Ugro enost autohtonih rasa u Srbiji

1. Ugro�enost autohtonihrasa u Srbiji Dr vet.med. Aleksandra Srdanovic Apsolvent vet.med. Nenad Tomasev

2. Uvod Poslednjih desetak godina stvorila se svest o potrebi za�tite vrsta domacih �ivotinja koje proizvode manje u odnosu na druge produktivne rase �ivotinja. Veliki konzorcijumi i multinacionalne kompanije ula�u u istra�ivanje vrsta i rasa, koje svojim specificnostima donose novi kvalitet. Evropa je u svetu jedna od najugro�enijih zona, �to se tice za�tite ugro�enih vrsta i rasa domacih �ivotinja. U Evropi se nalazi 638 rasa domacih �ivotinja koje se nalaze na listi ugro�enih vrsta i rasa domacih �ivotinja. Od ovog broja 43% je u fazi nestanka, fazi konacnog, totalnog istrebljenja.

3. Va�nost za�tite ovih ugro�enih rasa domacih �ivotinja je u za�titi �ivotne sredine i za�titi �BANKE� gena sveta!!! Jedan od osnovnih ciljeva je za�tita gena ugro�enih �ivotinja, koji mogu pomoci drugim rasama. Obicno su ugro�ene rase slabije produktivne, ali je kvalitet dobijenih proizvoda bolji. Ono �to je gotovo sigurno je to, da je otpornost ugro�enih rasa na bolesti i lo�e uslove dr�anja daleko bolja, od proizvodnih, modernih rasa �ivotinja. Geni ovih �ivotinja se mogu integrisati, ubaciti u nove produktivne rase, dajuci bolji kvalitet. Treba naglasiti da pojedine ugro�ene rase imaju odlican kvalitet svojih proizvoda.

4. Eksperimentalni konzorcijum za �irenje i aplikaciju inovativnih biotehnologija (ConSDABi) radi intenzivno na prikupljanju, za�titi i razmno�avanju ugro�enih rasa domacih �ivotinja: Jedina organizacija u svetu koja se ozbiljno bavi za�titom vrsta �ivotinja i koja dr�i odredeni broj grla ugro�enih razlicitih vrsta rasa. Takode i organizacija koja se bavi aplikacijom, upotrebom u praksi odredenih inovativnih biotehnologija (oplodnja � in � vitro � u laboratorijskim uslovima) ConSDABi � organizacija deluje u cilju za�tite ugro�enih vrsta i rasa na nivou ekonomske i biogenetske za�tite.

5. Ugro�ene vrste govedaBU�A Pripada grupi brahicernih goveda Veoma sitna �ivotinja �ivi u krajevima sa oskudnim hranidbenim uslovima Slu�ila je za rad, mleko i meso Na Balkanskom poluostrvu Bu�a je bila najzastupljenija vrsta goveda Vrlo neujednaceno tako da postoji citav spektar sojeva (dalmatinski, makedonski, crnogorski, hercegovacki, kosovski, srpski)

6. Prema boji ona je jednobojna ili postoje sojevi: crna (Tetovo, Gostivar, Debar) crvena (Metohija) siva (Srbija i Hercegovina) plava (Povardarje) Ova rasa karakteristicna je i za druge balkanske zemlje, Malu Aziju i neke zemlje biv�eg SSSR-a. Odlike: - telesna masa odrasle �ivotinje od 250-300 kg - mlecnost od 700-1000 litara - slabije tovne osobine

10. PODOLSKO GOVEDO (SIVO STEPSKO) Rasa koja je do polovine XIX veka bila najzastupljenija u centralnoj Evropi i kod nas u severnim delovima zemlje (Vojvodina, Pomoravlje, Macva) Odlike: - odlikuje se visinom i izrazito razvijenim grudnim ko�om - volovi su veoma dobra radna goveda - mlecnost niska od 700-1000 litara - tovne karakteristike slabe

14. KOLUBARSKO GOVECE �KOLUBARAC� Nastala je na podruciju Kolubarskog basena i Macve Nastalo je ukr�tanjem Bu�e i Podolca Kolubarsko govece je ne�to sitnije od podolca

15. Ugro�ene vrste ovacaDOMACA PRAMENKA Najrasprostranjenija autohtona rasa kod nas i u drugim Balkanskim zemljama Sitna skromna ovca Pramenka danas ima veliki broj sojeva koji se mogu grupisati prema RUNU na sojeve sa: 1. RUDOM VUNOM 2. GRUBOM VUNOM Glavna karakteristika Pramenke je njena otpornost i izdr�ljivost

16. Odlike: - male i sitne ovce te�ine od 25-50 kg, ovnovi od 30-80 kg - kvalitet mesa izrazito dobar - mlecnost oko 60 litara u laktaciji Sojevi pramenke: 1. kosovski soj 2. bela metohijska ovca 3. sjenicki soj 4. lipski soj 5. svrlji�ki soj 6. krivovirski soj 7. pirotski soj

17. CIGAJA Cigaja je srednjestasna rasa veoma znacajna za na�e ovcarstvo Najpogodnija rasa za ravnicarske krajeve Ova rasa je rasprostranjena u na�oj zemlji Najvi�e je ima u Vojvodini (Srem, Banat, Backa) Cigaja je krupna rasa, cvrste grade tela i sna�ne konstitucije Grudi su duboke i dosta uzane Sapi su dugacke i nedovoljno �iroke Noge su visoke, jakih kostiju i cvrstih papaka Gaje se za proizvodnju vune, mleka i mesa

