170 likes | 545 Vues
Prof. dr ALEKSANDAR ŽIVKOVIĆ EKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA u BEOGRADU. PERSPEKTIVE FINANSIJSKOG SEKTORA REGIONA U SKOROJ BUDUĆNOSTI Beograd, maj 2008. SADRŽAJ PREZENTACIJE. I UVODNE NAPOMENE II TRENDOVI U FINANSIJSKOJ INDUSTRIJI REGIONA
E N D
Prof. dr ALEKSANDAR ŽIVKOVIĆEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA u BEOGRADU PERSPEKTIVE FINANSIJSKOG SEKTORA REGIONA U SKOROJ BUDUĆNOSTI Beograd, maj 2008.
SADRŽAJ PREZENTACIJE I UVODNE NAPOMENE II TRENDOVI U FINANSIJSKOJ INDUSTRIJI REGIONA III MONETARNI SEKTOR I CENTRALNA BANKA IV BANKARSKE STRUKTURE V FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE VI FISKALNA POLITIKA I JAVNE FINANSIJE VII ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
I UVODNE NAPOMENE - Institucionalna ograničenja razvoja finansijskog sektora regiona: • Politička stabilnost celine i delova regiona, • Stepen medjusobne ekonomske i finansijske saradnje, • Promocija efikasnih ekonomskih mehanizama generiranja sopstvene štednje (akumulacije), • Otvorenost za priliv kapitala iz svih relevantnih finansijskih centara, • Zajednički i/ili pojedinačan ulaz u evropske integracije.
II TRENDOVI U FINANSIJSKOJ INDUSTRIJI REGIONA - Savremene tendencije, pojave i procesi koji se odigravaju u finansijskoj industriji regiona su sledeći: • Disperzija vlasništva u finansijskom sektoru, • Profit kao prvenstveni motiv poslovanja, • Deregulacija, • Internacionalizacija, • Koncentracija, • Univerzijalizacija, • Merdžeri i akvizicije - stvaranje finansijskih konglomerata, • Sekjuritizacija, • Novi finansijski proizvodi i oblasti poslovanja finansijskih institucija.
III MONETARNI SEKTOR I CENTRALNA BANKA (1) - Monetarna stabilnost (cenovna i valutna dimenzija) uključuje: • Inflaciono targetiranje, • Dinamički projektovan realni i stabilni devizni kurs, • Održavanje moguće valutne konvertibilnosti i adekvatno funkcionisanje deviznog tržišta, - Kredibilna i transparenta monetarna politika, - Korišćenje, uz sve limite, tržišno orijentisanih instrumenata monetarne politike, - Regionalni platni sistemi na putu ekonomskih i monetarnih evrointegracija.
III MONETARNI SEKTOR I CENTRALNA BANKA (2) - Mogući monetarni sistemi (režimi) su: • Valutni odbor, • Dolarizacija (evroizacija), • Paralelna valuta (valutna supstitucija), • Nacionalna valuta. - Imajući u vidu stepen ekonomskog razvoja i mastrihtske kriterijume, dug i neizvestan je datum ulaska svih zemalja regiona u Evropsku monetarnu uniju
III MONETARNI SEKTOR I CENTRALNA BANKA (3) - Kriterijumi efikasnosti monetarne politike su: • Prosečna stopa inflacije na srednji rok, • Uticaj na stabilnost privredne strukture i makroekonomske politike, odnosno nacionalne privrede.
IV BANKARSKE STRUKTURE (1) - Restruktuiranje banaka i reforma bankarskog sistema u razvijenim tržišnim privredama uglavnom se odvija u sledećim pravcima: • Jačanje kapitalne snage banaka, • Geografska diversifikacija osnivanja banaka, • Prihvatanje tipa univerzalne banke umesto podele na komercijalne i investicione banke, • Sve veće osiguranje depozita banaka, • Nova uloga centralne banke, • Finansijski nadzor nad radom banaka, • Uspostavljanje veće finansijske discipline, • Veća kapitalizacija sredstava banaka.
IV BANKARSKE STRUKTURE (2) - Nova bankarska strategija odvija se u nekoliko pravaca: • Deregulacija i liberalizacija, • Sekjuritizacija bilansa banaka i promene u tokovima štednje, • Globalizacija i internacionalizacija, • Supervizorstvo (monitoring), • Despecijalizacija i nova konkurencija u bankarstvu, • Tehnološka revolucija u bankarstvu i finansijske inovacije.
