1 / 69

VI GRUPA PERIODNOG SISTEMA (16. GRUPA) Elektronska

VI GRUPA PERIODNOG SISTEMA (16. GRUPA) Elektronska konfiguracija. 8 O ( He ) 2s 2 2p 4 16 S ( Ne ) 3s 2 3p 4

tania
Télécharger la présentation

VI GRUPA PERIODNOG SISTEMA (16. GRUPA) Elektronska

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. VI GRUPA PERIODNOG SISTEMA (16. GRUPA) Elektronska konfiguracija 8O ( He ) 2s2 2p4 16S ( Ne ) 3s2 3p4 34Se ( Ar ) 4s2 3d10 4p4 52Te ( Kr ) 5s2 4d10 5p4 84Po ( Xe ) 6s2 4f14 5d10 6p4

  2. ns2np4 - H A L K O G E N I –

  3. Rasprostranjenost Izvori elemenata O - 49,5% zemljine kore vazduh i voda 23% (21 vol %) atmosfere 86% hidrosfere S - 16. po rasprostranjenosti sulfati, sulfidi, u litosferi disulfidi, H2S Se - redak element selenidi Te - redak element teluridi Po - radioaktivan u rudama urana

  4. Karakter Provodljivost O R nemetal izolator S A nemetal izolator Se S semimetal poluprovodnik Te T semimetal poluprovodnik Po E metal provodnik

  5. Formiranje molekula O - molekul O2 (1 i 1π), na običnoj temperaturi S - S8 Se - Se8 i Sen Te - Ten Alotropske modifikacije • kiseonik, O2 i O3 • sumpor, rombičan i monokliničan

  6. Hemijske osobine Energuja jonizacijeElektronegativnost Redokspotencijal O O 3,5 O O S P 2,5 P P Se A 2,4 A A Te D 2,1 D D Po A 2,0 A A

  7. J E D I NJ E NJ A ” -2 “, ” +4 “ i ” +6 “ Stepen oksidacije ” -2 “ H2O O H2SP ASTABILNOST H2Se D HIDRIDA A H2Te

  8. Između molekula vode – vodonična veza, koja dovodi do asocijacije molekula vode, pa voda ima visoku temperaturu ključanja. H2O - tečnost H2S - gas (otrovan) H2Se - gas (otrovan) H2Te - gas (otrovan) Voda ima amfoterne osobine i vrlo slabo disosuje. H2O  H+ + OH–K1 = 1,8 x 10-16 mol/dm3

  9. Gasovi H2S, H2Se, H2Te su rastvorni u vodi, daju kiseline H2S R A JAČINA H2Se S KISELINA T H2Te E H2S  H+ + HS–K1 = 8,7 x 10-8 mol/dm3 HS–  H+ + S2-

  10. H2Se  H+ + HSe– K1 = 1,3 x 10-4 mol/dm3 HSe–  H+ + Se2– H2Te  H+ + HTe– K1 = 2,3 x 10-3 mol/dm3 HTe–  H+ + Te2– Ove kiseline grade dva tipa soli: •kisele (hidrogensulfidi, hidrogenselenidi i hidrogenteluridi) ·        •neutralne (sulfidi, selenidi i teluridi)

  11. H2O, H2S, H2Se, H2Te slabe kiseline O2-, S2-, Se2-, Te2- jake konjugovane baze Rastvorni oksidi i sulfidi u vodi reaguju bazno O2- + H2O → 2 OH– S2- + H2O HS– + OH–

  12. Stepen oksidacije ” -1 “ ۰X – X۰ ili ۰X X X۰ X X Stepen oksidacije ”0“ O2 – u atmosferi S - u elementarnom stanju

  13. Stepen oksidacije ”+4“ Oksidi -     SO2 - gas -     SeO2 - čvrst -    TeO2 - čvrst -     PoO2 - čvrst

  14. SO2(g) + H2O H+ + HSO3– (sulfitna) HSO3–H+ + SO32–K1 = 1,7 x 10-2 mol/dm3OP jačina SeO2(s) + H2O H2SeO3 (selenitna) A kiselina H2SeO3 H+ + HSeO3–K1 = 4 x 10-3 mol/dm3D HSeO3– H+ + SeO32–ATeO2 – amfoteran, gotovo nerastvoran u vodi, rastvor reaguje slabo kiselo odH2TeO3 (teluritna) K1 = 6 x 10-4 mol/dm3

