RESPIRATORNI SISTEM

1. RESPIRATORNI SISTEM

2. UVOD • Sistem organa za disanje spada u šuplje ograne.Na svakom šupljem organu, idući od lumena prema periferiji, razlikujemo tri osnovna sloja: • Sluzokožu koja oblaže unutrašnji zid organa; • Mišićni sloj koji je građen od glatkog mišićnog tkiva; i • Periferni sloj je serozna opna i građena je od vezivnog tkiva i jednorednog pločastog epiteta.

3. 1.1Sistem organa za disanje • Sistem organa za disanje(aparatus respiratorius) je sistem pomoću koga se vrši razmena gasova između spoljne sredine (atmosfere) i krvi. Ovaj sistem čini više šupljih organa koje delimo na gornje i donje organe sistema za disanje. Granicu im čine glasne žice. • U gornje organe sistema za disanje spadaju nosna duplja, ždrelo i početni deo grkljana, a u donje veći deo grkljana, dušnik, dušnice i pluća. • Funkciju organa za disanje omogućuje grudni koš sa svojim kostima i mišićima te dijafragma uz regulativnu funkciju nervnog sistema.

4. 2. NOS • Nos je koštano hrskavični organ oblika piramide na sredini lica. Hrskavice nosa su elastične i nalaze se u nosnoj pregradi i nosnim krilima i tako uvećavaju nosni skelet. Dva široka spoljna otvora nosa zovemo nozdrve (nares). Nosna šupljina je koštanim i hrskavičavim skeletom podeljena u dve šupljine, koje najčešće nisu potpuno simetrične, radi krivine pregrade. Prednji deo šupljine nosa je pokriven kožom sa dlakama. Taj deo zovemo vestibulum. Sama šupljina ima neravan bočni zid, dok je medijalni uglavnom ravan. Na bočnom zidu su tri nosne školjke koje prave tri nosna hodnika. Školjke značajno povećavaju površinu nosne duplje. One su olučaste tvorevine fiksirane uz gornju vilicu. Šupljina nosa je najšira na bazi tj. na nepcu i iznosi oko 1,5 cm. Prema gore se sužava i završava u vidu pukotine na bazi sitaste kosti. U tom delu se nalaze i ćelije organa za miris od kojih prolaze niti mirisnog živca.

5. 2.1. Paranazalni sinusi • Paranazalni sinusi (sinusi paranales) su šupljine u kostima koje se nalaze oko nosne duplje. Nastaju postepenim otvaranjem sluzokože nosa i polaganim razaranjem spongioznih delova kostiju. Oko nosa se nalaze sledeći sinusi: sitasti (ethmoidalis), klinasti (sphenoidalis), čeoni (frontalis) i sinusi gornje vilice (maxillaris). Različite su veličine. Svi otvorima komuniciraju s nosnom dupljom. Ispunjeni su vazduhom, koji se u toku tri udisaja i izdisaja zamenjuje novim. Oni služe vlaženju i zagrejavanju vazduha, ali utiču i na formiranje glasa.

6. 3. ŽDRELO • Ždrelo (pharynx) je mišićno sluzokožni organ, istovremeno digestivni i disajni jer se u njemu ukrštavaju ova dva puta. Počinju na bazi lobanje, a završavaju u visini 6-og vratnog pršljena, gde prelazi u jednjak. Ima oblik oluka kome nedostaje prednji zid. Zadnjim zidom leži na perevertebralnoj muskulaturi vrata. Bočni zidovi su naslonjeni na koštane i mišićne strukture lica. Napred je otvoren prema nosnoj duplji, ustima i grkljanu. Prema visini tih duplji, deli se u tri sprata: nosni, usni i grkljanski sprat. Na krovu ždrela je velika nakupina limfnog tkiva, tzv. ždrelni krajnik znatno izraženiji kod dece. Na bočnom zidu nosnog sprata obostrano se nalazi jedan otvor kojim tzv. slušna cev spaja ždrelo sa šupljinom srednjeg uha.

