1 / 36

Покрет Школа без насиља - 7 година трајања п рограма (од 2005. г.)

Истраживања безбедности ученика у школском окружењу и променама које доноси програм Школа без насиља Дијана Плут Драган Попади ћ Љиљана Лазаревић Дејан Виденовић. Покрет Школа без насиља - 7 година трајања п рограма (од 2005. г.) - 213 основних школа (15% свих ОШ) , 9 средњих школа

linus
Télécharger la présentation

Покрет Школа без насиља - 7 година трајања п рограма (од 2005. г.)

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Истраживања безбедности ученика у школском окружењу и променама које доноси програм Школа без насиљаДијана ПлутДраган ПопадићЉиљана ЛазаревићДејан Виденовић

  2. Покрет Школа без насиља -7година трајања програма (од 2005. г.) -213 основних школа (15% свих ОШ) , 9 средњих школа -75места у Србији -38 школа на листи чекања -210 000 ученика, 15 000 наставника -60 активних ментора -86партнерских школа које подржава 37 школа из мреже -145школа које су добиле плакету (са данашњим “слављеницима”) -само 5 школа је изашло из програма

  3. Има ли разлика између појединих фаза програма? Није уочена систематска разлика у угрожености деце насиљем између појединих фаза програма ШБН. На уласку у програм школе су имале различит иницијални ниво насиља (подаци о 194 школе)

  4. Важан податак са иницијалног истраживања је да између школа постоје велике разлике у степену угрожености деце насиљем. У неким школама је сваки осми ученик био, током протекла три месеца, више пута изложен било вређању, било ударању, било сплеткарењу. У другим школама на поновљену изложеност насиљу жалило се четири пута више ученика (скоро сваки други).

  5. Трагамо за националниминдикаторимаза праћење насиља ► Шта су национални индикатори за праћење насиља? -Показатељи на основу којих судимо о угрожености школе насиљем (поступци и осећања деце и одраслих и школске мере). -Интересује нас насилно понашање и деце и одраслих. ►За шта ће се користити национални индикатори ? -самопроцена школа о угрожености насиљем и мерама које школа предузима; -на наципоналном нивоу: праћење тренда угрожености; -регистровање школа под ризиком; -поређења са регионом и даље. ► Отворити рубрике за ту врсту података у ЈИСП-у

  6. БШО образац - Образац за процену безбедностиученика у школском окружењу □ БШО образац: наше хипотезе о томе шта је битно за превенцију и реаговање на насиље □ Прати се : - превентивне активности - документација школе - процена деце и родитеља о степену угрожености (мини истраживања) Структура обрасца: пет области А. Осигуравање физичког окружења школе (хардверски пакет) Б. Превентивне активности школе (софтверски пакет) В. Стање према проценама ученика (реално !?) Г. Документација школе о тежим насилним инцидентима Д. Интервентне мере

  7. Шта су индикатори? А. Безбедност физичког окружења -видео надзор -осветљеност -дежурства и обезбеђење

  8. Б. Превентивно деловање школе (11) Како у школи функционише Тим за заштиту? (12) Да ли у школи “живи” Програм заштите од насиља, злостављања и занемаривања (интеграција, прилагођавање, ажурирање)? (13) Да ли ученици знају која су школска правила ? (14) Колико је активан вршњачки тим? (15) У којој мери школа организује активности за превенцију насиља (ЧОС, програми, контрола беса, родитељи)? (16) У којој мери школа организује активности за јачање кохезије и припадности школи? (17) Колико се у школи ради са децом која су насилна? (18,19) Колико помоћи ученици траже и добијају од одраслих? (20) Колико су родитељи укључени? (21) Колико су наставници обучени зареаговање и превенцију? (22) Колико школа сарађује са спољашњом мрежом?

  9. В. Безбедност школског окружења према проценама ученика Школско истраживање (п23): раније - сада -трпљење насилног понашања вршњака -насилне групе у школи -школске туче -доступност дроге -доношење опасних предмета за туче

  10. Г. Насилни инциденти према евиденцији школе -Школско истраживање: упитници и документација -озбиљна повређивања у школи -туче између школа -уништавање школске имовине и документације -крађе и разбојништва -насилно понашање према наставницима -оправдани и неоправданиизостанци

  11. Д. Интервентне мере у школи -Мере изречене ученицима: раније - сада -укори одељенског старешине и одељенског већа -укори директора и наставничког већа -Мере изречене наставницима -Мере просветне инспекције -мере -одговор школе

  12. Сумирање: -превентивне активности -будност школе, реаговање, -суочавање, праћење, документовање, самокориговање

  13. Извори података за проверу остварености програма у школама ►Упитник који попуњавају ученици (Форма А) ►Упитник који попуњавају представници родитеља ► БШО образац (Безбедност ученика у школском окружењу) који попуњавају чланови школског тима школе ► Подаци “са терена” које прикупљају школски саветници: -посматрање понашања деце -интервјуи -преглед документације ►Извештај ментора о остварености програма у школи

  14. Основни подаци о истраживању у склопу самовредновања школе и добијања плакете: Укупно 55 школа: -50 школа из програма Школа без насиља -5 контролних школа Узорак: укупно родитељи: 1976 укупно ученици: 12 670

  15. Тешкоће у процесу самовредновања • Мање повољан временски период у којем је истраживање рађено (крај школске године). • Ипак, то је омогућило да “ухватимо” кумулативни ефекат процеса у току године • Унос података

  16. Домен А- физичкоокружење- Поређење школа из три групе показује да су све школе учиниле много на обезбеђењу физичког окружења. Најбољи резултат имају, ипак, школе које су добиле плакету.