  15. Ovekiseline grade dva tipa soli: •kisele (hidrogensulfiti, hidrogenseleniti i hidrogenteluriti •neutralne (sulfiti, seleniti i teluriti) XO32- + H2O HXO3– + 2 OH– SO32-, SeO32-, TeO32-jake konjugovane baze, hidrolizuju, reaguju bazno

  16. Stepen oksidacije ”+6“ Oksidi SO3, TeO3, SeO3 (jedva se gradi) H2SeO4 kiseline H6TeO6 slaba kiselina, K1 = 6 x 10-7 mol/dm3 H2SO4 jake

  17. Sulfatna i selenatna kiselina su diprotonske kiseline. Grade dva tipa soli: • kisele (hidrogensulfate, hidrogenselenate •neutralne (sulfate, selenate) Telurati mogu biti različiti: M6TeO6, M4H2TeO6, M2H4TeO6. Ove kiseline i soli su oksidaciona sredstva, a najjača je H2SeO4, koja može da oksidiše Au, Pd pa čak i Pt.

  18. Osobine elemenata VIA grupe S

  19. Nalaženje sumpora u prirodi • Po mestu nalaženja u prirodi sumpor spada u halkofilne elemente. • U litosferi se nalazi u vezanom i u elementarnom obliku • Vezani sumpor se nalazi u sastavu sledećih sulfidnih,disulfidnih i sulfatnih minerala: • pirita (FeS2). • halkopirita (CuFeS2), • galenita (PbS), • gipsa (CaSO4.2H2O) i • anhidrita (CaSO4).

  20. Javlja se i u elementarnomobliku oko ugašenih i aktivnih vulkana. • Deo sumpora prisutnog u prirodi nije vulkanskog porekla vec je nastao razlaganjem • kalcijum-sulfata pomoću bakterija. • Sumpor ulazi u sastav sumporovodonika • prirodnim gasovima koji izbijaju iz litosfere.

  21. U litosferi je ovaj elemenat zastupljen sa 3,2.10-2 % mas. • U hidrosferi se sumpor nalazi u sastavu • sulfatnog-SO42- • hidrogensulfatnog-HSO4- • sulfidnog-S2- • hidrogensulfidnog-HS- jona

  22. fizičke osobine sumpora • Sumpor se javlja u više alotropskih modifikacija od kojih su najznačajnije • rombični(tzv.alfa-sumpor) koji je najstabilnija modifikacija ovog elementa I • monoklinični(tzv.beta-sumpor). • Navedene modifikacije sumpora se medju sobom razlikuju po kristalnoj rešetki i po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama:temperature topljenja i gustine za rombični sumpor su 1190 C i 1,96 g/cm3 i a za monoklinični sumpor su 112,8 0 C i 2,07 g/cm3 .

  23. Antibakterijski

  24. Formula molekula sumpora u obe navedene modifikacije je S8i u njihovim (molekulskim) kristalnim rešetkama su molekuli rasporedjeni na različite načine: • kod rombičnog sumpora se elementarna ćelija sastoji od 16 molekula sumpora a • kod monokliničnog sumpora broj molekula sumpora u jediničnojkristalnoj rešetki još nije sa sigurnošću utvrdjen.

  25. Srombični Smonoklinični 95 C • Neki podaci ukazuju da bi ovaj broj mogao biti 6. • Rombični sumpor je najstabilnija modifikacija ovog elementa i postoji na temperaturama ispod 95,50 C (preobražajna tačka sumpora). • Izmedju ove dve modifikacije sumpora postoji ravnoteza

  26. Treća alotropska modifikacija sumpora je amorfne strukture i to je • plastični sumpor • Plastični sumpor je mrka elastična masa amorfne strukture,izgleda sličnog gumi ,sastavljena od dugih,lančastih,polimernih molekula sastava Sn. • Nastaje naglim hladjenjem proključalog sumpora. • Stajanjem sve modifikacije sumpora prelaze u najstabilniju–rombični sumpor. • Zbog nepolarnosti svog molekula sumpor se • ne rastvara u vodi ali se • dobro rastvara u organskim (nepolarnim) rastvaračima a posebno u onim koji sadrže sumpor,npr.u ugljen-disulfidu (CS2).

