1 / 28

Mendelova genetika

Mendelova genetika. MENDELOVI ZAKONI: I Mendelov zakon je zakon razdvajanja ( rastavljanja ) osobina i naslednih č inilaca (dominantni i recesivni geni) II Mendelov zakon je zakon uniformnosti F1 generacije

aricin
Télécharger la présentation

Mendelova genetika

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Mendelova genetika

  2. MENDELOVI ZAKONI: I Mendelovzakon je zakonrazdvajanja (rastavljanja) osobinainaslednihčinilaca (dominantni i recesivni geni) II Mendelov zakon je zakon uniformnosti F1 generacije II Mendelovzakon je zakonslobodnogkombinovanjaosobinainaslednihčinilaca, usledslobodnogkombinovanjahromozomaprićelijskojdeobiiprioplođenju (usled čega dolazi do cepanja svojstava u F2 generaciji) Suština: Postoje nezavisne jedinice nasleđivanja koje se slobodno kombinuju i rastavljaju, a to su geni. Mendel nije znao za hromozome, niti je koristio izraz gen, ali je shvatio i dokazao prirodu nasleđivanja.

  3. 1. Hromozomi se, kao i nasledni faktori, nalaze u telesnim ćelijama u parovima, jedan poreklom od oca, jedan od majke. 2. Svaki par (homologih) hromozoma se tokom mejoze razdvaja, kao i nasledni faktori, tako da svaki gamet dobija po jedan od homologih hromozoma. 3. Ponašanje svakog para hromozoma tokom mejoze je nezavisno, kao i kod Mendelovih faktora, tako da svaki gamet može da nosi bilo koju kombinaciju pojedinačnih hromozoma svakog od roditelja. 4. Oplođenje ponovo uspostavlja dvostruki broj hromozoma u zigotima, kao što je i Mendel tvrdio za nasledne faktore. Sličnosti u ponašanju hromozoma tokom mejotičke deobe i Mendelovih faktora su:

  4. Polihibridno nasleđivanje • Polihibridi su heterozigotne individue u više parova alternativnih gena. • Naslednost kod polihibrida naziva se polihibridna naslednost.

  5. Tabela: Brojevi parova alternativnih gena i brojevi fenotipova, genotipova i kombinacija zigota kod monohibrida, dihibrida, trihibrida i polihibrida u F2 generaciji

  6. Polihibridna naslednost i rekombinacija gena • Da bi se ostvarila dominantno-recesivna naslednost neophodno je da se različiti parovi gena - alternativnih gena (alela) nalaze na različitim hromozomima. • Maksimalan broj parova alternativnih gena, koji se nazavisno nasleđuju, ravan je haploidnom broju hromozoma (n) • Mogućnost kombinativne promenjivosti (rekombinacija) su ograničene, ali često velike • primer: čovek Broj zigota 70.368.744.164.864 (4n = 423)

  7. Polihibridna naslednost i rekombinacija gena • Postoji bitna razlika između kombinativne i mutacione promenljivosti. • Zahvaljujući kombinativnoj promenljivosti u novoj jedinki obrazuje se nova kombinacija gena i osobina, ali se ne javljaju geni i osobine koji nisu postojali u genotipovima roditelja. • Mutaciona promenjivost omogićava pojavu novih gena i osobina.

  8. Dominantno-recesivana naslednost(Pisum-tip) • Ukoliko se različiti parovi alternativnih gena nalaze se na različitim hromozomima osobine se prenose nezavisno na potomstvo. • Suština dominantno-recesivne naslednosti leži u tome što jedan gen (dominantan) alelnog para kod diploidnih organizama dovodi do izražaja (ekspresije) fenotipsku osobinu na račun drugog gena (recesivan) koji ostaje pritajen u heterozigotnom stanju. Kada se fenotip heterozigota ne razlikuje od fenotipa u homozigotnom stanju, radi se o punoj, kompletnoj dominaciji.

  9. Tabela: Monohibridna dominantno-recesivna naslednost kod životinja i čoveka (Marinković i sar., 1981)

  10. Gen koji izaziva crveno / crnuboju: • Melanocortin 1 receptor gen (MC1R), ranije se zvao Melanocite hormon receptor Gene (MSHr). Ovaj gen ima dva alela ED i e. • Nalazi se na hromozomu 5 • Pored toga, manje uobičajena alela, E +, koji se nazivaju "divlji tip". • Kada je ED prisutan životinjaje obično crna. To je dominantna alela u seriji. • Goveda koja su e / e su crvene. Ovo je recesivan genotip.

