410 likes | 969 Vues
Mesto uprave u dr?avi. Pojam dr?avePodela dr?avne Vlasti (D.Lok, ?.Monteskje). a) Zakonodavnab) Izvr?nac) Sudska Dva modaliteta: Predsednicki, Parlamentarni ? razlika: postojanje VladeIzvr?na vlast i uprava,- Vodenje politike, - pojedinacno odlucivanje, sprovodenje zakona. Pravna dr?ava. Rec
E N D
1. UPRAVNO PRAVO I. Pojam uprave funkcionalni organizacioni teorijski pozitivno pravni
Nastanak i razvoj uprave
Instituti upravnog prava
Upravno-pravni odnos
Izvori upravnog prava
Organi uprave
Upravne organizacije
Uprava dravne zajednice
Republicka uprava
Organi uprave autonomne pokrajine
Organi uprave lokalne samouprave
2. Mesto uprave u dravi Pojam drave
Podela dravne Vlasti (D.Lok, .Monteskje).
a) Zakonodavna
b) Izvrna
c) Sudska
Dva modaliteta: Predsednicki, Parlamentarni razlika: postojanje Vlade
Izvrna vlast i uprava,
- Vodenje politike,
- pojedinacno odlucivanje, sprovodenje zakona
3. Pravna drava Rechtstaat Rule of Law
Prvobitno koncept je podrazumevao da drava deluje na osnovu propisa i pojedinacnih akata zasnovanih na propisima
Legalizam kasnije dopunjen legitimitetom delovanja drave - opravdanost
4. POJAM UPRAVE FUNKCIONALNI POJAM
U teorijskom smislu
(Upravna delatnost, aktivnost vrenje vlasti javna sluba)
U pozitivno-pravnom smislu
1. Ucestvovanje u oblikovanju politike
2. Pracenje stanja
3. Izvrenje zakona i drugih propisa
4. Reavanje u upravnim stvarima
5. Inspekcijski nadzor
6. Staranje o JS
7. Razvojni poslovi
8. Ostali strucni poslovi
Vai i za regionalnu, lokalnu i nedravnu upravu ORGANIZACIONI POJAM
U teorijskom smislu:
(Upravna organizacija, organizaciona struktura, u okviru drave kao i izvan nje stvorena za vrenje upravnih funkcija ciljevi, ljudi , sredstva, organizaciona struktura, poseban status)
U pozitivno-pravnom smislu:
- Ministarstva
- Organi uprave u sastavu ministarstva
- Posebne organizacije
- nedravni organi uprave
5. Pojam i elementi upravne organizacije Podela i povezivanje, kolektivno vrenje odredenih poslova radi postizanja nekih ciljeva.
Elementi organizacije
1. Normativni (cilj), zadatak, poslovi,radnje
2. subjektivni (ljudi), odabir i raspored ljudi za vrenje zadataka. Slubenici, funkcioneri.Metodi rukovodenja autokratsko, demokratsko i liberalno
3. materijalni (tehnicka i finansijska sredstva, informaticka sredstva)
4. strukturalni (organizaciona struktura) organizaciono povezivanje 1-3, na realnom, personalnom i teritorijalnom principu, P kontrole
5. statusni (samostalnost), organ nije samostalan u odredivanju svojih ciljeva
6. TEORIJSKI POJAM UPRAVE U ORGANIZACIONOM SMISLU Upravna organizacija kao svoj cilj ima vrenje upravne delatnosti koju ostvaruje obavljanjem poslova i zadataka od strane ljudi sa ovlacenjima, koricenjem sredstava, u okviru organizacione strukture uz stepen autonomije u odnosu na druge organizacije.
