Me todologija mekih sistema (Soft Systems Methodology) Mirjana Maljković 306/2006

1. Metodologija mekih sistema(Soft Systems Methodology)Mirjana Maljković 306/2006

2. Istorija • Peter Checkland – tvorac SSM • SSM je osnovana 1960-tih na Lancaster Univerzitetu • nastala je iz pokušaja da se principi tvrdog sistemskog inženjerstva primene na poslovne probleme (sisteme ljudske aktivnosti)

3. Hard system thinking jasno formulisan problem top down dekompozicija sistema u podsisteme jednostavan cilj koji može biti postignut i merljiv, cilj je simuliran akcenat na pitanju KAKO problem Soft system thinking nejasni problemi celina je veća nego zbir njenih delova organizacije su “otvoreni sistemi” složeni ciljevi razumevanje cilja se postiže kroz diskusiju sa učesnicima u sistemu akcenat na pitanjima KAKO i ŠTA problematična situacija Upoređivanje

4. Analogija • Wilson je dao analogiju. Razmatrao je dva primera problema. Prvi je ravna spoljašnja guma. Tu je rešenje jasno. Drugi problem je „ Šta bi valda UK trebala da uradi povodom Severne Irske“ ( ili „ Šta bi UN trebale da urade povodom Srednjeg Istoka“). Rešenje ovog problema nije jasno, i bilo bi teško pronaći rešenje koje bi zadovoljilo sve koji učestvuju. Wilson preporučuje da se tvrde metodologije ne koriste za organizacijske problematične situacije. Nije samo pitanje tehnika i alata, već i kuture, shvatanja i jezika.

5. Sedam faza SSM • Proučiti situaciju koja se smatra problematičnom • Izraziti problem situacije • Formulisati glavne definicije važnih sistema korisnih aktivnosti • Izgraditi konceptualne modele od sistema imenovanih u glavnim definicijama • Upoređivanje modela sa realnim situacijama • Definisati poželjnih promena koje su i moguće i izvidljive • Preduzeti akcije da se poboljša situacija problema

6. Diagrammatic Representation of the Soft Systems Methodology

7. Faze • Faze koje su iznad isprekidane linije su „stvarne“ aktivnosti koje uključuju ljude u problematičnu situaciju, dok su faze koje su ispod isprekidane linije aktivnosti koje se odnose na razmišnjanje o problematičnoj situaciji. • Checklend je argumentovao da je ovo logički niz koji se koristi za opis svrhe (ciljeva), ali je moguće početi projekat i sa neke druge tačke, koja nije tačka 1. Analitičari će najverovatnije da rade na više faza istiovremeno, i vraćanje i iteracija su neophodni. Takođe, sve ovo bi trebalo da se uzme kao radni okvir pre nego kao detaljan skup propisa koji se moraju pratiti

8. Faze • Faze 1 i 2 se odnose na istraživanje problematične situacije. Ovaj nestruktuirani pogled pruža neke osnovne informacije iz pogleda pojedinaca koji su uključeni. • Upotreba CATWOE kriterijuma daje struktuiranost u izražavanju problematične situacije i u fazi 3 analitičar izdvaja one poglede za koje smatraja da omogućavaju uočavanje problematične situacije. • Faza 4 se odnosi na izgradnju modela sistema, odnosno, šta bi sistemski analitičar mogao da uradi ( u poređenju šta sistem jeste – glavna definicija). Mora postojati jedan konceptualni model za svaku glavnu definiciju. • Faza 5 upoređuje konceptualne modele iz faze 4 i glavne definicije formulisane u fazi 2. Ovaj proces upoređivanja vodi ka skupu preporučljivih promena • Faza 6 analizira ove preporuke u pogledu šta je moguće i poželjno. • Faza 7, završna faza, preporučuje akcije koje bi unapredile problematičnu situaciju, prateći preporuke iz faze 5.

9. Faza 1. Problematična situacija : nestruktuirana • saznavanje o problematičnoj situaciji od što je moguće više ljudi koji učestvuju u toj situaciji • različiti pogledi na situaciju (vlasnika problema, klijenta, učesnika...) • analitičar posmatra strukturu problematične situaciju u pogledu fizičkog nivoa, izveštaj strukture, formalne i neformalne komunikacijske obrazce

10. Faza 2: Problematična situacija - izražavanje • formalan način izražavanja predstave o problematičnoj situaciji stečenoj u fazi 1 pomoću bogate slike dijagrama situacije • bogata slika služi za diskusiju između vlasnika problema i onog ko ga rešava i za bolje svatanje problemtične situacije • u bogatoj slici se koristi terminologija okruženja • prikazuje ljude koji su uključeni, oblasti problema, kontrolna tela i izvore konflikta • bogata slika pomaže u identifikovanju problema, ne u procesu preporuke rešenja

