1 / 23

Teme prezentacije

Prezentacija za NBS Makroekonomska kretanja i politike Redakcija Kvartalnog monitora FREN jun 2009. Teme prezentacije. Recesija – najveći ekonomski problem Verovatno još veći pad proizvodnje od planiranog Monetarna politika – treba da bude anti-recesiona

ollie
Télécharger la présentation

Teme prezentacije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Prezentacija za NBSMakroekonomska kretanja i politikeRedakcija Kvartalnog monitoraFRENjun 2009.

  2. Teme prezentacije • Recesija – najveći ekonomski problem • Verovatno još veći pad proizvodnje od planiranog • Monetarna politika – treba da bude anti-recesiona • Nedovoljno ekspanzivna - previsoka referentna kamatna stopa? • Dinar jača: održivost? • Fiskalna politika • Rebalans budžeta se neće ostvariti? • Veći fiskalni deficit: sa 3% na 4,5% BDP-a? • Finansirati povećani deficit – domaće vs. strano zaduživanje? • Dodatno prilagođavanje – povećati poreze i/ili smanjiti rashode?

  3. Privreda u recesiji Pad privredne aktivnosti u Q1 oko 6% Aprilski podaci ne ukazuju na zaokret: - industrijska proizvodnja: -21,1% (Q1 -16,9%) - prerađivačka industrija: -23,2% (Q1 -21,0%) - izvoz: -25,6% (Q1 -23,8%)

  4. Pad privredne aktivnosti u 2009. oko 5% • Scenario 1 – verovatni • Proizvodnja do kraja godine ostaje na nivou iz Q1 • Desezonirani podaci ukazuju na pad BDP u 2009. od oko 5,5% • Istočna Evropa: 5,2% (EBRD) • Scenario 2 – veoma optimistički • Pad BDP u 2009: 4% • Svaki naredni kvartal mora doneti poboljšanje za 1% • Scenario 3 – veoma malo verovatan • Projektovani pad BDP u 2009: 2% • Svaki naredni kvartal mora doneti poboljšanje za 2,5% • Međugodišnji rast BDP po ovom scenariju već u Q4: 3,3%

  5. Tražnja zakočila privrednu aktivnost Makroekonomski agregati U krizi Posle krize • izvozna tražnja mora rasti najbrže • zatim BDP • a najsporije domaća tražnja Pre krize Izvor: QM na osnovu podataka RZS 1) Agregatna tražnja = domaća tražnja + izvoz • najbrže je rastao izvoz • zatim domaća tražnja • a najsporije BDP Domaću tražnju koči nedostatak kredita – rast kreditne aktivnosti gotovo je zaustavljen (prirast kredita u Q1 svega €82 mln)

  6. Platni bilans • Recesija smanjila ceo deficit tekućeg računa za blizu 40% • Deficit tekućeg računa u Q1/09: 11,8% BDP (€810 mln) - Do aprila €940 mln • Deficit tekućeg računa u Q1/08: 17,4% BDP (€1299 mln) • Ali i trgovinski deficit za 30% • Jan/Apr 2009: €1,9 mlrd • Jan/Apr 2008: €2,7 mlrd • Do kraja 2009 tekući deficit €3-3,5 mlrd (3x940 mln evra) • Ovo je moguće finansirati → dinar je ponovo stabilan • Sa izlaskom iz recesije ponovo će se vratiti depresijacijski pritisci

  7. Inflacija /1 Indeks maloprodajnih cena, anualizovane stope, u % • IMC inflacija zaključno sa majem je 8,6%, ali je prvenstveno posledica rasta regulisanih cena Inflacija je od početka godine visoka Izvor: RZS

  8. Inflacija/2 Indeks maloprodajnih cena, doprinos porastu inflacije, apr09/dec08, u % Za prva četiri meseca, samo 20% porasta IMC je posledica bazne inflacije Izvor: QM

  9. Inflacija /3 Bazna inflacija (iz IMC), anualizovane stope, u % Bazna inflacija je relativno visoka u januaru i februaru, ali zbog povećanja akciza na pivo Od marta, bazna inflacija pada i relativno je niska Izvor: QM

  10. Inflacija /4 Indeks potrošačkih cena, prva četiri meseca i ostatak godine, anualizovane stope, u % Procenjujemo da bi inflacija krajemgodine mogla da bude oko 10% - glavna nepoznanica su naftni derivati Izvor: QM i RZS Inflacija merena IPC bi u nastavku godine bila 5,1%, tj. 7,7% anualizovano(za prva četiri meseca bila je 4,8%, tj. 15,1% anualizovano)

  11. Monetarni tokovi i politika /1 • M2 realno pada prvi put od 2001. • međugodišnji realni pad M2 od 3,2% (kraj marta) • konzistentno sa padom BDP (krediti →M2→domaća tražnja→BDP) Prirast kredita, mln evra Izvor: QM na osnovu podataka NBS

