Ekonomija u 1 lekciji

1. Ekonomija u 1 lekciji • Ono što je dobro samo za jednu interesnu grupu i na kratak rok, ne mora biti dobro za zemlju, na dugi rok • I obratno

2. Dodatakpoglavlja 3 • Jednopitanje u eseju je izdodatka • Izpoglavlja 3 to je • Edzvortovdijagram - izvodjenje

3. Ravnoteža je u tačkama A1 i A2, u kojima firma dostiže najviše moguće izokvante za date ukupne izdatke (TO). Izotroškovna linija povezuje 3K sa 6R i 6K sa 12R Ekspanzionu putanja - prava linija iz koordinatnog početka koja povezuje ravnotežne tačke A1 i A2

4. proširenje prethodne slike na dve zemlje, dva proizvoda i dva proizvodna faktora. u obe zemlje X je uvek R–intenzivan proizvodd.

6. Edžvortov dijagram

7. ugovorna krivaza Zemlju 1 data je linijom koja spaja OX saOY prolazeći kroz tačke A, F i B.

8. Preslikavajući ugovornu krivuiz prostora inputa u prostor autputa dobijamo granicu proizvodnje Zemlje 1

9. A zajedno je to onda slika 3.9

10. Kako bi trebalo da izgleda za zemlju 2 Činjenica da je ugovorna kriva ispupčena prema donjem desnom uglu ukazuje da je proizvod X uvek R–intenzivan proizvod Zemlja 2 poseduje K u relativnom izobilju u poređenju sa Zemljom 1.

11. Zapamtiti!!! • Za svaku tačku koja se ne nalazi na ugovornoj krivoj proizvodnja nije efikasna jer će zemlja moći da poveća autput jednog proizvodaa da pri tome ne smanji autput drugog proizvoda.

12. Sa pomeranjem Zemlje 2 iz tačke A’ u tačku B’ (tj., onase specijalizuje za proizvodnju Y, proizvoda za koji ima komparativnu prednost) objasnite zaštonjena stopa K/R opada i u proizvodnji X i u proizvodnji Y. (Ukoliko niste u stanju, ponovo pročitajte Odeljak A3.4.)

13. 4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativneponude i odnosi razmene

14. rigorozniji teorijski način Prvo ćemo to uraditi pomoću analize parcijalne ravnoteže (tj., korišćenjem krivih tražnje i ponude), a zatim pomoću kompleksnije analize opšte ravnoteže u kojoj se koriste krive relativne ponude.

15. Za svaku relativnu cenu X • koja je veća od ravnotežne,nema tražnje

17. Fridman o nafti • „Skoro nezavisno od naše energetske • politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govoriredukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora • ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanjekoliko će dugo ovo trajati.” (Newsweek, 17. februara 1975).

18. „Skoronezavisno od našeenergetske • politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govoriredukcijapotrošnjesirovenafte, kao i ekspanzijaalternativnihizvoraponude koja se javlja kao odgovor na rastcena. Jedino je pitanjekoliko će dugo ovo trajati.” (Newsweek, 17. februara 1975).

19. A sada 105$ • od 2000, zemlje u razvoju doprinose sa više od 100% rastu tražnje za naftom • Potrošnja nafte u bogatim zemljama – opada • Isto se dešava sa vinom

21. Dosadašnji izvori rasta cena • OPEC • Velika tražnja u Evropi i SAD • Sada – zemlje u razvoju

22. Sada - Kina

23. Kriva relativne ponude (kriva recipročne tražnje) Izmislili su i uveli u međunarodnu ekonomiju Alfred Maršal (Alfred Marshall) i Isidro Edžvort (Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka.

24. Kriva relativne ponude(offer curve – supply curve) pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda.

26. Šta pokazuje kriva relativne ponude? • Ona nam pokazujekoliko traži proizvoda X • da bi htela da izvozirazličitekoličineproizvoda Y.

27. Ovo se ponekadnazivazakonrecipročnetražnje • po prvi put objašnjen na numeričkomprimeru • od strane DžonaStjuarta Mila • da bi zatim bio uopšten i predstavljenpomoćukrivihrelativneponude, ili krivihrecipročnetražnje.

28. Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf= ½, guraće PX/PY naviše. onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X Pomera se naviše duž krive dok će Zemlja 2 smanjiti svojuuvoznu tražnju Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu

29. Isto smo pre, na 2 grafikona

30. Opšta i parcijalna ravnoteža

31. Definicija i merenje odnosa razmene Odnosi razmene neke zemlje definisani su kao odnos cene njenog izvoznog proizvodaprema ceni njenog uvoznog proizvoda. Odnosi razmene -Px/Py Ovi odnosirazmene često se nazivaju robnim ili čistim odnosima razmene da bi se razlikovali oddrugih mera odnosa razmene koji su dati u Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovinei razvoja

33. Čak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljšali sa protokom vremena, mi jošuvek ne možemo da zaključimo da je Zemlja 1 zbog toga nužno u boljem položaju!!!! Odlažemo do Poglavlja 11

34. Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

35. Pad 2008 zbog cena nafte

36. Australija – popravlja odnose razmene zbog toga što je Kina “povukla” cene rude gvožđa i uglja – dva najvažnija izvozna proizvoda Australije

37. Na štaukazujezakrivljenostunazad (negativan nagib) segmentakriverelativneponude Zemlje 1?

38. odgovor • Zakrivljenost unazad (negativan nagib) krive relativne ponude • Ukazuje da zemlja 1 želi da se odrekne manje svoje robe da bi dobila veću količinu Y

40. Da biste pokazali na koji način dve zemlje mogupodjednako da učestvuju u dobicima od razmene: (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu relativneponude jedne zemlje koja ima mnogo većuzakrivljenost nego kriva relativne ponudenjenog trgovinskog partnera. (b) Koja zemlja dobija više od razmene, da li zemljasa većom ili sa manjom zakrivljenošćukrive relativne ponude? (c) Da li možete da objasnite zašto? Pitanje

41. odgovor • Veća zakrivljenost – veća dobit od razmene! • Veća zakrivljenost krive relativne ponude znači slabiju tražnju za izvoznim proizvodom druge zemlje

42. Ako bi sa protokom vremena porasli odnosi razmene za Zemlju 1, recimo sa 100 na 120, • to bi značilodasuizvozneceneZemlje 1 porasleza 20 procenata u odnosunanjeneuvoznecene 100 u baznom periodu da bismo mogli promene da merimo u procentima

43. Podaci iz Tabele 4.3 nam pokazuju da su se odnosi razmene industrijskih zemalja pogoršavali od 1972. do 1985

44. Na koji način je kriva relativne ponude jednezemlje slična: • (a) krivojtražnje? • (b) krivojponude? • (c) Na kojinačin je krivarelativneponudejednezemljerazličitaoduobičajenihkrivihtražnjeiponude

45. odgovor a) kako je kriva relativne ponude slična krivojtražnje? • pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2 b) kako je kriva relativne ponude slična krivoj ponude? • pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1 c) Po čemu se razlikuje od krive tražnje? • Klasične krive ponude pokazuju koliko TRAŽI NOVCA, a ovde je RECIPROČNA TRAŽNJA – koliko ROBE traži

46. Pitanje 6a *Skicirajte sliku koja je slična Slici 4.5. • ProširitelinijucenaPF’ i krivurelativneponudeza Zemlju 1 sve do tačkenjihovogpreseka. • (Produžujući je, neka je krivarelativneponudeZemlje 1 zakrivljenaunazad.)

47. (b) Koristeći sliku koju ste skicirali, objasnitesnage koje guraju PF’ ka PB u izrazima proizvodaY. Uvoz koji hoće Zemlja 1 na liniji PF' premašuje ponudu Zemlje 2 Stoga Px/Py mora da pada (Py/Px raste) sve dok se ne izjednače na PB=PB'. Pitanje 6b

48. (a) Nacrtajtesliku koja prikazujekrivurelativneponudejednezemlje koja ima mnogo većuzakrivljenost nego krivarelativneponudenjenogtrgovinskogpartnera. (b) Koja zemljadobija više od trgovine, da li zemljasavećom ili samanjom zakrivljenošćunjenekriverelativneponude? (c) Da li možete da objasnitezašto? Veća zakrivljenost odražava slabiju tražnju za izvozom zemlje 2 7. Da biste pokazali na koji način dve zemlje mogupodjednako da učestvuju u dobicima od trgovine:

49. Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju1 i za Zemlju 2 koje pokazuju da je Zemlja 2mala zemlja koja trguje porelativnim cenamaZemlje 1 u autarkiji. Na koji načinsu raspodeljeni dobici između dve zemlje? Zašto?

50. Nakon pune specijalizacije krive ponovo dobijaju normalni oblik i dolaze do ravnoteže u tački E Px/Py=PE Nacrtajte tačku ravnoteže u razmeni između dve zemlje koje imaju konstantne oportunitetne troškove