STAR projekat Svetske banke : aktivnosti koje obavlja IPN

1. STAR projekatSvetskebanke:aktivnostikojeobavlja IPN Dr Stiv Gos, maj 2011.

2. Prezentacija u kratkim crtama • Zašto je savetodavstvo važno? • Edukacija savetodavaca • Ogledna gazdinstva • Monitoring i evaluacija • Menadžement i organizacija • Diskusija i zaključci.

3. 1) Zašto je važno savetodavstvo ?

4. Malo opštih činjenica:Ko su savetodavci? • Državni sektor: • 215 savetodavaca u 34 poljoprivredne stanice • Privatni sektor i NVO: • 35 savetodavaca u 12 organizacija • Specijalnosti: • 70 savetodavaca za ratarstvo i povrtarstvo • 40 savetodavaca za voćarstvo • 60 savetodavaca za zaštitu bilja • 70 savetodavaca za stočarstvo • 10 tehničkih stručnjaka • 10 ekonomista.

5. Koga oni savetuju? (1) • Mlekarski sektor: • 269000 domaćinstava sa 1,9 krava u proseku • 1 savetodavac za stočarstvo na 4 000 proizvođača • Podela po veličini stada: • 1-5 krava: 258 000 domaćinstava (95 %) • 70 % ukupne količine mleka; 57 % snadbevanja mlekara • 6-20 krava: 10 000domaćinstava (4 %) • 16 % ukupne količine mleka; 23 % snadbevanja mlekara • > 20 krava: 600 domaćinstava (0,2 %) • 14 % ukupne količine mleka; 20 % snadbevanja mlekara • Prosečan prinos 2 900 litara po kravi, naspram EU15: 6 700 litara po kravi; EU10: 5 400 litara po kravi

6. Prosečna veličina stada u EU, Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana Zapadni Balkan Srbija Francuska Nemačka Irska Austrija Portugalija Grčka Poljska Mađarska Slovačka Letonija Estonija Rumunija UK Holandija Italija Španija Danska Švedska Belgija Finska Luksemburg Češka Republika Litvanija Slovenija Kipar Malta Hravatska Bosna Makedonija Srbija Bugarska Crna Gora

7. Prosečan prinos mleka po kravi u EU, Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana (u litrima) Zapadni Balkan Srbija Belgija Holandija Italija Španija Danska Austrija Švedska Finska Grčka Poljska Češka Republika Litvanija Mađarska Letonija Estonija Slovenija Kipar Bugarska Bosna Nemačka Francuska UK Irska Portugalija Luksemburg Slovačka Malta Rumunija Hrvatska Makedonija Crna Gora Srbija Bugars

8. Koga oni savetuju? (2) • Sektor ratarstva: • statistički 773 000 domaćinstava sa poljoprivrednim zemljištem • U proseku 3,4 ha obradivog zemljišta • 1 savetodavac na 5 000 ratara • Veličina poznatog obradivog zemljišta: • < 5 ha: 604 000 domaćinstava (78 %), 31 % ukupne površine zemljišta • 5-15 ha: 159 000 domaćinstava (20 %), 32 % ukupne površine zemljišta • > 15 ha: 16 000 domaćinstava (2 %), 36 % ukupne površine zemljišta • Prinosi glavnih kultura: • Pšenica: 3,5 tona/ha (naspram 5,3 tona/ha u EU) • Ječam: 3,1 tona/ha • Kukuruz: 4,9 tona/ha (zavisno od sezone i uslova).

9. Koliko Srbija može dobiti? • Mlekarski sektor: • Povećanje od 1 litar po kravi dnevno (10 %) = • + 50 miliona € godišnje • Sektor žitarica: • Povećanje od 300 kg/ha godišnje (5-10 %) = • + 100 miliona € godišnje • IPARD 2007-2013: • Moguća suma namenjena Srbiji = • 40-55 miliona € za šest godina.

