Poslovni informacioni sistemi

1. Doc. dr Angelina Njeguš Poslovni informacioni sistemi Povećanje profita sa primenom e-tehnologija E-poslovanje CRM, ERP, PLM, SCM, SRM poslovna rešenja Kategorije izvodljivosti rešenja Poslovni informacioni sistemi

2. Poslovni informacioni sistemi • Opisuju informacione sisteme koji podržavaju poslovne funkcije (na primer, organizacija može koristiti određeni informacioni sistem kako bi upravljala aktivnostima prodaje, marketinga i ljudskim resursima). • Poslovni informacioni sistemi su informacioni sistemi koji podržavaju poslovne funkcije i obezbeđuju poslovnu inteligenciju i analitiku. • Poslovni informacioni sistemi se oslanjaju na pet osnovih resursa: • Ljudski resursi – uključuju korisnike IS i one koji razvijaju, održavaju i rukuju sistemom. • Hardverski resursi – uključuju sve tipove mašina, kao što su telefoni, ruteri, DVD-jevi, PDA (Personal Digital Assistant), računari i dr. • Softverski resursi – uključuju računarske programe, priručnike, politiku kompanije i dr. • Komunikacioni resursi – uključuju mreže i neophodan hardver i softver koji ih podržava. • Resursi podataka – opisuju sve podatke kojima organizacija ima pristup, bez obzira na njihovu formu. Uključuje baze podataka, fajlove, dosijee, fascikle i dr.

3. Uvod u poslovne IS • Poslovni integrisani informacioni sistem treba da bude jedno otvoreno rešenje koje povezuje ljude, informacije i procese • Danas, postoje brojni poslovni informacioni sistemi: • SCM (Supply Chain Management) – integrisano planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz aktivnosti lanca snabdevanja, počevši od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. • ERP (Enterprise Resource Planning) – integriše i automatizuje sve aspekte poslovanja preduzeća, npr. finansije (računovodstvo, finansijske analize, predviđanja itd.), ljudski resursi, prodaja, isporuka, proizvodnja, održavanje, upravljanje kvalitetom itd. • PLM (Product Lifecycle Management) – rešenje koje integriše funkcije razvoja proizvoda, bezbednosti, kvaliteta i održavanja • SRM (Supplier Relationship Management) - snabdevanje i kupovina putem Interneta; omogućava da dobavljači, partneri i proizvođači zajedno rade na procesima međusobnog pregovaranja i nabavke proizvoda ili usluga • Business Intelligence (BI) rešenje – olakšava analizu i planiranje svih podataka relevantnih za kompaniju

4. Poslovni IS E-poslovanje (eBusiness) povezuje kritične poslovne sisteme direktno sa klijentima, zaposlenima, partnerima i dobavljača putem intraneta, extraneta i Weba.

5. Povećanje profita primenom e-tehnologija • U poslovnom svetu top menadžment mora da vodi računa o profitu i uštedama troškova, zbog čega se e-poslovanje mora posmatrati kao investiciona strategija i kao alat za olakšavanje trgovinskih relacija. Slika 1. Linija rasta prihoda primenom e-tehnologija

6. Elektronska trgovina • Kada govorimo o e-poslovanju tada podrazumevamo sledeće oblasti: elektronska trgovina, elektronsko plaćanje, elektronske komunikacije, elektronsku proizvodnju i elektronsku distribuciju. Elektronska trgovina (eCommerce) • E-trgovina se može objasniti kao obavljanje poslovnih transakcija elektronskim putem. To podrazumeva: prodaju robe i usluga, prihode od reklame i elektronsku razmenu dokumenata koji prate robu, novac i usluge u prometu. • Modeli e-trgovine su: • Biznis prema biznisu (Business to Business – B2B) – firme su kupci i prodavci; • Biznis prema kupcu (Business to Customer – B2C) – prodavci su firme, a kupci su pojedinci; • Kupac prema kupcu (Consumer to Consumer – C2C) – pojedinac prodaje poizvode ili usluge drugim pojedincima; • Preduzeće prema zaposlenima (Business to its Employees – B2E) – firma koristi e-trgovinu interno kako bi poboljšala svoj rad; • E-vlada (e-government: Government to Business – G2B, Government to Citizens – G2C, Government to Government – G2G i Government to Employees – G2E) – vlada obezbeđuje usluge firmama, građanima, drugim vladinim organizacijama i interno svojim zaposlenima; • Mobilna trgovina (vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja, na primer putem PDA, mobilnog telefona ili laptopa i dr.).