  12. Monetarni tokovi i politika /2 • Privatni sektor sve je manje sposoban da se zadužuje • - učešće nenaplativih kredita (jedna rata u docnji 90 dana i više) raste: • kraj marta: 11,4% (kritičan nivo: 15%) • kraj decembra: 4,5% • - broj preduzeća u blokadi 60.000, pre više od godinu dana 45.000 • Banke se okreću sigurnim plasmanima • - rastu plasmani u repo stok – dostigli oko 100 mlrd dinara • - država se dodatno zadužuje – dostigli skoro 50 milijardi dinara • Država i NBS istiskuju privatni sektor • - referentna kamatna stopa: 13%-14% • - kamatna stopa na tromesečne državne HoV: oko 15% • - kurs stabilan: evro-prinosi ogromni

  13. Monetarna politika – moguće mere /1 • Država treba da se zadužuje u inostranstvu, a ne na domaćem tržištu - jednom rukom daje: €300 mln subvencionira - drugom rukom uzima: €500 mln zaduživanje na domaćem tržištu • NBS treba da smanji referentnu kamatnu stopu - očekivana inflacija NBS 8,8% ... IPC inflacija dec/apr 7,7% anualizovano (QM) - referentna kamatna stopa od 13% u realnom izrazu još uvek velika - recesije je duboka i ne vidi se zaokret

  14. Monetarna politika – moguće mere /2 • Recesija → smanjenje tekućeg deficita & visoka referentna kamatna stopa → apresijacija dinara → kočenje proizvodnje • NBS nije intervenisala na međubankarskom tržištu od februara: snažna recesija stabilizovala dinar • Da li da NBS sprečava apresijaciju? • Neke centralne banke su se opredelile za ovakvu strategiju u sličnim okolnostima (Rusija) • Povećava se dinarska likvidnost • Doprinos oporavku proizvodnje, a dinar ostaje na održivoj vrednosti nakon završetka krize • Povećavaju se devizne rezerve • Prolaz depresijacija/inflacija nije veliki (oko 20%) • ne treba se plašiti ni realne depresijacije, a apresijaciju treba sprečiti

  15. Dinar još uvek suviše jak: opasnost od apresijacije • Dinar od početka krize realno depresirao za 13%, ... ali sa „vrha” u septembru 2008. • Međugodišnja realna depresijacija od oko 6% nije velika (u poređenju sa „normalnim” kursom od 80 dinara za evro) • U poslednja tri meseca realna apresijacija dinara od 1,5% • A od 2005. dinar je realno apresirao za 15,6%

  16. Fiskalni tokovi i politika /1 • U Q1 2009. godine ključni pokazatelji javnih finansija se pogoršavaju • U odnosu na Q1 2008: • Prihodi su realno opali za 12,6%, a rashodi za 3,4%, • Deficit konsolidovanog sektora države iznosi 11,8 mlrd dinara (1,8% BDP u Q1) • Mali deficit je rezultat: štednje, kašnjenja u plaćanju obaveza, sezonskih faktora • U aprilu 2009. pokazatelji se dodatno pogoršavaju: prihodi opadaju, rashodi rastu, deficit raste • Prihodi opadaju zbog pada privredne aktivnosti a rashodi i deficit rastu zbog urednijeg izmirenja obaveza

  17. Fiskalni tokovi i politika /2 • Deficit konsolidovanog sektora države u prva četiri meseca iznosi 25 mlrd dinara, dok deficit budžeta Republike Srbije iznosi oko 44 mlrd dinara - procenjuje se da je konsolidovani deficit države u prvih pet meseci 2009. godine iznosio 37 do 39 mlrd dinara, odnosno oko 3,5% BDP-a koji je ostvaren u tom periodu • Od aprila kratkoročni državni zapisi postali su ključni izvor za finansiranje fiskalnog deficita • U prvih pet meseci država je emisijom zapisa obezbedila sredstva od preko 45 mlrd dinara (oko 1,5% BDP u celoj 2009. godini) • Regulisani javni dug: • krajem marta iznosio 28,9% BDP • krajem maja prešao je 30% BDP • Neregulisani javni dug (dug prema Kuvajtu, Libiji, Kini) iznosi oko 2% BDP

