Medicinsko i zdravstveno pravo: aktuelna pitanja teorije i prakse

1. Medicinsko i zdravstveno pravo: aktuelna pitanja teorije i prakse Dr Hajrija Mujović-Zornić viši naučni saradnik Institut društvenih nauka u Beogradu Udruženje SUPRAM Beograd, april 2013.

2. medicinsko pravo • sa razvojem medicine sve veće širenje i afirmaciju doživljava i medicinsko pravo, ne samo na nacionalnom već i medjunarodnom planu; na pitanjima gde se pravo i medicina susreću nalaze se i počeci oblikovanja medicinskog prava koji sežu daleko u prošlost • bez obzira na sve osobenosti koje ova disciplina nosi u njenoj osnovi stoji pravo(pravna disciplina) • slično medicini koja štiti čovekovo zdravlje, tako i medicinsko pravo uređuje i štiti ljudska prava u oblasti zdravlja, shvatajući to kao naročito važan segment zaštite ljudskih prava uopšte

3. interdisciplinarnost • medicinsko pravo neguje interdisciplinarnost i to u dva pravca: • prema medicinskoj teoriji i praksi • prema graničnim pravnim disciplinama, iz razloga što je ono i nastalo tako što je od klasičnih grana prava preuzelo delove koji se tiču zdravstva ("pravo na raskršću") • pristup medicinskog prava veoma je kompleksan, podrazumeva od strane pravnika ulaženje u medicinsku problematiku i obrnuto od medicinskih profesionalaca bolje poznavanje pravnih instituta, čija se primena direktno na njih odnosi • u svom etimološkom korenu interdisciplinarnost označava oblik dijaloga ili interakcije izmedju dve ili više disciplina, kao fleksibilni postupak i neuslovljeni dijalog

4. saradnja • pristup prava u materiji medicine nije jednostran i odnosi se podjednako na sve subjekte u zdravstvu, davaoce zdravstvenih usluga i one koji ih primaju, definišući njihov pravni položaj, odnosno pravni režim koji se primenjuje • saradnja struka znači da iskazana interdisciplinarnost traži odgovore, i to kod pravno neuredjenih pitanja kod kojih postoji nedoumica kako postupiti, ili kod spornih odnosa i suprotstavljenih stavova i interesa gde se postavlja pitanje izvodjenja nekog od oblika odgovornosti • zadatak medicinskih profesija nije samo u implementaciji normi medicinskog prava, već i u pomoći da se na pravi način pronikne u medicinsku praksu, da se oblikuju odgovarajući pravni instituti, urede odnosi i regulišu prava i obaveze, što je veoma zahtevan posao u rukama pravnika

5. - • saradnja ne znači da svi rade sve, niti da jedna struka može preuzeti rešavanje pitanja druge struke; poštuje se autonomnost struka; pitanja jesu pomešana ali ih treba raščlaniti • na primer, ako se razmatraju reproduktivna prava žene, medicinska struka definiše jasne terapijske mogućnosti i procedure u vezi sa radjanjem i biološki potpomognutom oplodnjom, shodno pravilima medicinske etike, nauke i struke; ona pokriva medicinsko-etički deo • ipak, stvar je pravne profesije i donosioca propisa kako će se pojedinačna rešenja tretmana uobličiti i prevesti na teren prava, kakav će zakon biti, da li liberalan ili restriktivan a kakva podzakonska regulativa u smislu granica dopuštenosti ili zabrana

6. juridizacija medicine • sve više se govori o procesu juridizacije medicine; reč je o podvodjenju pod pravo medicinskih radnji, postupaka i procedura i njihovom pravnom kvalifikovanju, bilo kroz norme ili sudsku praksu; na to su uticali brojni faktori: • novi koncept obavljanja medicinske delatnosti uslovio drugačiji pravni pristup • medicina je evoluirala od stanja veštine pojedinca u pravcu kolektivne medicine, i sa izrazitom koncentracijom na tehnička sredstva i saznanja • promenjena je donekle i priroda odnosa lekara i pacijenta • postupanje subjekata koji obavljaju medicinsku delatnost od presudne je važnosti, zbog čega su i pravila dužnog postupanja veoma stroga, bilo da je reč o pravilima struke (aktuelnom medicinskom standardu) ili o pravilima pažnje (dužna pažnja) • dolazi do primene opštih pravnih instituta, ali koji ovde poprimaju odredjene osobenosti, čak i modifikacije

