1 / 68

KOMPARATIVNO RA ČUNOVODSTVO Predavanja

KOMPARATIVNO RA ČUNOVODSTVO Predavanja. Predavanja, vežbe, literatura, kolokvijum, ispit. Predavanja : Vladimir Poznanić, vanredni profesor Vežbe : Vladislav Cvetković, asistent Literatura : S.Martić: Uporedni računovodstveni sistemi

arleen
Télécharger la présentation

KOMPARATIVNO RA ČUNOVODSTVO Predavanja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. KOMPARATIVNO RAČUNOVODSTVOPredavanja

  2. Predavanja, vežbe, literatura, kolokvijum, ispit Predavanja: Vladimir Poznanić, vanredni profesor Vežbe: Vladislav Cvetković, asistent Literatura: S.Martić: Uporedni računovodstveni sistemi Ekonomskifakultet, Beograd, 1998. C.Nobes, R.Parker: Comparative International Accounting Prentice Hall Ranija izdanja: 1981, 1985, 1991, 1995, 1998, 2000, 2002, Novija izdanja: 2004, 2006, 2008 Kolokvijum: Pismeni, 5 pitanja, sredinom marta Ispit: Pismeni/Usmeni, 5 pitanja, u junu

  3. Sadržaj predavanja I deo – Kontekst medjunarodnog računovodstva • Značaj izučavanja i uzroci razlika • Glavne medjunarodne razlike u finansijskomizveštavanju • Regulativa finansijskog izveštavanja u Velikoj Britaniji,SAD, Australiji i Kanadi • Harmonizacija finansijskog izveštavanja II deo – Sistemi pojedinih izabranih zemalja • Finansijsko izveštavanje u Severnoj Americi • Finansijsko izveštavanje u Velikoj Britaniji i Australiji • Finansijsko izveštavanje u Francuskoj • Finansijsko izveštavanje u Nemačkoj • Finansijsko izveštavanje u Holandiji • Finansijsko izveštavanje u Japanu • Finansijsko izveštavanje u Centralnoj i Istočnoj Evropi

  4. 1. Značaj izučavanja i uzroci razlika

  5. 1. Značaj izučavanja i uzroci razlika 1.1. Značaj komparativnog računovodstva 1.2. Izbor zemalja za proučavanje 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika 1.4. Pravni sistemi 1.5. Snabdevači finansijskim sredstvima 1.6. Oporezivanje 1.7. Profesija 1.8. Inflacija 1.9. Teorija 1.10. Slučajnosti 1.11. Rezime i zaključak

  6. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (1) • Razlike u finansijskom izveštavanju (1) • Normalno je da postoje razlike izmedju zemalja • Kada bi računovodje iz različitih zemalja (ili čak iz jedne zemlje) trebalo da sastave finansijske izveštaje, na osnovu istog skupa poslovnih promena, ti izveštaji ne bi bili isti • Iako računovodje uvek koristile neka od pravila za sastavljanje izveštaja, nijedan skup pravila ne može da obuhvati baš svaku situaciju, koja se može javiti u poslovanju, niti pravila sadrže sasvim detaljna uputstva • Računovodje uvek koriste, u manjoj ili većoj meri, profesionalno prosudjivanje, odnosno imaju subjektivan stav o pojedinim računovodstvenim pitanjima • Računovodstvena pravila se mogu razlikovati i to ne samo u različitim zemljama, već i u jednoj zemlji (na primer, pravila za grupu preduzeća razlikuju se od pravila za individualno preduzeće)

  7. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (2) • Razlike u finansijskom izveštavanju (2) • Smanjenje razlika (1) • Svest o postojanju razlika dovela je, poslednjih decenija, do vrlo značajnih pokušaja da se one smanje • Odbor za medjunarodne računovodstvene standarda (International Accounting Standards Board – IASB), izdao je Medjunarodne standarde finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards – IFRS) • Evropska unija je izdala direktive i regulativu o računovodstvu i finansijskom izveštavanju • Značaj tržišta kapitala i uticaj Komisije za hartije od vrednosti i berze (Securities and Exchange Commission – SEC) u SAD, doveo je do primene Opšteprihvaćenih računovodstvenih principa (Generally Accepted Accounting Principles – GAAP), koji predstavljaju najdetaljniji i najpoznatiji nacionalni skup pravila i koji je imao uticaj i na računovodstvena pravila u drugim zemljama (ovaj skup pravila naziva se još i US GAAP)