  18. Rebalans budžeta i prateće mere /1 • Najvažnije uštede planirane u programu Vlade su: • smanjenje diskrecionih (odgodivih) rashoda u budžetu RS za 26%, što iznosi oko 40 milijardi dinara ili oko 1,3% BDP-a • smanjenje transfera lokalnoj samoupravi za 15 milijardi dinara ili za oko 0,5% BDP-a • zamrzavanje plata u državnom sektoru, smanjenje zarada u državnom sektoru većih od 40 hiljada dinara i ograničavanjem maksimalnog iznosa zarada na nivo šestostruke zarade u Republici (što će doneti uštedu od 0,4% BDP-a) • smanjenje troškova zdravstva za četiri milijarde dinara ili za preko 0,1% BDP-a • Dodatne uštede će se ostvariti preraspodelom sredstava u okviru državnog sektora: • budžet Srbije će preuzeti 40% sopstvenih prihoda dela korisnika budžetskih sredstava, što iznosi 12 milijardi dinara ili 0,4% BDP-a; • javna preduzeća u vlasništvu Republike uplatiće budžetu Republike profit u iznosu od 5 milijardi dinara, što iznosi oko 0,2% BDP-a.

  19. Rebalans budžeta i prateće mere /2 • Program Vlade predviđa i povećanje javnih prihoda za oko 16 milijardi dinara (preko 0,5% BDP-a), u okviru čega će se najveći deo prihoda ostvariti: • povećanjem akciza na naftne derivate (dodatni prihod od oko pet milijardi dinara • dodatnim oporezivanjem usluga mobilne telefonije (prihod od oko tri milijarde dinara) • dodatnim oporezivanjem imovine veće vrednosti (prihod od oko tri milijarde dinara) • Dodatni prihodi ostvariće se usklađivanjem osnovice godišnjeg poreza na imovinu sa tržišnom vrednošću imovine, izjednačavanjem poreskog tretmana autorskih honorara s poreskim tretmanom ostalih dohodaka

  20. Ocena donetih mera • Predložene mere sadrže snažno fiskalno prilagođavanje: • Planirano smanjenje rashoda iznosi oko 3% BDP, • Planirano povećanje prihoda iznosi 0,5% BDP • Generalno, pri koncipiranju mera: • veliki ponder dat je njihovoj političkoj i socijalnoj prihvatljivosti, • Olako se odustalo od korekcije opštih poreza • potcenjen je uticaj mera na ukupnu privredu i pojedine sektore (npr. telekomunikacije), preraspodelu dohodaka, funkcionisanje državnog sektora (obrazovanje, kultura i sl.) i drugo • Neke delatnosti (telekomunikacije, korisnici budžetskih sredstva, vlasnici “luksuzne”imovine) su neprimereno opterećeni porezima • Neki su višestruko pogodjeni usvojenim merama • sa protekom vremena rašće teškoće u realizaciji planiranog smanjenja diskrecionih rashoda za 26%

  21. Šta se može očekivati u drugoj polovini 2009. godine? • Pri važećoj fiskalnoj politici (uključujući i procenu doslednosti njene primene) očekuje se da će prihodi biti manji, a rashodi veći, nego što je planirano: • Prihodi po osnovu nekih od usvojnih mera (autorski honorari, “porez” na sopstvene prihode, profit javnih preduzeća i dr.) skoro sigurno će biti manji od planiranih • Prihodi će verovatno biti manji od planiranih i zbog većeg pada privredne aktivnosti u odnosu na planirani • Mogu se očekivati problemi sa realizacijom planiranih ušteda u drugoj polovini godine (smanjenje tekućih rashoda za 26%, smanjenje subvenicija) • Rezultat prethodnog je da će deficit, uz sadašnju fiskalnu politiku, iznositi 4-4,5% BDP

  22. Opcije fiskalne politike u drugoj polovini 2009. godine • Fiskalna politika se nalazi pred izborom izmedju sledećih opcija ili neke njihove kombinacije: • povećanje fiskalnog deficita, uz saglasnost MMF-a • povećanje poreza • dodatno smanjenje rashoda • Ocenjuje se da je sa konjunkturnog stanovništa najpovoljnije povećanje fiskalnog deficita na oko 4% BDP • Vlada bi verovatno mogla i trebalo da obezbedi dodatna sredstva za finansiranje deficita iz inostranih izvora • Uporedo sa povećanjem deficita neophodno je da se usvojii srednjeročni plan za njegovo smanjenje i prelaz u suficit, kako javni dug ne bi prekomerno porastao • Neophodno je napraviti balans izmedju zaduživanja na domaćem tržištu (istiskivanje privatnog sektora) i inostaranstvu (visok nivo spoljnog duga) • Osim toga neophodno je neke od selektivnih mera poreske politike zameniti povećanjem opštih poreza

  23. Širok obuhvat umesto selektivnih mera Veliko fiskalno prilagođavanje: 3% BDP-a traži širok obuhvat • a) 1% povećanja PDV-a = 18 mlrd dinara • b) 6% povećanja poreza na dohodak (solidarni porez) = 30 mlrd dinara Izvor: QM16

More Related