7. POZITIVNO PRAVNI POJAM UPRAVE U ORGANIZACIONOM SMISLU Upravu po naim pozitivnim propisima cine
I. Organi dravne uprave
I.a Ministarstva
I.b Posebne (upravne organizacije)
I.c Organi dravne uprave u sastavu Ministarstava
II. Organizacione celine u okviru drugih dravnih organa (sudska uprava, sluba Narodne Skuptine)
III. Pokrajinski organi uprave
IV.Lokalni organi uprave
V. Nedravni subjekti sa javnim ovlacenjima
8. Centralizacija - decentralizacija Principi organizacije
Centralizacija , upravljanje organizacijom iz jednog centra
Dekoncentracija veca samostalnost podrucnih jedinica
Decentralizacija upravljanje organizacijom iz jednog centra
9. Uprava i pravna drava, legalitet i legitimitet upravnog delovanja Principi pravne drave-vladavine prava:
- Ustavnost i zakonitost
- pravicnost i opravdanost propisa
- podela vlasti
- nezavisno sudstvo
- demokratska vlast
- Zatita i potovanje ljudskih prava
10. PREDMET UPRAVNOG PRAVA Ue i ire shvatanje po uem su to norme koje reguliu vrenje vlasti
Ukupnost autoritativnih i neautoritativnih pravnih normi koji reguliu:
1. Organizaciju uprave (nastanak, strukturu, rukovodenje, odnose)
2. Upravnu delatnost (nadzor, reavanje o pravima i obavezama, strucne poslove)
3. Kontrolu uprave (unutranju, sudsku, politicku itd.)
11. UPRAVNO-PRAVNI ODNOS Drutveni odnos regulisan pravom. Ue i ire shvatanje upravno-pravnog odnosa.
Karakteristike:
1. jedna strana je uvek organ vlasti
2. organ vlasti nastupa u svojstvu organa vlasti, jacom voljom. Cesto nastaje jednostrano.
Upravno-pravni odnos postoji: 1. Izmedu samih organa 2. Organa i preduzeca, ustanova 3. Organa i slubenih lica, 4. Organa i gradana
Karakteristicna obeleja u pogledu Zasnivanje (upravnim aktom ili ex lege) i Prestanka (jednostrano, novim aktom ili aktom drugog subjekta)
12. Upravno-pravna norma Nema upravno-pravnog odnosa bez upravno-pravne norme, ona regulie upravno-pravni odnos
UPN su brojne i rasute, cesto se menjaju
Nalaze se u velikom broju propisa razlicite pravne snage
Sadrinski cesto neprecizne
13. OSNOVNI INSTITUTI UPRAVNOG PRAVA Pravno logicke konstrukcije koje predstavljaju sistematizovane celine pravnih odnosa i pravnih normi. U naem pravnom sistemu to su:
UPRAVNA STVAR (pravna stvar u kojoj se reava o pravima i obavezama u pojedinacnom slucaju)
UPRAVNI POSTUPAK (zakonom regulisani postupak, redosled radnji i odluka u kojoj se reava neka upravna stvar)
UPRAVNI AKT (odluka u upravnoj stvari, rezultat upravnog postupka)
MATERIJALNI AKTI UPRAVE (UPRAVNA RADNJA) materijalni akt koju obavlja organ uprave, vodenje evidencije, oduzimanje predmeta)
UPRAVNI NADZOR (kontrola primene zakona od strane uprave)
UPRAVNI SPOR (sudska kontrola zakonitosti upravnog akta)
14. NAUKA UPRAVNOG PRAVA Opte napomene, sistem znanja o odredenim pravnim normama, nauka sistematizuje, sintetizuje i izvodi opta pravila i nacela.
Od sredine XIX veka
FR:Dikrok, Laferijer, Oriju, Digi, Boner, ez, Rolan, Konsil de eta
Nemacka: F.F.Majer, Oto Majer, G.Jelinek
Srbija: Sl.Jovanovic, Kosta Kumanudi, Toma ivanovic
Metoda: Pravna metoda, logicko zakljucivanje, analiza, sinteza, indukcija, dedukcija,
15. IZVORI UPRAVNOG PRAVA Izvor stvaranje prava
Vrste izvora oblik u kome se stvara pravo
Upravno pravo nema posebne vrste izvora, ali postoje posebna obeleja
Obeleja izvora upravnog prava:
