1 / 78

Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije

Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije. Ekonomika tranzicije. Pitanja. Koliko su ra zličite tranzicione ekonomije u odnosu na zemlje na sličnom nivou razvijenosti? Ima li razlika između tranzicionih ekonomija?. Pitanja.

kaili
Télécharger la présentation

Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Privrede u tranziciji:dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije Ekonomika tranzicije

  2. Pitanja • Kolikosurazličite tranzicione ekonomije u odnosu na zemlje na sličnom nivou razvijenosti? • Ima li razlika između tranzicionih ekonomija?

  3. Pitanja • U kojim zemljama i sektorima tranzicija nije još potpuno sprovedena? • Šta treba da bude glavni prioritet za buduće reforme?

  4. EBRD indikatori mere napredak u tranziciji

  5. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Rane 1990te suviše jednostavan pristup • Tranzicija ne predstavlja samo: • smanjenje državnog vlasništva i • smanjenje državne intervencije u privredi Već šta država treba da uradi da bi podstakla ekonomske rezultate i na koji način?

  6. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Liberalizacija cena • Eliminisanja direktne kontrole države u proizvodnji i distribuciji resursa • Razvoj javnih institucija i politika koje će podržavati tržište

  7. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? Institucije: • Pravni sistem koji štiti ugovorene obaveze • Regulacija podsticaja i eksternih šokova • Socijalna zaštita • Zaštita fizičkih i intelektualnih vlasničkih prava • Politika konkurencije

  8. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Kritična strana tranzicije: kvalitet institucija • Efektivnost institucija (zakoni, porezi, kontrola finansijskog sektora) zavise od: tehničkih kapaciteta (informacije i ljudski kapital) i podsticaja

  9. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Podsticaji zavise od: političke strukture, komplementarnosti institucija koje promovišu transparentnost i odgovornost • Tržišta ne funkcionišu dobro bez konkurencije

  10. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Korporacije ne funkcionišu dobro ako mali investitori nisu zaštićeni • Sistem vrednosti društva, stavovi i praksa • Savetnici ekonomske politike: fokus na poslovno okruženje i menadžersku praksu

  11. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010) • BEEPS anketiranje preduzeća o 15 različitih problema u poslovnom okruženju • 0: nema, 1: mali, 2: umereni, 3: veliki, 4: veoma ozbiljni • Poreske stope, politička nestabilnost, finansiranje, korupcija, konkurencija neformalnog sektora i nedostatak obrazovanih kadrova

  12. Da li je poslovno okruženje tranzicionog regiona lošije nego u regionima sa sličnim GDPpc?

  13. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010) • CEB, SEE i Turska imaju isto ili manje problematično poslovno okruženje od ostalih zemalja u razvoju a EEC, Rusija i Centralna Azija više • Disperzija unutar svake tranzicione grupe veća nego unutar zemalja u razvoju

  14. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010) • Prepreke u poslovnom okruženju negativno utiču na GDPpc ALI • EEC, Rusija i Centralna Azija: bogatije zemlje više problematično poslovno okruženje (razlozi: npr. veliki izvoznici a slabe institucije)

  15. Menadžment praksa:Bergloff et al.(2010) • Najbolja u USA, Nemačkoj, Japanu i Švedskoj • Jaka veza između menadžmenta i produktivnosti firme, veličine firme, rasta prodaje i inovacija • Povećanje kvaliteta menadžmenta od mediane do top 10-tog percentila povećava produktivnost rada za 18,3%

  16. Menadžment praksa:Bergloff et al.(2010)

  17. Politika konkurencije: Bergloff et al.(2010) • U tranzicionim zemljama preduzeća imaju veće profitne stope u odnosu na Nemačku i Veliku Britaniju • Razlozi: slaba konkurencija, slabiji tehnološki nivo, carine, porezi na profit • Slične profitne stope u zemljama u razvoju a nešto više u BIH, Srbiji i Rumuniji

  18. Lernerov indeks • Meri tržišnu moć firme: • Od 0 do 1. L=0 na savršeno konkurentskom tržištu (P=MC) gde firma nema tržišnu moć

  19. Lernerov indeks

  20. Izazovi • Centralna Azija (EEC, Rusija, Turska): Razvoj tržišta ozbiljno ugrožen: • intervencijom države • nedostatkom vladavine prava • lošim poslovnim okruženjem

  21. Izazovi • SEE mali, srednji i veliki izazovi ka EU standardima i primeni internacionalne najbolje prakse • CEB uglavnom mali izazovi radi poboljšanja efikasnosti, produktivnosti i konkurencije (značaj EU članstva)

  22. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)

  23. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009) • EBRD (2007) anketa 29000 domaćinstava: Ljudi su više srećni nego nesrećni (EE 50%, Mađarska 30% i niže u SEE i CIS) ali na značajno nižem nivou nego u zapadnoj Evropi ili severnoj Americi (80-90%) Bogatstvo domaćinstava je kod većine smanjeno u odnosu na 1989 a većina veruje da će njihova deca imati bolju budućnost

  24. Mišljenje o promeni bogatstva domaćinstva: Holscher (2009)

  25. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)

  26. Uticaj globalne krize: Holscher (2009) • Negativne stope rasta u poslednjem kvartalu 2008 i recesija 2009 • Veliki pad investicija i izvoza, rast rizika od dužničke krize i usporavanje privatizacije