11. Faza 3: Glavne definicije sistema od važnosti • onaj ko rešava problem zamišlja i imenuje važne sisteme. Pod važnim se misli na način na koji se gleda problem koji omogućuje korisno uočavanje, npr. Problem = konflikti između dva odeljenja Važni sistemi = sistem za redefinisanje odeljenskih granica • u ovoj fazi vlasnik sistema i onaj ko ga rešava odlučuju koji pogled da primene, kako da opišu njihov sistem od važnosti

12. Faza 3: Glavne definicije sistema od važnosti • Glavna definicija je vrsta hipoteze o sistemu od važnosti i njegovim poboljšanjima koja bi mogla da pomognu u problematičnoj situaciji: „ Glavna definicija je precizan, čvrsto konstuisan opis sistema ljudske aktivnosti koji izlaže šta je sistem“ , (Checkland, 1981).

13. Faza 3: Glavne definicije sistema od važnosti • Postoji šest elemenata koje čine dobro definisanu glavnu definiciju. Oni su objedinjeni u akronimu CATWOE: • Customer: Svako ko ima koristi od sistema se smatra korisnikom sistema, čak i onaj kome sistem šteti smatra se njegovim korisnikom • Actor: Učesnik koji transformiše ulaze u izlaze i izvodi aktivnosti definisane u sistemu • Transformation: konverzija ulaza u izlaze • Weltanschauung: Nemački izraz za pogled na svet. Ovaj pogled daje procesu transformacije značenje • Owner: vlasnik koji ima moć da pokrene ili ugasi sistem • Environmental constraints: Ovo su spoljašnji elementi koji se moraju uzeti u obzir. Ova ograničenja uključuju organizacijske politike kao i legalne i etičke Koristeći CATWOE listu tehnika, glavna definicija je kreirana.

14. Faza 4: Građenje konceptualnih modela • konceptualni model je dijagram aktivnosti koji pokazuje šta će sistem, koji je definisan glavnom definicijom, raditi • konceptualni model se može ponovo koristiti kao centralna tačka diskusije tako da učesnici mogu da povežu model sa situacijom iz stvarnog sveta, analitičari takođe moraju da uporede konceptualni model sa opštim modelom bilo kog sistema ljudske aktivnosti

15. Faza 4: Građenje konceptualnih modela • obično se konceptualni model pravi za svaku glavnu definiciju, i sastavljanje nekoliko glavnih definicija i konceptualnih modela postaje iterativni proces diskusije i modifikacije ka usaglašavanju glavne definicije i konceptualnog modela • saglasnost nikad nije lako postići jer proces koji je opisan podrazumeva navođenje rezličitih ideologija i konflikata, tako da konačna verzija predstavlja razumevanje problematične situacije

16. Faza 4: Građenje konceptualnih modela • Postoji opasnost da ova konačna verzija predstavlja konzervativne kompromise • U SSM, ideološki konflikt je centralni deo problematične situacije, i mora biti reprezentovan. Pristup treba da reprezentuje holistički pogled koji se odnosi na složen problem, ne pojednostavljen pogled koji predstavlja „politički“ kompromis

17. Faza 5: Upoređivanje konceptualnih modela sa realnošću • upoređuje se problematična situacija analizirana u fazi 2 kroz bogatu sliku sa konceptualnim modelima kreiranim u fazi 4 • takođe se upoređuju i pogledi, s obzirom da su ovo pogledi na sistem ljudske aktivnosti, koje su ljudi izgradili, možda se neće upoređivati iste stvari • diskusija o mogućim promenama treba da vodi ka skupu preporučljivih i izvodljivih promena sa ciljem da pomogne problematičnoj situaciji

18. Faza 6: Određivanje (utvrđivanje) izvodljivih i poželjnih promena • faza 6 se odnosi na analizu predloženih promena u fazi 5 kako bi se sačinili predlozi promena koji se smatraju i izvodljivim i poželjnim

19. Faza 7: Akcije kako bi se poboljšala problematična situacija • završna faza se odnosi na preporuku akcija koje bi pomogle problematičnoj situaciji

20. Napomena • Važno je primetiti da metodologija ne opisuje metode za implementaciju rešenja • Metodologija pomaže u razumevanju problematične situacije pre nego što obezbeđuje šemu rešavanja određenog problema

21. Napomena • iako se govori o bogatim slikama, glavnim definicijama i konceptualnim modelima, metodologija se oslanja mnogo manje na tehnike i alate nego većina drugih metodologija, posebno „tvrde“ metodologije • obezbeđuje alate koji se koriste u određenim situacijama u određeno vreme u razvoju projekata informacionih sistema • SSM predviđa sve učesnike, uklčjučujući i analitičare, koji se svataju kao učesnici u problematičnu situaciju, isto koliko klient i vlasnik sistema – ne svataju se kao spoljašnji posmatrači koji obezbeđuju objektivnost

