IGRE KOJE LJUDI IGRAJU

1. IGRE KOJE LJUDI IGRAJU

2. KARAKTERISTIKE IGARA • Igra predstavlja seriju skrivenih transakcija koje napreduju ka tačno predvidljivom cilju. • “Dobit” je negativna reakcija praćena neautentičnom emocijom (strah, krivica, bol...). • Igra je nepoznata našem svesnom, razumskom delu ličnosti. • Igre su konfliktne, koristoljubive, dramatične, repetitivne. • Igre ne podrazumevaju zabavu, uživanje.

3. ZNAČAJ • Istorijski • Kulturni • Lični KLASIFIKACIJA IGARA • Prema broju igrača • Prema intenzitetu • Prema životnoj filozofiji • Prema sociološkom okviru

4. PROFESIONALNE IGRE Destruktivne igre “Ortaci” Emotivna substruktura ličnosti “Sine moj” Emotivno vezivanje “Sve znam najbolje” Kritička substruktura ličnosti. Retke pohvale i Traženje grešaka i slabih strana “Diplomatija” Racionalna substruktura ličnosti, emotivna hladnoća, nesigurnost

5. “Zavadi pa vladaj” “Hajde da ga sredimo na brzaka” “Vidiš da sam se trudio” Autodestrukcija “Došao si mi na zicer đubre” Paranoidna struktura ličnosti

6. Igre oko novca “Dužnik” Doživljaj praznine “Nemam da platim” Emotivna nezrelost, egocentričnost “Razočaran” Obavljanje poslova “na reč” Igre moći Biološki koncept Životinje, deca u zabavištu Sociološki koncept Moć je vezana za hijerarhiju (birokratska, profesionalna), moć autoriteta i autoritarna moć

7. DEFINICIJA Maksimalna snaga koju jedna osoba ima nad nekom drugom osobom i maksimalan otpor koji je ta druga osoba u stanju da ispolji. Jedna osoba za koju kažemo da “poseduje izvor moći” utiče na drugu koja mora da poseduje motiv da prihvati taj uticaj... ... i taj odnos nastoje da zadrže.

8. 5N Nestašica Nepravda Neodgovornost Neinformisanost Nefer kompeticija 3M Mit da svi imamo jednaku moć Mit da smo svi bespomoćni Mit da smo onoliko moćni koliko želimo Klod Stajner

9. “Scenarija koja ljudi žive” • Hladnokrvni, svesni manipulatori • Nagonski manipulatori- ”ljudi vuci” • Situacioni manipulatori Reakcije na manipulacije moći • Svesni • Povremeno svesni • Naknadno svesni – “ljudi ovce”

10. Paradigma“čik me promeni” Kategorija sve ili ništa • “Vrati mi moje krpice” • “Durenje” – “agresivno ćutanje” • “Neka bude po tvome” - “demonstracija” • “Dajem otkaz” • “Ko nije samnom taj je protiv mene” • “Sve ili ništa” - “privid raja”

11. Antiteza • Osvešćivanje i smanjenje straha (zaštita ugrožene osobe -kako bi mogla da donese optimalnu odluku) • Osetljivost-onih koji negiraju, blokiraju sami sebe • Stvaranje takvog okvira za odlučivanje u kome ne dominira strah od nestašice • Kreiranje spektra alternativnih rešenja • Odlaganje donošenja odluke za neka manje stresna i traumatična vremena • Tražiti oslonce u sebi • Paradigma Tibet

12. Kategorija zastrašivanja • “Pesnica u nos” • Ogoljena varijanta • “Metafora” – “Bog se vidi” • “Moćno mesto” • Mira Marković, Vojislav Šešelj • “Mora da se šališ” • Osećati se glupo, promašeno i neozbiljno • “Logika” • Tačne premise i pogrešni zaključci • Antiteze

13. Principi asertivnog ponasanja • Vi imate prava da izražavate sebe sve dok time ne ugrožavate druge • Kada se zalažete za sebe vi poštujete sebe i dobijate postovanje drugih • Jasnim izražavanjem svojih prava i potreba vi preuzimate odgovornost • Ako ne kažete drugima kako njihovo ponašanje deluje na vas, uskraćujete im priliku da nešto promene • Žrtvujući svoja prava i potrebe vi dajete dozvolu drugima da ne vode računa o vama • Ne dozvoljavanje drugima da saznaju kako se vi osećate jeste jedna vrsta kontrolisanja drugih • Ukoliko osoba sa kojom komunicirate krši vaša prava neophodno je da se suprodstavite na neagresivan i nemanipulativan način

14. Prosta asertivna rečenica – sadrži stav, činjenicu ili opservaciju. Iskazuje pravo i potrebu osobe koja je izgovara “Ne čujem te dobro” “Smetaju mi stalne upadice” • Empatska asertivna rečenica – uključuje i empatiju, prepoznavanje stanja i osećanja druge osobe, ali i sopstvene potrebe “Govoriš jako tiho-imam problem da te čujem” “Vidim da te ovo što govorim uzbudjuje a ja imam potrebu da dovršim ono što sam počeo da govorim” • Asertivna rečenica negativnih osećanja-sadrži 1) neutralan opis tuđeg ponašanja, 2) sopstveno osećanje u datoj situaciji, 3) ono što bi komunikator voleo da sagovornik uradi “kada me ti grubo prekineš dok govorim, iritiran sam i plašim se da ću izgubiti nit, a vrlo mi je važno da jasno iskažem ono što želim”

