MAKROEKONOMIJA NA DUGI ROK OBJA š NJENJE DUGORO č NOG PRIVREDNOG RASTA

1. MAKROEKONOMIJA NA DUGIROKOBJAšNJENJEDUGOROčNOGPRIVREDNOG RASTA 21 mart

2. tri izvora privrednog rasta (1) rast radno sposobnog stanovništva, (2) akumulacija kapitala (3) tehnički progres tehnički progres – meren kaorezidual Soloua – u stvari, jedini istinski pokretač razvoja. najubedljivije objašnjenje divergencijeu razvijenosti zemalja u svetu- razlike u nivou i rastu TFP – ukupne faktorske produktivnosti

3. Hipoteza o konvergenciji stopa rasta neke privrede biće veća od stope rasta u stabilnom stanju (α) ako jetekući BDP manji od BDP u stabilnom stanju možemo ga predvideti na osnovu stope štednje itehnologije. Parametar β - brzina konvergencije

4. Robert Baro (RobertBarro) sa Harvarda i Salaj Martin (Sala-i-Martin) saUniverziteta Pompeu Fabra2 β 0,02 Godišnje se u proseku zatvori oko 2% gepa između per capita dohodaka posmatranih zemalja.

5. sledida je u prosekupotrebno 35 godinada bi se eliminisala 50-procentna razlika u razvijenosti između nekogzaostaloginekograzvijenog. To je pravilo 70, odnosno 72 70/r= vreme udvostručenja Akovarijabla x rastepokonstantnojpozitivnojstopirastaod g% godišnje, onaće se udvostručitiza 70/g godina. Ako se smanjuje po stopi g, varijabla x će seprepolovitiza 70/g godina.

6. regioniunutarSAD .Zemlje Juga 1880. godineimale1/3 BDPrazvijenogSevera. Trebalo je višeodjednogvekadaovedržavekonvergirajunarastojanjeod 10% u odnosu na razvijene države. Slično tome, nade i očekivanjajužneItalije, istočnogdelaNemačkeilizapadneŠpanijeda se brzoujednačesavodećimregionima u zemljinisu se sasvimostvarile. Zaštodolazi do zastoja u konvergenciji?

7. Potvrđena konvergencija u 25 zemalja

8. nije kad se uzorak poveća na 102 zemljemnogi siromašni rastu sporije od bogatih

9. Stvarnost: Kluboviizamkerasta Životnistandard bogatijihzemaljaorganizovan u viduklubova konvergencije, mnogesiromašnijezemljekaoda su upale u „zamku rasta” na niskom nivou BDP per capita, kao i na niskim ili čak i na negativnim stopama rasta. Kako se može objasniti ova očiglednakontradikcijasaprincipimaizloženim uPoglavlju 3?

10. 1. - siromašne zemlje imaju nedovoljnokapitalazbogniskognivoaštednje,ratova, razaranjailiprirodnihkatastrofa ---- nedovoljnaštednja ne možesamadaobjasniovusituaciju. ---- Investicije NE moraju biti jednake štednji van stabilnogstanja. ---- kapital bi trebalo da se seli u zemlje gde je nizak K/l 2. Druga je mogućnostdahroničnosiromašne zemlje pate odtehnološkezaostalosti ilidaimajudisfunkcionalnuprivredu. Mora bitida, iznekograzloga, najsiromašnij e zemljenisumogledadostignustabilno stanjetački B na Slici 3.4.

11. U tom slučaju, ako i kada eliminišu barijere ovezemlje bi trebalodapočnudarastubržeodbogatihzemalja, Kojimastopurastadiktiraisključivotehničkiprogres. Dobar primer je Kina, koja je rasla po stopi od oko 10% godišnje još od početka 1980-ih, od kada je napustilasistemcentralnoplanskeprivrede. to se u mnogim zemljama jednostavno nije desilo.