7. Poslovna praksa e-trgovine

8. E-plaćanje i e-komunikacije Elektronsko plaćanje • Elektronska plaćanja podrazumevaju transfer novca i izvršenje plaćanja primenom informacionih i komunikacionih tehnologija. • Elektronska plaćanja velikih vrednosti obavljaju se upotrebom privatnih računarskih mreža kao što su SWIFT ili FEDWIRE. Dok elektronska plaćanja malih vrednosti se obavljaju primenom platnih kartica, elektronskih čekova i elektronske gotovine. Elektronske komunikacije • Elektronska komunikacija se najčešće obavlja korišćenjem servisa Interneta, EDI-a, EANCOM-a, XML-a itd. EDI (engl. Electronic Data Interchange) podrazumeva razmenu standardizovanih poslovnih dokumenata u obliku elektronskih poruka. EDI omogućava uštedu u troškovima papira, brzu i sigurnu razmenu dokumenata i doprinosi olakšanom čuvanju poslovnih dokumenata. • EANCOM je EDI standard obezbeđen i prilagođen od međunarodne organizacije EAN za globalno korišćenje u oblasti trgovine. • Za razmenu podataka između poslovnih subjekata, koriste se i Internet servisi kao što su Web, elektronska pošta, diskusione grupe, videokonferencija i dr. • Danas za razmenu podataka se sve više upotrebljava XML (Extensible Markup Language) jezik komunikacije koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. XML omogućava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka između aplikacija i između organizacija.

9. E-proizvodnja i e-distribucija Elektronska proizvodnja • U međunarodnom poslovanju elektronski proizvodi predstavljaju potpuno nove proizvode koji se odlikuju sledećim karakteristikama: • imaju digitalni oblik, • elektronski se proizvode i • elektronski se distribuiraju. • Najbitniji elektronski proizvodi su: računarski programi (softveri), digitalizovana multimedija (muzika, filmovi i slike), računarske igrice i elektronske knjige. Elektronska distribucija • Elektronski proizvodi nastaju i egzistiraju u informacionim sistemima i dostavljaju se krajnjem korisniku elektronskom (tzv. download-ovanje) distribucijom.

10. Poslovno rešenje: CRM • Srž svakog uspešnog poslovanja čine lojalni i profitabilni klijenti • Upravljanje odnosima sa klijentima (Customer Relationship Management - CRM): • Kontinualni dijalog sa klijentima • Personalizovane usluge potreba i očekivanja klijenata • Pristup u realnom vremenu svim informacijama o klijentima kroz organizaciju • Upravljanje aktivnostima prodaje (generisanje prioriteta, upravljanje teritorijom i organizovanje timova, kontaktiranje, rukovanje porudžbinama) • Upravljanje znanjem (omogućava se pristup resursima informacija kao što su korporativni priručnici, slajdovi prodavaca, telefone kompanija, podatke o industriji i konkurenciji, isečci iz štampe, šabloni za pisanje ponude itd.) • Customer Relationship Management (CRM) – uključuje metodologije, strategije, softver i web sposobnosti koje pomažu preduzeću da organizuje i upravlja odnosima sa klijentima. Kompanije koriste ovaj pristup kako bi bolje shvatile želje i potrebe njihovih klijenata.

11. Studija slučaja: Microsoft CRM • Demo na lokaciji: http://www.microsoft.com/BusinessSolutions/content/demos/MSCRMdemos/full_demo.htm

12. ERP sistemi • Za većinu ljudi termin poslovni informacioni sistem podrazumeva ERP softver, mada on inkorporira i CRM sisteme, alate za optimizaciju poslovanja (poslovna inteligencija i analitika) i dr. • ERP (Enterprise Resource Planning) sistem je poslovni softver koji omogućava organizacijama da automatizuju i integrišu glavne poslovne procese, dele opšte podatke i pristupaju informacijama u realnom okruženju. • ERP rešenja predstavljaju značajnu poslovnu investiciju koji osiguravaju konkurentnost, osetljivost na zahteve klijenata i fleksibilnost u vođenju poslovanja u globalnoj ekonomiji. • ERP sistemi uvode „najbolje poslovne prakse“ koje se jednostavno definišu kao „najbolji način izvođenja procesa“. • Implementiranje ERP rešenja omogućava kompanijama da izvrše reinženjering poslovne prakse ka „najboljoj praksi“ i integrišu informacione resurse. • Poslovni IS imaju za cilj da skladište poslovne informacije samo jedanput, u formi u kojoj se omogućava pristup od strane više različitih korisnika, a u cilju donošenja različitih tipova odluka. • Na domaćem tržištu, u poslednjih nekoliko godina, najzastupljeniji ERP sistemi su: SAP R/3, Oracle Applications, Microsoft Dynamics NAV, HansaWorld, Datalab PantheonTM i mnogi drugi.

