Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi D . Radić Jovanović , spec. fiz. hem.

1. Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi D. Radić Jovanović , spec. fiz. hem. M. Ignjatović, spec. fiz. hem, Mr sci M. Vlajković, Dr sci D. Đarmati Beograd, Januar 2012.

2. Oblik razvoja koji zadovoljava sadašnje potrebe a da ne ugrožava sposobnost budućih generacija da zadovolje svoje vlastite zahteve. Usmeren je na poboljšanje životnog standarda pojedinaca, uz kratkoročno, srednjoročno i dugoročno očuvanje životne sredine. Održivi razvoji održivi saobraćaj

3. Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi BUDUĆNOSTSAOBRAĆAJA JE U EKOLOŠKIM VOZILIMA, EKOLOŠKIM MOTORIMAI EKOLOŠKIM POGONSKIM MATERIJALIMA

4. Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi • U mnogim delovima sveta osećaju se posledice klimatskih promena, a činjenice ukazuju da drumski transport- koji još uvek u velikoj meri zavisi od nafte – ima udeo od 14% u ispuštanju štetnih gasova u atmosferu, što direktno utiče na ljudsko zdravlje i rezultuje brojnim respiratornim oboljenjima

5. Negativniefekti • Povrede, smrtnost, materijalne štete u drumskom saobraćaju, • porast broja motornih vozila ima niz drugih negativnih efekata na zdravlje ljudi i životnu sredinu. • Na zdravlje stanovništva nepovoljno utiče i smanjenje fizičke aktivnosti kao posledica sve većeg korišćenja motornih vozila.

6. Uticaj saobraćaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi Negativni efekti: • uticaj na zdravlje ljudi: (smrtnost,bolesti) • uticaj na životnu sredinu: ekosisteme(eutrofikacija,acidifikacija,uticajnaozonskiomotač), • ekonomiju (uticaj na poljoprivredne kulture,idr.)

7. KANCEROGENE KATEGORIJE POGONSKIH MATERIJALA ( IRAC- International Research Agency for Cancer) Kategorija Rang kancerogenosti Pogonski materijali 1 Dokazani Benzeni, maziva, bitumen 2A Verovatan Benzini i olovni aditivi 2B Moguć Dizel goriva 3 Nisu klasifikovani MTBE, alkoholi 4 Nekancerogeni (verovatno!)

8. Saobraćajna higijena Zadatak da potpomogne definisanje zakonskih normativa države, Uvođenje standarda odnosi se na sve učesnike u saobraćaju, Bez obzira na to da li je reč o vozilima, ljudskim resursima, sredstvima ili objektima

9. Izvori zagađenja i putevi kontaminacije Polazeći od činjenice da čist vazduh predstavlja osnovu za zdravlje ljudi i čitavog ekosistema, svaka promena sastava vazduha potenciijalno može da predstavlja opasnost po zdravlje čoveka

10. IZVORI ČESTICA U SAOBRAĆAJU Source: National Air Quality and Emissions Trends Report (EPA/Dec. 1998)

11. Zagađenje vazduha, prvenstveno zavisi od izvora zagađenja, a prema Literaturno dostupnim podacima najveće zagađivače predstavljaju toplane i ložišta, ljudske aktivnosti ( poljoprivreda i industrija i saobraćaj ).

12. Zagađeni vazduh, na različite načine može da utiče na život i zdravlje ljudi.

13. Kada govorimo o potencijalno štetnom uticaju saobraćaja po zdravlje čoveka, pre svega se mora razgraničiti o kom tipu saobraćaja je reč

16. Kako su u ekosistemima svi procesi u međusobnoj vezi , potencijalni zagađivači lako preko atmosfere mogu dospeti do vode, zemljišta i hrane, čime njihov štetan efekat po zdravlje čoveka raste

17. Zagađivače vazduha, možemo podeliti na dva načina: Prema obliku pojavljivanja ( agregatnom stanju polutanata ) kada se se dele na : čestične ( magle, dimove, prašinu) i one koji su u gasovitom agregatnom stanju ( pare i gasove) Ili prema poreklu kada ih delimo na primarne tj. one koji se pojavljuju kao posledica direktne emisije izvora i sekundarne,koji nastaju rekombinacijom primarnih zagađivača u atmosferi).

18. Štetnost ovih potencijalno opasnih supstancija zavisi od velikog broja uzročnika, tipa: vrste i količine emitovanih zagađivača, njihove mogućnosti rekombinacija i transformacija, prisustva drugih potencijalno opasnih materija, meteroloških uslova, fizičko geografskih karakteristika lokacija kao i od same konstitucije čoveka , uzimajući u obzir, godište, pol, težinu i slično.)