15. Uvod u praktične aspekte komunikacije Traženje smisla i tehnika parafraziranja Traženje smisla je suštinsko u komunikaciji dveju osoba. Mi često pravimo pretpostavke kada nam informacije nisu jasne i tražimo objašnjenje. Tražite više informacija ako niste sigurni šta osoba hoće da kaže, ili koristite: “Nisam to hteo da kažem” – znači već ste koristili ovu tehniku

16. Povratne informacije • Pozitivne i destruktivne • Destruktivne Povratne informacije upotrebljavate onda kada ste uzrujani ili iznervirani nečim što neko drugi radi. Identifikujte šta je to što ta osoba radi a što vam smeta i dajte joj mogućnost da učini nešto sa tim. • Destruktivna varijanta Puštanje alarma da beskonačno zvoni

17. Bolja varijanta Koristiti se povratnom varijantom kako biste dali drugima do znanja: • Da ne shvatate najbolje ono što su oni hteli da kažu • Da se ne slažete sa onim što su rekli • Da “stalno vrte temu” i da se vrte u krug (pokvarena ploča) • Kada ste počeli da se nervirate • Kada ste povređeni i kada vam je neprijatno Povratna informacija vam pomaže da ostanete u dodiru sa svojim reakcijama kako biste mogli da se zabavite njima pre nego što se pretvore u negativna osećanja-frustracije, gneva, straha...

18. Neka opšta uputstva za davanje povratnihinformacija: • Vodite računa da li je primalac spreman • Svoje komentare zasnivajte na činjenicama a ne na emocijama • Budite konkretni • Pošto se događaj desio, dajte povratne informacije što pre možete • Odaberite pogodan trenutak • Vodite računa o kontekstu situacije • Skoncentrišite se na ono što može da se promeni • Zatražite saradnju • Koncentrišite se na jednu stvar • Budite voljni da pomognete, nemojte biti jednostavno ljuti

19. Budite selektivni. Uvek razmislite o motivima koji vas nagone da date svoje mišljenje. • Da li pokušavate da budete od koristi primaocu ili izbacujete neke svoje negativne emocije • Da li možda samo navodite primaoca da uradi nešto od čega ćete samo vi imati koristi • Ako ste ljuti onda to i recite • Ohrabrite primaoca da vam uzvrati povratnu informaciju • Koristite povratnu informaciju samo ako imate poverenja u sagovornika

20. Proces davanja povratne informacije sastoji se iz tri koraka: • Opišite problem ili situaciju osobi koja prouzrokuje teškoću • Definišite osećanja ili reakcije (gnev, tugu...) koje problematično ponašanje izaziva kod vas • Predlozite rešenje ili zamolite tu osobu da ga obezbedi Rekapitulacija • Pridržavajte se prva tri koraka • Ponovite korak 1 • Zatražite od osobe da objasni zbog čega nastavlja sa svojim iritantnim ponašanjem. Objasnite sa kojim posledicama će morati da se suoči ukoliko se njeno ponašanje ponovi • Budite dosledni u pogledu posledica Ako ste suočeni sa osobom koja odbija svaku saradnju, idite direktno na korak tri.

21. Povratne informacije kod vrlo problematičnih ljudi Osobe sa kojima se teže izlazi na kraj ili su takve karakterno ili imaju “loš dan” Problematična osoba je takva sa većinom ljudi I ovde se koriste povratne informacije ali budite spremni na uzvratnu vatru. Dobro se pripremite. • Odredite problem. Identifikujte konkretno neprihvatljivo ponašanje. Koncentrišite se na vrstu problematičnog ponašanja. Ko je pogođen tim ponašanjem • Ispitajte odnose. Kako ta osoba reaguje u komunikaciji sa drugim osobama. Zašto se i kada to ponašanje javlja i zašto vas nervira • Odredite cenu problematičnog ponašanja

22. Pripremite se za konfrontaciju. Koje teškoće očekujete u razgovoru. Budite spremni za većinu situacija. Čak i one koje ne očekujete. ODREDITE ŠTA ŽELITE DA POSTIGNETE. • Dobro uvežbajte. Koristite pomoć prijatelja. UPAMTITE-OSOBA SA KOJOM ĆETE IMATI POSLA NIJE IMALA MOGUĆNOST FDA VEŽBA. • Nađite rešenje. Objasnite kako vas povređuje dotično ponašanje, ali bez optužbi. Dajte konkretne činjenice. Identifikujte kakvu promenu ponašanja očekujete. Dogovorite se o planu zajedničke akcije. Smislite rešenje prihvatljivo za obe strane. Tražite da se osoba obaveže. Pratite ponašanje i postupke osobe. Priznajte i prokomentarišite svaki napredak. Strategije za izlaženje na kraj: • Ostanite potpuno mirni, ne raspravljajte sa drugom osobom i ne optužujte je • Upotrebite svoju veštinu slušanja da biste proverili da li dobro razumete • Budite čvrsti-odlučite šta možete prihvatiti a šta ne • Vaše reakcije moraju da budu dosledne-kako bi se videlo da zaista mislite ono što govorite