10. Zaključci • Promene koje poljoprivredni proizvođači mogu ostvariti mogu doneti godišnju korist vrednu stotine miliona evra • Proizvođačima se moraju pokazati novi i bolji načini bavljenja poljoprivredom i koje koristi imaju od toga • Kada Srbija uđe u EU, njenom poljoprivredom će dominirati veliki broj veoma malih gazdinstava, kao i mala, ali rastuća grupa “porodičnih gazdinstava sa punim radnim vremenom” • Uloga savetodavne službe je da pomogne poljoprivredi Srbije u suočavanju sa ovim izazovom – To je jedan od najvećih prioriteta Ministarstva!

11. 2) Edukacija

13. Ključne oblasti edukacija za 2010-11. godinu(izabrane od strane savetodavaca) • Farm menadžment • Bolje đubrenje • Bolja ishrana • Integralna zaštita bilja • Savetodavne veštine kao i: • Pilot-projekat Dijagnostičkih veština • Evropske integracije

14. A. Farm menadžment:Šta smo postigli? • Odličnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede SAD-a • Svih 250 savetodavaca prošli su osnovnu obuku o farm menadžmentu • Napravljeni su planovi za edukaciju svih savetodavaca o marketingu u poljoprivredi • Odabrano je 90 savetodavaca za dalje obuke koji bi postali “stručnjaci za farm menadžment”; pripremljena je edukacija i ocena kompetentnosti • Razvijen je srednjoročni plan za edukaciju o farm menadžmentu (videti sledeći slajd).

16. A. Farm menadžment:Šta smo naučili? • Veštine, iskustvo i pristup alatima za farm menadžment se značajno razlikuju • Većina savetodavaca nema kompjutere ili softver za izradu finansijske analize na gazdinstvu • Podaci prikupljeni sa “odabranih gazdinstava” idu u “crnu rupu” (nema povratnih informacija) • Stari pristup prikupljanja podataka za izradu budžeta kroz “pune troškove” može prikriti prave probleme • Malo proizvođača vodi finansijsku evidenciju • Još se ne upotrebljavaju “savetodavni paketi”

17. A. Farm menadžment:Šta treba dalje uraditi? • Primeniti višegodišnji plan edukacija, uz praćenje i podršku svetodavaca između edukacija i ocenu kompetentnosti • Odabrati ili razviti pogodan softver • Odabrati ili razviti sisteme vođenja evidencije koji su pogodni za proizvođače • Godišnje objavljivati “Džepni priručnik o farm menadžmentu” i koristiti ga kao ključnu alatku u savetodavstvu • Ustanoviti “Centar za farm menadžment” koji bi koordinirao procesom i podržavao ga.

18. B. Bolje đubrenje:Šta smo postigli? • Svih 110 savetodavaca za ratarstvo su prošli edukaciju o principima ishrane biljaka • Svih 40 savetodavaca za voćarstvo su prošli edukaciju o mikroelemenima i unošenju zelenišnog đubriva • Radne grupe su prošle kroz scenarija različitih situacija iz realnog života (videti sledeći slajd za rezultate).

19. Preporuke za kalcifikaciju za polje br. 5 (skoro neutralno) i polje br. 9 (kiselo) Polje br. 5 Polje br. 9

20. Preporuke za đubrenje za polje br. 5 (kukuruz posle pšenice)

21. Preporuke za đubrenje za polje br. 9 (kukuruz posle pšenice)

22. B. Bolje đubrenje: Šta smo naučili? • Nema jedinstvenog pristupa uizradi preporuka za đubrenje i kalcifikaciju, kao ni jedinstvenih “alatki” (npr. priručnika, tabela, softvera) • Ni u jednom pregledanom tekstu o đubrenju u Srbiji nisu uzeti u obzir tržišni faktori • Testiranje analize zemljišta koje finansira Ministarstvo pokriva 10% parcela, ali ne postoji sistem savetodavstva za manje netestirane parcele;

23. B. Bolje đubrenje: Šta smo naučili? • Preporučene količine fosfora i kalijuma u zemljištu su prilično visoke za standarde Ujedinjenog Kraljevstva • 90 % testiranog zemljišta u Vojvodini ima generalno prihvatljive nivoe fosfora i kalijuma • Nema doslednog obrasca za premalo i prekomerno đubrenje, osim što seu jesen uglavnom pređubrava sa formulacijom15:15:15 • Optimalno korišćenje đubriva bi uštedelo novac poljoprivrednim proizvođačima,a verovatno ne bi dovelo do velikog skoka u prinosima.