18. Odlike: - ovce su te�ke 50-60 kg, a ovnovi 70-100 kg - masa tela jagnjadi pri rodenju je 4.62 kg - mlecnost 50-150 litara mleka u laktaciji - Cigaja se svrstava u na�e najmlecnije rase - runo je poluzatvoreno ili zatvoreno - prinos vune kod ovaca je 2.75 kg po ostrigu, a kod ovnova 4.9 kg - vuna bele boje, dok su noge prekrivene crnim ili mrkim dlakama

19. Ugro�ene rase svinja�I�KA �i�ka je bila znacajna ne samo na na�im prostorima, vec se gajila i u Madarskoj, Rumuniji i Bugarskoj Tokom godine, stada �i�ke su se kretala slobodno u potrazi za hranom. �iveci u takvim uslovima ova svinja je nepovratno izgubljena!!!

21. MANGULICA, �UMADINKA, TUROPOLJKA, SUBOTICKA ILI BIKOVACKA MANGULICA Pripadaju grupi masnih rasa To su primitivne rase koje su se dr�ale u primitivnim uslovima Dr�anje ovih rasa zasnivalo se na minimalnim ulaganjima Hrana je bila pa�a ili �ir u �umi sa malo energetske vrednosti Proizvodi koji su se koristili su mast i meso za su�enje Kasnostasne �ivotinje klale su se sa 18-24 meseci starosti Najznacajnija rasa ove grupe je >> MANGULICA << Mo�e se naci samo jo� u Sremu, gde je inace i stvoren lasasti soj

25. DOMACA BRDSKA KOZA Gaji se pod najte�im uslovima �ivota To je mala, laka i vrlo �ivahna rasa (temperamentna rasa) Odlike: - te�ina koze 25-45 kg, a jarceva 35-70 kg - vime joj je veoma slabo razvijeno i pokriveno grubom dlakom, to je u vezi sa slabom mlecno�cu - celo telo obraslo je dlakom koja je gusta, gruba i dugacka - boja dlake je razlicita, najce�ce crvenkasta ili siva - ova koza je kasnostasna i slabo plodna rasa - prvo jarenje obicno posle 2 godine - mlecnost je mala i u laktacionom periodu koji traje 7-8 meseci, koza daje 100-400 litara mleka - sna�ne je konstitucije - skromna u ishrani - vrlo dobro podnosi su�u i toplotu

26. DOMACI KONJEquus Caballus Veoma korisna i odavno odomacena �ivotinja Najva�nija �ivotinja za prenos tereta Opstanak Kalmika, Tatara i jo� nekih azijskih naroda zavisi od konja Meso i mleko od koga spravljaju sir, cine im skoro jedinu hranu Konjarstvo je kod nas odavno vrlo va�na stocarska grana Najrazvijenije je u Vojvodini gde ima i najboljih primeraka Bosanski konj koji se zove >>IU BU�AK<< mali je, dosta otporan i ne bira mnogo hranu Posavski konj je lak i brz Lipicanerski konj je lepo graden, lak, brz i istrajan

27. Odlike: - velicina konja je razlicita - pored krupnih i visokih koji dosti�u visinu i do 2 metra postoje i mali primerci - boja dlake im je takode raznovrsna - konj je stasita, brza, jaka i lepa �ivotinja - hod konja je lak i elastican - oci �ivahne - culo sluha odlicno razvijeno - izuzetno dobro pamti lica i mesta - po prirodi je biljojed

28. BALKANSKI MAGARACEquus asinus asinus Balkanski magarac je domaca �ivotinja rasprostranjena svuda po svetu Njen izvorni oblik je Africki magarac (Equus asinus) Za razliku od domacih konja, kopita magarca prilagodena su kamenoj, neravnoj podlozi Boja krzna balkanskog magarca je siva ili smeda do crne, ponekad crvenkasta U zavisnosti od rase visina ramena im varira od 90-160 cm Polnu zrelost dosti�u izmedu 2-2.5 godine Magarci su po pravilu dugovecniji od konja i mogu biti stari i do 40 godina Magarci su se u pocetku koristili za jahanje i kao teretna �ivotinja, kasnije su ih zamenili konji koji su dosta sna�niji Ljudi su domaceg magarca koristili za prehranu, kori�ceno je i mleko magaraca kao i njihova ko�a

29. BALKANSKI MAGARAC

30. BALKANSKI MAGARAC

31. BALKANSKI MAGARAC

32. DOMACA KOKO� Svaka zemlja imala je domacu koko� kao najbli�u po eksterijeru i proizvodnim svojstvima izvornom obliku Kod nas je bila zastupljena takozvana >>POGRMU�A<< Veoma skromnih te�ina od 1-1.5 kg Nosivost 60-80 jaja, koja su relativno sitna (50-55 grama) Kasnostasna i pronosi sa 8-9 meseci Danas je prakticno i�cezla!!!

33. Zakljucak Konacno je vreme da shvatimo da je na�a zemljina kugla ogranicena, da su resursi ograniceni, da je sve vece zagadenje zemlje, vazduha i vode, da sve ono �to cinimo prirodi ciji smo sastavni deo, priroda ce nam na odredeni nacin vratiti. Uni�tavanjem prirode, naru�avanjem prirodne ravnote�e uni�tavamo sami sebe. Potrebe za ocuvanjem biljnog i �ivotinjskog sveta su VECE NEGO IKAD !

34. alexa.misty@gmail.com nenad.toma�ev.9@gmail.com HVALA NA PA�NJI !