SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA ( STO ) – pravni okvir me đunarodne trgovine

1. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA (STO) – pravni okvir međunarodne trgovine dr Milena Đorđević

2. Luka u Šangaju, 13.12.2006

3. Potreba za međunarodnim pravilima… • Sprečiti države da preduzimaju mere ograničenja trgovine • Obezbediti pravnu sigurnost • Harmonizacija pravila i adekvatna reakcija na promenjene uslove trgovine (zdravlje, bezbednost, životna sredina) • Obezbediti pravičniju trgovinu

4. STO o STO …The World Trade Organization (WTO) is the only international organization dealing with the global rules of trade between nations. Its main function is to ensure that trade flows as smoothly, predictably and freely as possible…www.wto.org • STO ostvaruje ove ciljeve smanjenjem carinskih i necarinskih prepreka međunarodnoj trgovini robom, olakšavanjem trgovine uslugama, zaštitom prava intelektualne svojine, harmonizacijom pravila trgovine i jačanjem vladavine prava.

5. STO ciljevi i metode • STO, na prvom mestu, predstavlja forum za rešavanje trgovinskih sporova između država. • Drugo, STO obezbeđuje liberalizaciju svetske trgovine. • Ali, STO se ne zalaže za liberalizaciju trgovine po svaku cenu. U određenim okolnostima STO podržava održavanje barijera slobodnoj trgovini, ukoliko je to u interersu potrošača, radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti i zaštite zdravlja ljudi ili radi zaštite životne sredine.

6. RAZLOZI STVARANJA STO • Velika ekonomska kriza 30-ih godina 20. veka • Protekcionistička trgovinska politika (visoke carine i necarinske barijere trgovini, diskriminacioni sporazumi između pojedinih država) – drastično smanjenje uvoza na globalnom nivou • Drugi svetski rat – spoznaja da je ekonomski oporavak nemoguć bez otvoranja tržišta i liberalizacije trgovine a porast obima međunarodne trgovine nemoguć bez stabilnih i predvidljivih pravila trgovinske razmene (usaglašenih od strane velikog broja država).

7. KAKO JE SVE POČELO? • Originalna ideja – Formiranje Međunarodne trgovinske organizacije (ITO) kao treće institucije Bretton Woods-a (IMF i WB) • Cilj – formiranje institucije – specijalizovane agencije UN - koja bi se bavila međunarodnom ekonomskom saradnjnom • 50 država učestvovalo u pripremi nacrta Povelje ITO

8. ŠTA SE DOGODILO? • 1946. godine – pre usvajanja Povelje ITO- 23 od 50 učesnika počeli pregovore o obavezujućem snižavanju carina • Rezultat obuhvatio: • 45.000 carinskih ustupaka • 10 Mlrd $ vrednosti robe • 20% svetske trgovine • Prihvaćena pravila trgovine iz nacrta Povelje ITO

9. ŠTA SE DOGODILO? • 1947. godine – Konferencija UN o trgovini i zapošljavanju • Usvojena Havanska povelja o formiranju ITO • Nikad nije stupila na snagu – nije je ratifikovao dovoljan broj država • Dogovorena pravila i carinski ustupci postaju Opšti sporazum o carinama i trgovini – GATT

10. ŠTA JE GATT? • OPŠTI SPORAZUM O CARINAMA I TRGOVINI – višestrani ugovor međunarodnog prava zaključen radi liberalizacije svetske trgovine. • Nastao na osnovu teksta povelje sa zasedanja u Havani, koje je bilo posvećeno usvajanju teksta Povelje Međunarodne trgovinske organizacije (1948). • Razlog nastanka: “bitno smanjenje carina i ostalih ograničenja i eliminacija povlastica na recipročnoj uzajamnoj osnovi”.

