CELOŽIVOTNO UČENJE II

1. CELOŽIVOTNO UČENJE II

2. Long Life Learning (L L L) CELOŽIVOTNO UČENJE: uloga u savremenom društvu

3. Počeci celoživotnog učenja • Platonovo delo »Republika« - ideja celoživotnog učenja • Basil Yeaxlee (1883-1967) – definicija celoživotnog učenja • Eduard Lindeman (1885-1953) - intelektualni temelj za razumevanje obrazovanja kao kontinuiranog aspekta svakodnevnog života.

4. Učenje je • proces u kojem se znanje stvara kroz transformaciju iskustva (interakcija sadržaja i iskustva) (Kolb) • aktivnost kojom organizam menja svoje ponašanje, pod uticajem spoljašnjih uslova, ali i rezultata sopstvene aktivnosti, kako bi se uklonilo stanje početne neizvesnosti (J.Linhart) • proces relativno trajnih promena pojedinca nastalih tokom obavljanja novih aktivnosti, a koje se manifestuju u njegovom izmenjenom načinu ponašanja (Grgin)

5. Učenje je • aktivnost koja dovodi do promena u ponašanju (Spence) • Učenje je relativno trajna promena u ponašanju (ponašajnom potencijalu) izazvana iskustvom • (Tarpy, Mayer, 1978)

6. Celoživotno obrazovanje • obuhvata i usklađuje obrazovanje i vaspitanje dece, mladih i odraslih (po principu vertikalnog povezivanja) • Odnosi se na sve oblike obrazovanja: • formalno obrazovanje (fakultet) • neformalno obrazovanje (usavršavanje na radnom mestu) • informalno obrazovanje, međugeneracijsko učenje • (učenje kod kuće, razmena znanja u porodici, među prijateljima) • samo-usmereno obrazovanje • (pojedinac sam donosi odluke o tome šta će i kako da uči)

7. Celoživotno obrazovanje Termin „celoživotno obrazovanje” - kontinuirano učenje od »kolevke do groba« Izraz „obrazovanje“ – nosi institucijalnu konotaciju sistema Izraz „učenje“- sugeriše na ponašanje pojedinca Ideja celoživotnog obrazovanja potiče iz pretpostavke da je čovjek najveće bogatstvo društva i da zato treba ulagati u njega. 

8. Celoživotno obrazovanje • Omogućava usavršavanje osnovnih veština i pruža mogućnost za učenje na višem nivou • Odnosi se na sve oblike učenja: • formalno obrazovanje (fakultet) • neformalno obrazovanje (usavršavanje na radnom mestu) • informalno obrazovanje, međugeneracijsko učenje • (učenje kod kuće, razmena znanja u porodici, među prijateljima) • samo-usmereno obrazovanje • (pojedinac sam donosi odluke o tome šta će i kako da uči)

9. Celoživotno obrazovanje Ekonomski razvoj neke države zavisi od kvaliteta njenih ljudskih resursa. Primarni činioci razvoja - korišćenje ljudskih resursa i ulaganje u njihov kvalitet • Vreme brzih promena u potrebnim veštinama i znanjima • celoživotno obrazovanje je osnovna pretpostavka rasta i razvoja • - obrazovni sastav mora biti prilagođen i mora da nudi mogućnosti prekvalifikacije i dokvalifikacije

10. Celoživotno obrazovanje Obrazovni sastav - usmeren korisnicima Pojedinci - aktivni učesnici u obrazovnom procesu Upotreba informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) - značajan doprinos ICT - mogućnost za inovacije metoda učenja i podučavanja u obrazovanju Uloga učitelja - postaju mentori i posrednici

11. Celoživotno obrazovanje Motivacija i raznolikost mogućnosti obrazovanja - osnovni uslov za uspešno celoživotno učenje Neophodno je podići potražnju za obrazovanjem, a samim tim i ponudu Do nedavno - formalno obrazovanje je određivalo politiku i način sticanja obrazovanja U kontinuitetu celoživotnog učenja - više dolaze do izražaja neformalno, informalno obrazovanje i učenje

