UNIVERZITET SINGIDUNUM M.A. STUDIJE 2006/07

1. UNIVERZITET SINGIDUNUM M.A. STUDIJE 2006/07 Kriza hipotekarnog tržišta Prof drMiroljubHadžić

2. 8. Kriza hipotekarnog tržišta 8.1.Pojavni oblici krize 8.2.Mogući uzroci krize 8.3.Posledice krize hipotekarnog tržišta 8.4.Reakcija centralnih i poslovnih banaka 8.5.Posledice na tržište Srbije 8.6. Preispitivanje neoliberalnog koncepta

3. 8.1. Pojavni oblici krize • Početak krize nastao je kao posledica opuštenije politike kreditiranja američkih banaka – “patriotska potrošnja” započeta1996, a pojačana nakon 11.septembra 2001. • Tokom 2001. banke su počele da pozajmljuju licima sa nižim kreditnim rejtingom u uslovima ekspanzije tržišta nekretnina • Prateći tražnju cene nekretnina su porasle – za 13.2% u dve godine prosečno, a u periodu 1996-2006. za 124% • Uslovi poslovanjasu krhki i osetljivi, jer su K‘ spuštene da bi se amortizovao šok pucanja dot.com bubble • Rast cena nekretnina direktno je bio uzrokovan niskim K‘ i lakim odobravanjem kredita (sub-prime loans) • Odobravanje ovih kredita vodilo je rastu tražnje i rastu cena nekretnina, pa se nekretnine počinju kupovati iz špekulativnih razloga – da bise prodale po višoj ceni • To dodatno vrši pritisak na rast cena nekretnina – “američki balon cena nekretnina” • Banke su počele odobrene drugorazredne kredite da sekjuritizuju, odnosno svoja potraživanja su prodale na tržištu

4. Nastavak... • Banke su kroz proces sekjuritizacije zapravo ugrozile ceo finansijski sistem, jer je problem naplate kredita postao problem čitavog finansijskog sistema SAD • Balon cena nekretnina je jednom morao da pukne i to se desilo sredinom 2006. godine • Cene nekretnina su počele naglo da padaju • Dužnici su došli u situaciju da duguju više nego što njihova nekretnina vredi • Naročito oni koji su nekretine kupovali iz špekulativnih razloga kredite nisu mogli da vrate • Broj ovih dužnikaje naglo počeo da raste • Ceo finansijski sistem postao je potencijalno nelikvidan • Banke su svoje drugorazredne kredite sekjuritizovale prodajom na tržištu, a kupovinu su vršile banke, ivesticioni i penzioni fondovi po primamljivim kamatnim stopama • Problem se odrazio ne samo na bankarski sektor, već i realni sektor • Problem je zbog činjenice da su kupci hartija bile ne samo američke banke i finansijske institucije dobio globalne razmere

5. 8.2. Mogući uzroci krize • Koreni krize su mnogo dublji od pojavne krize hipotekarnog tržišta i višestruki su • Ona je vrlo povezana sa krahom berze izazvanog pucanjem dot.com balona 2001. • Neposredni krivci su: • Poslovne banke su najpre davale zajmove ne vodeći računa o kreditnoj sposobnosti klijenata, da bi kasnije zbog niskih K‘ nastojale da odobre što više kredita, uključujući drugorazredne koji su imali višu cenu, naročito su krive zbog prodaje nesolidnih kredita na tržištu • Krivicu snose i zajmotražioci, oni koji su se nadali da će cene nekretnina rasti uporedo sa njihovim obavezama, pogotovo oni koji su videli mogućnost velike zarade, uprkos slaboj kreditnoj sposobnosti i to po K' višim od tržišnih (za prvoklasne zajmotražioce) • Kupci hipotekarnih hartija – investitori iz sveta - su krivi, jer su bili motivisani isključivo visokim kamatama, a nisu brinuli o sigurnosti povraćaja hipotekarnih kredita • Američka realna ekonomija se našla pred recesijom, pa se otvorilo pitanje odnosa dužnika i poverilaca i pitanje pretpostavke o”stalnom napretku”

