440 likes | 1.1k Vues
UDR UŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU U BORU SEKCIJA ZA METALURGIJU Dr sc. Milanče MITOVSKI, dipl. inž. maš. ENERGIJA I DRUŠTVO Bor, 20. avgust 2011. godine. SADR Ž AJ PREZENTACIJE:. DEFINICIJE I METODOLOŠKE NAPOMENE OBLICI I STRUKTURA ENERGIJE
E N D
UDRUŽENJE INŽENJERA U RUDARSTVU U BORUSEKCIJA ZA METALURGIJUDr sc. Milanče MITOVSKI, dipl. inž. maš.ENERGIJA I DRUŠTVOBor, 20. avgust 2011. godine
SADRŽAJ PREZENTACIJE: • DEFINICIJE I METODOLOŠKE NAPOMENE • OBLICI I STRUKTURA ENERGIJE • Očekivane kombinacije transformisanih oblika energije • EFIKASNOST TRANSFORMACIJE ENERGIJE • ▪ENERGETSKI BILANS U SVETU • Očekivane kombinacije transformisanih oblika energije • TRANSFORMACIJA ENERGIJE SUNCA NA ZEMLJI • IZVORI ENERGIJE • REZERVE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE • NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE • ENERGIJA BUDUĆNOSTI • POTROŠNJA ENERGIJE U SVETU U 2010. GODINI • STANJE ENERGETIKE U SVETU U 2010. GODINI ▪ ENERGETSKI BILANS SRBIJE REZERVE ENERGENATA U SRBIJI ENERGETSKI BILANS EPS-a, Srbija bez KiM ENERGETSKI BILANS SRBIJE U 2009. GODINI ENERGETSKA EFIKASNOST U SRBIJI • ▪ ENERGETSKI BILANS OPŠTINE BOR RASPOLOŽIVI ENERGENTI U BORSKOJ OPŠTINI POTROŠNJA ENERGIJE U BORSKOJ POTROŠNJA ENERGIJE U STANU OD 55 m2 U BORU U 2005. GODINI Mere za poboljšanje (ne)efikasnosti energetskog sistema i smanjenje zagađenja ▪ LITERATURA
DEFINICIJE I METODOLOŠKE NAPOMENE • 1TWh =1012 Wh • 1GWh = 109 Wh • 1MWh=103 kWh =106 Wh • 1 Wh=3600 J • Ekvivalentna nafta 1ten↔41,868 GJ= 11,7 MWh • Ekvivalentni ugalj teu ↔29,308 GJ= 8,14 MWh • Ekvivalent energije (za proizvod EEM, za proces EEP) • Energetski i materijalni bilansi • Energetski intenzitet (odnos između ukupne finalne potrošnje i bruto domaćeg proizvoda:EI= FP/BDP) • Efikasnost energetske transformacije • Finalna energija • Komercijalna energija • Obnovljivi (OIE) i neobnovljivi (NOIE) izvori energije • Primarna energija • Sekundarna energija • Toplotna energija
Šta je energija? Prema Max Planck-u “Energija je svojstvo i vrsta sposobnosti sistema da proizvede aktivnost”. Energija (Energy) je fizička veličina kojom se opisuje međudejstvo i stanje čestica nekog tela kao i njegovo međudejstvo s drugim česticama ili telima, odnosno sposobnost obavljanja rada. Energija ne može ni nastati ni nestati već samo prelaziti iz jednog u drugi oblik, a izrazi kao što su "proizvodnja", "dobijanje", "gubici", "potrošnja", ili "štednja" energije u fizičkom smislu nisu sasvim tačni, iako su u svakodnevnom govoru nezaobilazni. Jedinica za energiju u SI je džul (J), a koristi se i vat-sat (W h), odnosno njihovi višekratnici. Drugim rečima: energija je pokretač svih funkcija i aktivnosti živih bića i kretanja materije na Zemlji.