  8. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (3) • Razlike u finansijskom izveštavanju (3) • Smanjenje razlika (2) • Aktivnosti pomenutih regulatornih institucija sigurno su dovele do smanjenja medjunarodnih razlika, ali su mnoge od njih još ostale, a neke će zauvek ostati • Ne postoji prost metod za “prevodjenje” finansijskih izveštaja sa jednog seta pravila na drugi (na primer, sa IFRS na GAAP ili obrnuto) • Osnovni razlog za to je što razlike ne zavise samo od razlika izmedju dva ili više seta računovodstvenih pravila, već se javljaju i zbog mogućnosti da preduzeća koriste različite opcije u okviru pojedinih pravila • Primena IFRS u javnim preduzećima u EU, od 2005. godine, kao i povećana konvergencija tih standarda i američkog GAAP, smanjila je razlike ali ih nije potpuno otklonila

  9. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (4) • Razlike u finansijskom izveštavanju (4) • Primer – Kompanija GlaxoSmithKline - “Prevodjenje”dobitina US GAAP Britanska IFRS US GAAP Razlika rač.pravila (mil.funti) (mil.funti) (% promene) (mil.funti) 1995. 717 296 - 59 1996. 1.997 979 - 51 1997. 1.850 952 - 49 1998. 1.836 1.010 - 45 1999. 1.811 913 - 50 2000. 4.106 (5.228) - 227 2001. 3.053 (143) - 105 2002. 3.915 503 - 87 2003. 4.484 2.420 - 46 2004. 4.302 2.732 - 36 2005. 4.816 3.336 - 31 2006. 5.498 4.465 - 19

  10. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (5) • Razlike u finansijskom izveštavanju (5) • Primer – Kompanija GlaxoSmithKline - “Prevodjenje” kapitala na US GAAP Britanska IFRS US GAAP Razlika rač.pravila (mil.funti) (mil.funti) (% promene) (mil.funti) 1995. 91 8.168 + 8.876 1996. 1.225 8.153 + 566 1997. 1.843 7.882 + 328 1998. 2.702 8.007 + 196 1999. 3.142 7.230 + 130 2000. 7.517 44.995 + 499 2001. 7.390 40.107 + 443 2002. 6.581 34.992 + 432 2003. 5.059 34.116 + 574 2004. 5.925 34.042 + 475 2005. 7.570 34.282 + 353 2006. 9.648 34.653 + 259

  11. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (6) • Razlike u finansijskom izveštavanju (6) • Predmet izučavanja (glavne teme ili pitanja) u komparativnom računovodstvu • Zašto je bilo razlika u prošlosti? • Zašto razlike postoje i danas? • Zašto razlike neće nestati u budućnosti?

  12. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (7) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (1) • Računovodstvo je “tehnologija” (skup politika i tehnika) koja se koristi u promenljivim političkim, ekonomskim i društvenim kontekstima • Ti konteksti su uvek posmatrani kao medjunarodni i kao nacionalni • Od poslednje četvrtine dvadesetog veka, globalizacija računovodstvenih pravila i praksi postala je toliko značajna da uski nacionalni pogledi na računovodstvo i finansijsko izveštavanja nisu više bili održivi

  13. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (8) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (2) • Od posebnog značaja za globalno okruženje ili kontekst računovodstva su • Glavna politička pitanja (kao što su dominacija SAD i ekspanzija EU) • Ekonomska globalizacija, liberalizacija i povećanje obima medjunarodne trgovine i stranih direktnih investicija • Stvaranje globalnih finansijskih tržišta • Modeli vlasništva i privatizacija • Promene medjunarodnog monetarnog sistema • Rast multinacionalnih kompanija • Sve pomenute pojave su medjusobno povezane i sve su uticale na finansijsko izveštavanje i transfer računovodstvene “tehnologije” iz jedne zemlje u drugu

  14. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (9) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (3) • Računovodstvo i svetska politika (1) • Najvažniji politički dogadjaji koji su, posle završetka drugog svetskog rata, 1945. godine, imali konsekvence na računovodstvo • Pojava SAD i Sovjetskog saveza kao vodećih svetskih supersila • Raspad Britanske prekomorske imperije i prekomorskih imperija pojedinih evropskih zemalja (dekolonizacija) • Stvaranje Evropske unije, koja se sa prvobitnih šest članica proširila i na Veliku Britaniju i niz drugih zemalja, od kojih su neke ranije pripadale tzv. komunističkom bloku • Raspad Sovjetskog saveza, krajem osamdesetih godina prošlog veka