12. Nobelovac Robert Lukas je procenio ukoliko bi Indija i SAD imaleistuproizvodnufunkciju, marginalniproizvodkapitala u Indiji morao da bude 58 puta veći nego u SAD! “Ako je ovaj model iole precizan... jasno je da bi svainvesticionadobra napustila SAD i druge bogate privrede, i premestila seu Indijuidrugesiromašnezemlje. Zaista, satakvomrazlikom u prinosimaočekivalo bi se dainvesticije ubogatimzemljamapotpunopresuše”. (Lukas, 1990: 92)

13. Uslovna konvergencija – početni uslovi+tačka stabinog stanja

15. Ali, zašto bi se proizvodnefunkcijerazlikovale? Informacije su slobodno dostupne, Neizostavno se namećedasvi koristeisteproizvodnetehnike, Biloda se proizvodnjaobavlja u Tajvanu, Nemačkoj,IndijiiliZimbabveu. Pa ipak, većinaeksperataćese složiti da je produktivnost po stanovniku u tim zemljamatolikorazličitačaki u slučajevimakad imaju istu količinu kapitala po efektivnom radniku.

16. Najvažnijirazlogzbogkoga se proizvodnefunkcijerazlikuju jeste postojanje drugih inputa koji povećavajuproduktivnostkapitalairada, baškakoto činitehničkiprogres. ponekadsusasvimevidentnerazlikeu bogatim i brzorastućim zemljama od karakteristika koje one imaju u siromašnim i stagnirajućim sredinama. Koji su to tačnofaktori?

17. Koji su to tačnofaktori a. Obrazovanjeiobuka investicije u ljudskikapital. Stogaimasmislada se procesproizvodnjeopisuje kao kombinacija fizičkog kapitala K i Litrećeginputa, ljudskogkapitalaH. Agregatna proizvodna funkcija postaje: (4.2) Y = A F(K, L, H). + + + Poputfizičkogkapitala, ljudskikapital se može akumulirati i može se amortizovati.

18. ljudskikapitaldoprinosirastuautputa per capita, tezemljekojevišeulažu u obrazovanjei obuku na dugi rok bolje prolaze i težiće danjihovaproizvodnafunkcijabudekaoonasaPanela (a) na Slici 4.2. Ako proizvodnafunkcija (4.2) imakonstantneprinose, marginalniprinosljudskogkapitalaćebitiopadajući!!! sledidaćestogadugoročnestoperastajošuvekbitiisteibiće određene stopom rasta tehničkog progresa. Naravno, zemljekojevišeulažu u ljudskikapitalabićebogatijeiproduktivnije.

19. Prvi je ljudski kapital, prvo kroz obrazovanje, a zatim kroz • b. Zdravstvo • hronične i zarazne bolesti • Očekivanadužina života biće niska. • smanjujeinvesticije u ljudski kapital • ali i produktivnostinače zdravih pojedinaca, • čak može i da uslovi dabogatiji delovi društva odluče da emigriraju. • Loše zdravstvene usluge mogu poslužiti kaonaredno objašnjenje za zamke rasta. • Ali, odmah se javlja problem uzročnosti: da li zdravlje utiče nadohodak, • ili dohodak utiče na zdravlje, • ili su obe veze na snazi?

20. očekivano trajanje života sapadomdohotkadramatičnopada. • Pozitivnaveza koja postoji između dohotka i očekivane • dužine života ni u kom slučaju nije linearna. • na nižim nivoimadohotka vladaju duboke nejednakosti.

21. Katastrofasa AIDS-om uAfrici tragičan je primer začaranog kruga u komesiromaštvo skraćuje očekivanu dužinu života, štozatim obara motivaciju za ulaganje u ljudski kapital i u budući rast. Čuveno pismo – Dear Bono Ni za 100 godina neće biti izlečeno siromaštvo ako ne ispraviš svoju koncepciju Bono i Bob Geldorf – prikupljaju novac za Afriku Ali je tamo kljlučni problem “kapacitet apsorpcije” – hoće li pomoć biti produktvno iskorišćena ili protraćena

22. Neželjeni efekti primanja pomoći • Primaoci će verovatno smanjiti, umesto da povećavaju štednju • To je “prokletstvo pomoći - aid curse” • “oil curse”; • Precenjuje valutu, razvija sektor nerazmenljivih dobara, obara rast – Dutch disease, holandski sindrom. • Izlečila se Norveška pravilom 4%, ali ovde to nije cilj, već suprotno – da dođe novac