  27. Uticaj globalne krize: Holscher (2009) • U srednjem roku posledice krize najviše će osetiti mala i srednja preduzeća • U dugom roku najveći izazov je veliki jaz u produktivnosti između zapadnih i tranzicionih ekonomija

  28. Distribucija broja firmi prema produktivnosti (Holscher, 2009)

  29. Niska produktivnost (Holscher, 2009) • Prikazane tranzicione ekonomije imaju dva puta višu produktivnost od Rusije pa ipak znatno nižu u odnosu na Nemačku • Razlozi: nedovoljne investicije, nivo obrazovanja, nedovoljna konkurencija

  30. Globalna kriza: Holscher (2009) • Mereno padom cena akcija na berzi Rusija je bila više pogođena od USA (zbog smanjenja cena električne energije i roba) • Rusija: inflacija 15% i devalvacija rublje za 40% u periodu od 6 meseci doveli su zemlju pred ekonomski kolaps

  31. Globalna kriza: Holscher (2009) • Mađarska: pomoć od MMF 12 milijardi EUR (javni dug 97% GDP) • MMF stroga fiskalna disciplina • Slično Belorusija, Ukrajina i Letonija

  32. SEE privrede u tranziciji:dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije Ekonomika tranzicije

  33. SEE region: Uvalić (2010) • Albanija, BIH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija • SEE region kasni za CEE u pogledu nivoa ekonomske razvijenosti, ekonomskih i institucionalnih reformi i EU integracije

  34. SFRJ: Uvalić (2010) • Pre tranzicije SFRJ najrazvijenija i najveća zemlja u regionu po teritoriji i populaciji • 1980-tih SFRJ imala brojne trgovinske aranžmane sa EC i za razliku od Bugarske i Rumunije nije bila članica CMEA

  35. SFRJ: Uvalić (2010) • Duga tradicija tržišno orijentisanih reformi još od 1950-tih • Samoupravljanje, otvorenost prema svetu i decentralizacija ali • Državni paternalizam (meka budžetska ograničenja)

  36. SEE tranzicija: Uvalić (2010) • SFRJ 1989 prva je otpočela tranziciju: Zakon o privatizaciji i podsticaj FDI • Dakle, inicijalni uslovi bili su bolji nego u drugim SEE pa čak i u mnogim CEE zemljama

  37. SEE tranzicija: Uvalić (2010) • Slovenija je 1991. bila najrazvijenija i kasnije je imala pristup EU fondovima kao kandidat (PHARE). Postala EU član 2004. • Bugarska i Rumunija: sporija tranzicija uz ekonomsku nestabilnost ali takođe pristup PHARE fondovima. Postale EU članice 2007.

  38. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Rane 1990-te sve zemlje su imale hiperinflaciju (sem Albanije) zbog: • makroekonomske nestabilnosti • raspada političke, ekonomske i monetarne unije

  39. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • Makroekonomska stabilizacija najbrže postignuta u Hrvatskoj i Makedoniji zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici • Albanija: radikalne reforme od 1992. Finansijska kriza (piramidalne scheme) 1997.

  40. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Visok fiskalni deficit u svim zemljama ali stabilizacija nakon 2001. zahvaljujući: • restriktivnoj fiskalnoj politici i • radikalnim poreskim reformama

  41. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Međutim i dalje problemi: • poreska evazija • neformalni sektor • nepromenjena struktura državnih izdataka: za plate, penzije i socijalne transfere a zanemarene kapitalne investicije

  42. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • 2000-2008 uzastopan pozitivan rast BDP oko i iznad 5% u svim zemljama (sem Makedonije) • Rast kredita i oživljavanje izvoznog tržišta

  43. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Međutim, uvoz rastao brže od izvoza: • Spoljno-trgovinski deficit • Ograničenje izvoza a podsticaj uvoza zbog restriktivne monetarne politike i apresijacije valute radismanjenja inflacije

  44. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • Globalna kriza 2008-09. • Bruto spoljni dug: Hrvatska (88% BDP), Crna Gora (77% BDP), Srbija (63% BDP)

  45. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • MMF pozajmice za pomoć u 2008 i 2009. • Aid addiction: transfer velikih iznosa međunarodne pomoći bez formiranja zdravih uslova za permanentan ekonomski oporavak i rast (BIH i Kosovo)

  46. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • FDI 1989-1996 ukupno u 4 zemlje (bez BIH): $900mil (2% od investicija u 27 tranzicionih ekonomija), a od 1997. 6% od čega 60% u Hrvatsku • Srbija 2006. velik priliv FDI: $4 milijarde zahvaljujući privatizaciji telekomunikacija i bankarskog sektora

  47. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • 1989-2008: ukupno FDI u svih 6 zemalja $54 milijarde što je svega 8.2% ukupnih FDI u ostalim tranzicionim ekonomijama • 1989-2008: Hrvatska ($23 milijarde), Srbija ($15milijardi), BIH ($6,2 milijardi), Albanija ($3,5 milijardi), Makedonija ($3,2 milijarde), Crna Gora ($2,8 milijardi) dok Bugarska ($41 milijarda) i Rumunija ($58 milijardi)

  48. FDI u zemljama u tranziciji: Uvalić (2010)

More Related