11. GATT • 23 države originalni potpisnici – osnivači • Protokol o privremenoj primeni GATT stupio na snagu 1.1.1948. godine • SFRJ pristupila GATT 25.8.1966. godine • GATT 1947 ostaje na snazi do 31.12.1994. • GATT 1994 – neizmenjen GATT 1947 postaje deo Sporazuma iz Marakeša kojim je formirana Svetska trgovinska organizacija (STO)

12. GATT - NEDOSTACI • Do 1970. godine trgovina ograničena visokim carinama i nedostatkom standarda i pravila • Velika odstupanja od pravila propisanih GATT-om. U cilju zaštite domaće industrije države koriste viskoke carine, dozvole i količinska ograničenja • Obim primene trgovinskih ograničenja značajno je porastao, posebno u sferi sive zone, a na bazi bilateralnih dogovora, što je imalo za rezultat narušavanje principa liberalizacije, ali i otežan pristup postojećim tržištima. • Pojačavao se trend formiranja regionalnih ekonomskih i trgovinskih integracija što dalje ugrožavalo slobodnu spoljnotrgovinsku razmenu. • Odredbama GATT-a regulisana je samo jedna oblast međunarodne trgovine – promet određenih roba. Dve najvažnije kategorije proizvoda, poljoprivredni proizvodi i tekstil i odeća, nisu regulisane GATT-om, što je dovodilo do čestih sukoba i nesuglasica između zemalja proizvođača ovih proizvoda.

13. GATT – DALJI PREGOVORI • Sledi osam rundi pregovora. Najznačajnije runde pregovora: • Kenedi (1964-1967); • Tokijska (1973-1979); • Urugvajska (1986-1993). • Od Tokijske runde pregovora (1979) godine počinje postepeno smanjenje carinskih stopa • Urugvajska runda pregovora (1986-1995) dovodi do daljeg smanjenja carinskih stopa i uspostavljanja standarda i pravila za primenu antidampinških, kompenzatornih i zaštitnih mera, kao i potpisivanja GATS-a. • Urugvajska runda je završena usvajanjem Marakeške deklaracije i formiranjem STO. Potpisnice GATT postaju članice STO

14. REZULTATI URUGVAJSKE RUNDE • Lista ustupaka i obaveza UR na 22.500 strana definiše obaveze pojedinih zemalja da smanje i utvrde gornju granicu carinskih stopa za određene kategorije roba i usluga. • U pojedinim slučajevima carinske stope su ukinute – njihova gornja granica je nula. • Rezultat je sniženje od 40% u domenu carinskih stopa na industrijske proizvode, tako da je prosečna carinska stopa sa 6,3% pala na 3,8%.

15. Uticaj trgovinskih rundi pregovora u okviru GATT-a na međunarodnu trgovinu Runda ZemljeObuhvaćen obim trgovine Geneva,1947 23 $10 billion France, 1948 33 unavailable England, 1950 34 unavailable Geneva, 1956 22 $2,5 billion Dillon, 1960-61 45 $4,9 billion Kennedy, 1964-67 48 $40 billion Tokyo, 1973-79 99 $155 billion Uruguay, 1986-94 120+ $3,7 trillion

16. STO – CRNO NA BELO Lokacija:Ženeva, Švajcarska Osnovana:1 januara 1995 Stvorena:Sporazumom iz Marakeša, na kraju Urugvajske runde pregovora(1986-94) Članstvo:159 zemalja (2. mart 2013) Budžet:196 miliona švajcarskih franaka (2011) Administracija : 640 zaposlenih Gen. direktor:Pascal Lamy Funkcije: • Nadzor nad sprovođenjem STO sporazuma • Forum za trgovinske pregovore • Rešavanje trgovinskih sporova • Nadzor nad nacionalnim trgovinskim politikama • Tehnička pomoć i edukacija zemalja u razvoju • Saradnja sa drugim međ. organizacijama

17. ORGANI STO • Ministarska konferencija- čine je predstavnici svih članova STO. • Opšti Savet – ima izvršna ovlašćenja. Najvažnija tela u okviru Saveta su • Telo za rešavanje sporova i • Telo za razmatranje trgovinske politike.