  27. hemijske osobine sumpora • Elektronska konfiguracija atoma sumpora : • 1s2 2s2 2p6 3s2 3p4 • pokazuje da ovaj elemenat ima • šest valentnih elektrona • (dva s i četiri p-elektrona) usled čega je raspon oksidacionih brojeva koje ima u svojim jedinjenjima od –2 do +6. • Jonizacioni potencijali i koeficijent elektronegativnosti atoma sumpora su : • 10,35 ;23,4 ;35,0 ;47,3 i 72,5 eV i 2,5.

  28. CRNI S

  29. Struktura sumporne kiseline

  30. Reka sumporne…

  31. Dobijanje S

  32. organski supstrat sulfat

  33. jedinjenja sumpora sa oksidacionim brojem –2 • Ovaj oksidacioni broj sumpor ima u sumporovodoniku (H2S). • Sumporovodonik je otrovan gas,neprijatnog mirisa • ( na pokvarena jaja) • koji je zbog prisustvapolarne kovalentne veze u njegovom molekulu

  34. H2S • koji je zbog prisustvapolarne kovalentne veze u njegovom molekulu • dobro rastvoran u vodi. • Njegov vodeni rastvor je slaba,diprotonska sumporovodonična kiselina, koja disosuje u dva stepena : • H2SH++ HS- • HS-  H+ + S2- • H2S 2H+ + S2-

  35. Ako je pokvareno?

  36. 2H2S+ 3O2 2SO2 +2H2O

  37. daje dve vrste soli: • neutralne soli –sulfide • Na2S-natrijum-sulfid • kisele soli-hidrogensulfide • NaHS natrijum-hidrogensulfid • Hidrogensulfidi su dobro rastvorni u vodi za razliku od • sulfida koji su u vodi nerastvorni (izuzetak su sulfidi alkalnih i zemnoalkalnih metala i amonijum-sulfid

  38. jedinjenja sumpora sa oksidacionim brojem -1 • oksidacioni broj sumpor ima u jedinjenjima koja se nazivaju polisulfidi (disulfidi,trisulfidi itd.) • sadrze –Sn- grupu. • Ona nastaju medjusobnim povezivanjem dva ili više atoma sumpora jednom jednostrukom kovalentnom vezom pri čemu svakom atomu sumpora pri tome još preostaje po jedan nespareni elektron za ostvarivanje veze sa nekim drugim elementom • ( •X-X• ).

  39. Sposobnost medjusobnog povezivanja atoma istih elemenata se naziva katenca i ona je izraženija kod atoma sumpora nego kod atoma kiseonika: • kod kiseonika su medjusobno povezana najviše dva atoma kiseonika. • Polisulfidi su,kao i vodonik–peroksid , i oksidaciona i redukciona sredstva i nestabilni su. • Primer disulfida je pirit koji je po sastavu gvozdje (II)-disulfid (FeS2 )

  40. Jedinjenja sumpora sa oksidacionim brojem +4 • Najvažnija jedinjenja sumpora sa ovim oksidacionim brojem su: • sumpor(IV)-oksid (SO2), • sumporasta kiselina (H2SO3) i njene • neutralne soli sulfiti ( natrijum-sulfit Na2 SO3 ) • kisele soli hidrogensulfiti (natrijum-hidrogensulfit NaHSO3 • Navedeni oksid sumpora je na sobnoj temperaturi toksičan gas, dobro rastvoran u vodi i njegov vodeni rastvor je kiseo sto se objašnjava nastajanjem sumporaste kiseline mada postojanje ove kiseline (za razliku od njenih soli) nije nikada potvrdjeno. Ovaj gas je nus-proizvod metalurskih postrojenja u kome se prže sulfidne rude i baš zbog svoje velike rastvorljivosti u vodi predstavlja jedan od najopasnijih zagadjivača u prirodi (kisele kiše).

  41. S+ O2 SO2

  42. Pri dobijanju sumporne kiseline ovo je drugi korak

More Related