OBLICI I STRUKTURA ENERGIJE • Primarni izvori energije: drvo, ugalj, nafta, zemni gas, kinetička energija vode, radioaktivni izvori i organski otpad. • Sekundarni izvori energije: koks, briketi, koksni gas, naftni derivati, električna energija, toplota, otpadna toplota. • Danas se srećemo sa uobičajenim raspodelom energije: “prirodne”, transformisane i korisne. • “Prirodni” oblici energije, koji se pojavljuju u prirodi ili se u njoj nalaze, a s obzirom na mogućnost obnavljanja mogu se podeliti u dve grupe: • Neobnovljivi oblici energije su: ugalj, nafta, prirodni gas, uljni škriljci, nuklearno gorivo, Zemljina unutrašnja toplota koja se pojavljuje na površini (vrući izvori) i unutrašnja toplota Zemlje. • Obnovljivi oblici (izvori) energije (engleski: Renewable Energy Sources) su: drvo i otpaci, biomasa, biogas, vodene snage, energija vetra, energija plime i oseke, energija morskih struja i talasa, toplota mora i energija Sunčevog zračenja (u užem smislu reči).
S obzirom na zahteve, “prirodni” oblici energije mogu se podeliti u sledeće podgrupe: • 1. Oblici energije za koje nije tehnički rešen način iskorišćavanja (unutrašnja toplota Zemlje, fuzija lakih atoma, morske struje i talasi) • 2. Oblici energije za koje je tehnički rešen način iskorišćavanja, ali je njihovo iskorišćenje ipak (prema današnjim saznanjima) ekonomski neopravdano (uljni škriljci, toplota mora, Sunčevo zračenje, vetar, plima i oseka) • 3. Oblici energije za koje je tehnički rešen način iskorišćavanja koje je ekonomski opravdano (ugalj, nafta, prirodni gas, drvo i otpaci, biomasa, biogas, fisija teških atoma, vrući izvori i vodene snage) • Od “prirodnih” oblika energije, bez transformacije u drugi oblik, samo vrući izvori se mogu koristiti, na primer za grejanje prostorija
Prema fizičkim svojstvima, primarni oblici energije mogu se podeliti na nosioce: • a) hemijske energije- drvo i otpaci, ugalj, sirova nafta, zemni gas, uljni škriljci, biomasa, biogas, • b) nuklearne energije- nuklearna goriva, • c) potencijalne energije- vodene snage, plima i oseka, • d) kinetičke energije- vetar, energija struja i morskih talasa • e) toplotne energije- geotermalna, toplotna energija mora • f) energija zračenja- zračenje Sunca.
Očekivane kombinacije transformisanih oblika energije: 1. Prirodnih oblika energije u prikladne oblike energije, 2. Hemijske energije u unutrašnju toplotnu energiju, 3. Nuklearne energije u unutrašnju toplotnu energiju, 4. Unutrašnje toplotne u mehaničku, 5. Potencijalne energije vode u mehaničku energiju, 6. Mehaničke u električnu, električne u mehaničku, 7. Električne energije u potencijalnu energiju vode, 8. Neposredne transformacije u električnu energiju, 9. Kinetičke energije u mehaničku energiju, 10.Biološka energija-energija živih ćelija imikroorganizama.
Najčešći oblik transformacije prirodnih oblika u transformisane oblike energije: • 1. Transformacija prirodnih oblika kada se dobija toplotna i mehanička energija. Veoma često toplotna energija pretvara u mehaničku (termoelektrane: parni kotao-turbina), a mehanička u električnu (elektrane: turbina-generator). • 2. Transformacija prirodnih oblika u korisne oblike energije javlja se pri korišćenju hemijske energije (gorive ćelije, toplotna energija za grejanje, kuvanje i pripremu tople potrošne vode), pri korišćenju potencijalne i kinetičke energije (mlinsko kolo, navodnjavanje u poljoprivredi) i kao električna energija dobijena generatorima ili termotehničkim elementima.
3. Najčešći su slučajevi kada se transformisani oblici energije pretvaraju u korisne oblike energije. Tako se toplotna energija pretvara u mehaničku i električnu energiju. • 4. Može se dogoditi da se korisni oblik energije pretvara u primarni oblik energije. Takav slučaj postoji kada rade pumpno-akumulacijska postrojenja. U tom se slučaju električna energija pretvara u potencijalnu energiju vode, koja se kasnije pretvara u mehaničku energiju, a mehanička se ponovopretvara u električnu energiju (RHE-reverzibilna hidroelektrana “Bajina Bašta”).