7. pojam medicinskog prava • prema udžbeničkoj definiciji, medicinsko pravo u objektivnom smislu podrazumeva skup pravnih pravila koja uredjuju medicinsku delatnost, utvrdjuju svojstva lica koja tu delatnost obavljaju i njihov odnos prema korisnicima zdravstvenih usluga • reč je o predmetno ograničenoj oblasti prava koja se tiče medicinske profesije i svih onih koji koriste njene usluge • u literaturi se pored naziva medicinsko pravo pojavljuju i drugi srodni nazivi (bio-pravo, lekarsko pravo), a čest je i naziv zdravstveno pravo

8. zdravstveno pravo • postoji više definicija pojma zdravstvenog prava i ono se od strane nekih shvata i kao medicinsko pravo u širem smislu • to nije samo pravo o pružanju zdravstvene zaštite i njegovom finansiranju već se fokus stavlja na odnos prava i ljudskogzdravlja, kao i na prevenciju zdravlja • obuhvata u sebi sve pravne propise u interesu zdravlja ljudi, kako u javnopravnim i privrednim pitanjima funkcionisanja zdravstvenog sistema; obuhvata i medjunarodne aspekte različitih sporazuma o zdravlju i globalna zdravstvena istraživanja • zdravstveno pravo je obuhvatnije jer uključuje u sebi i medicinsko pravo; ipak, prednost izučavanja medicinskog prava u užem smislu je u tome što se ono ciljano fokusira na medicinsku radnju (uslugu), standarde lečenja i zaštite prava, što ujedno stvara pretpostavke za humani i zakonit medicinski tretman bilo koje vrste

9. srodne discipline i razgraničenja • sudska medicina (pravnamedicina), bavi se medicinskim razjašnjavanjem činjenica koje su pravno relevantne i predstavlja medicinu u pravu • javno zdravlje fokus stavlja na zdravlje populacije i kako da se ono prevenira i promoviše kroz organizovane napore društva i stilove života; bavi se strategijama, programima i statistikom, i u osnovi je medicinska oblast • zdravstveni menadžent odnosi se više na organizacione, nego na pravne aspekte u procesima planiranja, organizovanja i kontrolisanog rada radi postizanja zacrtanih ciljeva funkcionisanja zdravstvenog sistema • medicinska etika(klinička etika,bioetika), izražava posebnost etike u medicini, naročito u pogledu vrednovanja pravila kodeksa gde etički principi i norme čine jedan od izvora medicinskog prava • pravo o ogovornostiu medicini često se izjednačava sa medicinskim pravom, a zanemaruje se da ono obuhvata i veliki deo statusnih propisa vezanih za subjekte zdravstvenog sistema, korisnike, osiguranje i uslove obavljanja zdravstvenih delatnosti od strane ustanova i privatne prakse

10. odnos medicinske etike i medicinskog prava • različita rešenja sa stanovišta etike i prava nisu tako česta ali se mogu pojaviti kad propis nalaže drugačije od onog što je etički prihvatljivo za medicinsku struku • neslaganje lekara izuzetno može biti zakonom dopušteno putem isticanja tzv. klauzule savesti (na primer, kod vršenja abortusa) što predstavlja izvinjavajući razlog za lekara • u svemu drugom važi pravilo da se "nepravedan" zakon može promeniti samo zakonskom procedurom, ali ne i voljom, odnosno nahodjenjem pojedinca, pa makar bio on i lekar • u dobro postavljenom sistemu, uporedni razvoj medicinske etike i medicinskog prava, pospešuje razvoj medicine u celini