  11. Međutim E + izgleda da deluje kao „neutralan" alel u većini rasa iED / E + goveda su obično crna,a E + / e goveda su obično crvene. • E + E + / goveda može biti skoro bilo koje boje.

  12. Boja Šarolea

  13. Svaholštajn goveda imaju bele mrlje, sa različitim količinama bele boje. Oni mogu biti ili crni ili crveni. Većina crvenih holštajna imaju MC1R genotip e/e. • Međutim, nekaholštajn goveda su prijavljeni sa još jednom vrstom crvene boje dlake. Ova goveda su crvena i belačak i u prisustvu ED alela. Ova goveda ne mogu se razlikovati od crvene stoke e / e genotipa.Holštajn Udruženje Kanade je nazvao ovu varijantu "varijanta Red", i stavljaju VR na pedigre. • Ova varijanta crvenih je dominantna nad crnim, ali to je više epistaza jer nije izazvana MC1R alela. Ova osobina je mapirana na hromozomu 27.

  14. Nekaholštajn goveda menjajuboju iz crvene u crno ili ređe od crne do crvene , u uzrastu od teleta do odraslih . Takva" Changeling ", oko pola puta od crvene do crne je prikazano na slici iznad . Ona potiče iz porodice gde se to dešava često , ali ne u svakoj generaciji ! Holštajn Udruženje Kanade je nazvao ovo " crna / crvena " . Kao odrasla, takva stoka je crna i ne razlikujese od onih koji su rođeni crni .

  15. Rogovi X • Ponekad proizvođači u US pare Longhorn bikove sa tovnim kravama , jer suLonghorn telad mnogo manja od tovne teladi . • Manja telad - manje krava i teladi ugine tokom rađanja. • Međutim, mnogi proizvođači ne žele rogove u svom stadu

  16. Genotip: HH - 25% Hh - 50% hh - 25% Fenotip : Polled - 75% Horns - 25% Genotip: Hh - 50% hh - 50% Fenotip : Polled - 50% Horns - 50%

  17. Dominantno – recesivno nasleđivanje kod čoveka • Istorija jedne porodice (fenotipske osobine) može biti zapisana u rodoslovu-pedigreu (porodično stablo)

  18. Rodoslov-simboli

  19. U rodoslovu prikazan je proband, individua kod koje je prvi put otkrivena određena fenotipska karakteristika. Proband se označava strelicom (III1). Individue I3, II5, II6 i III1 su nosioci određenog svojstva (tamno obojene). Pored mrtve ili uginule osobe stavlja se crta ili krst (II3). Pol individue II8 je nepoznat. Individue III3 i III4 su jednojajčani blizanci muškog pola.

  20. Rodoslov

  21. Faktori koji ukazuju na autozomalno dominantno nasleđivanje • Obolele individue se javljaju u svakoj generaciji • Obolelo potomstvo mora imati najmanje jednog obolelog roditelja • Normalno potomstvo obolelih roditelja daje normalno potomstvo • Populacione frekvencije ženskih i muških jedinki su iste • Odnos razdvajanja je 1:1 između potomstva jednog normalnog i jednog obolelog roditelja.

  22. Faktori koji ukazuju na autozomalno recesivno nasleđivanje • Individue koje su obolele su često u srodstvu • Obolele individue ne javljaju se obavezno u svakoj generaciji • Svo potomstvo oba obolela roditelja je takođe obolelo • Populacione frekvencije ženskih i muških jedinki su iste • Razdvajanje je 1:3 kod potomstva normalnih roditelja.

  23. Pedigre • Prvi genetički rodoslov napravljen je u jednoj norveškoj porodici u kojoj su se naleđivali kratki-zdepasti prsti (dominantna osobina). Veći deo familije imao je kratke prste. • Recesivno nasleđivanje (recesivan gen se ispoljava samo u homozigotnom stanju). • Prvi primer recesivnog nasleđivanja bio je albinizam .

More Related