EFIKASNOST TRANSFORMACIJE ENERGIJE • Efikasnost transformacije energije • Peć na gas 80% • Peć na ulje 80% • Parni kotlovi 70 do 95% • Drvo u sobnoj peći 60% • Ognjište 14% • Mašina na diesel gorivo 38% • Mašina na gazolin 25% • Automobil ukupno 12,6% • Fosilno gorivo za proizvodnju el. energije 40% • Nuklearno gorivo za proizvodnju el. energije 30% • Solarne ćelije (transformacija sunčane u električnu) 10% • Kaljeve peći 67-75% • Otvoreni kamin 15-19% • Termoelektrane u Srbiji 24-27%, max u svetu 52% TE “Pegus” Holandija • Hidroelektrane oko 85-95% • Topionica u Boru ostvareni: energetska 17,41 i eksergetska 12,65%
HE The Three Gorges Dam20,3 GW, China ENERGETSKI BILANS U SVETU
IZVORI ENERGIJE NA ZEMLJI • 1. Glavni izvor energije na Zemlji je Sunce. Ka Zemlji se uputi1,5·109 TWh, od toga 30% se reflektuje u svemir, a oko 70% dolazi na Zemlju (1,05·109 TWh). • 2. Drugi izvor energije je Zemlja. Prosečna dnevna količina energije, koja se dovodi na površinu Zemlje, iznosi 5.400 kJ/m2 ili 270.000 TWh godišnje. • 3. Treći izvor, koji se javlja na Zemlji, je posledica gravitacionih sila koje deluju između Sunca, Meseca i Zemlje, a utiču na visinu vode u moru. To je pojava plime (dizanje nivoa vode mora) i oseke (spuštanje nivoa vode u moru). Sunce, snimakNASA
TRANSFORMACIJA ENERGIJE SUNCA NA ZEMLJI • Veći deo energije od Sunca transformiše se kroz procese: • 1. Isparavanja vode - proces usled dejstva sunčeve energije, nastaje sa površina reka, mora,biljaka, kondenzacije usled hlađenja u višim slojevima atmosfere i u obliku padavina teče potocima i rekama i ima potencijalnu energiju u odnosu na nivoa mora. • 2. Fotosinteze - sunčeva energija se kod biljaka pretvara u hemijsku, a davnim vremenima i u jednostavnije oblike životinja. • 3. Strujanja - nastaje usled razlika temperature vazduha (vetra) ili vode (morske struje). Energija vetra i energija morskih struja je kinetička energija dok je energija morskih talasa potencijalna energija. • 4.a manji deo kao direktni izvor energije (zračenje Sunca).
IZVORI ENERGIJE • Prirodni oblici energije, koji se pojavljuju u prirodi ili se u njoj nalaze, a s obzirom na mogućnost obnavljanja mogu se podeliti u dve grupe: • obnovljivi oblici energije i • neobnovljivi oblici energije. • Obnovljivi oblici energije obrazuju: drvo i otpaci, biomasa, biogas, vodene snage, energija vetra, energija plime i oseke, energija morskih struja i talasa, toplota mora i energija zračenja Sunca (u užem smislu reči),
REZERVE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE • Rezerve obnovljivih prirodnih oblika energije (koje se procenjuju na najmanje1,14·109 TWh/godišnje) u svetu i to: •• 1. Energija zračenja Sunca, koja dopire do Zemlje, 109 TWh/a; •• 2. Tehnički iskoristiva potencijalna energija vodotokova 104 TWh/a (instalisana snaga HE u svetu je 2.630 GW); •• 3. Tehnički iskoristiva energija plime i oseke 528 TWh/a •• 4. Kinetička energija morskih talasa 9.000 TWh/a; •• 5. Iz razlike temperatura morske vode može se dobiti energija od oko 600.000 TWh/a; •• 6. Biomase ili 861.000 TWh/a, •• 7. Energija vetra procenjuje se na 1013 TWh/a. • ISKORISTIVE OBNOVLJIVE ENERGIJE: • Proizvodnja energije iz vodne snage 2.056 TWh/a, • Proizvodnja biomase 861.000 TWh/a.
NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE • Neobnovljivi oblici energije su: ugalj, sirova nafta, zemni (prirodni) gas, uljni škriljci, nuklearna goriva, zemljina unutrašnja toplota koja se pojavljuje na površini (vrući izvori) i unutrašnja toplota Zemlje. • Rezerve neobnovljivih oblika energije (čija se vrednost procenjuje na 1,4·1012 ten): •••1.Ugalj 860,938∙109… preostali vek eksploatacije 118 godina ; •••2.Sirova nafta 188,8·109 ten …preostali vek eksploatacije 46,2 god; •••3.Zemni gas 187,1·1012 m3… preostali vek eksploatacije 58,6 god; •••4.Uljni škriljci omogućavaju proizvodnju 500·109 t kerogena; •••5.Nuklearna goriva, rezerve uranoksida iznose 1.585.000 tona (što je ekvivalentno 12.000 Gten, 1Gten=42·1012 kJ); •••6.Geotermalna energija 140.000·1010 ten, i uglavnom je temperature ispod 100oC.
ENERGIJA BUDUĆNOSTI • Vodonik je gorivo budućnosti i u neograničenim je količinama. • Nuklearna fuzija.Za razliku od fisionih (nuklearnih) reaktora, koji kao gorivo koriste radioaktivni uranijum, fuzioni troše vodonikove izotope deuterijum i tricijum ili zamena sa helijumovim izotopom-helijum He-3. • Hidrat prirodnog gasa (ili metan hidrat) nalazi se u morima i formacijama ispod morskog dna. Procenjuje se da njegova energetska moć u veliko premasuje rezerve nafte, uglja i prirodnog gasa zajedno ( oko 9,069 ∙1015 m3) • Obnovljivi izvori energije. • Svemir-energetska baza Zemljana. U svemiru postoji sedam puta više energije po mernoj jedinici u poređenju sa Zemljom. Stoga pojedine države istražuju astro-resurse, pre svega potencijal svemirske solarne energije (space-based solar energy). • Otpad kao energent. Fuzioni termonuklearni reaktor ITER
POTROŠNJA ENERGIJE U SVETU U 2010. GODINI • Ugalj 3.555,8∙106 ten • Prirodni gas 2.858,1∙106 ten • Derivati nafte 4.028,1∙106 ten • Nuklearna energija 626,2∙106 ten (2.817,9 TWh ) • Hidro energija775,6∙ 106 ten (9.307,2 TWh ) • Obnovljivi izvori energije 158,6∙ 106 ten • Potrošnja primarne energije12.002,4∙106 ten • • • Proizvodnja biofuela 59,261∙ 106 ten • •• Geotermalna energija kapacitet 10,9 GW • •• Solarna energija kapacitet 40 GW • •• Instalisana snaga vetrogeneratora 199,5 GW i proizvedena je električna energija 340 TWh • •• Proizvodnja električne energije 21.350,1 TWh.