20. Njihov štetan uticaj moguće je posmatrati u odnosu na pojedine delove ljudskog organizma čije funkcije mogu da ometaju, izazivajući promene i moguća oboljenja na njima. Takav uticaj oni mogu ostvariti na respiratorni, kardiovaskularni, skeletni, nervni, imunološki ili reproduktivni sistem. Najzastupljeniji mogući svakako je uticaj na respiratorni sistem čoveka.

21. Sagorevanjem benzina i dizela dobija se ugljen dioksid (CO2) i vodena para (H2O). CO2 nije toliko škodljiv u direktnom kontaktu s njim ali ipak ima negativnu ulogu u očuvanju zivotne sredine. Zbog nepotpunog sagorevanja javljaju se štetni gasovi kao sto su ugljen monoksid (CO) i nesagoreo ugljenovodonik (HC). Ovi gasovi oksidiraju sa azotom koji se nalazi u usisnom vazduhu i dobijaju se azotni oksidi (NOx)

22. Od 30 odsto ukupnog ugljen-dioksida koji se emituje iz saobraćaja najveće količine proizvodi drumski saobraćaj, 72 odsto, rekao je član Evropskog parlamenta Mihael Kramer.

23. Pored direktnog uticaja koji se može manifestvovati kroz pojave iritacije sluznice nosa i očiju, moguć je i uticaj na pluća.

24. Udisanjem izduvnih gasova, čovek pored para i isparenja nastalih sagorevanjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem vozila unosi i neželjene čestice dima, čađi , katrana ili prašine stvarajući mogućnost za pojavu velikog broja oboljenja tipa alergija, astme, akutnih iritacija, moguće pojave trovanja i kancerogenih oboljenja.

25. Pluća su paran organ za disanje. Prava pluća se pojavljuju gotovo kod svih kopnenih kičemnjaka. Kod čoveka se sastoje iz levog i desnog plućnog krila, koji je na levoj strani podeljen u dva, a na desnoj u tri režnja. Pluća nemaju nikakvu muskulaturu. Vazduh se usisava pomoću aktivnosti mišića grudnog koša i dijafragme.

26. Kardiovaskularna oboljenja Pored respiratornih oboljenja zagađenje vazduha može da utiče i na pojavu kardiovaskularnih oboljenja . Porast koncentracije ugljenmonoksida za direktnu posledicu ima opštećenja krvnih sudova i stvaranja arteosklerotičnih plakova.

27. Imajući u vidu stalan tehnološki razvoj proizvoda i sam sastav nafte, goriva i biomasa se menja. U poslednje vreme, smanjena je upotreba određenog broja katalizatora koji su u sebi sadržali veoma opasne toksične metale ( tipa olova) , čija je upotreba potpuno zabranjena u velikom broju zemalja, ali se neprekidno razvijaju novi dodaci koji mogu izazvati alergije, autoimune bolesti i smanjiti imunološki odgovor organizma u celini.

28. Kao izuzetno osetljivi mogu reagovati reproduktivni organi muškaraca i žena, izazivajući karcinome testisa, deformacije ploda, malu telesnu težinu novorođenčadi ili čak dovesti do pojave steriliteta. Pojedine komponente zagađenja mogu da izazovu ozbiljna oboljenja kostiju i da naruše izgled i strukturu skeletnog sistema.

29. Nervni sistem Promene mogu se mogu pojaviti i u nervnom sistemu ( i to kao rezultat povećane buke, ili pak emisije štetnih komponenata tipa....., koja mogu da uzrokuju toksičnih oštećenja mozga i nervnog sistema).

30. Ukoliko dospeju u organizam, putem krvi ove komponente se mogu preneti do koštane srži, jetre, unutrašnjih žlezda izazivajući pritom brojna oboljenja

31. Kontrola zagađenja Države saobraćaj kao i svaku drugu privredna grana reguliše odgovarajućim nizom Zakona i pravnih normativa koji imaju za svrhu da regulišu rad u ovoj oblasti. Zdravstveni aspekt pored Zakonskih normativa , podleže i nazoru od strane Sekreterijata grada, odgovarajućeg resurnog ministarstva i mreže Instituta i Zavoda za javno zdravlje.

32. PRIMENA STANDARDA RAZVOJ NOVIH TEHNOLOGIJA Preporuke

33. Uložiti dodatne napore da se smanje negativni uticaji , promeniti navike, životni stil, razvijati nove tehnologije, vršiti kontinuirane edukacije, prelaziti na nove alternativne vidove energije

34. Hvala na pažnji !