- raznovrstnost
- mnogobrojnost
- promenljivost
16. IZVORI UPRAVNOG PRAVA I. Ustav (neposredan i posredan izvor), clanovi 35, 56, 136-138, 195, 198.
- odredbe o organizacije vlasti, posebno o upravi
- o pravu na predstavke i albe, naknade tete
- o zatitniku gradana
- hijerarhiji propisa
II. ZAKON najznacajniji izvor prava generalno, posebnost ove vrste izvora se ogleda u sledecem:
1. donosi iskljucivo skuptina
2. donosi se u posebnoj zakonodavnoj proceduri
3. posebna pravila u vezi proglaenja i stupanja na snagu
4. drutveni odnosi, prava i obaveze se iskljucivo reguliu zakonima u ustavnim okvirima
Najznacajniji zakoni koji su neposredni izvori upravnog prava:
- Zakon o dravnoj upravi, Zakon o ministarstvima, Zakon o Vladi, Zakon o optem upravnom postupku, Zakon o upravnim sporovima, Zakon o zatitniku gradana, Zakon o policiji, Zakon o dravnim slubenicima, Zakon o radnim odnosima u dravnim organima, Zakon o utvrdivanju odredenih nadlenosti AP, Zakon o lokalnoj samoupravi itd.
17. IZVORI UPRAVNOG PRAVA 2. III. Podzakonski opti akti:
A) Skuptine (poslovnik)
B) Vlade (Uredba, odluka, zakljucak, memorandum o budetu)
C) Organa dravne uprave (Pravilnik, Uputstvo, Naredba)
D) Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (Statut, Odluke kao normativni akti)
E) Podzakonski opti akti nedravnih subjekata (Statuti ustanova itd.)
IV.Sudska i upravna praksa
V. Obicaji i drugi posredni izvori
18. ORGANIZACIJA UPRAVE UPRAVA I PRINCIP PODELE VLASTI
Princip podele vlasti, pojam i znacaj
Izvrna vlast mesto i uloga uprave
Odnos uprave, Vlade, Skuptine, Predsednika i sudova
PRINCIP CENTRALIZACIJE, DECENTRALIZACIJE I DEKONCENTRACIJE
Pojam lokalne samouprave lokalna demokratija
Lokalna samouprava u Srbiji
Poslovi lokalne samouprave
Organizacija lokalne uprave
19. JAVNA, DRAVNA I NEDRAVNA UPRAVA Javna uprava sveobuhvatni pojam
Dravna uprava organi centralne vlasti cija osnovna delatnost jeste upravna delatnost, realni princip
Uprava u okviru drugih dravnih org.
Uprava autonomne pokrajine
Uprava lokalne samouprave
Nedravna uprava
20. REPUBLICKA UPRAVAMINISTARSTVA Obrazuju se za vrenje svih poslova dravne uprave, Ministarstva su:
1) Ministarstvo spoljnih poslova; 2) Ministarstvo odbrane
3) Ministarstvo unutranjih poslova; 4) Ministarstvo finansija;
5) Ministarstvo pravde;
6) Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu;
7) Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede;
8) Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja;
9) Ministarstvo rudarstva i energetike;
10) Ministarstvo za infrastrukturu; 11) Minis za ljudska i manjinska prava.
12) Ministarstvo za telekomunikaciju i informaticko drutvo
13) Ministarstvo trgovine i usluga;
14) Ministarstvo rada i socijalne politike;15) Ministarstvo nauke i teh.r;
16) Ministarstvo zatite ivotne sredine i pros.planiranja; 17) Ministarstvo prosvete;
18) Ministarstvo omladine i sporta; 19) Ministarstvo kulture;
20) Ministarstvo zdravlja; 21) Ministarstvo vera;
22) Ministarstvo za dijasporu, 23) Ministarstvo za Kosovo i Metohiju; 24) M za NIP
Obrazuju se po resornom principu.
21. REPUBLICKA UPRAVAPOSEBNE ORGANIZACIJE Osnivaju se zakonom u cilju vrenja strucnih i sa njima povezanih izvrnih poslova, a zahtevaju vecu samostalnost od organa u sastavu
Posebne organizacije prema zakonu o ministarstvima:
1) Republicki sekretarijat za zakonodavstvo;
2) Republicki zavod za razvoj;
3) Republicki zavod za statistiku;
4) Republicki hidrometeoroloki zavod;
5) Republicki geodetski zavod;
6) Republicka direkcija za imovinu Republike Srbije;
7) Republicki zavod za informatiku i internet;
8) Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza;
9) Centar za razminiranje;
10) Zavod za intelektualnu svojinu
11) Direkcija za unutranje plovne puteve Plovput
12) Geomagnetski zavod
13) Zavod za socijalno osiguranje
Druge posebne organizacije, DRAVNE agencije itd. osnovani drugim zakonima(BIA)
Rukovodi direktor koga postavlja Vlada na 5 godina. Direktor ima pomocnike.