13. Evolucija ERP sistema

14. Moduli ERP sistema • ERP sistemi treba da omoguće odabir odgovarajuće oblasti primene, kao što su: upravljanje finansijama, proizvodnja, distribucija, upravljanje odnosima, upravljanje servisom, e-trgovina, analitika itd. • Trenutno, vodeći ERP vendori su SAP, Oracle i Microsoft koji podržavaju glavne funkcionalne oblasti poslovanja, uključujući obradu porudžbina, nabavke, planiranje proizvodnje, računovodstva, ljudske resurse i dr.

15. Demo: http://www.microsoft.com/dynamics/nav/demos/5_0/index.html

16. Poslovno rešenje: PLM • PLM (Product Lifecycle Management) – rešenje koje integriše i upravlja životnim ciklusom proizvoda od ideje, preko dizajna i proizvodnje, do servisa i distribucije • Kompanije treba da upravljaju komunikacijama i informacijama sa njihovim klijentima (CRM), dobavljačima (SCM) i resursima unutar preduzeća (ERP), kao dodatak tome, proizvodno-inženjerske kompanije moraju takođe i da razvijaju, opisuju, upravljaju i razmenjuju informacije o njihovim proizvodima (PLM) • Prednosti PLM rešenja su: • Smanjeno vreme odziva na potrebe tržišta • Poboljšani kvalitet proizvoda • Smanjeni troškovi prototipovanja • Ušteda kroz ponovnu upotrebu izvornih podataka • Okvir (framework) za optimizaciju proizvoda • Smanjenje otpadaka u proizvodnji • Uštede kroz komplentnu integraciju workflow-a inženjeringa ...

17. Oblasti PLMa • PLM rešenje integriše četiri primarnih oblasti: • Proizvodni i portfolio menadžment (Product and Portfolio Management, PPM) – upravljanje alokacijom resursa, praćenje progresa vs. planovi razvoja novog proizvoda; • Dizajn proizvoda (Product Design, CAx) • Planiranje proizvodnje (Manufacturing Planning, MPM) • Upravljanje podacima proizvoda (Product Data Management, PDM) – prikupljanje i održavanje informacija o proizvodima i/ili uslugama kroz životni ciklus • Jezgro PLM-a je razvoj i centralno upravljanje svim podacima o proizvodu i tehnologijama koje se koriste za pristup tim informacijama i znanju • PLM kao disciplina se pojavljuje iz alata kao što su CAD, CAM i PDM, međutim PLM se posmatra kao integracija ovih alata sa metodama, ljudima i procesima kroz sve faze životnog ciklusa proizvoda • PLM nije samo softver tehnologija, već i biznis strategija

18. Tradicionalni inženjering workflow • Tačan redosled događaja i zadataka će varirati u zavisnosti od proizvoda i industrije, mada glavni procesi su: • Zamisao • Specifikacija • Konceptni dizajn • Dizajn • Detaljan dizajn • Validacija i analiza (simulacija) • Dizajn alata • Realizacija • Plan proizvodnje • Proizvodnja • Izgradnja/montaža • Testiranje (provera kvaliteta) • Servis • Prodaja i isporuka • Upotreba • Održavanje i podrška • Raspoređivanje • Glavni događaji su: • Porudžbina (order) • Ideja (idea) • Kick-off • Zamrzavanje dizajna (design freeze) • Isporuka (launch) • U realnosti je mnogo složenije, ljudi ne mogu izolovanoda izvršavaju svoje zadatke i jedna aktivnost jednostavno ne može da se završi, a naredna nastavi; • Dizajniranje je iterativni proces i često se modifikuje usled ograničenja u proizvodnji ili konfliktnih zahteva

19. PLM

20. Faze životnog ciklusa proizvoda i odgovarajuće tehnologije • Mnoga softverska rešenja su razvijena radi organizovanja i integrisanja različitih faza životnog ciklusa proizvoda • PLM ne treba posmatrati kao jedan softverski proizvod već kao kolekciju integrisanih softverskih alata i metoda koji ukazuju bilo na jednu fazu životnog ciklusa bilo da povezuju različite zadatke ili upravljaju čitavim procesom • Neki softverski vendori pokrivaju čitav PLM opseg, dok neki samo određenu aplikaciju • Primarni cilj PLMa je prikupljanje znanja koje se može ponovo upotrebiti u okviru drugih projekata, ali i za koordiniranje simultanog i istovremenog razvoja više proizvoda • Suština je u poslovnim procesima, ljudima i metodama kao i u softverskim rešenjima • Međutim, PLM se uglavnom odnosi na inženjerske zadatke, ali uključuje i marketing aktivnosti kao što su Product Portfolio Menadžment (PPM), sa posebnim osvrtom na uvođenje novog proizvoda (New product introduction, NPI)