19. STO 1995-2007 • STO počinje sa radom 1.1.1995. • Sledi značajno snižavanje carinskih stopa • Delotvornija globalna zaštita prava intelektualne svojine • Bolji pristutup tržištu u trgovini uslugama • Česta upotreba posebnih trgovinskih mera zaštite domaćeg tržišta (antidamping, kompenzatorne i zaštitne mere) • Upotreba vancarinskih mera (TBT, SPS) • preko 20 novih članica, 30 prijava • Započeta nova runda pregovora (Doha 2001) • Trenutno 153 članica i 29 posmatrača-kandidata za članstvo

20. GATT v. STO • GATT nije institucija i sastojao se od skupa pravila primenjivanih na privremenoj osnovi, dok STO predstavlja stalnu instituciju sa utvrđenom strukturom i sopstvenim Sekretarijatom. • Pravila GATT-a primenjivala su se isključivo na međunarodnu trgovinu robom, dok sporazumi STO obuhvataju trgovinu robom i uslugama, kao i trgovinske aspekte intelektualne svojine. • GATT je predstavljao multilateralni instrument (koji se odnosio na sve), dok je Tokijska runda pregovora iz 1979. godine za rezultat imala seriju novih sporazuma nastalih u plurilateralnim pregovorima koji su prouzrokovali fragmentaciju multilateralnog trgovinskog sistema. Nasuprot tome, članice STO usvojile su i prihvatile sporazume STO u jednom mahu. • Sistem rešavanja sporova u okviru STO u sebi sadrži utvrđene vremenske rokove i zbog toga funkcioniše brže od sistema rešavanja sporova GATT-a. Pored toga, postoji i stalno Apelaciono telo koje razmatra sve zaključke panela za rešavanje sporova. Takođe postoje i detaljnija pravila koja regulišu proces sprovođenja odluka

21. Obim trgovine od GATT-a do STO

22. SPORAZUMI (PRAVILA) STO • GATT 1994 • GATS – Opšti sporazum o trgovini uslugama • TRIPS Sporazum o trgovinskim • aspektima prava intelektualne svojine • TRIMS – Sporazum o uslovima • za strana ulaganja koji utiču na trgovinu. • Sporazum o poljoprivredi • Sporazum o tekstilu • Sporazum o tehničkim preprekama u trgovini (TBT)

23. SPORAZUMI (PRAVILA) STO • Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS) • Sporazum o antidampingu • Sporazum o subvencijama i kompenzatornim merama • Sporazum o zaštitnim merama • Sporazum o carinskoj vrednosti • Sporazum o poreklu robe • Sporazum o uvoznim dozvolama • Dogovor o rešavanju sporova

24. OSNOVNI PRINCIPI • TRGOVINA BEZ DISKRIMINACIJE • Nacionalni tretman (Zabranjena diskriminacija između inostrane i domaće robe ili usluga i vršilaca usluga ili između inostranih i domaćih nosilaca prava intelektualne svojine. Uvezena i domaća roba (uključujući usluge, žigove, itd.) moraju imati podjednak tretman nakon ulaska na tržište određene zemlje članice. ) • Tretman najpovlašćenije nacije (bilo koje povlastice i privilegije garantovane od ugovorne strane za proizvod koji ima poreklo u drugoj državi momentalno i neopozivo važe za isti proizvod koji ima poreklo u svim zemljama ugovornicama. Izuzeci: • mogućnost da se većinom glasova odstupi od primene klauzule najpovlašćenije nacije; • carinske unije i zone slobodne trgovine; • zemlje u razvoju) • TRANSPARENTNOST (predvidljiva trgovinska politika)

25. OSNOVNI PRINCIPI • SLOBODNIJA TRGOVINA • Smanjenje carinskih prepreka kroz pregovore • Pravilo: carinska vrednost = transakciona vrednost (faktura) • Opšta zabrana količinskih ograničenja (kvota, izvoznih ili uvoznih dozvola i drugih mera sa istim dejstvom). Izuzeci: • privremeno ograničenje izvoza hrane i drugih bitnih proizvoda kada postoji nedostatak tih proizvoda na domaćem tržištu; • ograničenje uvoza poljoprivrednih proizvoda kada je ustanovljeno ograničenje deo subvencionisanja cena poljoprivrednih proizvoda; • ograničenja koja se primenjuju na osnovne proizvode i proizlaze iz međunarodnih sporazuma.