  15. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (10) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (4) • Računovodstvo i svetska politika (2) • Najvažnije konsekvence koje su pomenuti dogadjaji imali na računovodstdvo • Ideje i koncepti iz oblasti računovodstva i finansijskog izveštavanja, koji potiču iz SAD, imali su prethodnih decenija, a i danas imaju najveći uticaj u svetu • Za razvoj medjunarodnih računovodstvenih standarda najzaslužnije su računovodje iz Velike Britanije i iz pojedinih zemalja bivše britanske imperije • Računovodstvo u zemljama u razvoju je i dalje pod jakim uticajem ranijih kolonijalnih sila • Računovodstvo širom Evrope bilo je pod najvećim uticajem harmonizacije koju je sprovodila EU, naročito putem direktiva i, u poslednje vreme, usvajanjem IFRS za konsolidovane finansijske izveštaje javnih preduzeća • Računovodstvo se značajno transformisalo u bivšim komunističkim zemljama

  16. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (11) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (5) • Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (1) • Globalizacija privrednih aktivnosti je bitna karakteristika svetske privrede posle drugog svetskog rata • Ona nije značila samo razmenu roba i usluga širom sveta, već i delovanje ljudi u globalnim razmerama i širenje tehnologija, ideja i koncepcija • Broj profesionalnih raunovodja značajno je povećan • Medjunarodna federacija računovodja (International Federation of Accountants – IFAC) danas ima preko 2 miliona članova (nacionalnih saveza računovodja, strukovnih udruženja, obrazovnih i drugih institucija, profesionalnih računovodja i dr.) • Računovodje su, u velikom broju zemalja, suočene sa pravilima, praksom i idejama koje su im ranije bile strane

  17. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (12) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (6) • Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (2) • Za finansijsko izveštavanje najznačajniji aspekti globalizacije su: • Medjunarodna trgovina • Strane direktne investicije • Izvoz roba, kao procenat bruto društvenog proizvoda, utrostručen je posle drugog svetskog rata • Očigledan je značaj medjunarodne trgovine za države članice EU (veliki deo te trgovine je izmedju samih članica) • Na regionalnom nivou, ekonomske integracije i slobodna trgovina, podsticane su od strane EU i institucija kao što su: Severnoamerička zona slobodne trgovine (North American Free Trade Area – NAFTA), Opšti sporazum o tarifama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade – GATT) i naslednik te institucije Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization – WTO)

  18. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (13) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (7) • Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (3) Izvoz roba kao procenat bruto društvenog proizvoda 1950.1973.1998. Francuska 7,7 15,2 28,7 Nemačka 6,2 23,8 38,9 Holandija 12,2 40,7 61,2 Velika Britanija 11,3 14,0 25,0 Španija 3,0 5,0 23,5 SAD 3,0 4,9 10,1 Meksiko 3,0 1,9 10,7 Brazil 3,9 2,5 5,4 Kina 2,6 1,5 4,9 Indija 2,9 2,0 2,4 Japan 2,2 7,7 13,4 Svet 5,5 10,5 17,2

  19. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (14) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (8) • Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (4) • Strane direktne investicije predstavljaju vlasnički interes u stranim preduzećima • Vlasnički udeo koji znači potpunu kontrolu nad tim preduzećima ili bar značajan uticaj na donošenje odluka • Mera za strane direktne investicije je indeks transnacionalnosti (Transnationality index – TNI) koji se računa kao prosečan procenat sredstava, prodaje i zaposlenih u inostranstvu • Firme koje imaju najveći indeks transnacionalnosti potiču uglavnom iz SAD, Francuske, Velike Britanije, Japana i Holandije • Te firme su iz delatnosti: elektro oprema, motorna vozila, nafta i telekomunikacije • Najveći indeks transnacionalnosti imale su, 2004. godine, kompanije iz Velike Britanije Vodaphone i BP

  20. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (15) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (9) • Ekonomska globalizacija, medjunarodna trgovina i strane direktne investicije (5) Kompanije koje su 2004. godine bile najviše rangirane u svetu prema indeksu transnacionalnosti % u inostranstvu KompanijaZemljaDelatnostSredstvaProdajaZaposleniTNI General Electric SAD El.oprema 60 37 46 48 Vodaphone V.Britanija Telekom 96 85 80 87 Ford Motor SAD Mot.vozila 59 42 46 49 General Motors SAD Mot.vozila 36 31 35 34 BP V.Britanija Nafta 80 81 83 81 Exon Mobil SAD Nafta 69 70 50 63 Royal Dutch/Shell Hol./V.Br. Nafta 67 64 84 72 Toyota Motor Japan Mot.vozila 53 60 36 49 Total Francuska Nafta 86 81 56 74 France Telecom Francuska Nafta 65 41 40 49