7. 4. GRKLJAN • Grkljan (larynx) je vrlo složen organ. Njime počinje sistem donjih organa za disanje. Provodi vazduh, služi formiranju glasa, štiti disajne organe od ulaza stranih tela. Nalazi se u visini 4-og do 6-og vratnog pršljena, neposredno ispred donjeg sprata ždrela od koga je odvojen. Zategnut je izmedju baze lobanje i donje vilice, odnosno podjezične kosti. Redovno prati pokrete glave i vrata. Grkljan ima svoj hrskavični skelet građen od pet hrskavica. Najveća među njima je štitasta oblika štita, koja zatvara grkljan spreda i sa obe bočne strane. Neparna je. Njen prednji rub pravi izbočenje na vratu – jabučicu (Pommum Adami').

8. 4.1. Šupljina grkljana • Šupljina grkljana (cavum laryngis) ima svoj ulaz (aditus laryngis) postavljen na prednjem zidu donjeg sprata ždrela, ispod korena jezika. Spreda ga ograničava kapak (epiglotis) koji ima oblik trougla. Pri gutanju se savija nazad i usmerava zalogaj u jednjak. Od kapka prema korenu jezika idu tri sluzokožna nabora, dva bočna i jedan u središnjoj liniji.

9. 4.2. Sluzokoža grkljana • Grkljan je pokriven troslojnim cilindričnim epitelom, sem u području glasnih nabora na kojima je epitel pločast i višeslojan. Sluzokoža ima mukozne žlezde i usamljene limfne čvoriće- Sluzokoža glasnih žica nema svojih žlezda, a vlaži se sluzi koju izlučuju žlezde koje leže iznad glasnih žica. Kad se dugo govori vazduh koji ulazi kroz usta brzo suši glasne žice pa se glas menja – promukne. • Podsluzokoža grkljana je vrlo rastresita zbog bogastva venskim spletovima. Radi toga, kod određenih bolesti, brzo otiče, što može ugroziti život.

10. 4.3. Stvaranje glasa • Glas se stvara strujanjem izdahnutog vazduha koji prolazi kroz suženje (rima glotidis) iz jedne u drugu širu sredinu. Radi fizičkog zakona kroz suženi dio mora imati veću brzinu nego u širim šupljinama. • Brzo treperenje glasnih nabora stvara šum. Mišići svojim kontrakcijama regulišu širinu glasne pukotine i zategnutost nabora, čime utiču na visinu i jačinu glasa. Jačina glasa zavisi od širine pukotine i energije (brzine) izlaska ekspiracionog vazduha. Visina glasa zavisi od dužine i stepena zategnutosti žica. Tanje i zategnutije žice stvaraju više tonove. Bočni prostori grkljana služe kao rezonante kutije.

11. 5. DUŠNIK • Dušnik (trachea) je cevasti sluzokožno hrskavični organ koji provodi vazduh od grkljana do dušnica. Dužine je 10 do 12 cm, a širine 11 do 12 mm. Počinje od grkljana u visini 6-og vratnog pršljena i dolazi od visine 5-og grudnog pršljena gde se deli u dušnice. Ta visina na koži odgovara visini spoja drške grudne kosti s telom. Dušnik je građen od hrskavičnih prstenova (koji su od hijaline hrskavice) i ima ih od 16 do 20. Imaju oblik prstena, koji je hrskavičan spreda i sa strane, a nazad su krajevi spojeni vezivno-mišićnom opnom.Vertikalno rastojanje izmedju hrskavica je 2 do 3 mm. Hrskavice su međusobno spojene vezivno-mišićnim opnama. Građa im je takva da su uvek otvorene i nikada ne kolabiraju. Dušnik u suštini izgleda kao armirana elastična cev. Sluzokoža je od trorednog cilindričnog epitela sa trepljama i u svojim delovima ima seromukozne žlezde.

12. 5.2. Položaj dušnika • Dušnik se nastavlja na grkljan u predelu vrata (6. vratni pršljen). Oko njegovog početka nalazi se donji pol štitne žlezde, čije suženje prelazi preko dušnika. Od štitne žlezde ide ispred jednjaka u vrat i u sredogruđe. U sredogruđu prati tok kičmenog stuba, zavija prema nazad i udaljava se od grudne kosti. Ispred njega su ostaci grudne žlezde i veliki krvni sudovi. Građa i položaj dušnika mu obezbeđuju da u svakom položaju tela uvek bude otvoren.