26. OSNOVNI PRINCIPI • PREDVIDLJIVOST I ŠIRI PRISTUP STRANIM TRŽIŠTIMA • Zabrana arbitrarnog postavljanja prepreka trgovini • Više carinskih ‘čvrstih obaveza’ i obaveza otvaranja tržišta • PODSTICAJ RAZVOJU I EKONOMSKIM REFORMAMA • Beneficije za zemlje u razvoju (preferencijalni tretman i dr)

27. OSNOVNI PRINCIPI • PROMOCIJA KOREKTNE TRŽIŠNE UTAKMICE • Antidampinške i kompenzacione mere (legitimne mere zaštite domaće proizvodnje) • Damping: stavljanje proizvoda iz jedne zemlje u promet na tržištu druge zemlje, po ceni koja je niža od normalne cene za taj proizvod, pod uslovom da se na taj način nanosi šteta domaćoj industriji ili onemogućava njen razvoj. (neophodno postojanje uzročne veze!) • Kompenzacione mere: mere kojima se suzbijaju negativni efekti uvoza subvencionisane robe. • Subvencije: premije ili prihodi koje u bilo kojoj formi daje domaća država za proizvodnju određenih proizvoda, a koje omogućavaju bolji izvoz tog proizvoda.

28. IZUZECI OD PRAVILA GATT-A • OPŠTI: • mere neophodne radi zaštite javnog morala i zdravlja ljudi, mere koje se primenjuju na uvoz ili izvoz zlata i srebra, mere neophodne za zaštitu prava intelektualne svojine • mere koje se odnose na proizvode koje prave zatvorenici • mere koje se preduzimaju radi9 zaštite nacionalnog umetničkog, istorijskoh i arheološkog bogatstva • mere za očuvanje neonobovljivih prirodnuih resursa i dr. posebno navedeni izuzeci. • POSEBNI: • zaštita bezbednosti • zaštita ravnoteže plantog bilansa • zaštita od prekomernog uvoza (eng. safeguards measures)

29. REŠAVANJE SPOROVA • Primena Dogovora o rešavanju sporova • Osnovni principi: • države ugovornice nemaju pravo da same odrede da li su povređena pravila GATT-a ili da suspenduju neku svoju obavezu koja proizlazi iz GATT-a, već moraju pokrenuti postupak za utvrđivanje postojanja povrede; • pravo da započne postupak ima država, a ne preduzeće koje ima njenu pripadnost i koje je pretrpelo štetu usled toga što je druga država povredila pravila GATT-a. • Više od 200 slučajeva od 1995. do danas – više od celog perioda trajanja GATT

30. Faze postupka • Pregovori u cilju zaključenja poravnanja koje se sastoji od naknade u trgovinskim olakšicama, koje daje država koja je učinila povredu državi koja je usled toga pretrpela štetu. • Postupak pred Panelom Tela za rešavanje sporova i izveštaj Panela, koji je obavezujući u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja. U pogledu pravnih pitanja postoji mogućnost žalbe Apelacionom telu. • Postupak po žalbi protiv odluke Panela, koja može biti potvrđena ili izmenjena. Apelaciono telo vrši vertikalnu kontrolu odluke . • Telo za rešavanje sporova usvaja ili stavlja van snage odluku Apelacionog tela.