21. Faza 1: Zamisao Izumeti, opisati, planirati, inovirati • Koraci prve faze: • Definisanje zahteva zasnovanih na pogledima klijenata, kompanije, tržišta i državnih standarda • Definisanje glavnih tehničkih parametara • Korišćenje različitih medijuma za industrijski dizajn, od papira i olovke do 3D CAID (Computer-aided industrial design) softvera

22. Faza 2: Dizajn Opisati, definisati, razviti, testirati, analizirati i vrednovati • Koraci druge faze: • Detaljan dizajn i razvoj proizvoda - glavni alat koji se koristi za dizajn je CAD (2D ili 3D). Takvi softveri uključuju tehnologije kao što su hibridno modelovanje, reverzni inženjering, inženjering zasnovan na znanju, testiranje, konstrukcija montaže • Redizajn i poboljšanje postojećih proizvoda • Zadaci simulacije, validacije i optimizacije se rade korišćenjem CAE (Computer-aided engineering) softvera koji je obično integrisan u CAD paketu – koriste se radi izvršavanja zadataka kao što su analize stresa, FEA (Finit Element Analysis), Kinematika, CFD (Computational fluid dynamics), simulacija mehaničkih događaja (mechanical event simulation, MES) • CAQ (Computer-aided quality) se koristi za zadatke kao što je analiza dimenzionalne tolerancije (dimensional tolerance (engineering) analysis) • Ovi koraci pokrivaju mnoge inženjerske discipline: mašinstvo, elektronika, softver, domenske kao što su arhitektura, avio, automobilska itd.

23. Faza 3: Realizacija Proizvodnja, izgradnja, prodaja i isporuka • Jednom kada je završen dizajn komponenata proizvoda, definiše se način proizvodnje, koji uključuje: • CAD zadatke kao što su dizajn alata, kreiranje CNC mašinskih instrukcija za delove proizvoda • alate za proizvodnju delova, koristeći integrisani ili odvojeni CAM softver • analitičke alate za simulaciju procesa i operacija • Jednom kada se identifikuje način proizvodnje, započinje se sa CAPE (Computer-Aided Production Engineering) ili CAP/CAPP - Production Planning alatima koji će nositi komplentno okruženje fabrike, uređaja, simulaciju proizvodnje itd. • Kada se komponente proizvedu, proverava se zatim njihova geometrijska forma i veličina u odnosu na izvorne CAD podatke • Paralelno sa inženjerskim zadacima, radi se i na dokumentacijama marketinga i konfiguracije prodaje proizvoda (ovo podrazumeva prevođenje inženjerskih podataka (npr. geometrijskih) u web zasnovan konfigurator prodaje)

24. Faza 4: Usluge Upotreba, rukovanje, održavanje, podrška, povlačenje, recikliranje i isporučivanje • Finalna faza životnog ciklusa uključuje upravljanje servisnim informacijama • Klijentima i servisnim inženjerima se obezbeđuju informacije za podršku vezano za popravke i održavanje kao i recikliranje • Alati koji mogu da se koriste su Maintenance, Repair and Operations Management (MRO) softver

25. Poslovno rešenje: SCM • Svrha upravljanja lancima snabdevanja (Supply Chain Management, SCM) je da se dostigne integrisano planiranje i upravljanje tokom dobara i usluga, informacija i novca kroz aktivnosti lanca snabdevanja, počevši od nabavke sirovina do finalnih proizvoda u rukama klijenata. • Prednosti elektronskog lanca vrednosti (eSupply Chain) su smanjena vremena ciklusa, prisnija veza sa partnerima, rast prihoda, smanjenje troškova i vremena proizvodnje, optimizovano upravljanje zalihama, efikasnija distribucija i kolaborativniji proces poslovanja.

