Download
poznavanje robe n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
POZNAVANJE ROBE PowerPoint Presentation
Download Presentation
POZNAVANJE ROBE

POZNAVANJE ROBE

142 Vues Download Presentation
Télécharger la présentation

POZNAVANJE ROBE

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. POZNAVANJE ROBE PROFESOR: DR DANILO TOMIĆ

  2. ODRŽIVI RAZVOJ - EVROPSKA ISKUSTVA -

  3. ZBOG LJUDSKIH AKTIVNOSTI, NA ISTEKU VEKA, NASTAĆE VELIKE POPLAVE, NIVO SVETSKOG MORA PORAŠĆE ZA VIŠE OD POLA METRA! PITER BARET, POZNATI SVETSKI ISTRAŽIVAČ KLIMATSKIH PROMENA KAŽE: “KRAJ SVETA ZA UNUKE” NOVOSTI, PETAK 3.DECEMBAR 2004. str. 7

  4. PLAVA LEPOTICA

  5. PLANETA ZEMLJA 60% VODA I 40% KOPNO BROJ STANOVNIKA : • 1900. GODINE = 1,5 MILIJARDI • 1925. = 1,9 • 1950. = 2,6 • 1985. = 5,0 • 2005. = 6,5 • 2015. = 7,2 • 2030. = 8,2 • 2050. = 9,3

  6. STOPA RASTA BROJA STANOVNIKA 2015 – 2030 = 0.9% 2030 – 2050 = 0.6 % UKUPNA POVRŠINA 13 MILIJARDI ha (šume, prašume, pustinje, stepe i sl.) ili 2,0 ha / p.c. 2050.GODINE : OČEKUJE SE SMANJENJE SA 2,0 NA 1,2 ha/p.c.- UKUPNO ili OBRADIVOG sa 0,20 na 0,13 ha/p.c..

  7. STANOVNIŠTVO I POVRŠINA OBRADIVA POVRŠINA U SVETU: 1950 = 1,3 MILIJARDE HEKTARA 1965 = 1,4 1980 = 1,4 2002 = 1,5 SRBIJA = 3,5 MILIONA HEKTARA I 7,5 MILIONA SA TENDENCIJOM SMANJENJA DO 2020.

  8. U PORASTU SU: - BROJ STANOVNIKA; • TRAŽNJA ZA HRANOM; • ŽIVOTNI STANDARD; • PRITISAK NA RESURSE; • DEGRADACIJA ZEMLJIŠTA,VODE I VAZDUHA;

  9. VAŽNO • ZAŠTITA OKRUŽENJA (ZEMLJIŠTA, VODE, VAZDUHA I BIODIVERZITETA); • ZEMLJIŠTE, VODA I BIODIVERZITET SU PRIRODNI RESURSI; - BIODIVERZITET POSTAJE VRLO VAŽAN PRIRODNI RESURS;

  10. ŠTA SE RADI U EU? • EU 15 (stare članice) • vode politiku smanjenja pritiska na resurse i EKSTENZIFIKACIJE PROIZVODNJE – zbog visoke hiperprodukcije hrane i indeksa samodovoljnosti ( 105 – 125); • EU 10+2 (nove članice) • vode politiku INTENZIFIKACIJE PROIZVODNJE i potencijala, radi rasta izvoza hrane i priliva deviznih sredstava;

  11. UKRATKO • POVEĆANA JE ODGOVORNOST DRUŠTVA PREMA POLJOPRIVREDI I OBRNUTO POLJOPRIVREDE PREMA DRUŠTVU; • ZNAČAJNU ULOGU U TOME IMAJU ODGOVORNO PREDUZETNIŠTVO I INTELEKTUALNI KAPITAL U OVOJ OBLASTI; • EU PRELAZI NA EKONOMIJU BAZIRANU NA ZNANJU DO 2010 GODINE,NAJKONKURENTNIJU EKONOMIJU NA SVETU (LISABONSKA AGENDA 2000-2010);

  12. RAZLIČITI MOTIVI 1. PROIZVOĐAČA HRANE : POVEĆANJE PROFITA I DODATNE VREDNOSTI; 2. POTROŠAĆA: PRISTUP KVALITETNIJOJ, BEZBEDNIJOJ I JEFTINIJOJ HRANI; 3. NACIONALNIH VLADA: USKLAĐIVANJE INTERESA JEDNIH I DRUGIH, BRIGA O PRIRODNIM RESURSIMA – ODRŽIVI RAZVOJ;

  13. ŠTA JE ODRŽIVI RAZVOJ? RAZVOJ JE NEZAUSTAVLJIV, SAMO JE PITANJE USKLAĐENOSTI RAZVOJA I RESURSA; 1.ODRŽIVI RAZVOJ JE KONCEPT ZASNOVAN NA MEĐUGENERCIJSKOJ PRAVEDNOSTI, TJ. SADAŠNJA GENERACIJA NE SME KOMPROMITOVATI MOGUĆNOST BUDUĆIH GENERACIJA, DA ZADOVOLJAVAJU “MATERIJALNE” POTREBE I DA UŽIVAJU U ZDRAVOJ I LEPOJ SREDINI;

  14. ILI 2. ODRŽIVI RAZVOJ PREDSTAVLJA, BRIGU O BUDUĆIM GENERACIJAMA, PROPRAĆENU PITANJEM: KAKAV ĆE BITI TRAG KOJI ĆEMO OSTAVITI IZA SEBE I PO ČEMU ĆE NAS BUDUĆE GENERACIJE PAMTITI ?!?