22. REPUBLICKA UPRAVA ORGANI UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTAVA Osnivaju se zakonom za vrenje upravnih poslova koji zahtevaju vecu samostalnost od organizacionih jedinica
Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i strucne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane strucne poslove, a direkcija - za strucne i s njima povezane izvrne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu.
1. Ministarstvo finansija (Poreska uprava, Uprava carina)
2. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (Direkcija za vode, Uprava za ume, Uprava za veterinu i Uprava za zatitu bilja)
3. Ministarstvo trgovine i usluga (Direkcija za robne rezerve)
4. Ministarstvo zatite ivotne sredine (Agencija za zatitu ivotne sredine)
5. Ministarstvo pravde (Uprava za izvrenje sankcija)
6. Inspektorat za rad (Ministarstvo rada i soc.pol)
Rukovodi direktor koga imenuje Vlada na 5 godina na predlog ministra.
23. ORGANI UPRAVE APV 1. Pokrajinski sekretarijat za privredu,
2. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo,
3. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje,
4. Pokrajinski sekretarijat za informacije,
5. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo,
6. Pokrajinski sekretarijat za finansije,
7. Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne manjine,
8. Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i medunarodnu saradnju,
9. Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo,
10. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju,
11. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj,
12. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine,
13. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu,
14. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova,
15. Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju,
16. Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj
17. Pokrajinski sekretarijat za kulturu
Direkcije su: 1. Direkcija za robne rezerve AP Vojvodine.
24. UPRAVA LOKALNE SAMOUPRAVE OPtinska uprava:
1) priprema nacrte propisa i drugih akata
2) izvrava odluke i druge akte skuptine optine i predsednika optine;
3) reava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima 4) obavlja poslove upravnog nadzora;
5) izvrava zakone i druge propise cije je izvravanje povereno optini;
6) obavlja strucne i druge poslove koje utvrdi skuptina optine i predsednik optine.
Jedinstvena ali moe i vie sekretarijata u optinama sa vie od 50 hiljada stanovnika
Rukovodi nacelnik optinske uprave
25. JAVNE AGENCIJE Nedravni subjekti osnovani za vrenje razvojnih, strucnih i regulatornih poslova od opteg interesa.
Finansiraju se iz cene koje placaju korisnici.
Poveravanje upravnih poslova:
1. donoenje optih upravnih propisa
2. Reavanje u upravnim stvarima
3. Izdavanje javnih isprava, vodenje evidencije
Vlada ne usmerava rad i uskladuje
Ogranicena primena propisa koja se odnosi na dravnu upravu: sl.jezik, kancelarijsko poslovanje strucne spreme, politicke neutralnosti...
Opti propisi o radu se odnose na plate, na prava i dunosti zaposlenih...
Nespoljivost funkcija ureduje se aktom o osnivanju
Organi upravni odbor i direktor.
26. Slubenicisubjektivni faktor upravne organizacije Znacaj ljudskog faktora
Poseban status zaposlenih koji vre poslove uprave slubenici posebna prava i posebne obaveze, poseban nacin zasnivanja, plate itd.