24. B. Bolje đubrenje: Šta treba dalje uraditi? • Proučiti sprovedena nacionalna i internacionalna istraživanja kako bi razvili: • Priručnike za đubrenje sa tabelama • Pojednostavljenu verziju priručnika za proizvođače • Liste knjige polja za balansiranu ishranu • Softver za savetodavce • Standardne preporuke za mala gazdinstva i male parcele • Testirati, a onda obučiti savetodavce za upotrebu ovih alatki • Sprovesti nacionalnu promotivnu kampanju • Obučiti i priključiti snadbevače đubrivom (FACTS – Šema za sertifikovanje i obuku savetodavaca za đubrivo);

25. www.factsinfo.org.uk • Šema za sertifikovanje i obuku savetodavaca za upotrebu đubreva • Teži: • “Razvijanju i promovisanju šeme za sertifikovanje onih koji prodaju đubrivo poljoprivrednim proizvođačima i savetuju ih o upotrebi nutritijenata” • Kao i • “Postepenom povećanju opšteg nivoa kompetentnosti saveta koje daje industrija đubriva i ishrane biljaka” • (Sledi ekonomske ciljeve i ciljeve zaštite životne sredine i potrošača)

26. B. Bolje đubrenje: Šta treba dalje uraditi? B. Better fertilising:What should we do next? • Raditi zajedno sa snadbevačima kako bi se poboljšao izbor • Izvršiti pregled sistema testiranja zemljišta i: • Poboljšati proceduru ukoliko je potrebno • Predstaviti prstenasto testiranje • Prilagoditi učestalost testiranja ekonomskim potrebama (sprovoditi češće testiranje na većim poljima i onima sa ekstremnim rezultatima) • Razviti malu jedinicu koja bi koordinisala ove aktivnosti i podržavala ih.

27. C. Boljaishrana: Šta smo postigli? C. Better feeding:What have we achieved? • Svih 70 savetodavaca za stočarstvo su prošli edukaciju o principima ishrane preživara • Razvijena je i podeljena prva verzija softvera za ishranu muznih krava i svi savetodavci za stočarstvo su obučeni kako da ga koriste (vidi sledeći slajd) • Metodologija i softver su primenjeni na 7 gazdinstava, što je dovelo do značajnih zaključaka vezano za pitanja koja treba da se rešavaju.

29. C. Boljaishrana: Šta smo naučili? C. Better feeding:What have we learnt? • Savetodavci za stočarstvo ne daju mnogo saveta vezano za ishranu – većinu vremena se bave selekcijom goveda • Osnovno znanje savetodavaca se značajno razlikuje, i ono je više kvalitativno nego kvantitativno • Samo nekoliko savetodavaca imaju i koriste softver za formulaciju obroka • Kompjutersko znanje i veštine savetodavaca se značajno razlikuju, a većina savetodavaca nije imala sopstveni laptop kompjuter;

30. C. Boljaishrana: Šta smo naučili? C. Better feeding:What have we learnt? • Srbija ima mnogo knjiga i brošura o ishrani muznih krava – često štampanih zbog nekih projekata – ali nema jedinstvenog priručnika • Sistemi ishrane koji su u upotrebi i koji se uče na fakultetu su prilično zastareli • Laboratorijske analize i programi ishrane koji se koriste su dobri za svinjska i živinska hraniva i koncentrate, ali se malo pažnje posvećuje krmnom bilju – koje je ključ profitabilnog mlekarstva;