6. 8.3. Posledice krize hipotekarnog tržišta • Kada je sredinom 2006. tržište počelo da puca prodaja stanova je stala • Prodajne cene su prestale da rastu, a kamate koje su bile na istorijskom minimumu su počele da rastu, a inflatorna očekivanja su pretila da ih još više podignu • Procenat nenaplativih kredita je počeo da raste • Kulminacija avgusta 2007. je uslovila da je udeo nenaplativih kredita toliko porastao da je počeo da preti globalnoj finansijskoj stabilnosti • Banke, investicioni i penzioni fondovi koji su držali zbog viskih prinosa HOV zasnovane na drugorazrednim kreditima došli su u opasnost da izgube likvidnost • Tržište akcija je reagovalo na ova dešavanja – Dau Džons je sa istorijskog maksimuma od 14.000 (19.jula 07.) pao na ispod 13.000 (15 avgusta 07.) – 8% pada za mesec dana • Pad Dow Jonesa se preneo na ostale berze – berze su pokušavale da se oporave u više navrata, ali neuspešno • Pariska berza je pala za 3.3%, Londonska za 4.1%, Franfurtska za 2.4%, Seulska za 6.9%

7. Nastavak... • Kriza će imati dugoročne posledice na globalni finansijski sistem • Pitanje je da li će banke koje su se kratkoročno zaduživale na tržištu preko prodaje HOV moći da prevazidju krizu likvidnosti • Northern Rock Bank nije bila u stanju da prevazidje krizu (redovi štediša)i morala je biti nacionalizovana • Stiglitz i Grinspen ocenjuju da je ekonomija SAD upala u najdublju krizu nakon II svetskog rata • OECD i MMF ocenjuju da je privreda SAD pred recesijom • Istovremeno Evropa se ne brine toliko – očekivanja privrednika su početkom godine optimistična • EU privredni rast je opao na 2.2% u IV kvartalu sa 2.6% u III kvartalu 2007. a izvoz na 0.5% sa 2.1%. Uprkos toga se predvidja rast izvoza od 5-6% u 2008. godini

8. 8.4. Reakcija centralnih i poslovnih banaka • Ozbiljnost situacije u SAD i ostatku sveta • FED, ECB i Japanska CB su reagovale kako bi smirile situaciju na finansijskom tržištu • Prva reakcija bila je upumpavanje svežeg nvca zbog ugrožene likvidnosti sistema • FED su emitovale u više navrata 92 mlrd USD, ECB 204 mlrd EUR, a CB Jpana emitovala je 600 mlrd Jena (oko 53 mlrd USD) • Upumpavanje svežeg novca nije bilo dovoljno pa je LIBOR porastao na 5.72% (max u poslednjih 7 godina) • Pošto kriza preti realnoj ekonomiji – recesijom – FED je u više navrata smanjivao K' - najnovije smanjenje sa 5.25% na 4.75%, uz očekivanje da i poslovne banke snize K‘ • Od snižavanja kamatnih stopa se očekuje smanjivanje troškova pozajmica za kompanije i stanovništvo i jačanje konjunkture • Otvara se pitanje da li je FED preterao, ili požurio i time ponovio grešku iz 2001. godine

9. Nastavak... • FED je 16. marta preduzeo nezepamčćen korak – direktno se i novčano angažovao na spašavanju Bear Sterns investicione banke – da J.P. Morgan preuzme banku uključujući finanasijsku injekciju od 29 mlrd USD • ECB nema nameru da dalje prati FED u obaranju kamatnih stopa • Kriza nema direktne implikacije na srpsko finansijsko tržište • Kamatne stope na EMU su povećane, pa će to osetiti gradjani i kompanije koje su već uzeli kredite sa promenljivom kamatom • NBS je sa svoje strane da bi snizila inflatorna očekivanja povećala referentnu kamatnu stopu sa 9.5% na 10.5% i na 14.5% (na dvonedeljne repo operacije) uz nagoveštaj daljeg povećanja • Pitanje je da li će ino banke koje se zadužuju kod svojih centrala naći druge izvore finansiranja • Pitanje je takodje da li će se i kada domaće finansijsko tržište oporaviti, jer se balon ispumpao maja 2007., a nema viška slobodnih sredstava iz inostranstva, uz osetljivu političku situaciju, da bi se tražnja pojačala