12. Celoživotno učenje • instrument za postizanje veće društvene jednakosti i pravde • nudi mogućnost primene metoda učenja i podučavanja prilagođenih specifičnim interesima • (u multikulturalnim evropskim državama) - u različitim kulturama i državama se različito prihvata i shvata Englesko govorno područje • kontinuirano obrazovanje (continuing education) • ↕ • trajno (doživotno) obrazovanje (adult education)

13. Celoživotno učenje • Neformalni okvir • sastavni deo koncepta celoživotnog učenja i jedno od ključnih usmjerenja obrazovanja u 21. veku • odgovor na izazove koji su prouzrokovani brzim promenama u svetu • prepoznavanje interesovanja za budući poziv i izbor željenog radnog mesta • način za razvijanje sopstvenih potencijala, interesa i • talenata

14. Strategije celoživotnog učenja • Partnerski rad (između predstavnika vlasti i nosilaca obrazovanja (škole, univerziteti), poslovnog sektora i socijalnih partnera, istraživačkih centara itd.) • Uvid u zahteve za učenje, analiza i predefinisanje osnovnih veština (nove informacije i komunikacione tehnologije), pri čemu se uzimaju u obzir novi trendovi na tržištu rada • Adekvatni resursi, bolje javne i privatne investicije u učenju (ne samo povećanje javnog budžeta, nego i usavršavanje postojećih resursa i podsticaj novih investicija)

15. Strategije celoživotnog učenja • Ulaganje u ljudski kapital važno je sa svake tačke gledišta ekonomskog ciklusa; nedostaci i praznine u razvoju veština dolaze sa nezapošljenošću • Olakšavanje pristupa mogućnostima za obrazovanje, čineći ih vidljivijim i uklanjanje prepreka koje otežavaju pristup (na pr. stvaranje lokalnih centara za učenje) • Posvećivanje posebne pažnje etničkim manjinama, osobama sa invaliditetom, ljudima koji žive u ruralnim područjima

16. Strategije celoživotnog učenja • Stvaranje kulture učenja dajući učenju viši nivo, kako u cilju poboljšanja društvene slike, tako i u pogledu podsticanja većine ljudi da se opredele za učenje • Težnja ka savršenstvu kroz uvođenje kontrole kvaliteta i postavljanje indikatora za merenje napretka – standardi, smernice i mehanizmi kojima se dostignuća mogu prepoznati, priznati i nagraditi

17. Program za celoživotno učenje EU Na zasedanju Europske komisije održanom u julu 2004. god. prihvaćen je predlog za novu generaciju programa EU koji se tiče učenja u svim periodima života. Doneti su zaključci koji potvrđuju da je unapređivanje celoživotnog učenja neophodno za uspešan razvoj društva prema „društvu utemeljenom na znanju“ Celoživotno učenje - ne samo oblik obrazovanja, već vodeće načelo u kontekstu usvajanja znanja.

18. Program za celoživotno učenje EU Šest je osnovnih poruka koje nude strukturni okvir za raspravu o primeni celoživotnog učenja u praksi: • Garancija potpunog i stalnog pristupa učenju radi sticanja i obnavljanja veština potrebnih za učešće u društvu utemeljenom na znanju • Povećanje ulaganja u ljudske resurse kako bi prednost dobilo najveće bogatstvo Europe – njeni građani • Osiguravanje mogućnosti celoživotnog učenja građanima uz pomoć ICT-a

19. Program za celoživotno učenje EU • Razvoj delotvornih metoda učenja i podučavanja, kao i uslova potrebnih za postizanje kontinuiteta u učenju • Poboljšanje načina razumijevanja i vrednovanja učešća u procesu obrazovanja i dobijenih rezultata, što se posebno odnosi na neformalno obrazovanje • Osiguravanje jednostavnog pristupa kvalitetnim informacijama vezanim uz sticanje obrazovanja u cijeloj Europi tokom čitavog života

20. Sa sajta srpske Vlade Srbija je pristupila Programu EU za celoživotno obrazovanje radi saradnje u obuci i mobilnosti (razmeni) učesnika i radi njihove pripreme za evropsko tržište rada Memorandum između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije je potpisan je 21. decembra 2011. u Briselu Tako je Srbiji data mogućnost da učestvuje u svim projektima EU, na svim nivoima obrazovanja, što je značajna nagrada