23. Novac može ostati u razvijenim zemljama • Aids and malarija • Bolje je donirati zapadne laboratorije • Dogovorenih 0,7% BDP daju samo skandinavske zemlje

24. Drugi nedostajući faktor proizvodne funkcije je javnainfrastruktura • Y = A F(K, L, H, KG)

25. Y = A F(K, L, H, KG) + + + + • Javna infrastruktura je često besplatna, ali svakakoda je proizvedena uz znatne troškove – od mostova do puteva, itd. • u toku poslednje decenije,proizvodnja električne energije, telefonija, vodoprivreda, • železnica itd. bile su privatizovane upravo iz • tog razloga. • Kog?

26. 2 rizika u odsustvu bez privatizacije • vlade mogu premaloda investiraju zbog toga što politička isplativostnekih drugih izdataka može biti mnogo veća, iliusled pritisaka na smanjenje javnih rashoda. • Usporavanje rasta zbog zaostajanja • ako politički lobi koji podržava javne radove budeuspeo da odbrani ovu stavku, može doći do prekomernihdržavnih investicija u infrastrukturu. • ili zastoj usled prekomernog oporezivanja.

27. Ali, kad isključimo uticajobrazovanja,zdravstvaiinfrastrukture, • ostaje još neobjašnjenihrazlika između najbogatijih i najsiromašnijihzemalja sveta. • BDP per capita u SAD skoro 35 puta veći od • Nigera. • kad sesve ove razlike uzmu u obzir, američki radnici ostajuosam puta produktivniji u per capita iznosu.

28. Svojinska prava • moraju se zasnivati na jasnoj, verodostojnoj i primenljivoj zakonskoj regulativi • iliustavnim odredbama kojima se garantuje da pojedinci i firme ne mogu biti lišeni svojine, osim uslučaju da prekrše zakon, pa i tada jedino nakonodgovarajućeg sudskog procesa

29. To je društvena infrastruktura • U ekstremnom slučaju, moglo bi se garantovati • da se nečija svojina može uvek koristiti na • način koji izabere vlasnik • Ako investitori nisu sigurni da će u budućnosti posedovati svojuinvesticiju u nekoj zemlji, zašto bi uopšte tamo iulagali? • Čak i da je stopa prinosa u SAD na niža, niži je tamo i rizik od eksproprijacijeili od arbitrarnih ograničenja svojinskihprava, što može presuditi u njihovu korist. • Akonema investicija, nema ni rasta u budućnosti.

30. Premija na rizik, ugrađena u posao • Veća kamatna stopa kod stranih banaka u Srbiji

31. Bocvana, Gambija, Mauricijus, Senegal iZimbabve

32. Dostizanje (konvergencija). • Tabela ukazuje da ekonomska zaostalost nestaje pri stopi rasta od oko 2,5% godišnje (što je veći inicijalni BDP, niža je kasnija stopa rasta), itd.

33. U mnogimzemljama u razvoju prisustvo žena u školi je mnogo niže, • tako da mali efekat daje veliki rezultat. Takođe, boljeobrazovane žene će prenositi ideju o važnosti obrazovanja • na svoju decu i bolje će paziti na zdravstveno stanje • porodice. Žensko obrazovanje takođe utiče na priraštaj

34. http://www.youtube.com/watch?v=6nG63ISt_Ek&feature=player_embeddedhttp://www.youtube.com/watch?v=6nG63ISt_Ek&feature=player_embedded

37. bicikli Bez bicikla

38. Zatvara se jaz za 25%

39. Endogeni rast • razlikama u ljudskom kaptalu, javnim investicijamai društvenoj infrastrukturi možemo objasnitidugoročni nivo dohotka, • Ali ne i rast!!!! • Per capita rast dohotka sena dugi rok svodi na rast tehničkog progresa, koji je egzogen i deluje tako što povećava stopu. • α raste egzogeno, bezobzira na sve ostale okolnosti.