13. 5.3. Krvni sudovi i živci dušnika • Dušnik snabdevaju krvlju više malih arterija koje su grane okolnih većih arterija. Za vratni i gornji grudni deo dušnika zadužene su arterije koje se izdvajaju iz donje štitne (lat: a. thyroidea inferior) i unutrašnje grudne arterije (lat: a. tharacica interna). Donji deo snabdevaju bronhijalne grane (lat: rami bronchiolares) grudne aorte, koje posebno u oblasti račve dušnika grade gustu mrežu.

14. 6. PLUĆA • Pluća (pulmones) su paran i najveći respiratorni organ. Smeštena su u grudnim dupljama. Zbog svoje elastičnosti i mekoće prate pokrete grudnog koša i sredogruđa. Desno i levo plućno krilo su oblika uzdužno rasečene kupe čije delove razdvaja sredogruđe. • Na oba plućna krila razlikujemo vrh i bazu. Vrh je zaobljen i dolazi do visine gornjeg ruba drugog rebra pozadi, a spreda 2 do 3 cm više. Baza pluća leži na prečagi i oblikom odgovara njenom konveksitetu.

15. 6.1. Građa pluća • Pluća su elastičan i sunđerast organ. Ukupna težina jednog pluća je od 1200 do 1300 grama. Desno je nešto teže. Specifična težina mu je jako mala (0,6) i predstavlja najlakši organ čoveka. • U sastav pluća ulazi glavni bronh koji se grana desno u tri, a levo u dva lobarna bronha (bronhus lobaris). Lobarni bronh se deli u segamentarne, kojih je desno 10 ili 11, a levo 8 ili 9. Segmentalni bronhi se dalje dele 5 puta. Svakom podelom lumen bronha se sužava. Na kraju podele su sitne dušnice (bronchioli).

16. 6.2. Plućni režnjić • Plućni režnjić je oblika višestrane piramide, veličine od 1cm3, na čiji vrh ulazi bronhiola. Vrh je usmeren prema hilusu pluća. Bronhiola se dihotomno račva nekoliko puta i daje respiratorne bronhiole na čijim zidovima se pojavljuju alveole, poluloptasta proširenja njihovih zidova.

17. 6.3. Krvni sudovi pluća • Pluća imaju dva sistema vaskularizacije: funkcionalni i nutritivni. • Funkcionalni sistem počinje s plućnom arterijom od koje u svako plućno krilo ulazi po jedna široka grana. Ona ulazi u hilus, dalje se račva na lobarne i segementalne grane i završava s lobularnom arterijom koja ulazi u režnjić. One se oko alveola granaju u gustu kapilarnu mrežu koja stoji u kontaktu sa spoljnom stranom dve susedne alveole. Osobina ovih lobularnih arterija je da u zidu nemaju elastičnih vlakana, pa je pritisak u njima konstantan, bez oscilacija. Ovi kapilari su uklopljeni u mrežu elastičnih vlakana oko alveole.

18. 6.4. Živci pluća • U hilus pluća ulaze grane nervus vagusa i simpatičnog spleta. Oni se granaju do bronhiola i regulišu tonus i funkciju bronhiola. Vagus (parasimpaticus) steže bronhe, a simpaticus ih širi. Na krvne sudove deluju obratno, parasimpatikus ih širi, a simpatikus steže.

19. 6.5. Kinetika pluća • Pokreti pluća funkcionalno su vezani za pokrete koštanomišićnog sklopa,grudnog koša i dijafragme. • Pri udisaju radi funkcije spoljnih međurebarnih mišića prednji kraj rebara se podiže. Rebra podižu grudnu kost i time povećavaju sagitalni promer grudnog koša. Istovremeno dijafragma se spušta za 2 međurebarna prostora. Spuštanjem dijafragme uvećava se i udužni promer grudnog koša. Normalno u međupleuralnom prostoru vlada negativan pritisak, 0,55 do 0,75 kPa. Pri udisaju radi širenja grudnog koša, on se smanjuje na -1 do -1,3 kPa. Pluća slede zid grudnog koša i šire se pasivno.

20. 7. SREDOGRUĐE • Sredogruđe (mediastinum) je prostor koji ograničava grudna kost spreda, središnji deo dijafragme odozdo, a s medijalne strane pluća s obe bočne strane, a pozadi kičmeni stub. Gore se završava na gornjem otvoru grudnog koša. U njemu su smešteni važni organi. U prednjem delu su dušnik, ostaci grudne žlezde, srčana kesa i srce, početak aorte i sudovi koji izlaze iz luka aorte, te prečažni živci. U zadnjem delu je jednjak, silazna aorta, nervus vagus (živac lutalica), vene azigos, grudni limfni vodovi.