26. Poslovno rešenje: SCM • Da bi shvatili analizu lanca vrednosti neophodno je razmotriti organizacioni lanac snabdevanja. • Upravljanje lancem snabdevanja (Supply chain management – SCM) podrazumeva koordinaciju svih aktivnosti snabdevanja jedne organizacije, od njenih dobavljača preko proizvodnje dobara i usluga do isporuke klijentima. • Lanac vrednosti opisuje različite aktivnosti dodavanja vrednosti koje povezuju stranu nabavke sa stranom tražnje. • Tradicionalna analiza lanca vrednosti razlikuje primarne aktivnosti koje direktno doprinose isporuci dobara i usluga klijentima (na primer, logistika, proizvodnja, marketing, isporuka kupcima, podrška i servisiranje nakon prodaje) i aktivnosti podrške koji obezbeđuju infastrukturu koja omogućava odvijanje primarnih aktivnosti. Aktivnosti podrške su finansije, ljudski resursi, informacioni sistemi i dr. • Primarne aktivnosti su vidljive potrošaču, dok aktivnosti podrške nisu. Primarne aktivnosti podrazumevaju proces transformacije sirovina ili informacija u proizvode ili usluge, a zatim njihovu isporuku klijentima i partnerima kroz prodaju i marketing. • Što je veća razlika između dodatih vrednosti proizvoda i troškova organizacije, veći je i profit. • Lanac vrednosti svake organizacije je inkorporiran unutar većeg sistema vrednosti. Ovo uključuje lance vrednosti njihovih dobavljača, distributera i trgovaca na malo. Lanci vrednosti svih učesnika bi trebalo da budu koordinirani sa sistemom, da rade efikasno i da isporučuju krajnje proizvode. Ukoliko bilo ko od partnera ne isporuči odgovarajuću vrednost i proizvode, čitav lanac može da se slomije, a ceo sistem čak i da propadne.

27. Prelaz sa starog lanca snabdevanja na novi lanac tražnje

28. Elektronski lanac snabdevanja

29. Poslovno rešenje: SRM • Funkcije upravljanja snabdevanjem obuhvataju različite aspekte pribavljanja dobara i usluga za organizaciju • U mnogim organizacijama, akvizicija ili kupovina usluga se naziva ugovaranje (contracting), a kupovina roba se naziva nabavka (purchasing) ili procurement • Zadaci upravljanja snabdevanjem uključuju: • Analize potrošnje • Pribavljanje i procena cena dobavljača • Pregovaranje • Upravljanje performansama dobavljača • Implementiranje tehnologija, procesa, politika i procedura koje podržavaju proces nabavke (purchasing) – SRM (Nekoliko kompanija razvijaju i implementiraju SRM softvere: PeopleSoft, SAP, Manugistics i dr.) • Ekonomske teorije nabavke i tražnje ... • Upravljanje snabdevanjem (Supply management) se razlikuje od upravljanje lancima snabdevanja (Supply Chain Management), mada se može posmatrati kao SCM komponenta • SCM se uopšteno odnosi na: • Upravljanje ulaznim materijalima i uslugama • Proizvodni proces gde se koriste ti materijali i usluge • Outputi koji ispunjavaju zahteve klijenata

30. Poslovno rešenje: SRM • SRM (Supplier Relationship Management): • upravlja interakcijama preduzeća sa organizacijama koje ih snabdevaju robom i uslugama • omogućava optimizaciju operacija i integriše operacije snabdevanja i kupovine • omogućava da dobavljači, partneri i proizvođači zajedno rade na procesima međusobnog pregovaranja i nabavke • SRM treba da obezbedi sledeće funkcionalnosti: • Sourcing – poboljšava pregovaranje sa dobavljačima: • Kvalifikacija dobavljača (Supplier qualification) – identifikuje i kvalifikuje nove dobavljače; analizira se tržište i potražnja, razvijaju detaljne specifikacije i upravlja listom dobavljača • Pregovaranje sa dobavljačima (Supplier negotiation) – odabira se odgovarajući dobavljač za određeni proizvod ili uslugu; koriste se tehnike aukcije i licitacije; pregovara se o uslovima i terminima • Procurement – izvršavaju se aktivnosti nabavke: trebovanje, poručivanje i prihvatanje • Trebovanje (Requisitioning) – kreira se automatsko trebovanje iz ERPa kroz trebovanje materijala, a može biti i iz SRMa sa shopping carte • Upravljanje porudžbinom (Order management) – izvršavanje podrudžbine i njeno praćenje • Primanje (Receiving) – proces prihvatanja robe ili usluga • Finansije (Financial settlement) – obavljanje finansijskih transakcija korišćenjem alata za upravljanje računima, priznanicama i plaćanja računa • Supplier enablement – povezuje dobavljače sa procesom nabavke preko portala dobavljača • Razmena dokumenata (Document exchange) – razmena dokumenata različitih formata kroz heterogene sisteme • Upravljanje portalom dobavljača (Supplier portal management) – omogućava dobavljačima direktan pristup njihovim klijentima • Saradnja (Supplier collaboration) – sarađivanje sa dobavljačima kroz životni ciklus; pristupanje transakcijama i drugim relevantnim informacijama; ažuriranje kataloga, statusa plaćanja, predlaganja promena u porudžbinama; uvid u zalihe i planove tražnje • Master data management – Upravljanje katalozima kao master podacima u repozitorijumu; konsolidacija podataka (čišćenje podataka, normalizacija i dr.); harmonizacija i dr.