21. Sa sajta srpske Vlade Ciljevi zemalja članica Programa su: • Poboljšanje kvaliteta obrazovnog procesa • Poboljšanje nivoa obrazovanja celokupnog stanovništva • Veće mogućnosti učenja za sve • Razvoj informatičke pismenosti

22. Sa sajta srpske Vlade Srbija je uključena u Program EU: • za nauku kroz FP7 program • za obrazovanje kroz Tempus program • za sve nivoe obrazovanja kroz različite programe Program se bavi svim nivoima obrazovanja, formalnim i neformalnim, koji osobu prate tokom celog života.

23. Uloga univerziteta U okvirima formalnog učenja akademske institucije su najviše uključene u celoživotno učenje One mogu da ponude: • osavremenjene kurseve • stručne obuke • savetovanja za pojedince ili grupe zainteresovane za celoživotno učenje Takodje, bave se istraživanjima u oblasti celoživotnog učenja i promovišu nove ideje u društvu

24. Konkretne aktivnosti Na Beogradskom Univerzitetu posoji Centar za Celoživotno učenje To je organizaciona jedinica formirana u cilju poboljšanja i predstavljanja ideja celoživotnog učenja i obezbeđuje obuku pojedincima zainteresovanim da više saznaju o celoživotnomučenju Centar je oformljen 15. novembra 2011. god. Prema odluci Univerzitetskog Saveta

25. Konkretne aktivnosti Ključne aktivnosti Centra su: • Razvoj sistema celoživotnog obrazovanja na Univerziteta u Beogradu • Usklađivanje rada Centra sa fakultetima Univerziteta • Obezbeđivanje informacija o programima i kursevima iz oblasti vezanih za celoživotno učenje • Savetovanje zainteresovanim pojedincima • Predstavljanje novih ideja • Istraživanja u okviru ove oblasti • Učešće u međunarodnim sistemima i saradnja na međunarodnim projektima iz ove oblasti

26. Celoživotno učenje u Srbiji Univerzitet u Novom Sadu Razvoj i postavljanje mera za unapređenje i održavanje VIŠE – OBRAZOVNO – SOCIJALNE – SARADNJE TEMPUS projekat • Povećanje mogućnosti zapošljavanja diplomiranih studenata Univerziteta • Obezbeđenje obuke za celoživotno učenje • Negovanje prenosa i umnožavanja akademskih znanja • Borba protiv odliva mozgova

27. Master Programe iz primenjenestatistike 511140-TEMPUS-1-2010-1-RS-TEMPUS-JPCR Rezultati projekta treba da budu novi master curriculum (nastavni planovi) iz primenjene statistike i nekoliko kurseva o celoživotnom učenju u statistici Program o Celoživotnom učenju organizovaće stručnjaci koji već rade u različitim oblastima ekonomije i industrije. Seminarima treba da se pridruže stručnjaci iz Republičkog Statističkog Zavoda i Narodne Banke Srbije i da predstave svoje mišljenje i iskustvo o određenim temama

28. Pozitivno iskustvo: U oblasti Informaciono-komunikacionih tehnologila celoživotno učenje se uspešno primenjuje Univerziteti, kompjuterske laboratorije, instituti - organizuju obuke i kurseveu cilju poboljšanja veština i usavršavanja znanja iz ICT-a Kompanije, preduzeća, banke, javne institucije – ohrabruju, stimulišu i podržavaju zaposlene da upišu ovakve kurseve

29. Problem održivosti ??? • Nedostatak motivacije • Srbija nije još uvek i svuda društvo koje se zasniva na znanju • Nema odgovarajuće zakonodavstvo • Finansiranje; sertifikati • Preduzeća i kompanije ne pokazuju dovoljno interesovanja za obuku i usavršavanje zaposlenih • U oblasti Informaciono-komunikacionih tehnologila celoživotno učenje se uspešno primenjuje • Univerziteti, kompjuterske laboratorije, instituti - organizuju obuke i kurseveu cilju poboljšanja veština i usavršavanja znanja iz ICT-a Kompanije, preduzeća, banke, javne institucije – ohrabruju, stimulišu i podržavaju zaposlene da upišu ovakve kurseve