40. rastmožeobnavljatisamoakomarginalniproizvodkapitalaprestanedaopadarastmožeobnavljatisamoakomarginalniproizvodkapitalaprestanedaopada • Dovoljan uslov za endogeni rast • ako je nagib proizvodnefunkcije uvek strmiji od nagiba linije širenja kapitala, • to bi značilo da bi za dovoljno visok nivo • k, proizvodna funkcija postala prava linija.

41. dovoljanuslovzapostojanjeendogenograsta • marginalni proizvod kapitalamora da prestane da opada. • Pitanje je da li je ovo • razuman uslov i da li važi u stvarnosti • Eksterniefektiikonstantniprinosi • Znanje

42. Eksterni efekti • Alfred Maršal (Alfred Marshall)postavio je hipotezu o tome da se realizovani agregatniishod može bitno razlikovati od sume efekata koje vide pojedinci. • Svaki pojedinac ima opadajuće marginalne prinose na investicije u sopstveni proizvodni faktor, ali semože desiti da se sa uključenjem svih ostalih efektivna • produktivnost nimalo ne smanji, nego daostane ista. Ovaj tip pozitivne eksternalije zove semaršalijanska eksternalija

43. Primeri maršalijanske eksternalije • Ljudski kapital • Y=Kα(AL)1-α, pričemu je A = H • Infrastruktura • A=(KG)Y, Ovdećeporeskastopaт imatiulogustopeštednje.- javna štednja • Ovajslučaj bi bio argument u koristdržavnihinvesticija u obrazovanje. • Maršalijanske eksternalije • A=ZY, Z je suma svih autputa svih individualnihfirmi • ako je y=1-α, privredaimakonstantneprinose,mada nijedan pojedinačni proizvođač to ne možedadokuči.

44. Znanje • Posebno svojstvo znanja jeste da je to javno dobro. • dva svojstva. • Prvo, nema mogućnostiisključenja, što znači da potrošač javnog dobrane može fizički ili legalno sprečiti bilo koga da istovremenosa njim troši to javno dobro. • Drugo, nema ni rivaliteta u potrošnji, to jest, potrošnja jednih ne smanjuje mogućnost da ga troše, da unjemu uživaju i drugi

45. očekujemoispodprosečnaulaganjaprivatnog sektora u u istraživanje i razvoj. Zašto?

46. Je li osnovna škola javno dobro Zoo vrt? Dečje jaslice? Proizvodnja javnih preduzeća gas struja PTT voda

47. Hoćelipronalazačisledećegčarobnoglekailinekognovogtelekomunikacionogsredstvauspetidazaradeneštood toga ilićepiraterijadaimuzmesve pare?Svojinskaprava na idejegarantujuonimakojituulažunovacdanjihovposaonećebitiuzaludan.

48. Kako nastaju otkrića? Jedno je mišljenjedaotkrića, manjeiliviše,nastajuslučajno. Drugomišljenje, koje je inicijalnoizneoJozefŠumpeter(Joseph Schumpeter), jestedavelikaotkrićadolazeu talasima. 1. pad profita vodi traženju novih izvora zarade kroz R&D 2. Kada i ako profitpočnespektakularnodaraste, nastaježestokakonkurencija. u dvavida: kaopoboljšanje ili kao imitacija. Oba krune monopolski položajoriginalnoginovatora, smanjujući mu profitismanjujućinjihovufinansijskupodlogu, aliiželjudanastavesadaljimistraživanjima.

50. Politikaprivrednograsta Kada dođemo do politike, onda je moždanajboljesleditipravilo „akonijepolomljeno, nemojgapopravljati”. U privredamakojedobrofunkcionišunajbolje je prepustitidomaćinstvimaifirmamada se rukovodesvojiminteresima, osim ako se baš pojavi neki ubedljiv primerkoji bi podržaodržavnuintervenciju. Dobar primerje stopa štednje. Zlatno pravilo (Odeljak 3.3) nam je jasno pokazalo da veća stopa štednje ne mora neizostavno da dovede ni do veće potrošnje percapita, niti do većeg blagostanja