D E F I N I C I J A

1. D E F I N I C I J A

2. DEFINICIJA I DIVIZIJANačini ekpliciranja pojmova • Da bi mišljenje bilo logički ispravno, pojmovi moraju biti određeni, a da bi oni bili određeni potrebno je da znamo njihov odnos prema drugim pojmovima. • Neodređeni nejasni i nerazgovetni pojmovi uslovljavaju konfuziju u mišljenju i obično vode pogrešnim zaključcima. • Jasnost i razgovetnost pojmova postiže se njihovim definisanjem i deobom.

3. Svrha i priroda definicije • Teškoće u odlučivanju – • da li su izvesni mikroorganizmi "biljke" ili "životinje", • da li su neke knjige "razvratne" ili nisu, • da li je neka simfonija delo "genija" ili nije, • da li je dato društvo "demokratija" ili nije, • da li imamo ili nemamo izvesna "prava".

4. Kako znamo koji se sadržaj misli u nekom sadržaju jednog pojma? • odgovor - Definicija

5. DEFINICIJA DEFINICIJE • DEFINICIJA JE SUD KOJIM JE NE-DVOSMISLENO ODREDJEN SADRŽAJ JEDNOG POJMA. Primer definicije • Paralelogram je četvorougao čije su dve i dve naspramne strane paralelne.

6. PRIMERI DEFINICIJA „Krug je figura u ravni čija je svaka tačka podjednako udaljena od jedne stalne tačke". „Mutacija je promena neke osobine jednog živog bića koja nije nastala putem ukrštanja naslednih jedinica, ali se dalje prenosi na potomstvo putem nasleđa". „Filantropija je čovekoljublje". “Stric je očev brat”

7. ELEMENTI DEFINICIJE • Paralelogram je četvorougao čije su dve i dve naspramne strane paralelne. 1. Definiendum “Paralelogram” Pojam čiji se sadržaj definicijom određuje 2. Definiens “Četvorougao čije su dve i dve naspramne strane paralelne” Pojam pomoću koga se u nekoj definiciji određuje definiendum

8. GRADJENJE DEFINIENSA - DEFINISANJE • DEFINIENS – sadrži dva dela – rod i razliku. 1. Genus proximum “Četvorougao” “Rod” – za paralelogram. (rodni pojam) 2. Differentia specifica “Paralelostranost” “Razlika”, specifična razlika kojim se jedna vrsta razlikuje od druge u okviru istog roda ili ono po čemu se pojam razlikuje od drugih koji potpadaju pod isti najbliži rodni pojam.

9. Zahtev za valjanu definiciju • Definitio fiat per genus proximum et differentiam specificam.

10. VRSTE DEFINICIJA S obzirom na sadržaj i obim, postoje dva aspekta definicije: • Denotativna definicija nastoji da odredi pojam preko toga šta se njime označava odnosno obim koji je njime označen. Npr. „Paraćinac” možemo definisati navođenjem imena svakog ko je iz ovog grada. Ovakav način određivanja pojma je neprimenljiv kada je domen odnosno klasa na koju se pojam odnosi velika ili potencijalno beskonačna. • Konotativna definicija jeste, ona koja se odnosi na značenje termina tj. odnosi se na sadržaj pojma.

11. VRSTE DEFINICIJA • Esencijalna (konotativna) i • Kružnica je geometrijsko mesto svih tačaka jednako udaljenih od jedne tačke • (navode suštinska svojstva onoga što imenujemo u definiendumu; posebno se ističu karakteristične definicije, preko rodnog pojma i vrsne razlike) • Genetička • / – kružnica nastaje kada se jedna tačka kreće na neprestano istoj udaljenosti oko neke druge tačke. • (objašnjavaju poreklo i nastanak onoga što definišemo, a to može biti i poreklo samih termina, kao kod nominalnih definicija koje navode etimologiju reči). Prema prirodi definiensa mogu biti

12. VRSTE DEFINICIJA Vrste definicija s obzirom na funkciju • LEKSIČKA (rečnička)samo eksplicira prihvaćeni način na koji se neka reč već koristi u izvesnoj jezičkoj zajednici.pojam konjunktura u ekonomiji - privredni rast • STIPULATIVNA(pogodbena, propisujuća, normativna)normativno-stipulativna definicija iz engleskog Zakona za zaštitu životinja: “u ovom se zakonupod životinjom smatraju domaće životinje i divlje zatočene životinje”. Po sredstvu kojim se služe • Verbalna i (rečima) • Ostenzivna (pokazivanjem) Po razvijenosti definiensa • Eksplicitna i (eksplicira sadržaj) • Implicitna (upotrebom u određenom kontekstu) Upotrebom pojma u sudu ili nizu sudova /Čovek uzalud pokušava da izbegne sudbini.

13. Pravila definisanja • Adekvatnost - Definicija ne sme biti ni preširoka ni preuska - Definicija čiji definiens ima isti obim kao i definiendum- adekvatna.(“Čovek je dvonožno biće”) ili (“čovek ima belu kožu i koristi razum”) • Akuratnost – Definicija mora da sadrži samo bitne oznake - (“Čovek je biće koje misli, govori i kuva hranu”) • Necirkularnost -Definicija se ne sme kretati u krugu(“Umetnost je delatnost kojom se bave umetnici”)

14. Pravila definisanja • Nenegativnost - Pozitivne pojmove ne treba definisati negativno- ( “Čovek nijeptica”) ali nekad je neizbežno (“siroče je dete koje nema roditelje” ) • Neslikovitost – Definicija ne sme da se služi slikamatj. figurama i metaforama - (“Lav je kralj životinja”, “Kralj je zapovednik državnog broda”) • Jasnost -pojmovi od kojih se sastoji definiens moraju biti jasniji od definienduma. (“Svetlost – elektromagnetsko talasanje etra” ili “(“bož otkrovenje - unutrašnja svetlost ljudskog duha obasjanog bož. premudrošću.” ”)-Definicija mora biti jasna.