  21. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (16) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (10) • Globalizacija tržišta kapitala (1) • Istovremeno sa povećavanjem medjunarodne trgovine i stranih direktnih investicija, tržište kapitala je, u velikoj meri, globalizovano što je omogućeno: • Deregulacijom vodećih nacionalnih finansijskih tržišta (na primer, Londonske berze, 1986.) • Finansijskim inovacijama (na primer, novim tehnikama trgovanja i novim finansijskim instrumentima) • Napretkom informacionih i komunikacionih tehnologija • Intenzivnijim povezivanjem domaćih i svetskih finansijskih tržišta

  22. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (17) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (11) • Globalizacija tržišta kapitala (2) • Internacionalizaciju svetskih tržišta kapitala ne može precizno da se meri, pa postoje samo dva prosta pokazatelja • Broj stranih kompanija čije su akcije listirane na nekoj od poznatih svetskih berzi • Na primer, francuske kompanije su listirane na berzama u Australiji, Belgiji, Kanadi, Nemačkoj i Luksemburgu, Holandiji, Španiji, Švedskoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji • Koliko kompanija prevodi svoje godišnje izveštaje na druge jezike • Mnoge kompanije publikuju svoje godišnje izveštaje na više od jednog jezika, a glavni razlog je privlačenje kapitala (prodaja akcija na stranim berzama) • U mnogim zemljama koristi se danas engleski jezik, kao sekundarni jezik u finansijskom izveštavanju, jer su kompanije listirane na berzama u SAD i Velikoj Britaniji

  23. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (18) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (12) • Globalizacija tržišta kapitala (3) Broj listinga stranih kompanija na najpoznatijim berzama 2007. godine Broj listinga Procenat od ukupnog stranih kompanijabroja listinga na berzi Euronext (Francuska, Holandija, Belgija, Porugalija) 246 20 Nemačka 101 13 London 648 20 NASDAQ 326 10 Njujork 447 20 Švajcarska 89 26

  24. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (19) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (13) • Modeli vlasništva i privatizacija (1) • Globalizacija tržišta kapitala ne znači da se svi investitori u svetu ponašaju na isti način • Modeli vlasništva i trendovi u toj oblasti razlikuju se od zemlje do zemlje, odnosno razlikuje se broj kompanija čije su akcije: • u vlasništvu velikog broja akcionara, • u porodičnom vlasništvu, državnom vlasništvu ili u vlasništvu finansijskih institucija (fondova), koji su opet u vlasništvu velikog broja akcionara • Što je veća podela (raskol) izmedju vlasnika kompanija i menadžera u kompanijama, veća je potreba za javno dostupnim finansijskim izveštajima, koje su pregledali nezavisni revizori

  25. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (20) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (14) • Modeli vlasništva i privatizacija (2) • Privatizacija, ili prodaja državnih preduzeća, povećala je privatni sektor u mnogim zemljama • U Velikoj Britaniji su, osamdesetih godina, mnoga velika preduzeća privatizovana i na taj način je povećan broj akcionara • Privatizacija je “otvorila” kompanije za strana ulaganja i na taj način podstakla rast stranih direktnih investicija • Privatizacija je posebno karakteristična za bivše komunističke zemlje u Centralnoj i Istočnoj Evropi • Medjunarodni monetarni sistem • Promene u monetarnim sistemima pojedinih zemalja (fiksni kurs sa povremenim devalvacijama, plivajući kurs, nestabilnost kursa, uvodjenje jedinstvene valute EUR 1999. godine) dovele su do pojave računovodstvenih standarda koji se odnose na transakcije u stranoj valuti

  26. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (21) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (15) • Multinacionalne kompanije – MNK (1) • Kompanije koje proizvode robe i usluge u više zemalja • MNK je ekonomski, a ne pravni pojam • Velike kompanije, kojima je potrebno finansiranje iz eksternih izvora, pa su zato listirane na berzama • MNK “prevode” finansijske izveštaje svojih filijala u inostranstvu, radi sastavljanja konsolidovanih izveštaja prema US GAAP ili IFRS • MNK se klasifikuju prema svojoj pretežnoj delatnosti • Nastajale su radi obezbedjenja resursa, tržišta ili uslova za efikasnije poslovanje • Doprinele su transferu tehnologije iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju

  27. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (22) • Globalno okruženje (kontekst) računovodstva (16) • Multinacionalne kompanije – MNK (2) • Nastajanje MNK zavisi od dva medjusobno povezana uslova • Konkurentske prednosti nad lokalnim firmama • Lokalnih uslova privredjivanja (više se isplati organizovati proizvodnju nego izvoziti robu na lokalno tržište) • Posledica nastajanja i rasta MNK je da se značajan deo svetske trgovine odvija unutar tih firmi i izmedju raznih zemalja • Cene po kojima se obavljaju transakcije su interne transferne cene, koje nisu iste kao cene na otvorenom tržištu, što ima implikacije na oporezivanje , upravljačku kontrolu i odnose izmedju MNK i zemalja u kojima posluju • MNK su jedan od glavnih faktora internacionalizacije računovodstva • Računovodstvene firme su proširile svoju delatnost po celom svetu prateći MNK kao svoje klijente

  28. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (23) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (1) • Imajući u vidu globalni kontekst, o kome je prethodno bilo reči, jasno je da postoje čvrsti argumenti za izučavanje medjunarodnog računovodstva • Tri razloga za primenu komparativnog pristupa • Koristan je kao podsetnik da SAD i druge anglosaksonske zemlje (ili zemlje u kojima se govori engleski jezik) nisu jedine zemlje koje su doprinele dosadašnjem razvoju računovodstva i stepenu razvoja na kome se ono danas nalazi • Omogućuje da oni koji pripremaju finansijske izveštaje, kao i korisnici izveštaja i regulatori u toj oblasti iz raznih zemalja razmenjuju ideje i iskustva • Pokazuje da je medjunarodna harmonizacija računovodstva izgleda bila poželjna, ali je bila teško ostvariva

  29. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (24) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (2) • Istorijski razlozi (1) • Više zemalja je, u prošlosti, imalo značajan doprinos u razvoju računovodstva • Još su Rimljani imali neke od formi računovodstva i izračunavanja profita, mada ne i dvojno knjigovodstvo • U islamskom svetu, dok je hrišćanska Evropa bila u srednjevekovnom “mraku”, razvijala se aritmetika i vodjenje knjiga, čime je trasiran put kasnijem progresu • U četrnaestom i petnaestom veku, italijanski gradovi (države) bili su lideri u trgovini, pa stoga i u računovodstvu • “Italijanski metod” dvojnog knjigovodstvarazvio se prvo i u drugim delovima Evrope, a kasnije i u celom svetu • Trajni rezultat dominacije “italijantskog metoda” je niz reči koje se koriste u računovodstvu i finansijama, u mnogim jezicima, a imaju italijansko poreklo (banka, kapital, itd.)

  30. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (25) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (3) • Istorijski razlozi (2) • U devetnaestom veku Velika Britanija je preuzela primat u računovodstvu, koji je, u dvadesetom veku, bio praćen od strane SAD • Engleski jezik je postao svetski jezik računovodstva • Moderna računovodstvena profesija razvijena je prvo u Škotskoj i Engleskoj • Velika Britanija, Australija i Kanada imaju više od jedne računovodstvene asocijacije koje su članice IFAC-a • Najveća profesionalna računovodstvena asocijacija je Američki institut sertifikovanih javnih računovodja (American Institute of Certified Public Accountants)

  31. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (26) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (4) • Istorijski razlozi (3) • Najveće računovodstvene firme u svetu potiču uglavnom iz Velike Britanije i SAD • Računovodstveni koncepti i tehnikei, uvoze se i izvoze širom sveta • Velika Britanija nije samo uvezla sistem dvojnog knjigovodstva iz Italije a izvezla koncept profesionalnih računovodstvenih institucija ostatku sveta, već je i izvezla koncept “istinitog i poštenog” uvida i to prvo zemljama engleskog govornog područja, a u poslednje vreme i članicama EU • Koncepti i praksa upravljačkog računovodstva, proširili su se mnogim zemljama sveta zahvaljujući inicijativama koje potiču iz SAD