11. izvori medicinskog prava • nacionalni (državni propisi, staleški propisi, stručni vodiči, kodeksi profesionalne etike, sudska praksa); Srbija je zaokružila zakonodavni okvir koji se tiče zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, sa skorašnjim izmenama tih zakona (2011); ranije je zakonski uredjena materija transplantacije, postupaka BMPO, transfuzije i javnog zdravlja (2009); nedavno je zaključena javna rasprava o nacrtima Zakona o zaštiti prava pacijenata i Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama čije usvajanje predstoji • nadnacionalni (medjunarodna i regionalna dokumenta, konvencije, deklaracije, direktive, standardizovana načela profesije, stručni vodiči dobre medicinske prakse i dobre farmaceutske prakse)

12. brojnost i razudjenost izvora na primeru pacijentovih prava • začeci evropskog koncepta u Povelji o hospitalizovanom pacijentu (Bolnički komitet E.E.C, 1979) • Deklaracija o promovisanju pacijentovih prava u Evropi (WHO,1994) kao okvir za podršku državama u razvoju ovih prava • Evropska Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini (1997) uspostavlja standarde za pacijentova prava, vezano za specifične oblasti, bez čega bi funkcionisanje tržišta EU bilo onemogućeno; npr. Direktiva o zaštiti ličnih podataka pokriva takodje oblasti prekogranične zdravstvene zaštite, razmene organa i tkiva u svrhu transplantacije, kao i istraživanja sa ljudskim biološkim materijalom • u cilju dalje harmonizacije usvojena je Evropska povelja o pacijentovim pravima (2002)

13. pravo kao garant vršenja medicine • reč je o pravnoj kontroli obavljanja medicinske delatnosti • postupanje pripadnika medicinskih profesija u okviru javnih i privatnih službi podvrgava se društvenoj kontroli od strane pravnih instanci i sudova, budući da pacijent kao korisnik usluga ima pravo na zdravstvenu zaštitu • u svakoj pravnoj državi takva kontrola je nužna, jer unutrašnja staleška kontrola nije dovoljna; sa napretkom medicine i povećanjem dijagnostičkih i terapijskih mogućnosti, povećavaju se i pravni zahtevi dužnoj pažnji i profesionalnom umeću jer onaj ko može više, taj je i dužan više • važi isto poznata maksima da medicina ne sme sve što može

14. zdravstvene usluge i korisnici • kroz rad davaoca zdravstvenih usluga i privatnog sektora zdravstva razvio se pojam javno-zdravstvenih službi, ali i ugovornog odnosa izmedju pripadnika medicinskih profesija i pacijenata povodom usluga • s druge strane porastao je značaj pacijentovih prava koja su kodifikovana i prevazišla nacionalne okvire; ona su pravni izraz položaja pacijenta u zdravstvenom sistemu, s naglaskom na istorijsku dimenziju počev od paternalističkog principa do principa autonomije volje u pristupu pacijentu • bilo da se ova prava posmatraju iz ugla ličnih prava koja su deo zdravstvene zaštite ili iz ugla socijalnih prava koja su deo zdravstvenog osiguranja, evidentno je da su ona danas brojna i zavredjuju pravnu elaboraciju i punu zaštitu

15. medicinsko pravo u Srbiji • još uvek je nedovoljno poznato iu nekim segmentima nerazvijeno • još nije doživelo svoje puno priznanje i autonomnost kroz nastavne programe • prednosti izučavanja: • bolje uredjena prava iobavezedavaoca medicinskih usluga • razvoj pravapacijenata (korisnika usluga), kao osnovnih ljudskih prava svakog pojedinca • u pravnoj teoriji, razvoj specijalističkih znanja i pravnih pod-disciplina; u pravnoj praksi, razvoj specijalističkih znanja pravnika (sudije, advokati, ekspertize i konsultantska mišljenja)

16. _ ... hvala na pažnji ! hmujovic@idn.org.rsmedlaw@eunet.rs