POJAM PRAVA

1. POJAM PRAVA • GLAVNA ZNAČENJA PRAVA • PRIRODNOPRAVNE I POZITIVNOPRAVNE TEORIJE • ISTORIJSKOPRAVNE ŠKOLE I SOCIOLOŠKE TEORIJE PRAVO JE SKUP NORMI KOJE SANKCIONIŠE DRŽAVA RADI OSTVARIVANJA SVOJE FUNKCIJE ODREĐENE PREOVLAĐUJUĆIM DRUŠTVENIM I PRAVNIM INTERESIMA I VREDNOSTIMA • ZAJEDNIČKO U POJMU PRAVA - 12 KARAKTERISTIČNIH ZAJEDNIČKIH SVOJSTAVA PRAVA • SPOLJAŠNJOST (TELESNOST) – pravo reguliše spoljno/telesno ponašanje- činjenje ili nečinjenje • HETERONOMNOST- unutrašnji doživljaj pravne norme od strane ljudi, pravna svest – stav o toj normi • DRUŠTVENOST • REGULATIVNOST- regulisanje društvenih odnosa u slučajevima sukoba interesa, sa ciljem da se ponovo uspostavi narušena društvena i pravna ravnoteža • PREDMET REGULISANJA- pravo reguliše tri vrste odnosa, u kojima dolazi do velikih sukoba interesa: imovinske, odnose vlasti i organizaciju društva • MERLJIVOST - suština je u određivanju ovlašćenja i obaveza subjekata prava, čime se obezbeđuje predvidljivost i izvesnost, bez kojih nema pravne sigurnosti • PRECIZNOST

2. ZAJEDNIČKO U POJMU PRAVA - 12 KARAKTERISTIČNIH ZAJEDNIČKIH SVOJSTAVA PRAVA • SPOLJAŠNJOST (TELESNOST) – pravo reguliše spoljno/telesno ponašanje- činjenje ili nečinjenje • HETERONOMNOST- unutrašnji doživljaj pravne norme od strane ljudi, pravna svest – stav o toj normi • DRUŠTVENOST • REGULATIVNOST- regulisanje društvenih odnosa u slučajevima sukoba interesa, sa ciljem da se ponovo uspostavi narušena društvena i pravna ravnoteža • PREDMET REGULISANJA- pravo reguliše tri vrste odnosa, u kojima dolazi do velikih sukoba interesa: imovinske, odnose vlasti i organizaciju društva • MERLJIVOST - suština je u određivanju ovlašćenja i obaveza subjekata prava, čime se obezbeđuje predvidljivost i izvesnost, bez kojih nema pravne sigurnosti • PRECIZNOST • POSTOJANJE SPORA I SUDA • POSEBAN POSTUPAK FORMALIZACIJE • DRUŠTVENA SANKCIJA - kao mere kažnjavanja protivpravnog ponašanja • OSTVARIVANJE DRUŠTVENIH I PRAVNIH VREDNOSTI • OMOGUĆAVANJE SAPOSTOJANJA LJUDI U DRUŠTVU

3. VRSTE PRAVA • PREMA PRIRODI: PRIRODNO I POZITIVNO • PREMA NAČINU NASTANKA I OBELEŽJIMA: DRŽAVNO I DRUŠTVENO • PREMA OBLASTIMA REGULISANJA: MEĐUNARODNO I UNUTRAŠNJE, JAVNO I PRIVATNO, MATERIJALNO I FORMALNO, OBJEKTIVNO I SUBJEKTIVNO

4. ODNOS DRŽAVE I PRAVA • UTICAJ DRŽAVE NA PRAVO • DRŽAVNA PRIMENA PRAVA • STVARANJE PRAVA OD STRANE DRŽAVE • UTICAJ PRAVA NA DRŽAVU • PRAVO DRŽAVU PRETVARA U PRAVNU ORGANIZACIJU • LEGITIMNOST • PRAVO OMOGUĆAVA FUNKCIONISANJE DRŽAVE • PRAVO PRETVARA DELATNOST DRŽAVE U PRIMENU PRAVA • PRAVO OGRANIČAVA DRŽAVNU VLAST