31. C. Boljaishrana: Šta smo naučili? C. Better feeding:What have we learnt? • Slični problemi su pronađeni na svim gazdinstvima: • Različit kvalitet i često ograničen unos krmnog bilja • Krave nisu grupisane ili hranjene prema fazi laktacije, što je rezultiralo pothranjenošću u ranoj laktaciji (smanjujući ukupan prinos) i prevelikom uhranjenošću u kasnoj laktaciji i periodu zasušenja (povećavajući troškove ishrane) • Široko rasprostranjena upotreba sopstvenih koncentrata, koji su često siromašniji proteinima i skuplji od kupovnih koncentrata • Poljoprivredni proizvođači ne znaju koliku količinu hrane daju životinjama;

32. C. Boljaishrana: Šta smo naučili? C. Better feeding:What have we learnt? • Za razliku od situacije sa đubrenjem, postojeopšti obrasci nedovoljnog i prekomernog hranjenja • Poboljšanje ishrane bi dovelo do brzog povećanja u proizvodnji mleka i brzog profita.

33. C. Boljaishrana: Šta treba dalje uraditi? C. Better feeding:What should we do next? • Testirati i poboljšati softver za ishranu • Razviti standardizovanu “posetu radi savetovanja o ishrani stoke” • Pripremiti standardne obroke za veoma mala domaćinstva, koristeći cene STIPS-a • Obučiti sve savetodavce o upotrebi ovih alatki • Napraviti priručnik o ishrani • Analizirati finansijske koristi bolje ishrane muznih krava iz pilot-projekta “Dijagnostičkih veština” i koristiti rezultate;

34. C. Boljaishrana: Šta treba dalje uraditi? C. Better feeding:What should we do next? • Ponoviti edukaciju za druge tipove stoke • Sprovesti nacionalne kampanje za promovisanje bolje ishrane, koje bi uključivale mlekare i snadbevače hranivima • Napraviti demonstracije i oglede na gazdinstvima za različite vrste proizvodnje krmnog bilja • Uspostaviti malu jedinicu koja bi koordinisala ove aktivnosti i podržavala ih.

35. D. Integralno upravljanje pesticidima: Šta smo postigli? D. Integrated Pest Management:What have we achieved? • Odličnu saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede SAD-a • Svih 60 savetodavaca za zaštitu bilja je prošlo edukaciju o principima i različitim pristupima IPM-a • Svi savetodavci za zaštitu bilja su prošli edukaciju o IPM-u za šargarepu i papriku, i dobili su priručnike • Radne grupe pripremaju priručnike za: • Paradajz • Luk • Krompir • Razvijen je višegodišnji program edukacija i edukacija za predavače (vidi sledeći slajd).

38. D. Integralno upravljanje pesticidima: Šta smo naučili? D. Integrated Pest Management:What have we learnt? • Znanje savetodavaca o IPM-u i stepen prihvatanja ovog sistema su se veoma razlikovali (veliki fokus na pesticidima) • Malo informacija o troškovno-efikasnom IPM-u je dostupno; zaštita bilja obično teži minimalizovanju gubitaka, a ne maksimiziranju profita • Služba za praćenje štetočina i predviđanje vremena u Vojvodini se dobro razvija i biće od koristi za celu Srbiju • Ima različitih priručnika, ali postoji ograničenje u smislu prilagođenosti uslovima u Srbiji i distribuciji priručnika(vezanoj za projekte).

39. D. Integralno upravljanje pesticidima: Šta treba dalje uraditi? D. Integrated Pest Management:What should we do next? • Primeniti višegodišnji plan edukacija i razvoja, uz testiranje kompetentnosti • Napraviti dobru srpsku verziju svakog priručnika i štampati ih u velikom broju • Načiniti edukacije praktičnijima, sa manjim grupama i uz više terenskog rada • Razviti program edukacija proizvođača o IPM-u • Uspostaviti nacionalnu službu za praćenje štetočina i prognozu, baziranu na dosadašnjem iskustvu • Ustanoviti malu jedinicu za koja bi koordinisala i podržavala gore navedene aktivnosti.