Njihov poloaj je regulisan:
Zakon o radnim odnosima u dravnim organima
Zakon o dravnim slubenicima
Odluka o pokrajinskim slubenicima
Zakon o radu
Zaposleni u organima uprave se mogu podeliti:
1. Funkcionere (biraju ih skuptine)
2. Slubenike (dravni slubenici, pokrajinski slubenici, slubenici u upravi lokalne samouprave)
3. Nametenici (vre pomocne poslove)
27. Dravni slubenici Zaposleni u organima dravne uprave koji vre poslove iz nadlenosti organa dravne uprave
1. Dravni slubenici na poloaju (zasnivaju radni odnos postavljenjem od strane Vlade)
2. Dravni slubenici izvrioci, svi koji nisu na poloaju
Poslodavac je RS, a funkcioner vri poslove u ime RS
Poseban nacin zasnivanja radnog odnosa:
A) posebni uslovi (strucna sprema, dravljanstvo, nekanjenost, punoletstvo)
B) Premetajem, internim ili javnim oglasom izuzetno bez oglaavanja (zamena, povecan obim poslova do 6 meseci)
Posebna prava i dunosti u radnom odnosu:
1. Zabrana vrenja nekih delatnosti,
2. Napredovanje
3. Odlucivanje samo sa visokom kolskom spremom
4. Izvravanje naloga pretpostavljenih, pravo na albu
28. Dravni slubenici - zvanja Posebnost poloaja dravnih slubenika se ogleda i u tome da oni sticu razlicita zvanja u zavisnosti od strucne spreme, radnog iskustva i sloenosti poslova.
A) Zvanja sa SSS: mladi referent i referent
B) Zvanja sa Viom SS: mladi saradnik i saradnik
C) Zvanja sa Visokom SS: mladi savetnik, savetnik, samostalni savetnik, vii savetnik
Napredovanje je mogucu u sklopu iste strucne spreme u zavisnosti od postignutih rezultata rada i ocena
29. Slubenici u pokrajinskoj i lokalnoj upravi, zaposleni u nedravnoj upravi Na pokrajinske slubenike se odnose odredbe o Odluci o pokrajinskim slubenicima (2007)
Na slubenike uprave lokalne samouprave odnosi se zakon o radnim odnosima u dravnim organima
Razlikuju se zvanja, prijemna procedura
Na zaposlene u javnim slubama i javnim agencijama zakon o radu i neke odredbe zakona o dravnim slubenicima (naprimer strucne spreme, strucni ispit)
30. UNUTRANJA ORGANIZACIJA -RUKOVOENJEOrganizaciona struktura organa
Poslovi, zadaci se grupiu u cilju efikasnijeg izvrenja
Uredba o nacelima za unutranje uredenje i sistematizaciju... (2007)
Pravilnici o unutranjem uredenju i sistematizaciji radnih mesta
Unutranje organizacione jedinice u okviru organa dravne uprave:
Osnovna 1. Sektor (sa njime rukovodi pomocnik rukovodioca)
Ua
2. Odeljenje (sa njime rukovodi nacelnik odeljenja najmanje 8 izvrilaca)
3. Odsek (sa njime rukovodi ef, najmanje 5 izvrilaca)
4. Grupa (rukovodilac grupe, najmanje 3 izvrilaca)
Posebne: slube, sekretarijati, kabinet, generaltab
31. AKTI UPRAVE Rezultat rada, delatnosti uprave, ono to uprava stvara
A) Pravni akti uprave
B) Materijalni akti uprave
Pravni akti uprave
A) Pojedinacni pravni akti uprave
B) Opti pravni akti uprave (upravni propisi)
Materijalni akti uprave
A) Dokumentovanje B) Saoptenje C) Primanje izjava D) Upravne radnje
32. OPTI PRAVNI AKTI UPRAVE UPRAVNI PROPISI Zasnovanost na zakonu ili drugom optem aktu Skuptine ili Vlade
Izvrni karakter upravnih propisa
Pravilnik (razraduje pojedine odredbe zakona)
Uputstvo (ureduje nacin postupanja organa , organizacija i ustanova prilikom vrenja odredenih poslova interni karakter)
Naredba (nalae ili zabranjuje na opti nacin odredeno postupanje fizickim i pravnim licima)
Obavezna Instrukcija (kod poverenih poslova),
33. POJEDNICANI PRAVNI AKTI UPRAVE UPRAVNI AKT Nastanak pojma u XIX veku pojedinacni autoritativni akt koji donosi uprava, zasnovan na zakonu, odvojen od donosioca. Pojedinacno odlucivanje o pravima i obavezama od strane imaoca javnog ovlacenja u upravnim stvarima.