STANJE ENERGETIKE U SVETU U 2010. GODINI Potr. energije u Srbiji39.763.392 t1.780.593k m3 2.880.184 t - (HE) 11.144GWh Potrošnja primarne energije 2010.(nafta, ugalj, nuklearna i hidroenergija) 12.002,4∙106 ten(učešće: SAD 19%, Kina 20,5%, Rusija 5,8%, Japan 4,2%, Indija 4,4%, Nemačka 2,7%, Francuska 2,1%) Potrošnja energije iz obnovljivih izvora (2010.)158,6∙106 ten (učešće: SAD 30,50%, Nemačka 12,85%, Španija 6,90%, Japan 6,82%,
PROIZVODNJA ENERGIJE (1860-1990. god, u 106 bbl/d) 1 milion barela dnevno≈158.987 m3nafte/d≈136,4 Mten/d Prema potrošnji energije može da se definiše okvirno stepen razvijenosti društva
SCENARIO POTROŠNJE PRIMARNE ENERGIJE U SVETU OD 1980. g sa prognozom do 2035. g u Mten UKUPNA PROGNOZIRANA POTROŠNJA ENERGIJE: 2008. g .. 12300 Mten 2035. g .. 16800 Mten
REZERVE ENERGENATA U SRBIJI 1. NEOBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE: 2. OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE: • Hidropotencijal 17000 GWh/a, danas iskorišćen oko 10000 GWh/a, • Energetski potencijal postojećih geotermalnih izvora 0,2 Mten/a, • Biomasa 14 miliona t/a (od toga: drvna masa 1,0 Mten/a i 1,5 Mten/a poljoprivredna masa, • Solarna energija (osunčavanje iznad 2000 h/a) 1400 kWh/m2 godišnje, • Eolska energija 0,172 Mten/a(pot. inst. snaga 1,3 GW i proiz. 2300 GWh/a), • Srbija ima potencijal za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora od 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje, od čega 62% čini biomasa, 15% solarna energija, 14% hidropotencijal, 5% geotermalna energija i 4% eolska energija
ENERGETSKI BILANS EPS-a, Srbija bez KiM • Kapaciteti za proizvodnju električne energije na pragu 7.124MW od toga: TE 4.236 MW HE 2.835 MW • Proizvodnja električne energije (EPS) 35.855 GWh • TE 28.509 GWh •HE 12.471 GWh •TE-TO 222GWh • Bruto konzum 34.073GWh • Finalna potrošnja el. energije 28.051GWh • Broj kupaca na visokom i srednjem naponu 4.033 •Broj kupacana niskom naponu (0,4 kV) 3.495.325 •Proizvodnja uglja (EPS) 37.195.145 t
RASPOLOŽIVA ENERGIJA I FINALNA POTROŠNJA U SRBIJI BEZ KiM 2010. GODINE
ENERGETSKA EFIKASNOST U SRBIJI Srbija je ostvarila u 2002. u odnosu na 1990. god: •BDP 61% •Potrošnju primarne energije 80%, •Potrošnju finalne energije 77%. •• Gubici u prenosu i distribuciji električne energije su najveći u Evropi-19,5% u većini zemalja sveta 5-9% raspoložive energije, ••Tri puta manju potrošnju primarne energije/stanovniku u odnosu na Nemačku i Francusku, ••Energetski intenzitet (ten/BDP) bio je 7-8 puta veći od Nemačke i Francuske, ••Potrošnju energije po 1$ BDP je 13 puta veća nego u Nemačkoj, 10 puta veća nego u Francuskoj, 5 puta veća nego u Sloveniji i dvostruko veća nego u Rumuniji, ••Energetski intenzitet (ten/$) je veći tri puta u odnosu na svetski, u Srbiji je bio 0,54 ten/$, au svetu 0,19 ten/$ ••Industrija Srbije ostvarila je novostvorenu vrednost od samo 50% , ali je potrošnja finalneenergije bila na nivou od 60%, a energetski intenzitet na nivou od 120% onog iz 1990. godine. •• ••Godišnju proizvodnu el. energije po stanovniku u EU 6 MWh u Srbiji 4 MWh,
•• ••Godišnju potrošnju el. energije po domaćinstvu u EU 4MWh u Srbiji 6 MWh. •• ••Prosečna godišnja potrošnja toplotne energije u EU i Srbiji, u kWh/(m2∙god), iznosi: EU-138, Švedska-120 , Danska-96, Poljska-90÷120 , Srbija 228; •• •• Srbija-171 kWh/m2 ∙ god- DG i 55 kWh/m2∙god - PTV (priprema tople vode) - stambene zgrade 194kWh/m2∙god- DG i 12 kWh/m2∙god - PTV – nestambenezgrade 228 kWh/m2∙god- ukupna srednja specifična potrošnja za DG (daljinsko grejanje) i PTV 130 kWh/m2∙god- grejanje električnom energijom 230 kWh/m2∙god- grejanje prirodnim gasom 57 kWh/m2∙god- lokalne pećnice na gas •• ••Najveći deo u svakoj zemlji odnosi grejanje zgrada i udeo je, uglavnom, u svima sličan-oko 40%. U Srbiji je, međutim, nešto veći: procenjuje se da dostiže do 50%. Preostala polovina potrošnje odnosi se na industriju i saobraćaj. U apsolutnim pokazateljima, međutim, kod nas na grejanje odlazi i više, čak i u poređenju s hladnim skandinavskim zemljma, recimo. • Obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljen dioksida (CO2) u atmosferu • Povećanje udela obnovljivih izvora energije povećava energetsku održivost sistema, • Udeo obnovljivih izvora energije u budućnosti treba znatno povećati jer neobnovljivih izvora energije ima sve manje, a i njihov štetni uticaj sve je izraženiji u zadnjih nekoliko dekada
RASPOLOŽIVI ENERGENTI U BORSKOJ OPŠTINI • Biomasa (seča drvne mase 40.486 m3/a), • Geotermalna energija: 10 izvora temperature vode u proseku 32-40oC [Brestovačka Banja (3 kg/s, 30-100oC), Tople vode kod Brestovca, Šarbanovac i dr.], • Solarna energija, • Eolska energija, • Hidropotencijal, • Sekundarna (otpadna) energija, samo RTB Bor 1,621 MWth/t s.k.~28,334 MWe, nova topionica: 24 GWeh/a i123 GWth/a.
