MODELI RASTA
Objektivnaemprijskaanaliza • Da li će dosadašnji projekat tranzicije biti zadovoljavajući već sutra, delom i zbog strukturnih promena koje sam izaziva? • Da li će u skoroj budućnosti naše potrebe zadovoljavati teorije na čijim se nalazima danas zasniva najveći deo rešenja u ekonomskoj politici i sistemu?
Objektivnaemprijskaanaliza • Da li suprivrede u tranziciji zaista morale dva puta (prilikom pokretanja procesa transformacije i zbog zakasnele ispravke tokom globalne krize) da izgube toliko od svog rasta i razvoja i da toliko visokom cenom plate predrasude od kojihj se ekonomska nauka još uvek teško oslobadja?
Rezime dosadašnjih nalaza • Suprotno očekivanjima uticaj početnih uslova na performanske privrede duži i veoma sporo slabi • Početni i nasledjeni uslovi obavezni pri donošenju razvojne politike zemlje • Ovi uslovi predodredjuju i tok i brzinu reformi
Rezime dosadašnjih nalaza • Reforme imaju veliki uticaj na privredne performanse tokom prvih godina • Tokom vremena ovaj uticaj slabi • Implementacija reformi zavisi od nasledjenih uslova • Najveći broj zemalja primenio reforme brzinom koja je bila u skladu sa nasledjenim uslovima
Rezime dosadašnjih nalaza • Model rasta se menja tokom tranzicije i time i značaj pojedinih faktora privrednog rasta • Npr. Reforme u početku imaju pozitivan efekat; u srednjoj fazi (40-55% u odnosu na ukupan projekat promena) nisu značajne a nakon tog opet značajne ali znatno manje nego na početku • Značajni faktori tokom celog perioda tranzicije: nasledjeni uslovi i inflacija
Rezime dosadašnjih nalaza • Ekonomska kriza od 2008. značajno menja uticaj faktora • Npr. Ubrzavanje reformi preduzeća, infrastrukture i finansijskog sistema i politike konkurencije mogu delovati nepovoljno na rast privrede • Ostali važni faktori: izvozna orijentacija privrede, razvoj industrijske proizvodnje.
Rezime dosadašnjih nalaza • Dakle s napretkom reformi neophodno je prilagodjavanje modela rasta • Ne postoji jedinstveni model za čitav tranzicioni period i za sve zemlje • Bitni faktori rasta odnose se na promene u strukturi privrede radi rasta industrijske proizvodnje dobara koja su razmenjiva na medjunarodnom tržištu (izvoz i poboljšanje trgovinskog bilansa)
Rezime dosadašnjih nalaza • Ove determinante rasta prošle su neopaženo u najvećem broju zemalja tokom srednje faze • Postaju primetni tek sa globalnom krizom i uticali su značajno na efekte krize zbog snažnog uticaja na pad stope rasta (posebno u zemljama sa višim nivoom ostvarenja reformi i manjim udelom industrijske proizvodnje)
Rezime dosadašnjih nalaza • Privrede u tranziciji uglavnom su promašile pravi trenutak za promene u modelu rasta • To je rezultiralo dubokom recesijom • Očekivanja da tok reformi spontano izvede privredu na optimalnu putanju rasta doveo je do pogrešnih strukturnih promena: opadanje industrijske proizvodnje razmenjivih dobara i izvoza
Rezime dosadašnjih nalaza • Usled čega je u uslovima otvorenosti privrede u tranziciji produbljen trgovinski deficit s negativnim efektom na privredni rast • Rastući uvoz i rastući priliv strane štednje te porast udela usluga u BDP-u (usmerenih uglavnom na domaće tržište: finansije, trgovinana malo i telekomunikacije) doveo je do prevelike potrošnje na račun štednje (lične i državne)
Rezime dosadašnjih nalaza • Zanemareni faktori rasta delovali su i pre globalne krize • Napredak u reformama oko polovine tranzicionog procesa sam po sebi zahteva odgovarajuće dodatne politike usled novih faktora relevantnih za rast u tom periodu
Rezime dosadašnjih nalaza • Oporavak od globalne krize nije optimističan s obzirom da se tranzicione ekonomije (TE) nalaze u lošijim uslovima od onih koji su prethodili krizi • TE imaju ozbiljne strukturne poremećaje koji će se sporo i teško ispravljati s obzirom na sve oskudnije i ograničenije finansijske resurse na globalnom nivou
Zaključak • Iako su reforme i promene sistema bile nužne proces tranzicije je zahtevao pažljiviju pripremu i sprovodjenje
Slučaj Srbije i Hrvatske • Na osnovu podataka o napredovanju ureformama kao i ostali faktori rasta (stopa rasta BDP, stopa inflacije, udeo industrije u BDP i odnos trgovinskog bilansa prema BDP) • Ni jedna nije promenila i prilagodila model rasta u skladu sa napretkom refomi
Slučaj Srbije i Hrvatske • Dve susedne zemlje sa relativno sličnim institucionalnim i materijalnim nasledjem • Primer nedostatka odgovarajuće politike i strategije rasta u privredama u tranziciji • Primer za radikalne ali suštinski pogrešne promene privredne strukture: otvorenost privredekoja rezultira rastom deficita usled zapostavljanja izvoza i preterane oslonjenosti na uvoz
Slučaj Srbije i Hrvatske • Hrvatska: • prva prelomna tačka u modelu rasta postignuta 1994 (indeks reformi 2,33) a druga dostignuta 1996 (indeks reformi 2,92) • Veoma mali pomak do 1998
Slučaj Srbije i Hrvatske • Srbija: • Osim 1990. godine čitavu deceniju bila van tranzicije (indeks reformi pao na vrednost ispod početne) • Brz polet od 2000-te • Prva prelomna tačka postignuta 2002. • Spore reforme 2004-2008. • Približila se drugoj prelomnoj tački 2009.
Srbija • Prva faza modela rasta odgovarajuća: brze reforme, efikasno obaranje inflacije tokom 2001-2004 • Druga faza modela neodgovarajuća: • Visoka dvocifrena stopa inflacije • Udeo industrijskog autputa se postepeno smanjivao • Odnos trgovinskog deficita i BDP je stalno visok i sa tendencijom rasta
Uticaj gobalne krize • Uticaj globalne krize previdiv • Hrvatska: • Brži reformator i sa manjim udelom industrije u privrednoj strukturi imala jači udar krize od Srbije • Srbija: • Niži nivo reformi i veći udeo industrije uticali na manji pad stope rasta ali je visoka inflacija doprinela da taj pad bude veći od mogućeg
Uticaj gobalne krize • U Hrvatskoj jači efekat krize zbog dužeg odstupanjaod poželjnog modela rasta nego zbog antikrizne politike • Obe zemlje vodile su neadekvatnu ekonomsku politiku rasta s obzirom na svoje uslove i na uslove okruženja
