METODI PROCENE VREDNOSTI PREDU ZEĆA

1. METODI PROCENE VREDNOSTI PREDUZEĆA (Ekonomika tranzicije)

2. Da li se prodaje imovina ili Kapital ili Nešto drugo ? Zašto neko kupuje tj. prodaje preduzeće ili akcije ? Kada prodajemopreduzeće – prodajemo prihode od preduzeća tj. ‘posao’ koji donosi prihod Preduzeće, kapital, imovina samo su u funkciji stvaranja prihoda tj. vođenja posla Šta prodajemo kada prodajemo preduzeće ?

3. Kako formiramo cenu preduzeća ? • Ako postoji promet kapitala – postoji i tržište kapitala koje formira cene akcija • Ako nema prometa – nema ni tržišne cene • Zato se vrši procena vrednosti preduzeća na početku privatizacije • Šta procenjujemo ? • Velika familija metoda koja polazi od novčanih tokova (cash-flow)

4. Platna sposobnost • Pripada cash flow analizi • Jednostavan metod • Posmatramo performanse preduzeća u budućem periodu posredstvom prosečnih novčanih tokova po godinama • Osnovna ideja: odrediti prosečne iznose raspoloživih novčanih sredstava (RNS)... • ... pomoću kojih preduzeće može da servisira dug (glavnica + kamate) • Dug potiče od kredita koji kupac uzima radi kupovine preduzeća

5. Platna sposobnostsadržaj • Polazna pretpostavka: kombinacija zajmova radi kupovine • Pitanje: koju cenu kupac može da plati? • Pretpostavljamo dati period (npr. 8-10 god.) • Istražujemo novčane prilive i umanjujemo za neophodne izdatke (u proseku) • Prilivi: profiti (PF), amortizacija (AM), kamate (KAM) • Izdaci: porezi (POR), kapitalna ulaganja (INV)

6. PF – POR + AM + KAM = RNS1 RNS – Raspoloživa novčana sredstva RNS1 – REZ = RNS1 (1-x) = RNS uz uslov: 0.2 < x < 0.5 Ako kupac finansira 80% kupovine kreditom (10 god) CENA = 10 RNS / 0.8 Primer: 1 mil : 0.8 = 1,25 mil. Platna sposobnostmodel

7. Platna sposobnostproblemi • Obim zajma (RNS nije garancija već imovina – da li je dovoljno velika) • Nepouzdanost metoda (proseci, ipak korisno i za kupca i za prodavca – koliko kupac može da plati) • Na početku privatizacije – korisna informa-cija zbog jednostavnosti • Preporuka: primeniti još neki metod

8. Diskontovani novčani tok • Široko rasprostranjen model • Kupac ne ostaje nužno – trajni vlasnik ( npr. kupuje radi restrukturisanja i dalje prodaje po višoj ceni) • Ideja – koliki novčani priliv za dato vreme • Zbog vremenske distance – diskontovanje tj. • Svođenje na sadašnju vrednost • Podsetnik: kasniji prihod vredi manje od sadašnjeg (mogućnost investiranja i zarade tokom vremena)

9. Diskontna stopa(D) D = 1 / (1 + i) i = kamatna stopa Sadašnja vrednost priliva u vremenu t (SVPt) SVPt= Dt Pt Ukupna (kapitalizovana) sadašnja vrednost (C) C = P0+DP1+D2P2+D3P3 +...+DnPn Diskontovani novčani tokelementi

10. Diskontovani novčani tokpostupak • Za svaku godinu perioda utvrđuje se priliv novčanih sredstava RNS1 (a ne kao prethodnim metodom prosečno RNS) • Od svakog RNS1toduzimaju se sredstva za servisiranje duga (SD) • Dobijamo sredstva koja ostaju (REZ), gde je x nešto veće (0.3<x<0.5) zbog većeg rizika • Dobijeni iznosi se diskontuju i sabiraju • Zbiru se dodaje diskontovana vrednost aktive (IMV) i oduzmu preostale obaveze (OBAV) PROCENJENA CENA PREDUZEĆA (3 god) = = (RNS1 – SD)0 + D(RNS1 – SD)1 + D2(RNS1 – SD)2 + D3(RNS1 – SD)3 + D3IMV3 – OBAV

11. Diskontovani novčani tokprimer • Godina: • (0) RNS1 – SD = 1,9 – 1 = 0,9; (1) 2 – 1 = 1; (2) 2,1 – 1 = = 1,1; (3) 2,2 – 1 = 1,2 • Diskontna stopa: 1/(1+0,05) = 0,9524 • Cena = • = 0,9 + 0,9524 + 0,9978 + 1,037 = 3,8872 plus 5 (imovina) X 0,8639(D3) = 3,8872 + 4,3195 = • = 8,2067 minus 2 (obav) = • = 6,2067

12. Diskontovani novčani tokproblemi • Mogu se razlikovati pozicije kupca i prodavca • Kupac vidi moguća poboljšanja (uzima u obzir njihove efekte kada odlučuje o ceni) • Prodavac vidi postojeće stanje i okruženje • Ako se kupuje radi restrukturisanja – procena IMV po tržišnim cenama • Ako je rizik veliki – procena IMV po likvidacionoj vrednosti • Ekspertski posao (tim eksperata) • Pogodan za tranziciju (rizičnost, kreditiranje kupovine, restrukturisanje i nova prodaja...)