21. 8. BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA • Respiratorni sistem pogađaju mnoge bolesti, čiji uzrok ne mora uvek biti u samom respiratornom sistemu. • Bolesti gornjih disajnih puteva su razne upale: rinitis, sinuzitis, faringitis, laringitis, i prehlada. Ove bolesti su često vezane, recimo simptomi prehlade su rinitis, sinusitis te ponekad i faringitis, kašalj obično dolazi nakon same prehlade. Bolesti donjih disajnih puteva i pluća su obično puno teže i opasnije a ako se ne leče mogu završiti smrtnim ishodom. Najčešće bolesti su bronhitis (akutni i hronični), emfizem, pneumonije, astma.

22. 8.1. Bronhitis • Upalu sluznice bronhija zovemo bronhitis. Ta upala može biti akutna i hronična. Najčešći uzrok bronhitisa je infekcija raznim klicama. Bolest se češće javlja zimi nego u drugim godišnjim dobima. Zdrava sluznica bronhija izlučuje malo sluzi koju trepetljike potiskuju prema van. Kod upale je, naprotiv, količina sluzi znatno povećana, pa je trepetljike ne mogu isterati napolje, već to može samo kašalj. Kod akutnog zaplaljenja bronhija bolesnik se ne oseća dobro, grebe ga u grlu i iza prsne kosti. Može imati i nešto povišenu temperaturu, a već drugi dan javlja se kašalj. Tok i trajanje bolesti zavisi od opšteg stanja bolesnika. Obično bronhitis prolazi već nakon nekoliko dana. Ako temperatura potraje duže, treba pomisliti i na komplikaciju – na upalu pluća.

23. 8.2. Cistična fibroza • Cistična fibroza je bolest disajnih organa, koja je genetski uslovljena. Dete je nasleđuje od oba roditelja. Oboleli od cistične fibroze moraju redovno uzimati lekove da bi što duže živeli. Najkritičniji period za opstanak u životu je pubertet. Obolela deca obično život završavaju do 20 godine života, mada je to individualno od slučaja do slučaja. • U Srbiji trenutno ima 210 oboljele dece. Taj broj se stalno menja, jer mnogi od njih napuštaju život. U svetu, prosek godina obolelih od cistične fibroze je iznad 40, dok je u Srbiji ispod 20 godina.

24. 8.3. Grlobolja (Angina) • Angina je upala krajnika i njihove okoline, a mogu je prouzrokovati razne zarazne klice (mikrobi). Bolesnik može imati smetnje pri gutanju, pa i disanju. Temperatura je obično povišena, a sluznica otečena i crvena, sa gnojnim čepićima i naslagama ili bez njih. Limfni čvorovi su povećani i često osetljivi na pritisak.

25. 8.4. Streptokokna angina • Streptokokna anginalako se može prepoznati po promenama u ždrelu. Bolest počinje naglo, s visokom temperaturom, glavoboljom, povraćanjem i bolovima u trbuhu. Krajnici i ždrelo jako su crveni i otečeni. Izrazita je bol pri gutanju. Limfni čvorovi na vratu povećani su i osetljivi. Lečenje se sprovodi penicilinom koji treba davati deset dana kako bi se iskorenile sve klice.

26. 8.5. Difterija (Diphteria) • Kod difterije se uzročnici nasele i zatim razmnožavaju na nekom mestu sluznice ili ozleđene kože. Najčešće se difterija javlja u ždrelu, nosu i grlu. Za uzročnike difterije značajno je da izlučuje veoma jak otrov (toksin) koji prodire u krv i tkiva, te stvara teške promene i posledice.

27. 8.6. Upala pluća (Pneumonija) • Do upale pluća može doći u svako godišnje doba, ali ipak najčešće za vreme jeseni i zimi. Kad zavladaju prehlade i bronhitis, nastupa i upala pluća, koju prouzrokuju bakterije. Već smo ranije spomenuli da neke bakterije žive u ljudskim organima za disanje, ali postaju patogene onda kad se na neotpornom tlu razmnože. Obično upala zahvata samo jedan deo pluća. Od mnogih bolesnika može se u razgovoru saznati kako se osećao pre nekoliko dana, da li ga je peklo u nosu i da li je već tada kašljao. To je znak da je bolest počela nazebom. Ako je bolest zahvatila pluća bliže površini, redovno dolazi i do lakog nadražaja plućne maramice.