5. PRAVNA DRŽAVA – VLADAVINA PRAVA • POJAM PRAVNE DRŽAVE – VLADAVINE PRAVA • PRAVNA DRŽAVA U FORMALNOM SMISLU- država u kojoj su svi jednako obavezani pravom, te se kaže da postoji vladavina prava. U njoj postoji izgrađen sistem opšteobaveznih normi, nezavisno sudstvo, suvereni zakonodavac koji postupa u skladu sa načelom zakonitosti • PRAVNA DRŽAVA U SADRŽINSKOM SMISLU - u njoj je ideja podanika, kao subjekta iskuljučivo obaveze, napuštena i zamenjena idejom građanina – titulara prava i obaveza. Ovim se fundamentalno menja i ideja uloge vlasti, koja postaje demokratska i iako ima uža ili šira ovlašćenja u pogledu intervencije, ona se uvek brine da time ne ugrozi slobode i prava građana. Sve akcije vlasti moraju biti izuzetne, merljive, predvidljive, podložne kontroli i odgovornosti, etički dobre i na moralu zasnovane

6. USLOVI I SREDSTVA ZA POSTOJANJE I OSTVARIVANJE PRAVNE DRŽAVE – VLADAVINE PRAVA • DRUŠTVENI USLOVI • STABILNOST • HOMOGENOST • DRUŠTVENI MIR I RED • DRUŠTVENA I PRAVNA SVEST • JAVNO MNJENJE • DRŽAVNO-ORGANIZACIONI USLOVI: DEMOKRATIJA, PODELA VLASTI, SUZBIJENI PRETERANI ETATIZAM I BIROKRATIZAM • PRAVNO-TEHNIČKI USLOVI I SREDSTVA

7. PRAVNA DRŽAVA – VLADAVINA PRAVA I I STANJE DRŽAVNE NUŽDE • Zakonitost i vladavina prava zahtevaju od države njeno normalno funkcionisanje, odnosno stanje ravnoteže koje se uspostavlja iznutra. Međutim, država se ne nalazi u kontinuiranom stanju normale i stabilnosti, već ponekad dolazi u stanja nestabilnosti. Mudri zakonodavci stoga u samim ustavima država predviđaju okvire mogućeg narušavanja vladavine prava usled ovakvih izuzetnih okolnosti • Te situacije se označavaju kao stanje državne nužde – kada je država napadnuta spolja ili iznutra, jer svaka država ima pravo da se brani i time štiti sopstveni narod (spas naroda je vrhovni zakon)

8. Vanredno stanje i stanje državne nužde se proglašava u situacijama kad je potrebno zaštiti najveći interes zajednice (prirodne katastrofe, rat, terorizam, havarije i sl) i tada slobode i prava pojedinaca dolaze na sekundarno mesto – oni mogu biti prisiljeni da čine nešto zbog događaja o kome ništa nisu znali i to na način koji nije predviđen ni jednim pravnim propisom • Ovde se znatno odstupa od osnovnih načela vladavine prava, pravne države i pravne sigurnosti. Država je tada ovlašćena na primenu ekstremnih mera, kao što je i oduzimanje privatnih poseda za javne svrhe

9. S obzirom na mogućnost zloupotreba, ustav i zakoni unapred strogo restriktivno propisuju uslove za proglašenje stanja državne nužde, kao i mogućnost primene vanrednih mera

10. Kratak test • Glavno značenje prava kao pojave koja je postojan predmet pravne prakse predstavlja njegovo: a) pozitivnopravno; b) prirodnopravno; v) sociološko; g) istorijskopravno značenje • Pravo se prema oblastima regulisanja deli na: a) drevno i sadašnje; b) prirodno i pozitivno; v) državno i društveno; g) javno i privatno • Pravo kao skup normi koje država sankcioniše spada u: a) međunarodno; b) unutrašnje; v) javno; g) privatno; d) materijalno; đ) formalno; e) objektivno; ž) subjektivno pravo • Najvažnija vrsta uticaja države na pravo sastoji se u tome što država: a) primenjuje sankciju za kršenje normi; b) sama stvara norme; v) preduzima različite organizaciono-tehničke mere za njihovu primenu • Pravna država predstavlja: a) državu bezakonja; b) zakonsku državu; v) državu vladavine prava