10. 8.5. Posledice na tržište Srbije • Tržišta u regionu trpe posledice kraha na američkom tržištu • Tržišta u regionu su nerazvijena i plitka pa je reakcija u vidu velikih oscilacija i velikog pada indexa • Od početka godine pale su sve berze u regionu: Sarajevo -34.6%, Zagreb -25.7%, Lubljana-22.4%, Budimpešta-16.5% • BB Belex15 -22.7% od početka godine, Belex line -18.1% • Vrednost dnevnog prometa je pala na 2.8 mil RSD i niža je za oko 60% nego lane • Prisustvo stranaca je i dalje oko ½, a u danima pada obima i svih 70% • Ulaskom ino portfolio investitora i fondova i srpsko tržište je postalo osetljivo na medjunarodna kretanja • Inostrani investitori se oslobadajaju rizičnih hartija i okreću strateškim proizvodima: nafti, zlatu, srebru ostajući samo na razvijenim tržištima • Smirivanje na američkoim berzama uticalo je na smirivanje u Evropi i našem regionu

11. Nastavak... • Dakle, globalna dogadjanja deluju daleko više od političkih problema – prošle godine u uslovima tehničke vlade BB je beležila izuzetan rast prometa i rast cena HOV • Na listingu A su svega tri kompanije • Hartije “blu čip kompanija”: NIS, EPS, Telekom tek treba da se nadju na Berzi krajem godine, kao i hartije Republike i gradova, obveznice i druge dužničke HOV • Ohrabruje da se ino ulagači nisu sasvim povukli sa tržišta, ali su prepakovali portfelje HOV • Pokazalo se da su kretanja do juna 2007. bila ekonomski neutemeljena i da je bila reč o “balonu” • Do pozitivne korekcije – zaustavljanja pada i stabilizacije - došlo je nakon objavljivanja pozitivnih bilansnih rezultata kompanija koje su listirane na Berzi

12. 8.6. Preispitivanje neoliberalnog koncepta • Pol Krugman: u krizi 1929. nije bio ključan krah berze, već opsada banaka – “Ludovali smo kao 1929.” • Kriza bankarstva je pokazala da neregulisana finansijska tržišta bez nadzora suviše lako mogu da dožive sunovrat, ali je lekcija zaboravljena • Banka je prvenstveno stvar poverenja, a juriš na banke može da bude zarazan bez obrzira na uzroke stvaranja glasina • Volstrit je decenijama negodovao zborg rigidne regulative, propisa koji su ograničavali rizik, ali i profite • Delom je problem prevazidjen ubedjivanjem političara da treba ići na deregulaciju, koji je 1980-tih realizovan na talasu reganizma i tačerizma, kao i stvaranjem “bankarskog sistema u senci” • “Bankarski sistem u senci” se oslanjao na složene finansijske aranžmane kojima se zaobilazi bezbednosna regulativa bankarstva • Bankarstvo u senci je preuzimalo sve više posla, jer su igrači u ovom sistemu bez propisa imali konkuretniju ponudu u odnosu na banke

13. Nastavak... • Danas umesto izvlačenja novca iz bankarstva u senci i stavljanja u slamarice investitori investiraju u blagajničke zapise kao sigurnije HOV • Era ekonomskog liberalizma početa Reganizmom i Tačerizmom je okončana – “odrešene ruke tržišta nisu u stanju da organizuju ekonomiju” • Pitanje 1) Da li se sa liberalizacijom i deregulacijom poslovanja u banakrskom sektoru preteralo • Pitanje 2) Da li je državna intervencija preko CB, kroz upumpavanje novih količina novca i smanjnivanje kamatnih stopa pravo rešenje – nije li to ponovno vraćanje Kejnizanskoj ekonomiji, a bez pooštravanja finansijske discipline