31. Primer jednog klasičnog scenarija sa sledećim tokom procesa: Kreiranje shoppingcart-e prema zahtevima Slanje porudžbine Kreiraju se dokumenta: Porudžbenica Kreiranje trebovanja Rezervacija Kreiranje prijemnice robe ili usluge (goods receipt or service entry sheet) Kreiranje računa Scenario SRM

32. Studija slučaja: SAP

33. Studija slučaja: SAP Supplier Relationship Management • “With SAP Supplier Relationship Management, you can evaluate, enable, and engage your suppliers more effectively. Your results are lower costs, increased profits, and a better-run business. And thanks to the SAP Business Maps, you can understand the benefits and value these processes and solutions deliver.” • Solution Maps • SAP Supplier Relationship Management • Business Scenario Maps • Catalog Content Management (CCM) • Operational Procurement - Self-Service Procurement • Operational Procurement - Service Procurement • Plan-Driven Procurement - Material Order Fulfilment • Plan-Driven Procurement - Service Order Fulfillment • Strategic Sourcing - Contract Management • Strategic Sourcing - Global Spend • Strategic Sourcing - Supplier Self-Registration • Strategic Sourcing with Bid Invitation • Strategic Sourcing with Live Auction • Izvor: http://www.sap.com/solutions/businessmaps/E670DA60A2184FD99EC12CAB4C9D5150/index.epx

34. Integracija poslovnih rešenja

35. IT arhitektura e-poslovanja

36. Kupiti gotovo rešenje ili razvijati u kući? • U proceni poslovnih rešenja razmatraju se alternative projektovanja gde svaka od njih ima svoju cenu kao i prednosti i nedostatke. • Kompletna implementacija gotovog rešenja koje nudi vendor, tzv. „vanila“ implementacija, je skupa i zahteva dosta vremena, ali nudi prednosti totalne integracije, reinženjering poslovnih procesa i ugrađene najbolje prakse obavljanja poslovanja • Implementacija pojedinih modula, na primer modul finansija i računovodstva, manje košta i zahteva manje vremena, ali postoji nedostatak totalne integracije podataka kroz višestruke funkcionalne oblasti poslovanja • Alternativa izgradnje rešenja u kući (in-house), donosi brojne rizike i najduže traje. Prednost ovog pristupa je izgradnja softvera koji odslikava jedinstvene procese • Poslednja alternativa je održavanje postojećih izolovanih sistema. Ova alternativa znatno umanjuje konkurentnu prednost na tržištu • Na osnovu brojnih faktora kao što su integrisanost podataka, troškovna efektivnost, konkurentnost na tržištu, poslovni uticaj i vreme, većina zaključuje da je „vanila“ ili parcijalna implementacija bolja nego razvoj u kući ili održavanje postojećih izolovanih sistema.

37. Varijante projektovanja ERP rešenja

38. Opravdanost investiranja • Jedan od glavnih zahteva u opravdanju investiranja u informacione sisteme je ocena merljivih (opipljivih) i nemerljivih koristi. • Prema istraživanjima BenchmarkingPartners, Inc, za Deloitte Consulting, najvažnija merljiva korist nakon uvođenja rešenja je smanjenje zaliha. • Rezultati istraživanja su prikazani u Tabeli.

39. Opravdanost investiranja • Najveći faktor nemerljivih koristi je raspoloživost informacija (Tabela). Informacije omogućavaju menadžerima da donesu bolje odluke.

40. Kategorije izvodljivosti rešenja • Generalno, postoje četiri kategorije izvodljivosti: • Operativna izvodljivost (Operational feasibility) – meri se prihvatljivost rešenja u organizaciji. Posmatraju se dva aspekta: • Vredi li rešavati problem? – razmatra se efektivnost rešenja analizom PIECES okvira: • Performanse (Performance) – npr. da li sistem obezbeđuje adekvatno vreme odziva; • Informacije (Information) – da li sistem pruža korisnicima i menadžerima pravovremene, važne, tačne i korisne informacije; • Ekonomija (Economy) – da li sistem smanjuje troškove poslovanja ili povećava profit; • Kontrola (Control) – da li sistem obezbeđuje adekvatnu kontrolu protiv krađa i pronevere i da li garantuje tačnost i bezbednost podataka i informacija; • Efikasnost (Efficiency) – da li sistem maksimalno koristi raspoložive resurse uključujući i ljude, vremena, minimalna zakašnjenja i sl.; • Usluge (Services) – da li sistem pruža željene i pouzdane usluge onima kojima su potrebne i da li je sistem fleksibilan i proširljiv. • Kakav je stav korisnika prema rešenju? – veoma je važno meriti ne samo kako sistem radi već i da li će biti prihvaćen u okruženju. Dešava se da rešenje ne uspe usled otpora koji pružaju korisnici ili menadžment. Treba razmotriti sledeća pitanja: • Da li menadžment podržava sistem? • Kako se korisnici osećaju prema novoj ulozi u sistemu? • Prema čemu korisnici pružaju otpor i da li se može prevazići i kako? • Kako će se promeniti radno okruženje korisnika? Da li se korisnici mogu prilagoditi promenama?