  32. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (27) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (5) • Istorijski razlozi (4) Vodeće medjunarodne računovodstvene firme Glavne zemlje porekla Deloitte Velika Britanija, SAD, Kanada, Japan Ernst & Young SAD, Velika Britanija KPMG Holandija, Velika Britanija SAD, Nemačka PriceWaterhouseCoopers Velika Britanija, SAD

  33. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (28) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (6) • Razmena iskustava (1) • Uvidom u uspehe i greške drugih umanjuje se rizik od računovodstvenog “etnocetrizma” (računovodstvene prakse koja je isključivo zasnovana na lokalnim specifičnostima) • Moguće je: • unaprediti računovodstvenu praksu u jednoj zemlji, posmatrajući način na koji su pojedini problemi rešavani u drugim zemljama • oceniti da li su razlike u računovodstvenim metodama nastali kao posledica razlika u privrednom, društvenom i pravnom sistemu ili iz drugih razloga i da li ti razlozi mogu biti prepreka harmonizaciji

  34. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (29) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (7) • Razmena iskustava (2) • Karakteristika prethodnih decenija je i da su pojedine zemlje usvajale računovodstvene koncepte, metode i institucije iz drugih zemalja • Velika Britanija je prihvatila ideje iz kontinentalne Evrope o većoj uniformnosti u izgledu finansijskih izveštaja • Francuska i Nemačka su prihvatile američke i britanske pristupe u konsolidovanju izvešaja • Holandija je prihvatila znatno veći stepen regulative u računovodstvu i reviziji • Francuska i Austrija su osnovale instituciju koja je vrlo slična američkoj Komisiji za hartije od vrednosti i berze

  35. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (30) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (8) • Harmonizacija (1) • Komparativni pristup je važan za razumevanje procesa harmonizacije čiji je značaj stalno povećavao od sedamdesetih godina prošlog veka • Računovodstveni standardi, koji su donošeni radi harmonizacije računovodstvena i finansijskog izveštavanja, nisu uvek u praksi bili prihvatani bez teškoća • Najpoznatija nacionalna institucija za standardizaciju, američki Odbor za standarde finansijskog računovodstva (Financial Accounting Standards Board – FASB), uspeo je da izvrši veliki uticaj na računovodstvo svojim standardima, poznatim kao US GAAP, ali nije uspeo da ih promoviše na svetskom nivou • Jedan od razloga za prihvatanje medjunarodnih računovodstvenih standarda (IFRS) od strane mnogih zemalja bio je što ti standardi nisu US GAAP, ali su dovoljno slični US GAAP-u da budu prihvaćeni od strane najvećeg broja regulatornih institucija koje regulišu rad najpoznatijih svetskih berzi

  36. 1.1. Značaj komparativnog računovodstva (31) • Komparativni i medjunarodni aspekti računovodstva (9) • Harmonizacija (2) • IASB i FASB • Jačanje Odbora za medjunarodne računovodstvene standarde (International Accounting Standards Board – IASB) i prihvatanje njegovih standarda u EU (delimično i zbog sprečavanja MNK iz EU da prihvate US GAAP), može se shvatiti i kao konkurentska borba (“trka za vrh”) najpoznatijih regulatora, IASB sa jedne strane i FASB sa druge • Svaki pokušaj harmonizacije finansijskog izveštavanja otvarao je i mnoga druga pitanja koja nisu samo računovodstvena • Proces harmonizacije u EU zahtevao je od zemalja članica da preispitaju svoju računovodstvenu regulativu i da prihvate različite kompromise tehničke pa i političke prirode

  37. 1.2. Izbor zemalja za proučavanje (1) • Koncept “vitalnih zemalja” (1) • Koncept je korišćen prilikom izbora zemalja čiji će se sistemi finansijskog izveštavanja detaljnije proučavati • Bez podrške ovih zemalja, ne bi mogla biti izvršena harmonizacija, odnosno smanjivanje razlika • Zemlje su izabrane na osnovu ekonomskog i računovodstvenog značaja • Ekonomski snažne zemlje imaju i razvijenu računovodstvenu profesiju

  38. 1.2. Izbor zemalja za proučavanje (2) • Koncept “vitalnih zemalja” (2) • Ekonomski značaj • Učešće kompanija iz pojedine zemalje u grupi od 500 najvećih svetskih MNK (prema prihodu, 2005. godine) • SAD 170, Velika Britanija 38, Nemačka 35, Francuska 38, Holandija 14, Japan 70 • Kotiranje kompanija iz pojedine zemlje na najvećim svetskim berzama • Računovodstveni značaj • Brojnosti računovodja i revizora • Broj računovodstvenih i revizorskih firmi • Postojanja i tradicije profesionalnih asocijacija • Šest »vitalnih zemalja«:SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Holandija i Japan