13. Ekonomska vrednost imovine • Dosadašnji metodi – valorizuju buduću zaradu • Šta ako je taj prihod neizvestan ili opadajući ? • U tom slučaju vrši se prodaja imovine • Ako se ostvari neka dobit od imovine – nije efekat postojećeg stanja preduzeća • Zato procenjujemo realnu vrednost imovine • Metodologija zavisi od načina prodaje: • Imovina (kapital) u celini (preduzeće) ili • Kao fizički predmeti (komad po komad)

14. Ekonomska vrednost imovinepostupak • Utvrditi način prodaje • Ako slučaj (b): • Likvidaciona vrednost elemenata imovine • (elementi: zgrade, mašine, prava, sirovine itd) • Likvidacija = brza prodaja = niske cene • Ako slučaj (a): • Tržišna vrednost imovine (ukupne) • Najverovatnija (ne najpovoljnija) cena • Bez obzira na metod oduzimamo obaveze • Mogućnost prodaje i cele imovine preduzeća prema likvidacionoj vrednosti (po pravilu minimalna)

15. Neto vrednost imovineknjigovodstvena • Ne tretiramo kao poseban metod • Knjigovodstvena vrednost IMV – knjigo-vodstvena vrednost OBAV = NV IMV • Dodatna informacija u pregovorima uz primenu metoda EV IMV • Korist za kupca ako KNJV<EV, a za prodavca ako je reč o zavisnom preduzeću da bi povukao ulog po KNJV • Neprimenjivo kod velike razlike KNJV i EV • Primeri: (a) KNJV>EV: nova oprema, a loša investicija; (b) EV raste tokom vremena: zemljište; (c) KNJV blizu EV: novi posao, a neizvestan ishod itd.

16. Kapitalizacija dohotka • Blizak DNT ali se ispituje samo dohodak (profit) a ne svi novčani tokovi – samo tok profita • Investitor – koliko donosi neka investicija u kupovinu firme u odnosu na alternative (poređenje) • Pretpostavka 1: razvijeno tržište kapitala (izbor INV) • Pretpostavka 2: postojanje ‘goodwill’-a • Goodwill: deo vrednosti preduzeća preko vrednosti raznih oblika imovine • Posledica prihoda većih od uobičajenih na osnovu poverenja kupaca i reputacije

17. Kapitalizacija dohotkapostupak • Procena kapitalizovanog profita na bazi iskustva – prosečni neto-profiti (NPF) • NPF = PF – POR • Kapitalizacija pomoću stope povraćaja (1/π); π = uobičajena (prosečna) stopa profita: na alternativna ulaganja sa sličnim rizikom CENA: (NPF * 1/π) - OBAV

18. Višak prihoda – ekstra profit • Pretpostavka: postojanje goodwill-a • Preporuka: za visoko profitabilna preduzeća • Ideja: odrediti višak prihoda/profita preko: • Iznosa kamate na kredit za kupovinu • Uobičajenog (prosečnog) profita

19. Varijanta (a) Odrediti vrednost fiksnog kapitala i dodati Potreban obrtni kapital za dalje poslovanje Primeniti kamatnu stopu i (koju zahteva kredit) Dobijeni iznos = trošak finansiranja kupovine (TF) Od očekivanog profita (PF) oduzeti TF Rezultat = višak prihoda (V) Kapitalizacija V odgovarajućom stopom - sadašnja vrednost viška (SVV) ili (FK + OK) * i = TF PF – TF = V V * 1/π = SVV Višak prihoda – ekstra profitpostupak (a) CENA(a) FK + OK + SVV - OBAV

20. Varijanta (b) Tržišna vrednost FK množi se uobičajenom (prosečnom) stopom πo za datu delatnost Od izračunatog PF, na bazi iskustva, oduzimamo dobijeni iznos prosečnog profita PFo Dobijamo ekstra profit EP Izračunavamo sadašnju vrednost EP (SVEP) tj. kapitalizujemo EP ili FK * πo = PFo PF – PFo = EP EP * 1/π = SVEP Višak prihoda – ekstra profitpostupak (b) CENA (b) FK + SVEP RETKO U TRANZICIJI – NEMA NI GOODWILL-a NI EP

21. INTERNI SERVIS: kapitalizacija viška prihoda (razlika našeg proseka i očekivanog proseka) na opredmećenu imovinu – korisno za poreske rasprave GARANCIJA KREDITA: sopstvenaimovina/kapital firme kao garancija kredita za kupovinu; ako mala IMV, cena pada i izjednačava se sa odobrenim kreditom Još neki pristupi proceni • TROŠKOVI ZAMENE: koliko košta pokretanje sličnog posla (obnavljanje imovine) • MULTIPLIKATOR PRIHODA (profita): ‘metod’ poređenja sa sličnim preduzećem – izrazito neprecizan i nepreporučljiv; umnožavanje nije zamena za kapitalizaciju

22. Procena i cena Metodi procene = predlog cene Stvarna cena zavisi od raznih faktora: • Proces pregovaranja • Način plaćanja (novac ili vrednosni papiri) • Vrsta vrednosnih papira (pouzdanost, perspektiva, kod akcija i prioritetne/obične itd.) • Šta se kupuje (kontrolni paket ili manji udeo) • Da li dodatna plaćanja i/ili obaveze u ugovoru • Stanje na tržištu, privredi i okruženju • Konkurentska sposobnost firme i finansijska struktura • Da li su potrebna velika dodatna ulaganja itd.