40. E. Savetodavne veštine: Šta smo postigli? E. Extension skills:What have we achieved? • Dobru saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede SAD-a • Svih 250 savetodavaca prošlo je edukaciju o principima efikasne komunikacije • Svim savetodavcima je predstavljena ideja formiranja i rada sa grupom proizvođača • Počelo je pripremanje savetodavnog priručnika • Planirani su kursevi za savetodavstvo putem audio-vizualnih i štampanih medija.

41. E. Savetodavne veštine: Šta smo naučili? E. Extension skills:What have we learnt? • Savetodavci bolje reaguju na praktičnu obuku, pre nego na teoriju • Savetodavci su skeptični prema pristupu koji uključuje grupe poljoprivrednih proizvođača zbog: • Opsednutosti formalnim strukturama kao što su udruženja poljoprivrednih proizvođača • Brige da će ovakav pristup zahtevati više rada (proaktivniji je) nego što zahtevaju posete individualnim gazdinstvima • Malog broja primera koji pokazuju kako grupe funkcionišu i šta mogu da postignu.

42. E. Savetodavne veštine: Šta treba dalje uraditi? E. Extension skills:What should we do next? • Posvetiti više pažnje grupama poljoprivrednih proizvođača, uključujući mentorski nadgledan rad sa pilot-grupama • Ponovo održati edukaciju o audio-vizualnim i štampanim medijima, da bi svi savetodavci mogli da nauče o oba tipa medija • Obezbediti edukaciju o sprovođenju, analiziranju i korišćenju demonstrativnih ogleda na gazdinstvima • Nastaviti sa razvojem savetodavnog priručnika • Razviti testiranje kompetentnosti i sistem sertifikacije savetodavnih veština, sa početnim kursom za sve nove savetodavce.

43. Zaključci edukacija (1) • Različite polazne osnove, najteža prva edukacija • Predavač uči koliko i polaznici • Znamo da proizvođači vremenom usvajaju nove ideje; savetodavcima je takođe potrebno vreme da promene utvrđena mišljenja i načine rada • Zato edukacija treba da bude progresivna,ojačana i izgrađena na prethodnim, koristeći iste predavače gde je to pogodno – Tek smo počeli!

44. Zaključci edukacija (2) • Savetodavci su praktični ljudi, koji najbolje reaguju na praktičnu obuku sa terenskim posetama i vežbama • Grupe bi trebalo biti manje, u idealnom slučaji ne više od 20 ljudi • IT predstavljaju kritičan problem; svakom savetodavcu treba: • Sopstveni laptop sa standardnim softverskim paketom • Obuka kako da ga koriste (razlikuju se polazne osnove) • Poseban softver za oblast savetodavstva • Podrška;

45. Zaključci edukacija (3) • Edukacija čini samo jedan deo šireg procesa; u svakom slučaju savetodavcima su potrebni: • Alatke: Priručnici, softver, ček-liste • Paketi: Sistematski načini korišćenja ovih alatki • Edukacija u korišćenju alatki i sertifikovanje • Edukacija mora ići ruku pod ruku sa menadžmentom i monitoringom, tako da savetodavci mogu da primene naučeno • Svaka tema zahteva podršku osobe ili jedinice, unutar strukture, koja bi upravljala razvojem savetodavne službe.

47. 3) Demonstracioni ogledi

48. Prilike za demonstracione oglede: • Predložena IPARD mera za finansiranje opreme za baliranje silaže • Demonstacioni ogledi konzervativne obrade zemljišta u Pančevu podržani od strane Ministarstva poljoprivrede SAD-a • Konkurentska šema grantova STAR-a : • 13 demonstracionih projekta • 5 projekata vezanih za medije • Dalje preporuke Ministarstva: • Rasađivanje • Staklenička povrtarska proizvodnja • Povrtarska proizvodnja na otvorenom