  39. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (1) • Uvod (1) • Nisu ni sve računovodje, a kamoli ljudi koji se ne bave računovodstvom, svesni postojanja najvažnijih medjunarodnih razlika u računovodstvenim praksama • Obično se računovodstvo shvata kao sinonim za dvojno knjigovodstvo, koje je svuda u svetu isto • Najveći deo Komparativnog računovodstva (ili Komparativnog medjunarodnog računovodstva – Comparative International Accounting), kao računovodstvene discipline, posvećen je proučavanju glavnih medjunarodnih razlika u računovodstvu

  40. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (2) • Uvod (2) • Kao uvod u detaljnije razmatranje medjunarodnih razlika, u ovom delu su identifikovani verovatni uzroci tih razlika ili faktori koji ih uzrokuju • Nije moguće tvrditi sa sigurnošću da faktori, o kojima će kasnije biti reči, uzrokuju medjunarodne razlike, ali se može konstatovati da su oni povezani sa razlikama, što navodi na zaključak o njihovom uticaju na nastajanje i postojanje medjunarodnih razlika • Pomenuti faktori ne moraju neminovno biti okarakterisani kao uzroci razlika, jer neki od njih mogu biti posmatrani i kao rezultat ili posledica razlika koje, u oblasti računovodstva, postoje u medjunarodnim okvirima

  41. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (3) • Uvod (3) • U kontekstu komparativnog medjunarodnog računovodstva, važno je imati u vidu sledeće definicije: • Računovodstvo – Godišnji finansijski izveštaji koje objavljuju kompanije • Računovodstveni sistem– Skup postupaka koje odredjena kompanija koristi u pripremi godišnjeg finansijskog izveštaja • Različite kompanije u jednoj zemlji mogu koristiti različite računovodstvene sisteme, a takodje mogu pripremati izveštaje za različite svrhe • Na primer, u zemljama članicama EU, kompanije pripemaju konsolidovane izveštaje prema IFRS, a za izveštaje koji nisu konsolidovani koriste nacionalna pravila

  42. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (4) • Kultura (1) • U svakoj zemlji računovodstvo je pod uticajem okruženja u kome se sprovodi računovodstvena praksa, a bitan element tog okruženja je kultura • Kultura, ili kolektivna svest prema kojoj se razlikuju društvene grupe, predstavlja vrlo specifičan uzrok medjunarodnih razlika u računovodstvu, odnosno faktor koji utiče na stvaranje tih razlika • Pre detaljnijeg opisa ostalih, znatno direktnijih, uzroka medjunarodnih razlika (tačke 1.4. – 1.10.), ovde će biti dato samo nekoliko napomena koje ukazuju na uticaj različitih modela ili kulturnih obrazaca na računovodstvo • Kulturu čini skup društvenih vrednosti na kojima se zasniva institucionalna forma i praksa • Na primer, društvene vrednosti imaju, kao institucionalnu konsekvencu, odredjeni oblik političkog i pravnog sistema, prirodu tržišta kapitala, obrasce korporativnog vlasništva, itd.

  43. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (5) • Kultura (2) • Kultura jedne zemlje sadrži osnovne vrednosti kojih bi svaki gradjanin (pojedinac) trebalo da se pridržava • Kultura utiče na želje pojedinaca u pogledu strukturiranja društvene zajednice i na njihovu interakciju sa substrukturama društva • Računovodstvo se može smatrati jednom od tih substruktura • Sistem vrednosti ili stavovi računovodja, izvedeni su iz društvenih vrednosti • Sistem vrednosti računovodja, ili sistem vrednosti u računovodstvenoj profesiji, ima uticaja na računovodstvene sisteme

  44. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (6) • Kultura (3) • Sistem vrednosti u računovodstvenoj profesiji svodi se u osnovi na sledeće parove suprotnih vrednosti: • Profesionalizam nasuprot zakonskoj (statutarnoj) kontroli • Uniformnost nasuprot fleksibilnosti • Konzervativizam nasuprot optimizmu • Tajnost nasuprot transparentnosti • Uticaj pomenutih vrednosti na pojavu medjunarodnih razlika je indirektan i nedovoljno jasan • Znatno direktniji uticaj na pojavu medjunarodnih razlika imaju drugi relevantni elementi okruženja u kome se ostvaruje računovodstvena praksa, kao što su: pravni sistemi, finansiranje korporacija, poreski sistemi, računovodstvena profesija i dr.