  15. RAZVOJNI MITOVI • NAZADNA JE RADNO INTENZIVNA, A NAPREDNA KAPITALNO INTENZIVNA POLJOPRIVREDA; • DIVERZIFIKOVANOST JE NAZADNA, UNIFORMNA MONOKULTURA JE MODERNA; • SITNI POSED JE NAZADAN, KRUPNI POSED JE SAVREMEN; • NAZADNO JE POTČINJAVANJE PRIRODI, A SAVREMENO JE OVLADAVATI PRIRODOM; • NARODNO ZNANJE JE NAZADNO, NAUČNOZNANJE JE MODERNO; • SPECIJALISTI SU MODERNI, GENERALISTI SU NAZADNI; • ŠTO JE UŽA OBLAST SPECIJALNOSTI, TO JE MODERNIJE;

  16. ODRŽIVI RAZVOJ I RURALNA PODRUČJA RURALNE SREDINE U SRBIJI - NAŠA KOMPARATIVNA PREDNOST U PRIMENI KONCEPTA ODRŽIVOG RAZVOJA PROIZVODNJE HRANE;

  17. ZAŠTO? • 90% TERITORIJE EVROPE I SRBIJE ČINE RURALNA PODRUČJA; • 50% STANOVNIKA ŽIVI U RURALNIM SREDINAMA; • ZANEMARENOST RURALNIH PODRUČJA U DOŠADAŠNJEM RAZVOJU – NEISKORIŠĆENA ŠANSA; • ZAOKRET PREMA SELU; • POLITIKA RURALNOG RAZVOJA ČINI STUB BROJ 2 ZAP;

  18. MOGUĆNOSTI • KONFERENCIJA O RURALNOM RAZVOJU SALCBURG 2003; • EVROPSKI AGRARNI FOND ZA RURALNI RAZVOJ; • POMERANJE FOKUSA FINANSIRANJA SA PODRŠKE TRŽIŠTU – KA ODRŽIVOM I RURALNOM RAZVOJU; • MULTIFUNKCIJONALNI KARAKTER POLJOPRIVREDE; • ŠTA JE OUTPUT MULTIFUNKCIONALNE POLJOPRIVREDE I KAKO SE VREDNUJE? • KAKO MULTIFUNKCIONALNA POLJOPRIVREDA MOŽE DA UVEĆA BOGATSTVO FARMI?- NJEN NEROBNI KARAKTER;

  19. ŠTA NUDI SELO? • PREHRAMBENE PROIZVODE, PROIZVODE OD DRVETA, EKSTRAKTIVNE INDUSTRIJE, DOMAĆE RADINOSTI; • MESTA ZA ODMOR, REKREACIJU, TURIZAM I ŽIVOT; • ORGANIZOVANJE RAZNOVRSNE PROIZVODNJE; • PERMANENTNI BORAVAK I STANOVANJE; • POVREMENO UŽIVANJE U PRIRODNIM LEPOTAMA I PEJZAŽIMA;

  20. NAŠA DIVNA, PLAVA PLANETA ,, ZEMLJA JEDINI JE DOM ZA KOJI ZNAMO... ZEMLJA JE BAŠ TAKVA KAKVA TREBA DA BUDE... MI REMETIMO NAŠU SIROTU PLANETU NA NAČINE KOJI SU OZBILJNI I MEĐUSOBNO PROTIVREČNI U TOM” MI LJUDI PREDSTAVLJAMO SADA JEDAN NOV, A MOŽDA I ODLUČUJUĆI ČINILAC. NAŠA INTELIGENCIJA I NAŠA TEHNOLOGIJA PODARILE SU NAM MOĆ DA UTIČEMO NA KLIMU I ZEMLJIŠTE. KAKO ĆEMO UPOTREBITI TU MOĆ? DA LI ĆEMO BITI POPUSTLJIVI PREMA NEZNANJU I SAMOZADOVOLJSTVU U STVARIMA KOJE SE TIČU CELE ČOVEKOVE PORODICE? CENIMO LI KRATKOROČNE POGODNOSTI VIŠE OD DOBROBITI ZEMLJE? ILI ĆEMO, MOŽDA, POČET DA RAZMIŠLJAMO I O ONOME ŠTO DOLAZI SUTRA, VODEĆI RAČUNA I O NAŠOJ DECI I UNUCIMA, NASTOJEĆI DA DOKUČIMO I ZAŠTITIMO SLOŽENE SISTEME ZA ODRŽAVANJE ŽIVOTA NA NAŠOJ PLANETI? ZEMLJA JE SIĆUŠAN I KRHKI SVET. VALJA JE GAJITI I NEGOVATI. Karl Segan, Kosmos