30. Problem održivosti ??? Promene koje se dešavaju utiču na trenutni status ljudskih resursa i potrebnih veština i znanja u Srbiji • Problem starenja stanovništva - četvrtina čitave srpske populacije je viša od 60 godina (podacima iz 2002.) • Obrazovni nivo u Srbiji – nezadovoljavajući; Skoro 50% radno aktivnog stanovništva ima samo osnovni nivo obrazovanja ili čak manje(oko 2 miliona ljudi starijih od 15 godina ne poseduje adekvatna znanja, veštine i kompetencije)

31. Problem održivosti ??? • Postoji i dalje prelivanje radne strukture i poslova na pozicijama u svim oblastima (od primarnih grana industrije i tradicionalne proizvodnje, ka uslugama i poslovima koji zahtevaju visoko kvalifikovanu radnu snagu, odnosno radna mesta zasnovana na znanju) "Srbija – državni plan 2007.“ - dokument Evropske fondacije za obuku – statistički podaci po kojima se struktura promenila po sektorima privredne aktivnosti u poslednjih nekoliko godina:

32. Problem održivosti ??? • Smanjeno je učešće poljoprivrede do 16,2% u 2004. i povećan udeo usluga na 57,4% u 2004. • Javna sredstva za obrazovanje su veoma ograničena, dok privatna sredstva (na pr. od strane preduzeća) još nisu mobilisana • Proporcije dodeljene javnoj potrošnji na obrazovanje su 3,4%, a na istraživanje i razvoj 0,25%  

33. Kako poboljšati celoživotno obrazovanje na univerzitetima? Trajna i suštinska veza univerziteta sa društvom, ekonomijom, preduzećima: • Odgovarajući studijski programi • Studijska praksa organizovana u saradnji sa preduzećima • Seminarski radovi, diplome, master radovi, disertacije ... konkretni problemi koji se javljaju u društvu i ekonomiji

34. Međunarodni programi koji se bave celoživotnim učenjem Program Leonardo Da Vinči izrastao je iz potrebe da sve žitelje Evrope pripremi za ulazak na tržište rada i da se na taj način smanji nezaposlenost. Fabrike imaju potrebu za veštom radnom snagom uz čiju pomoć nemaju konkurenciju uprkos brzim naučnim i tehnološkim promenama. Kako bi se suočila s navedenim problemom, Evropska komisija je razvila program Leonardo Da Vinci, koji funkcioniše kao laboratorija inovacija u oblasti celoživotnog učenja.

35. Program Leonardo Da Vinci podržava multinacionalne projekte koji se temelje na saradnji u programima obuke za željeno zanimanje. Osnovni cilj programa Leonardo Da Vinči je da pomogne ljudima da unapređuju svoje veštine tokom čitavog života. Sredstva za prvu fazu programa iznosila su 793,8 miliona eura, dok proračun druge faze iznosi nešto manje od 1,4 milijardi eura. Programi su otvoreni u 31 državi. Novo, drugo izdanje Leonarda zasniva se na tri osnovna cilja povezana s problemom socijalizacije i doživotnog učenja i obrazovanja: • poboljšanje i učvršćivanje društvene i profesionalne integracije mladih, osobito putem obrazovanja uz rad, tj. profesionalne prakse

36. proširivanje mogućnosti za visokokvalitetnu, kontinuiranu obuku tokom celog života u skladu s tehnološkim i organizacionim promenama u društvu • podržavanje obrazovnih obuka koje pomažu ljudima s nedovoljnim ili zastarelim kvalifikacijama da pronađu radno mesto i adekvatnu poziciju na tržištu rada. • Program Socrates je evropski edukacioni program u koji je uključeno oko 30 evropskih zemalja. Njegov glavni cilj je da izgradi Evropu znanja i da na taj način da bolji odgovor na velike promene u ovom veku. Nastoji da promoviše celoživotno učenje, podstakne pristup obrazovanju za sve i da pomogne ljudima da steknu željene kvalifikacije i veštine. • Program Socrates promoviše mobilnost (Evropu bez granica) i inovacije.