  17. Домен Б1 (самопроцена)- превентивноделовањешколе - Школе које су добиле плакету, према процени запослених, највише су одмакле у процесу спровођења превентивних активности у школи (ове активности наведене су у слајду 9). Мала стандардна девијација (SD) показује да нема много разлика између школа - добитница плакете у нивоу остварености овог задатка.

  18. Домен Б2 (ученици)- превентивноделовањешколе - И према одговорима ученика, школе – добитнице плакете су спровеле више превентивних активности. Одговори ученика, међутим, указују на веће разлике између школа.

  19. Домен В - безбедностшколскогокружења - Школе – добитнице плакете су освојиле, као група, више поена за праћење угрожености ученика насиљем. Истраживања показују позитиван помак у тим школама. Али, према овом индикатору сертификоване школе се међусобно веома разликују (SD=6.5).

  20. Домен Г - насилниинцидентни - Школе које су добиле плакету ажурније региструју озбиљне насилне инциденте, али у тој групи има и највише разлика.

  21. Домен Д - интервентнемере у школи- Нема значајних разлика између група школа у погледу интервентних мера које предузимају као облик реаговања на насиље ученика, али и на пропусте школа.

  22. Укупанскор Укупан број бодова које су освојиле школе – добитници плакете значајно је већи од бодова које су освојиле школе у друге две категорије. Али, разлике између појединих школа у првој категорији школа су велике. Нису све подједнако успешне у борби против насиља.

  23. Изложеност ученика насиљу иницијално истраживање 194 школе Изложеност ученика насиљу иницијално истраживање школа које су добиле плакету. Школе су ушле у програм са различитим почетним нивоом насиља.

  24. Изложеност ученика насиљу иницијално истраживање за Школе које су добиле плакету Изложеност ученика насиљу према подацима истраживања у школама које су завршиле све компоненте програма (јун, 2011.г.). Подаци показују да је напредак веома неуједначен. У просеку изложеност ученика насиљу смањена је за 14%.

  25. Вербално насиље: исмевање, вређање Смањење за 21% ! У већини школа смањено је вербално насиље између ученика (десна страна графика показује за колико % је насиље смањено). У само неколико школа имамо повећање вербалног насиља.

  26. Физичко насиље: ударање, шутирање Смањење за 32% ! Почетни ниво овог облика насиља био је нижи него код вербалног насиља. Школе су успешно смањиле овај облик насиља. Ипак, у неколико школа бележи се пораст.

  27. Социјално насиље: Сплеткарење Нема групног смањења ! У неким школама имамо смањење, а у некима пораст социјалног насиља. Одрасли не реагују на ово насиље (вероватно га не уочавају).

  28. Физичко насиље запослених у школи према ученицима (ударили, вукли за уво, чупали за косу и сл.): у већини школа поправљање стања (између 1-6% смањење). У неколико школа је горе него раније (ради се о 1-3% више насиља него раније). Просек за ово насиље је у иницијалном истраживању за све школе био 14,5%.

  29. Вербално насиље одраслих према ученицима (вређање, погрдна имена, претње): у већини школа поправљање стања (између 1-7% смањење). У неколико школа је горе него раније (ради се о 1-4% више насиља него раније). Просек за ово насиље је у иницијалном истраживању за све школе био 24,4% (једном и више пута доживели).

  30. Туче (“да ли си се током школске године потукао-ла са неким из школе”): у већини школа погоршање стања (између 1-19% је повећан број оних који су се потукли). У неколико школа је боље него раније (ради се о 1-12% мање туча него раније). У тучама предњаче “трећаци”. Просек за ово насиље је у иницијалном истражи-вању за све школе био 33% за млађе и 25% за старије ученике.

  31. Ангажовање наставника је веће

  32. Објашњење слајда број 33: Рачунали смо корелацију између појединих питања у БШО упитнику и степена трпљења деце у школи. Идеја коју смо проверавали је била: да ли та врста превентивне активности школе има везе са смањењем трпљења (не тестирамо узрочност, само повезаност!!). Подаци показују да су све корелације у очекиваном правцу, тј. више превентивног деловања, мање трпљења. Ипак, статистички тест значајности прошла су само два питања о превентивном деловању: степен функционалности школског тима и функционалност унутрашње мреже за реаговање на насиље. Из ових података још нисмо спремни да закључимо да преостале мере немају утицаја. Поузданије закључке ћемо донети када проверимо још једном неке вредности у бази података.

  33. Важност поузданих података • Радити на подизању свести о значају прикупљања поузданих података • Могућност изношења сигурнијих закључака о предмету мерења. • Континуирано радити на унапређењу мерних инструмената • Могућност прикупљања валидних података

  34. Даља подршка школама • Развијати капацитете на подизању свести о значају истраживања и истраживачког духа • Даље осамостаљење школа за процес самоевалуације • Од изузетног значаја јер је самоевалуација саставни део система квалитета. • Даље развијати компетенције за унос података и једноставне истраживачке процедуре. • Додатно охрабрити и мотивисати запослене у школама за извођење истраживања. • Вредновање таквог рада (како екстерно тако и унутар саме школе) • Побољшање услова у школама за извођење истраживања

More Related