28. 8.7. Gnojna upala pluća • Jedan način kako može doći do gnojne upale već smo opisali kao komplikaciju kod upale pluća. Gnojna upala pluća može nastati i putem krvi, kada oboli drugi neki organ. Uzročnici bolesti mogu kretanjem krvi stići u pluća i izazvati gnojnu upalu. Često dolazi do gnojne upale pluća kada čoveku u usta uleti neki strani, pa i najmanji predmet. Najčešće se to događa kod ljudi u besvesnom stanju, pogotovo kada povraćaju, jer tada niti znaju niti mogu izbaciti sadržinu napolje, pa se na taj način ona sliva u dušnik i zatim spusti do pluća. Ispljuvak iz zagnojenog dela pluća veoma zaudara.

29. 8.8. Astma • Kod astme se radi o grču mišića najsitnijih organa bronhija koje zovemo bronhioli, uz otečenu sluznicu bronhiola. Astmatičar, kad dođe do napadaja astme, diše otežano, iako se inače oseća potpuno zdrav. U najvećem broju slučajeva uzrok je prašina, a u znatno manjem broju uzrok je infekcija organa za disanje, koja je najčešća posledica hroničnog bronhitisa. Najčešći izazivači astme jesu prah od polena cveća, životinjske dlake, perje, razni prašci protiv gamadi, prašina s odeće, kad je četkamo, tako da pri tome skidamo i sitne dlačice sa platna, a zatim i kućna prašina. Budući da se već u mnogim domacinstvima veš pere u mašini, ljudi mogu dobiti astmu i od praska za veš. Mlinari često oboljevaju od astme jer su u neprestanom dodiru s prašinom brašna. Mnogi ljudi su osetljivi i na hranu. Uopšte uzevši, svako jelo može izazvati napad astme, ali najčešće jaja, ribe, orasi, čokolada, jagode i razne školjke.

30. 9. UTICAJ BOLESTI DISAJNIH ORGANA NA SPORTSKU AKTIVNOST • Jedan od najčešćih uzroka nastajanja oboljenja disajnih organa jeste prehlada, koja omogućava razvoj infekcije. Zbog toga sve procedure koje jačaju otpornost organizma prema dejstvu spoljašnih negativnih faktora, naročito prehlade, predstavljaju značajan doprinos borbi protiv ovih oboljenja. Telesno vežbanje i sportska aktivnost, sistematski sprovođeno u različitim uslovima, doprinosiće jačanju organizma. Sva navedena oboljenja organa za disanje, čak i ona lakša, zahtevaju zabranu telesnog vežbanja.

31. 10. ZAKLJUČAK • Disanje je sinonim za život, za postajanje. Udah je najubedljiviji znak života. Dugo se može živeti bez hrane, neko vreme i bez vode, ali bez vazduha ni nekoliko minuta. Osnovna uloga pluća tog fascinantnog organa koji omogućava da dišemo, dakle da živimo, da postojimo – jeste snabdevanje organizma kiseonikom i oslobađanje od ugljendioksida uz prisustvo šećera glukoze i vode. Hemijska jednačina procesa izgleda ovako C6H12O6 + O2 ▬▬ CO2 + H2O.

32. 11. L I T E R A T U R A • prof dr. Marko Vuković • ,,Funkcionalna anatomija čoveka” • Srpsko Sarajevo, 2002 • ,, Anatomski Atlas” • Beograd, 2000. • Dr. Med. Sci. Dragoslav Jakonić • ,,Sportska Medicina” • Novi Sad, 1996. • Prof. Dr. Nikola Nikolić • ,, Lečnik u kući” • Uzetopoglavlje ,,UnutrašnjeBolesti” • Dr. Vladimir Letica, primarius, specijalistazaplućnebolestiituberkulozu • Stvarnost, Zagreb, 1975. • Prof. Dr. PredragRebić • List ,,Planeta” • Septembar 2006.