22. Proces je iterativan i analitičari uče o sistemu i ne očekuje se da prate određen skup procedura. To predstavlja problem: teško je učiti i obrazovati druge, i teško je znati kad je faza u projektu uspešno završena. Međutim, ovi nedostaci su istovremeno i prednosti, jer ne postoji unapred određena predstava o „rešenju“ i korišćenje metodologije daje bolje razumevanje problematične situacije

23. Jedan način na koji SSM može da se uklopi u razvoj procesa informacionih sistema je da se koristi kao “čeoni program“ („front end“) pre nego što se nastavi sa „tvrdim“ aspektom razvoja sistema. Ovo izgleda pogodno jer SSM se odnosi na analize dok tvrde metodologije koriste za dizajn, razvoj i implementaciju. Multiview metodologija se oslanja na SSM u ranim delovima definicije procesa sistema.

24. SSM : Metoda 2 • Metoda 1, koju je opisao Checkland 1981. je i dalje verzija na koju se najčešće odnosi SSM i najverovatnije najkorisnija u kontekstu informaionalnih sistema. Međutim, postoji i alternativna verzija preporučena od strane Checklanda i Scholes 1990. koja je zasnovana na iskustvu stečenom u praksi istraživanjem akcija. Ona sadrži 7 faza u metodologiji istih kao što su do sad opisani dok jedna faza ima opštiji pristup.

25. Metoda 2 • U Metodi 2, problematična situacija se vidi kao produkt istorije i može se posmatrati na mnogo različitih načina. Ljudi koji koriste SSM će pratiti dve niti ispitivanja koje zajedno treba da dovedu do promena koje se implementiraju što poboljšava problematičnu situaciju. Ove dve niti su opisane kao „logički vođeni tok ispitivanja“ i „kulturni tok“.

26. Metoda 2 • Logički vođen tok razmatra modele sistema ljudske aktivnosti, upoređivanje ovih modela se vrši ispitivanjem naših pogleda na stvaran svet i sledeća diskusija bavi se promenama • Kulturni tok ispituje tri aspekta problematične situacije: • samu intervenciju • situaciju kao socijalni sistem • situaciju kao politički sistem Dva toka ovezbeđuju interakciju a procesi se posmatraju kao jedan neprekidan.

28. Metoda 2 • Četri aktivnosti su: • Saznavanje o problematičnoj situaciji, uključujući kulturno/političko • Formulisanje nekih važnih korisnih modela aktivnosti • Diskusija o situaciji, korišćenjem modela, traganje za • promenama koje će poboljšati situaciju i koje su poželjne i izvodljive • sporazum između suprotnih interesa što će omogućiti da se izvede akcija za poboljšanje • Izvođenje aktivnosti u situaciji radi poboljšanja

29. Metoda 2 • Metod 2 se može smatrati da je okvira za istraživanje pre nego metodologija, iako Metoda 1 nikada nije predložena da se koristi propisano kao ni bez čestih iterativnih koraka. • Možda je ovo ključ interpretacije SSM: Metod 2 je ustvari sugestija da Metodu 1 ne treba koristiti kao korak po korak recept i da će stručnjaci koristiti neku vrstu kompromisa između Metode 1 i Metode 2. Suštinski ovo predstavlja slobodnu interpretaciju Metode 1. • SSM je veoma zavisna na pojedinačnoj interpretaciji onih koji koriste pristup. Koncept radnog okvira pre nego metodologija i pravila interpretacije usvojen je u Multiview u kontekstu informacionih sistema.

30. Koristi • SSM daje strukturu složenim organizacijskim i političkim problematičnim situacijama i omogućuje da se njima bavi na organizovan način. Tera korisnika da traži rešenje koje je više od tehničkog • Snažan alat koji se koristi u zbrkanom problemu • Specifične tehnike

31. Zamke • SSM zahteva od učesnika da se uklope u sveobuhvatni pristup • Treba biti pažljiv da se ne ograniči opseg ispitivanja suviše rano • Teško je napraviti bogatu sliku a da se ne pokvari određena struktura i rešenje problematične situacije • Ljudi imaju probleme da tumače svet na slobodan (neodređen) način. Oni obično pokazuju preteranu želju za akcijom

32. Primer upotrebe • RMA

33. Literatura • http://www.12manage.com/methods_checkland_soft_systems_methodology.html • http://ksi.cpsc.ucalgary.ca/SERN/ChairMandate.html#6.5 • Primer primene SSM -http://www.fielding.edu/research/ar_papers/Lopes.pdf • http://www.idi.ntnu.no/grupper/su/publ/html/totland/ch0526.htm • http://en.wikipedia.org/wiki/Soft_Systems_Methodology • http://www.bola.biz/research/ssm.html • Information Systems Development: Methodologies, Techniques and Tools (Information Systems Series) David Avison, Guy Fitzgerald , MsGraw Hill 2003