41. Tehnička i vremenska izvodljivost • Tehnička izvodljivost (Technical feasibility) – meri se primenjivost tehničkog rešenja i raspoloživost tehničkih resursa i ekspertize. • Danas je malo toga što je tehnički nemoguće uraditi. • Tehnička izvodljivost razmatra sledeće teme: • Procena mogućih rešenja i alternativa – procena stanja na tržištu opreme, postojećih rešenja u drugim organizacijama, primenjivosti različitih tehnologija i sl.; • Primenjivost rešenja, tehnologije – može li se tehnologija jednostavno primeniti. Pojedina okruženja zagovaraju upotrebu najsavremenije tehnologije, dok je većina sklona zreloj i dokazanoj tehnologiji zbog sigurnosti i bolje podrške; • Raspoloživost tehnologije – može li se nabaviti i u kojoj meri je treba prilagoditi ili doraditi; • Stručnost – postoji li neophodna stručnost za primenu odgovarajuće tehnologije u organizaciji. • Izvodljivost rasporeda ili vremenska izvodljivost (Schedule feasibility) – procenjuje se da li će projekat biti završen u dogovoreno vreme. • Procenu vrše svi učesnici u razvoju rešenja, a naročito developeri koji direktno rade na funkcionalnosti rešenja. • Proizvodni menadžer će, nakon razgovora sa svim učesnicima i analize mogućih rizika, brižljivo odrediti krajnji rok završetka projekta. Bolje je isporučiti ispravan sistem dva meseca kasnije, nego neispravan ili beskoristan na vreme!

42. Kategorije izvodljivosti rešenja (nastavak) • Ekonomska izvodljivost (Economic feasibility) – je troškovno-efektivna analiza projekta koja odgovara na pitanje da li se isplati razvijati rešenje. Troškovi podpadaju u dve kategorije. Postoje troškovi koji se javljaju tokom razvoja rešenja (troškovi razvoja sistema) i oni koji se odnose na upotrebu rešenja (operativni troškovi): • Troškovi razvoja informacionog sistema se mogu klasifikovati prema fazama u kojima se javljaju. Mnoge organizacije imaju standardne kategorije troškova, kao na primer: • Troškovi osoblja – uključuje plate sistem analitičara, programera, konsultanata, sekretarica i svih onih koji rade na projektu. Njihove plate se mogu odrediti prema vremenu provedenog na projektu; • Upotreba računara – troškovi vezanih za održavanje računara, testiranje, hostovanje i sl. Ukoliko računski centar ili provajder naplaćuju posebno svoje usluge; • Obučavanje – ukoliko korisnici moraju da se obuče, onda i troškovi oko održavanju kurseva moraju da se uračunaju; • Troškovi opreme i nabavke; • Troškovi softvera (licence). • Operativni troškovi u toku životnog veka rešenja se mogu klasifikovati u fiksne i varijabilne troškove: • Fiksni troškovi su troškovi koji ostaju nepromenjeni bez obzira na obim poslovanja. Na primer, plate i honorari osoblja, licence softvera, troškovi nabavke i zakupljivanja hardvera, uređaja, poslovnog prostora, obučavanje korisnika i sl. • Varijabilni troškovi su troškovi koji se menjaju srazmerno obimu poslovanja. Na primer, troškovi nabavke DVD kaseta, papira za štampu, troškovi struje, telefona, održavanja i sl.

