i hranu iz mora, �ire koleru, tifus i druge bolesti 6. Termalno zagadenje Izvori: rashladna voda iz elektrana i industrijskih postrojenja Posledice: ubija organizme osetljive na temperaturu

37. 7. Postojani toksini (PCB, te�ki metali, DDT ...) Izvori: industrijski otpad, gradska kanalizacija, odlagali�ta otpada, pesticidi s farmi, �uma, iz anti-algin i sl. boja za za�titu brodova... Posledice: truju ili ubijaju morske organizme - toksini rastvorljivi u masti akumuliraju se u predatorima i mogu uzrokovati bolesti ili prestanak razmno�avanja zagaduju hranu iz mora. 8. Plastika Izvori: ribarske mre�e s brodova, otpad s teretnih brodova i brodova za krstarenje, otpad s pla�a, otpad iz industrije plastike i odlagali�ta otpada Posledice: odbaceni i izgubljeni ribolovni alati slu�e kao �zamke� za ribu plasticni otpad morski organizmi gre�kom smatraju za hranu ili se u njega zaplicu vizualno zagaduje pla�e i mo�e trajati od 200 do 400 godina

38. 9. Radioaktivne materije � otpad (RAO) Izvori: nuklearni vojni otpad, havarije podmornica na nuklearni pogon, nuklearne probe, industrijski nuklearni otpad, atmosferske padavine Posledice: mutageneza, mogu uci u lanac ishrane i uzrokovati bolesti morskih organizama. Mo�e doci do koncentracije RAO u predatorima koji mogu postati hrana ljudima

39. 10. Ulja (nafta) ulja (nafta) ukljucuju: sirovu naftu, rafinirane benzinske produkte (benzin ili dizel gorivo) ili nus-produkte, brodsko gorivo, uljne ostatke i naftu pome�anu s otpacima po hemijskom sastavu nafta je smesa velikog broja ugljovodonika, a mo�e sadr�ati i manje kolicine kiseonika (2%), sumpora (0.15-6%), i azota (0.05-0.4%), asfaltno smolaste materije, mineralne materije, kao i tragove metala. Od ugljovodonika u sastavu nafte znacajni su: alkani (propan, butan, heptan i oktan), cikloalkani (naftaleni) i aromatski spojevi (benzen, toulen). 1.7 do 8.8 miliona tona nafte godi�nje dospe u okean - vecina nafte koja dospe u more dolazi kao antropogena nafta s kopna Izvori: 45% sa kopna, 33% operacije brodova, 12% havarije na moru, 10% ostalo

43. Eutrofikacija mora proces povecanog dotoka nutrijenata (hranjivih materija) cime se pospe�uje rast i razmno�avanje autotrofnih organizama (proizvodaca) � fitoplanktona i bentoskih biljnih organizama manje povecanje produkcije mo�e koristiti rastu organizama u moru, dok prevelika produkcija mo�e biti pogubna usled povecane potro�nje kiseonika zbog povecanja broja organizama (za procese disanja oganizama, te za procese razlaganja organske materije u raspadanju) eutrofizacija jeste prirodni proces, ali mo�e biti i antropogeno potpomognuta (poljoprivreda, komunalne i industrijske otpadne vode, turisticke delatnosti, ve�tacka dubriva, fosfati u deterd�entima...)

44. ��Cvetanje mora�� � zavr�na faza procesa eutrofizacije povecanje nutrijenata izaziva znatni razvoj fitoplanktona neke vrste ispu�taju duge niti polisaharida, koje mikroorganizmi razla�u tro�eci kiseonik, a nastala sluz ispliva na morsku povr�inu - prljavo more, a kasnije pada na morsko dno (��morski sneg��) smanjenje koncentracije rastvorenog kiseonika u bentosnoj vodi naziva se hipoksija, a mo�e nastati i potpun nedostatak kiseonika anoksija masovni pomor bentosnih �ivotinja - dominacija pojedih vrsta organizama i smanjenje biodiverzita dodatni problem mogu biti i toksicni organizmi (alge, dinoflagelati), tzv. red tide � ��crvena plima��

45.

46. Drugi oblici degradacije morskih ekositema: �tetne posledice ribolova i marikultrure

47. �tetne posledice ribolova i marikulture �tetni uticaji ribolova: Prelov (overfishing) - do 2048. nece biti ulova divljih populacija Kocarenje - uni�tavanje kompletnih biocenoza dna privrednim kocama (neselektivni izlov)