IV BANKARSKE STRUKTURE (3) - Prednosti ulaska stranih poslovnih banaka na finansijska tržišta regiona su: • Inovacije proizvoda i usluga, • Ekonomija obima i cilja, • Konkurentsko okruženje, • Razvoj finansijskih tržišta, • Širenje dobrih bankarskih praksi, • Privlačenje stranih ulaganja.
IV BANKARSKE STRUKTURE (4) - Glavni argumenti protiv inostranog ulaganja u bankarstvo regiona su: • Strah od inostrane kontrole banaka i tokova kredita, • Banke su posebne finansijske institucije za nacionalnu ekonomiju, • Razlike u propisima nadzora banka.
IV BANKARSKE STRUKTURE (5) - Transformacija bankarskog sistema u procesu stvaranja efikasnog i sigurnog bankarstva u regionu mora biti usmerena u sledećim pravcima: • Popravljanje kapitalne snage banaka, • Poboljšanje upravljanja finansijskim rizicima, • Povećanje likvidnosti banaka, strukture plasmana i izvora sredstava, • Jačanje mera za poboljšanje solventnosti banaka, • Čišćenje aktive i pasive banaka od neprofitnih oblika, • Širenje prava po osnovu osiguranja depozita banaka, • Pojačana kontrola centralne banke nad sistemom poslovnih banaka.
V FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE (1) - Razvoj finansijskih tržišta regiona trebalo bi da se kreće u pravcu: • Smanjenje rizika negativne selekcije i većeg angažovanja suficitarnih sektora u finansijskim transakcijama, • Opadanje rizika zloupotreba uz jačanje odgovornosti svih učesnika, • Minimiziranje transakcionih troškova, • Pristup informacijama od strane investitora pod ravnopravnim uslovima, • Optimalan odnos regulacije, samoregulacije i rizika investitora na finansijsim tržištima, • Veća primena prudencione kontrole finansijskih institucija, • Veća upotreba klasičnih ali i inovativnih instrumenata tržišta novca i kapitala.
V FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZE (2) - Infrastuktura i okruženje finansijskih tržišta regiona trebalo bi da ima sledeće karakteristike: • Osim medjunarodne organizovanosti, regionalno povezivanje i/ili koordinacija nacionalnih Komisija HoV, • Povezivanje lokalnih berzi u skladu sa intencijama panevropskih integracija finansijskih tržišta, • Nesmetan rad i organizovanost brokersko-dilerskih posrednika na regionalnom planu, • Slobodan protok informacija o poslovanju i funkcionisanju lokalnih Centralnih registara, • Formiranje regionalnih Rejting agencija.
VI FISKALNA POLITIKA I JAVNE FINANSIJE - Decentralizacija javnih finansija (razvoj lokalnih finansija), - Fiskalna disciplina i minimiziranje poreske evazije, - Poreske sankcije ali i stimilacija putem poreskih kredita, - Efikasna poreska administracija, - Rast značaja razvojne i stabilizacione fiskalne politike u odnosu na alimentiranje fiskusa (državne blagajne), - Uravnotežen bužetski deficit na srednji rok, - Kontrolisan i održiv javni dug koji minimizira istiskivanje privatnih investicija.
VII ZAKLJUČNA RAZMATRANJA - Očekivanja u budućem periodu: • U finansijskom sektoru regiona nastaviće se glavni trendovi, tj. dalja koncentracija, privatizacija i povećano prisustvo inostranih finansijsih institucija, • Uprkos restriktivnim merama koje nameću najveći broj centralnih banka, bankarski sektor nastavlja ubrzanim razvojem, • Stepen finansijskog posredovanja (intemedijacija) je i dalje niska, što pruža znatne mogućnosti za rast, kako se nivo ekonomskog razvoja u regionu bude približavao ostatku Evrope, • Prisustvo još veće konkurentnosti, racionalnosti i transparentnosti finansijskog sektora regiona.
Prof. dr ALEKSANDAR ŽIVKOVIĆEKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA u BEOGRADU HVALA NA PAŽNJI !