31. Izvršenje odluka • Odluke obavezujuće za sve, ponekad uz probleme u sprovođenju (SAD-EU “hormonski spor”) • STO nema mogućnost da prinudi svog člana da se ponaša na određeni način. • Strana koje je pretrpela povredu traži od tela za rešavanje sporova ovlašćenje za preduzimanje protivmera protiv strane čija mera predstavlja povredu obaveza STO. Radi se o suspendovanju obaveza koje tužilac ima prema tuženom u istom sektoru trgovine robom i uslugama, kao i u drugim sektorima. “Hormonski spor” između EU i SAD. Jula 1999. godine u skladu sa odredbama Dogovora, SAD su zahtevale odobrenje od DSB da suspenduju primenu carinskih koncesija i odgovarajućih obaveza u skladu sa GATT-om 1994 za Evropsku uniju, u iznosu koji odgovara gubitku zbog primene restriktvinih mera EU u odnosu na meso životinja kojima su davani hormoni. Zahtev je bio baziran na osnovu odbijanja EU da primeni preporuke i odluke DSB u odnosu na “hormonske” mere. Na zahtev EU predmet je bio poveren na rešavanje arbitraži. Arbitar je doneo odluku da dozvoli SAD suspenziju carinskih koncesija i odgovarajućih obaveza u skladu sa GATT 1994, za trgovinu u vrednosti od 116,8 miliona USD.

32. PRISTUPANJE STO

33. PRISTUPANJE STO • Ko može da postane član? • Bilo koja država ili carinska teritorija sa punom autonomijom što se trgovinske politike tiče može postati član STO, ali se sve STO članice moraju saglasiti o prijemu te države/carinske teritorije u punopravno članstvo • Postupak pristupa je otežan 1995 kad je GATT prerastao u STO • Zemlja koja pristupa ima malo pregovaračke moći

34. PRISTUPANJE STO • Šta podrazumeva članstvo u STO i koje su prednosti? • Sve članice su deo sistema koji je rezultat višegodišnjeg pregovaranja i podrazumeva kako prava tako i obaveze. Članice uživaju privilegije koje su im druge države odobrile i sigurnost i predvidljivost koju jasna pravila trgovine obezbedjuju. Za uzvrat, imaju obavezu da otvore svoja tržišta i pridržavaju se pravila trgovine sa kojima su se tokom pregovora saglasile. • Država članica mora smanjiti svoje carine, eliminisati ili smanjiti izvozne subvencije i necarinska ograničenja, ograničiti ili smanjiti svoje poljoprivredne subvencije i otvoriti sektor usluga. • Za uzvrat, ona dobija MFN tretman, nacionalni tretman, niske carine i otvorene sektore usluga koje ostalih 153 članica već imaju. • Ukratko, reforma i članstvo u STO omogućavaju: stvaranje stabilnog, predvidivog i transparentnog sistema trgovine koji podstiče investicije, ekonomski oporavak, razvoj i privredni rast. • Članstvo u STO je preduslov za članstvo u EU!

35. PROCES PRISTUPANJA • Zahtev za prijem • Generalni savte odlučuje o zahtevu i formira radnu grupu za pristupanje • Priprema Memoranduma o spoljnotrgovinskom režimu (MFTR) • Pitanja i odgovori • Zasedanja Radne grupe • Pregovori o robi • Pregovori o uslugama • Izveštaj Radne grupe i Protokol o pristupanju • Generalni savet glasanjem odlučuje o prijemu • Punopravno članstvo 30 dana po ratifikaciji • Memorandum o spoljnotrgovinskom režimudetaljno opisuje režim spoljne trgovine određene zemlje, i između ostalog obuhvata informacije o trenutno važećim carinskim stopama i kopije relevantnih zakonskih regulativa i propisa, na jednom od zvaničnih jezika STO (engleski, francuski, španski). • Dokument WT/ACC/1 predviđa da se Memorandum sastoji od sledećih sedam delova: • Uvod • Privreda, ekonomska politika i spoljna trgovina • Zakonodavni okvir za trgovinu robom i uslugama • Politika spoljne trgovine robom • Trgovinski aspekti režima intelektualne svojine • Aspekti koji se odnose na režim trgovine uslugama • Institucionalni okvir za trgovinu i ekonomske odnose sa trećim zemljama