  45. 1.3. Uzroci medjunarodnih razlika (7) • Nekoliko faktora, za koje se smatra da su direktnije povezani sa razlikama u računovodstvenim sistemima, biće opisano u nastavku: • Pravni sistemi • Snabdevači finansijskim sredstvima • Oporezivanje • Profesija • Inflacija • Teorija • Slučajnosti

  46. 1.4. Pravni sistemi (1) • Pravni sistemi mogu biti zasnovani na običajnom (opštem) pravu i na rimskom pravu • Običajno (opšte) pravo (1) • Neke zemlje imaju pravni sistem koji se zasniva na ograničenom broju zakona • U primeni tih zakona, sudovi interpretiraju njihove odredbe prilikom rešavanja sporova i tako se stvara veliki broj slučajeva ili presedana koji predstavljaju dopunu zakonskoj regulativi • Na primer, zakonske odredbe su formulisane tako da omoguće rešavanje specifičnih slučajeva, a ne da predstavljaju opšte pravilo koje se koristi za sve moguće slučajeve

  47. 1.4. Pravni sistemi (2) • Običajno (opšte) pravo (2) • Iako je običajno pravo poteklo iz Engleske, ono se proširilo na mnoge zemlje koje su bile pod engleskim uticajem (SAD, Irska, Indija, Australija, Kanada, Novi Zeland, itd.) • Sistem običajnog prava, prirodno je uticao na trgovački zakon koji tradicionalno ne propisuje pravila kojih bi kompanije trebalo da se pridržavaju prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja • U takvom kontekstu, računovodstvo nije detaljnije regulisano zakonom, pa su umesto toga računovodje (računovodstvena profesija) samostalno utvrdile pravila koja se primenjuju u računovodstvenoj praksi i to u vidu preporuka ili standarda

  48. 1.4. Pravni sistemi (3) • Rimsko pravo • Zemlje koje nisu poznate po običajnom pravu, uglavnom imaju sistem zasnovan na rimskom pravu • Zakonske odredbe povezana su sa idejama pravde i morala i postaju doktrina • Rimsko pravo se još naziva i “kodifikovano” pravo • Rimsko pravo ima značajan efekat na računovodstvenu regulativu koja je obično sadržana u zakonu o preduzećima ili u trgovačkom zakonu • Na primer, domaća računovodstvena pravila u Nemačkoj predstavljaju, u velikoj meri, svojevrstan deo prava (zakonske regulative) • U nekim zemljama, koje primenjuju rimsko pravo, postojao je tradicionalno visok stepen centralizacije i nastojanja da se kontroliše privreda, što je rezultiralo vrlo detaljnim računovodstvenim pravilima, sadržanim u zakonskom aktu koji se naziva “računovodstveni plan” • Pravni sistem utiče na računovodstvenu regulativu

  49. 1.4. Pravni sistemi (4) Pravni sistemi zapadnih zemalja Običajno pravoKodifikovano rimsko pravo Engleska i Vels Francuska Irska Italija SAD Nemačka Kanada Španija Australija Holandija Novi Zeland Portugalija Japan (trgovačko pravo) Napomena: Pravo koje primenjuju Škotska, Izrael, Južna Afrika, Kvebek, Lujzijana i Filipini, sadrže elemente oba sistema

  50. 1.4. Pravni sistemi (5) • Pravni sistemi i računovodstvena regulativa • Jasno je da je priroda računovodstvene regulative u jednoj zemlji, (za razliku od sadržaja računovodstvenih pravila) pod uticajem pravnog sistema • Izgleda da postoji odredjena povezanost izmedju zemalja u kojima se primenjuje običajno pravo i velikih tržišta kapitala, kao i odredjenih tipova računovodstvenih praksi • Ta povezanost nije dovoljno jasna, odnosno ne može se tvrditi da zemlje sa običajnim pravom imaju viši nivo otkrića u finansijskim izveštajima • Čak i kada je računovodstvena regulativa u nekoj zemlji pod uticajem njenog pravnog sistema, računovodstvena pravila i praksa mogu biti više pod uticajem ostalih faktora • Jedna zemlja može da prihvati IFRS za odredjene svrhe (ili za sve druge svrhe) bez obzira na svoj pravni sistem

More Related