POTROŠNJA ENERGIJE U BORSKOJ OPŠTINI U 2000. GODINI Sagorevanjem ove količine goriva oslobađaju se : 400.000 t CO2, 3.200 t SO2 i 300 t CO.
UČEŠĆE ENERGENATA U NJIHOVOJ UKUPNOJ POTROŠNJI U OPŠTINI BOR U 2000. GODINI •Procena je da se, na teritoriji opštine Bor, godišnje troši gorivo, svedeno na ekvivalentni ugalj, u količini od 154 hiljade tona, sa el. energijom 252.300 teu. •Pri njegovom sagorevanju se oslobađa oko 400 hiljade tona ugljendioksida, 3.200 tona sumpordioksidai oko 300 tona ugljenmonoksida. •Potrošnja svih energenata, svedenih na ekvivalentni ugalj, uključujući i električnu energiju, iznosi 252.299,710 teu, od toga privreda troši 83,48%.
POTROŠNJA ENERGIJE U STANU OD 55 m2 U BORU U 2005. GODINI Potrošnja tople vode 2,792 MWth/a, toplote za grejanje stana 13,587 MWth/a i el. energije 3,316 MWeh/a, ukupno 2,821 teu/a.
STRUKTURA TROŠKOVA ZA ENERGENTE U STANU 55 m2 U BORU U 2010. GODINI Ukupno: 85.272 din, 100%
Mere za poboljšanje (ne)efikasnosti energetskog sistema i smanjenje zagađenja • 1. Mere za poboljšanje rada sistema daljinskog grejanja (SDG). • poboljšanje stepena efikasnosti SDG sa sadašnjih 50 na oko 75% i više, a kod kotlovskih postrojenja sa sadašnjih oko 60% na više od 80%; • stimulisanje vlasnika stanova i individualnih zgrada, kao i privrednog prostora, da poboljšaju stanje termoizolacije, čime bi se smanjila potrošnja toplotne energije i više od 30%, kao što je urađeno u Skandinavskim zemljama; • kvalitetnije izvođenje termo i hidro izolacije razvodne mreže. Ova mera, osim smanjenja gubitaka toplote, produžiće vek eksploataciije SDG i smanjiće ulaganja sredstava za održavanje. • Usvajanje novi pravilnik o uslovima proizvodnje, distribucije i obaveze distributera i korisnika toplote i njegovo strogo primenjivanje. • 2. Poboljšanje energetske korisnosti procesa i mašina, • 3. Zamena klasične sijalice sa fluoroscentnim, • 4. Tamo gde je moguće uvek električnu energiju zameniti drugom vrstom goriva.
