UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE RADNE SNAGE I ŽIVOTNI STANDARD U SRBIJI

1. UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE RADNE SNAGE I ŽIVOTNI STANDARD U SRBIJI Centar za liberalno-demokratske studije

2. Ekonomski uslovi • Nakon snažnog višegodišnjeg rasta BDP-a od preko 5% godišnje, prvi znaci krize pojavili su se već u trećem kvartalu 2008. godine • U prvoj polovini 2009. godine realno smanjenje BDP-a – 4% • Posebno je pogođena industrija, čija je proizvodnja smanjena za jednu petinu

3. Tržišteradnesnage – pre krize • Niska stopa aktivnosti i zaposlenosti • Smanjenje zaposlenosti u modernom sektoru ekonomije, a povećanje na manje kvalitetnim, povremenim i sezonskim poslovima • Visoka, ali opadajuća stopa nezaposlenosti - 13,6% u 2008. • Niska fleksibilnost na formalnom segmentu • Prvi znaci poboljšanja parametara na tržištu radne snage u 2007. i 2008. godini

4. Tržišteradnesnage – period krize

5. Tržišteradnesnage – period krize • Veliko smanjenje zaposlenosti, za 250 hiljada u periodu april 2008-oktobar 2009 (za 8,7%) • Smanjenje zaposlenosti je posebno veliko u neformalnoj ekonomiji, zabeleženo već u oktobru 2008 • Kriza je prvo pogodila područja izvan urbanih centara, da bi kasnije podjednako uticala na smanjenje zaposlenosti • Među regionima najveće smanjenje zaposlenosti u centralnoj Srbiji • Među sektorima su najviše pogođeni građevinarstvo, ugostiteljstvo, poljoprivreda i industrija (oktobar 2008- april 2009) • Više su pogođena “radnička” zanimanja i mladi • Žene su više pogođene u prvom periodu krize, a muškarci u drugom

6. Tržišteradnesnage – period krize

7. Tržišteradnesnage – period krize • Nezaposlenostje snažno porasla već u oktobru 2008, u aprilu 2009. porast za 6,9% • Stopa nezaposlenosti raste od 13,3% u predkriznom perodu, dostižući čak 16,6% u oktobru 2009. • Urbana područja uočljivo više pogođena • Porast nezaposlenosti je više pogodio muškarce, lica sa osnovnim i srednjim obrazovanjem, sredovečne i starije Smanjenje zaposlenosti se nije pretežno prelilo u povećanje nezaposlenosti - značajniji deo “prelivanja” je zabeležen u korist neaktivnih

8. Zarade • Posle snažnog rasta realnih zarada tokom ove decenije, trend je prelomljen i zarade se blago smanjuju u realnom izrazu - smanjenje se gotovo u potpunosti može pripisati smanjenju zarada u neformalnom sektoru • Prilagođavanje u formalnom sektoru u većoj meri se odvijalo kroz smanjenje zaposlenosti i povećanje nezaposlenosti, nego kroz smanjenje zarada • Razlika u zaradama između muškaraca i žena se smanjila u kriznom periodu • Zarade u urbanim i ostalim delovima Srbije podjednako su pogođene u vreme krize, a razlike u zaradama između regiona se smanjuju

9. Siromaštvo – pre krize • Prema svim raspoloživim izvorima podataka period pre nastanka krize obeležen je pre svega značajnim smanjenjem apsolutnog siromaštva • Uprkos i dalje uočljivim razlikama selo-grad siromaštvo se značajno smanjilo u ruralnim i mešovitim naseljima • Velike razlike između regiona, brže smanjenje siromaštva u Beogradu i centralnoj Srbiji • Profil siromaštva ne može da se objasni polnim razlikama • Najviše pogođeni siromaštvom nezaposleni, manje obrazovani, deca do 15 godina i stariji • Analiza distribucije potrošnje pokazuje da potrošnja je značajno porasla u predkriznom periodu, posebno među domaćinstvima u najnižem decilu -najsiromašniji su u relativnom smislu imali najviše koristi od ekonomskog rasta

10. Osnovni indikatori siromaštva Procene siromaštva za Srbiju

11. Siromaštvo u periodu krize • Po prvi put nakon 2000. godine zabeležen je porast siromaštva u Srbiji • Ipak nivo siromaštva u prvoj polovini 2009. godine je još uvek niži od onog koji je zabeležen 2006. i 2007. godine • Siromaštva je više poraslo u centralnoj Srbiji i u Beogradu i izvan urbanih područja • Povećanje siromaštva je posebno uočljivo među najmanje obrazovanim (indeks siromaštva preko 18%) • Siromaštvo je više pogodilo decu mlađu od 15 godina starosti (indeks siromaštva preko 9%) • Nešto veći porast siromaštva je zabeležen u domaćinstvima u kojima je nosilac domaćinstva muškarac

12. Indeks siromaštva, stanovništvo 15+, (u %)

13. Siromaštvo u periodu krize • Položaj specifičnih vulnerabilnih grupa (Romi, interno raseljena lica, samohrane majke, korisnici socijalne pomoći) se pogoršao tokom krize usled • smanjene ponude poslova u neformalnoj ekonomiji, • gubitka zaposlenja u formalnom sektoru, • malih šansi za pronalaženje novog zaposlenja i • smanjenih zarada i u formalnoj i u neformalnoj ekonomiji.

14. Siromaštvo u periodu krize • Najvažnija strategija preživljavanja tokom krize je smanjenje troškova ili njihovo odlaganje • Sledeći najvažniji mehanizam preživljavanja je posezanje za ušteđevinom • Među drugim mehanizmima su i odlaganje zdravstvenih troškova, pozajmice od rođaka i prijatelja, odustajanje od investicija u imanja ili porodični biznis • Najsiromašniji su se više oslanjali na pomoć prijatelja i rođaka i na socijalnu pomoć, u većoj meri su odlagali zdravstvene troškove i tražili dodatni posao

15. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • U uslovima prevelike javne potrošnje i visokog budžetskog deficita, Srbija ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima i nema na raspolaganju širok izbor mera intervencionističke politike • Imajući u vidu razlike u intenzitetu uticaja krize i nivo siromaštva mere bi pre svega trebalo usmeriti na područja izvan urbanih centara i na centralnu Srbiju

16. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • Preusmeravanje aktivnih mera na tržištu rada • Tokom krize redizajniranje programa na način da primarno zapošljavaju najsiromašnije, a ne grupe koje su ugrožene sa aspekta tržišta radne snage • Prednost u angažovanju na javnim radovima bi na primer, mogli da dobiju • radno-sposobni korisnici socijalne pomoći koji tokom 3 meseca u godini ne ostvaruju pravo na naknade, • oni koji su se prijavili za pomoć, ali su odbijeni, jer se nalaze neposredno iznad administrativne linije siromaštva ili • korisnici jednokratnih opštinskih pomoći

17. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • U sferi državne politike finansijske podrške za siromašne posebno je važno da novi zakon o socijalnoj zaštiti bude usvojen što pre i da delovi zakona koji se odnose na novčane naknade za siromašne, stupe na snagu već 2010. godine • Nova zakonska rešenja predviđaju povećanje iznosa pomoći za postojeće korisnike i proširenje kruga korisnika socijalne pomoći • Promene u navedenom pravcu podržale su i međunarodne finansijske institucije 

18. Neke preporuke za ublažavanje efekata krize • Unapređenje i redovno praćenje statističkih istraživanja • Praćenje i evaluiranje svih politika koje se preduzimaju radi ublažavanja posledice krize