43. Analiza troškova i koristi uvođenja rešenja • Popularne tehnike za ocenu ekonomske izvodljivosti su: analiza isplativosti, povratak investicija i neto sadašnja vrednost: • Analiza isplativosti (Payback analysis) je jednostavan metod za određivanje da li će i kada investicija isplatiti samu sebe. S obzirom da se troškovi razvoja dešavaju mnogo pre nego što dobit počne da se ostvaruje, treba sačekati izvesno vreme da dobit počne da prevazilazi troškove. • Analiza isplativosti određuje koliko vremena treba da prođe da bi dobit sustigla troškove. Taj period se naziva period isplativosti. • Na narednoj slici je prikazana analiza izplativosti za projekat razvoja informacionog sistema čiji troškovi razvoja iznose €418.040. Za narednih šest godina procenjeni su neto operativni troškovi i neto dobit. • Da bi sagledali period isplativosti, prvo treba prilagoditi troškove i dobit prema trenutnoj vrednosti novca (u ovom primeru evra). • Sadašnja vrednost evra u godini n će zavisiti od diskontne stope. Diskontna stopa je procentna vrednost slična kamati koja se dobija na račun ušteđevine. U našem primeru, recimo da je diskontna stopa 12%. Sadašnja vrednost evra, za bilo koji naredni period, izračunava se prema sledećoj formuli: gde je: PVn – sadašnja vrednost (present value) od 1€ godišnje i – diskontna stopa (discount rate)

44. Analiza troškova i koristi uvođenja rešenja • Sadašnja vrednost evra za dve godine će biti: • Da bi se izračunala sadašnja vrednost troškova ili dobiti u drugoj godini, treba samo pomnožiti sa 0.797. Na primer, procenjeni operativni troškovi u drugoj godini su €16.000 * 0,797 odnosno €12.752. • Nakon izračunavanja svih diskontovanih troškova i koristi, analiza isplativosti je završena. Ukoliko se pogledaju ukupne vrednosti, može se uočiti da se troškovi, tokom šest godina, postepeno uvećavaju, dok se dobit uvećava mnogo brže. • S obzirom da će dobit prevazići troškove između treće i četvrte godine, postavlja se pitanje da li je ulaganje u informacioni sistem dobra ili loša investicija. Mnoge kompanije imaju određeni period isplativosti za sve investicije. Ukoliko pretpostavimo da sve investicije moraju da imaju period isplativosti manje ili jednako četiri godine, onda je investicija u našem primeru dobra.

45. ROI • Povratak investicija (Return on investment – ROI) je tehnika koja poredi životni vek profitabilnosti alternativnih rešenja ili projekta. • ROI za projekat je procentualna stopa koja meri odnos između iznosa koji posao dobija od investicije i investiranog iznosa. Kraće, ROI je procenat relativnog iznosa koristi projekta. • Životni vek ROI za potencijalno rešenje ili projekat se izračunava prema sledećoj formuli: • Svi troškovi i dobit treba da budu diskontovani za period od šest godina. Kumulativni troškovi i dobit su prikazani u redovima 6 i 12 na narednoj slici. Procenjena ukupna dobit manje procenjeni ukupni troškovi su jednaki: €795.440 - €488.692 = €306.748 • Stoga, ROI iznosi: ROI = €306.748/488.692=0,628 = 63% • Treba napomenuti da ovo nije godišnji ROI već ROI tokom životnog veka rešenja ili projekta. Ukoliko podelimo 63% sa 6 godina dobićemo da prosečan ROI iznosi 10,5% godišnje. Ono rešenje koje ima najveći ROI je najbolja alternativa. Kao i kod analize isplativosti, kompanija može da postavi minimalni prihvatljivi ROI za sve investicije. Nizak ROI (manji od 10% godišnje) može pokazivati da je dobit preniska da bi bila isplativa.

46. Primer analize isplativosti uvođenja rešenja

47. Analiza neto sadašnje vrednosti rešenja • Neto sadašnja vrednost (Net present value) jedne investicije se smatra jednom od prioritetnijih tehnika analize troškova i dobiti. Kao i kod prethodnih analiza i ovde se određuju troškovi i dobit za svaku godinu životnog veka sistema, koji su prethodno usklađeni prema trenutnoj vrednosti evra. • Na slici se prikazuje tehnika neto sadašnje vrednosti. Troškovi su predstavljeni kao negativni tok novca (cash flow), dok je dobit prikazana pozitivnim tokom novca. • Diskontna stopa za nultu godinu je 1 jer je sadašnja vrednost evra u nultoj godini tačno 1€. Nakon diskontovanja svih troškova i dobiti, treba odbiti sumu diskontovanih troškova od sume diskontovane dobiti da bi se odredila neto sadašnja vrednost. • Ukoliko je pozitivna, investicija je dobra, u suprotnom je loša. Kada se poredi više rešenja, onda onaj sa najvećom pozitivnom neto sadašnjom vrednošću predstavlja najbolju investiciju. Na našem primeru, neto sadašnja vrednost iznosi €306.748, što znači da ukoliko investiramo €306.748 sa 12% na šest godina, imaćemo isti profit kao i kad bi implementirali konkretno rešenje IS.