36. Proces pristupanja STO Podnošenje zahteva za pristupanje Sastanak Generalnog saveta STO Odobren status posmatrača; Formirana Radna grupa Bilateralni i plurilateralni pregovori Multilateralni pregovori Dva paralelna razvojna puta Priprema ponuda za robu i usluge; izračunavanje poljoprivrednih subvencija Priprema Memoranduma o spoljno-trgovinskom režimu i propratnih dokumenata Pitanja/Odgovori Sastanci Radne grupe na kojima se razmatra režim spoljne trgovine Bilateralni pregovori sa trgovinskim partnerima Usklađivanje režima spoljne trgovine sa pravilima STO Završeni pregovori sa svim državama? Promena strategije u skladu sa tokom pregovora Da Da li je režim spoljne trgovine u skladu sa pravilima STO? Ne Pitanja i odgovori Ne Pregled obaveza i koncesija Da Radna grupa predlaže pristupanje Izveštaj radne grupe i Protokol o pristupanju Parlament države koja pristpa ratifikuje pristupanje Generalni savet odobrava pristupanje Rezultat Odluka Aktivnost Država postaje član 30 dana nakon ratifikacije

37. SRJ / SRBIJA I CRNA GORA • 21.1.2001. Vlada SRJ podnela zahtev za pristupanje u punopravno članstvo STO • 9.2.2001. Generalni savet odobrio zahtev za pristupanje • Formirana Radna grupa za pristupanje • Decembar 2001. - formirana (Savezna) Komisija za pristupanje STO • Februar 2002. - Savezna vlada usvojila Memorandum o spoljnotrgovinskom režimu i dostavila ga Sekretarijatu STO

38. SRJ /SRBIJA I CRNA GORA /SRBIJA • Jun 2002. - MFTR distribuiran državama članicama • Avgust 2003. - Dostavljena pitanja – EU, USA, Švajcarska, Hrvatska i Australija • Neuspešno primenjen Akcioni plan za harmonizaciju carinskih sistema i propisa RS i RCG • Septembar 2004. – Evropska unija predlaže ‘dupli kolosek’ • Decembar 2004 – Povučena prijava državne zajednice i podnete odvojene prijave za pristupanje Srbije i Crne Gore • Crna Gora postala članica 29. aprila 2012. god.

39. SRBIJA – PRISTUP STO • Prijava podneta 10. decembra 2004. • Radna grupa osnovana 15. februara 2005. Chairperson:Mr. François Roux(Belgija, Maj 2005 — Okt 2006) H.E. Mr. Karsten Vagn Nielsen(Danska, Oct 2006 —) • Memorandum predat17 Marta 2005 • Pitanja i odgovori13 Jula 2005 • Sastanci radne grupe 7.oktobar 2005, 8.jun 2006, 6.decembar 2006, itd, poslednji sastanak 29. marta 2012. g.

40. SRBIJA – PRISTUP STO • Druga dokumentacija: • (a) Dodatna pitanja i odgovori20.septembar 2005, 11. oktobar 2005, 26. april 2006, 10.novembar 2006, itd, poslednja tura pitanja - 20 jul 2012 • (b) Podaci o domaćoj podršci poljoprivredi i subvencionisanom izvozu(WT/ACC/4) 10. oktobar 2007. • (c) Podaci o uslugama (WT/ACC/5)  • (d) Matrica usaglašenosti sa sanitarnim i fitosanitarnim merama (SPS) i Sporazumom o tehničkim barijerama trgovini (TBT) (WT/ACC/8)15 Novembar 2006, 27 Novembar 2006, 23. jun 2009., 3. septembar 2010. • (e) Trgovinski aspekti Sporazuma o intelektualnoj svojini (TRIPS) (WT/ACC/9)7.novembar 2006, 2. marta 2012. • (f) Akcioni planreforme zakonodavstva 16. april 2008. • Pregovori o pristupu tržištu • Ponuda za robe26.aprila 2006, dopunjena 8. oktobra 2007. i 25. novembra 2008. • Ponuda za usluge18. oktobra 2006, dopunjena 6. novembra 2007. i 19. novembra 2008 • 18. aprila 2008. godine i 1. marta 2012. godine Nacrt izveštaja radne grupe