Obeleja upravnog akta
A) konkretnost
B) autoritativnost
C) pravno dejstvo
D) zasnovanost na propisu
E) izvrnost upravnog akta
F) Donoenje u upravnim stvarima
G) Donosilac
Upravni akt je konkretan , autoritativan pravni akt donet u upravnoj stvari
34. PODELA UPRAVNIH AKATA Pozitivni i negativni
Konstitutivni i deklarativni
Vezani i slobodni
Jednostavni i zbirni
Formalni i neformalni
Trajni i ograniceni
Po slubenoj dunosti i na inicijativu stranke
Reenja i zakljucci
35. DELOVI REENJA UPRAVNOG AKTA Uvod
Dispozitiv Izreka
Obrazloenje
Pouka o pravnom sredstvu
Identifikacioni elementi
36. MATERIJALNI AKTI UPRAVEAkti uprave bez pravnog dejstva Dokumentovanje: Evidencije i uverenja
Primanje izjava - saoptavanje
Prinudne radnje
Ostale radnje
37. UPRAVNI NADZOR Pojam nadzora kontrole
Pracenje ponaanja drugog sa mogucnocu aktivnog uticaja na ponaanje
Aktivni i pasivni subjekt u sklopu nadzora
Pravni nadzor (regulisan pravnim normama)
Podela pravnog nadzora
A) Prema predmetu (aktima -radnjama)
B) Prema subjektu (nedrasvnih i dravn)
B) Prema ovlacenjima (sudska i upr.ovl)
Pojam upravnog nadzora u formalnom i materijalnom smislu
38. UPRAVNI NADZOR VRSTA UPRAVNE DELATNOSTI
VRSTE UPRAVNOG NADZORA
PREMA ZAKONU O DRAVNOJ UPRAVI (2005)
A) Unutranji nadzor (u odnosu na druge organe d.u. i prema imaocima javnih ovlacenje)
- nadzor nad radom (zakonitocu i svrsishodnocu rada)
Ovlacenja:zahteva izvetaj, upozori na nedostatke, izdaje instrukcije, naloi preduzimanje poslova, utvrdivanje, odgovornosti, neposredno izvri neki posao, predloi Vladi meru.
Ministarstvo ne moe da vri upravni nadzor nad drugim ministarstvom, u pogledu Organa uprave u sastavu Ministarstvo a prema posebnim organizacijama ako zakon predvida
- nadzor nad imaocima javnih ovlacenja
Ovlacenja: uz gore navedenih i preuzimanje poslova na 120 dana i nadzor nad optim aktima.
UPRAVNI NADZOR SE VRI I PREMA PROPISIMA AP I LOKALNE SAMOUPRAVE
39. INSPEKCIJSKI NADZOR Posebna vrsta upravnog nadzora, kontrola primene zakona i drugih propisa koja se vri neposrednim uvidom u poslovanje i akte pravnih i fizickih lica.
Vre i inspektori (strucna sprema, iskustvo) u razlicitim oblastima: trina, sanitarna, rada, zdravstvena, prosvetna, veterinarska, poljoprivredna...
Poseban postupak: zapisnik
Ovlacenja: pregleda prostorije, akte, uzima izjave, uzima uzorke, naredi merenja, naloi preduzimanje mera, mandatno kazni, prijaviti, narediti privremene mere, obavestiti drugi organ, obustaviti izvrenje opteg akta...
Poveravanje inspekcijskih poslova lokalnoj samoupravi i pokrajini (nadzor)
-
40. UPRAVNA INSPEKCIJA Vri nadzor nad radom organa dravne uprave i drugih slubi (suda, tuilatva, Predsednika RS, imaoca javnih ovlacenja) u pogledu:
- Kancelarijskog poslovanja
- ovlacenja i kolske spreme slubenika koji reavaju u UP
- efikasnost i aurnost u reavanju
Upravni inspektor: pravni fakultet, 5g radnog iskustva, strucni ispit
Vri ministarstvo za dravnu upravu i ls
41. UPRAVNI POSTUPAK Pojam opti i posebni
Ucesnici glavni i eventualni
Faze upravnog postupka: obavezne i fakultativne
Pokretanje upravnog postupka
Rokovi
alba