6. Kod kupovine novih agregata voditi računa o njegovoj instalisanoj snazi i energetske efikasnosti, pored drugih performansi, 7. Sa agregatima da rukuju kvalifikovani i edukovani operatori, 8. Stimulisanje racionalnijeg gazdovanja energijom, od strane države, putem kredita, sniženja poreza i slično, 9. Donošenje odluka, iz oblasti korišćenja energije, poveriti isključivo kvalifikovanim licima, koja su izvan svakodnevne politike, 10. U školama edukovati đake iz oblasti racionalnog gazdovanja energijom, 11. Racionalno gazdovanje energijom je stalan zadatak. 12. Smanjenje korišćenja fosilnih goriva može da se obezbedi korišćenjem raspoloživih izvora energije: geotermalni izvori, energija vetra, ugradnja minihidroelektrana na hidroakumulacijama, energija biomase, solarna energija, sekundarna (otpadna) energija u metalurškim pogonima RTB-Bor i šire, energetska valorizacija komunalnog i drugog otpada. 13. Izbegavanje korišćenja el. energije bar za zagrevanje. To je plemenita vrsta energije (za proizvodnju 1kWeh el. energije potrebno je i do 3 kWth primarne energije, plus povećana emisija CO2, SO2 i dr.).
Kako pristupiti racionalnom korišćenju energije i povećanju energetske efikasnosti? • Energetska efikasnost nije samo tehničko pitanje, već i pitanje mikro i makro opremljenosti, obučenosti i organizacije u pojedinim sektorima energetskog sistema • Racionalno korišćenje energetskih izvora i goriva zahteva strateške odluke – izbor i dugoročne odluke o optimalnoj kombinaciji goriva i uvođenju OIE • Energetska efikasnost je povezana i sa ekonomskom efikasnošću i uključuje promene u tehnologiji, ponašanju i strukturi ekonomije • Energetska efikasnost ima mnogo šire značenje nego što je tehnološka efikasnost pojedinih procesa i uređaja, već mora obuhvatiti sistem strategija, zakona, podzakonskih akata, propisa, mera, i standarda i poreske politike • Kao rezultat zajedničkog dejstva postiže se smanjenje količine energije potrebne za ostvarivanje: • jedinice ekonomske aktivnosti (tj. energija utrošena za stvaranje jedinice BDP) ili • da se ostvari željeni nivo komfora. • Veća energetska efikasnost može se postići boljom i/ili drugačijom organizacijom procesa i usluga • Uticaj države preko Ministarstava: za infrastrukturu i energetiku, prosvete i nauku, životne sredine, rudarstva i prostornog planiranjakao i: • Agencija za energetsku efikasnost • Agencija za energetiku • Regionalni centri za energetsku efikasnost • Fakulteti i instituti • Stručna udruženja, Inspekcije i Zavod za standardizaciju • Kreditiranje pod povoljnim uslovima
LITERATURA BP, Statistical review of world energy full report 2011, Elektroprivreda Srbije, Tehnički godišnjak 2010, Mitovski, M. i Mitovski, A., EFFICIENCY OF PYROMETALLURGICAL COPPER EXTRACTION, 1st International Symposium on Environmental and Material Flow Management, Proceedings pp.190-198, 28-28 May 2011. Zaječar, Serbia, Mitovski, M.,EFEKTI KORIŠĆENJA SEKUNDARNE (OTPADNE) TOPLOTE METALURGIJE BAKRA U TOPLIFIKACIONIM SISTEMIMA, Bakar 35(2010) 2 Copper, str. 55-66 (naučni rad), Mitovski, M. i Mitovski, A.,POTENCIJALNE MOGUĆNOSTI ZA SMANJENJE POTROŠNJE ELEKTRIČNE ENERGIJE U METALURGIJI, VII Savetovanje metalurga Srbije 11-13 septembar 2008 Beograd, Srbija, Mitovski, M. i Mitovski, A, ENERGETIKA I ZIVOTNA SREDINA, Zbornik radova Ekoist-07, Ekoloska istina, str. 155-161, Sokobanja 2007, List RTB Bor “Kolektiv” iz 2000 do 2011. god., Natural Gas Hydrates—Vast Resource, Uncertain Future, USGS , … Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Beograd 2005. ... Regionalni prostorni planTimočke krajine, Sl. Glasnik RS,br. 15/2009., Mitovski, M. i Ćirković, M., ENERGIJA U METALURGIJI BAKRA, knjiga str. 250, Institut za bakar Bor, 2007. Vlada Srbije, Nacionalni program energetske efikasnosti, 2002.