41. ŠTA TREBA OČEKIVATI? (ROBA) • Treba očekivati značajno smanjenje carinskih stopa. Primera radi: • Srbija • Poljoprivredni proizvodi17% • Drugi 6.2% • Gruzija • Poljoprivredni proizvodi 12.1% • Drugi5.8% • Albanija • Poljoprivredni proizvodi10.6% • Drugi 5.0% • Hrvatska • Poljoprivredni proizvodi 10.4% • Drugi 5.0% • Potencijalni problem: Pristup EU i EU carinska tarifa

42. ŠTA TREBA OČEKIVATI? (USLUGE) • Srbija mora da potpiše GATS i učini ponudu u pogledu otvaranja većine sektora usluga i pružiti: • Nacionalni tretman • MFN tretman • Transparentnost • Neki sektori mogu ostatiprivremeno zatvoreni/zaštićeni

43. KOLIKO TRAJE POSTUPAK PRISTUPANJA STO? • Najbrži postupak pristupanja STO je bio slučaj Kirgistan– 2 godine i 4 meseca (od dana podnošenja memoranduma do konačnog pristupanja) • Kini je trebalo najduže – 15 godina i 5 meseci • U proseku treba 6 godina • Hrvatskoj je trebalo 6 godina i 5 meseci • Albaniji je trebalo 5 godina i 8 meseci

44. Avganistan Alžir Andora Azerbejdžan Bahami Belorusija Butan Bosna i Herzegovina Ekvatorijalna Gvuneja Etiopija Iran Irak Jemen Kazakhstan Komoros Lao Narodna Demokratska Republika Liban Liberija Libija Sao Tome i Principi Srbija Sejšeli Sudan Sirija Uzbekistan Vatikan Još uvek nisu članice- 26zemalja

45. CENA STO ČLANSTVA • Jedini predvidljivi troškovi članstva: troškovi implementacije pravne, regulatorne i institucionalne reforme • Dodatno, nakon članstva u STO država zadržava pravo da štiti domaće proizvođače od nefer trgovinske prakse drugih kao što je uvoz po dampinškim cenama i uvoz subvencionisane robe. • Država ne ostvaruje nikakvu korist ostankom izvan sistema STO. • Jedini koji gube od članstva države u STO su oni koji: • Imaju korist od neadekvatnog zakonodavstva (npr. široka diskreciona ovlašćenja, nedostatak pravne sigurnosti, nedostatak adekvatnih pravnih lekova) • Učestvuju u nelegalnim aktivnostima (npr. CD i DVD piraterija) • Učestvuju u nekorektnim aktivnostima (npr. monopilstički dogovori o cenama, podeli tržišta i sl) na štetu potrošača.

46. CENA ZAKASNELNOG ČLANSTVA ILI OSTANKA IZVAN STO • Konkurenti iz drugih STO zemalja osvajaju značajne udele na međunarodnom tržištu. Postaće sve teže srpskim proizvođačima da se takmiče sa čvrsto utemeljenim kanalima trgovine uspostavljenih između konkurenata iz drugih zemalja. • Druge zemlje privlače investicije koje bi inače bile usmerene ka Srbiji i unapređuju konkurentnost njihovih roba i usluga, dok Srbija kaska sa implementacijom STO sporazuma onemogućujući stvaranje prijateljskog, stabilnog i predvidljivog okruženja za trgovinu i investicije.

47. Ali ne vole svi STO…