1 / 35

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

Univerzitet u Istočnom Sarajevu Filozofski fakultet Pale- Tehnološki fakultet Zvornik. INFORMATIKA. Prof. Dr Milorad K. Banjanin. Pojam informatika je nastao 1962. god . i stvorio ga je francuski naučnik Philippe Dreyfus. INFORMATIKA. ( informati on automati que ).

magar
Télécharger la présentation

Prof. Dr Milorad K. Banjanin

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Univerzitet u Istočnom Sarajevu Filozofski fakultet Pale-Tehnološki fakultet Zvornik INFORMATIKA Prof. Dr Milorad K. Banjanin

  2. Pojam informatika je nastao 1962. god. i stvorio ga je francuski naučnik Philippe Dreyfus INFORMATIKA (information automatique) nauka o INFORMACIJAMA, njihovom oblikovanju, prenošenju, primanju, slanju, obrađivanju i upotrebi • Informatika je nauka koja proučava strukturu i svojstva informacija, kao i zakonitosti informacione delatnosti, njenu teoriju, istoriju i organizaciju naučna disciplina koja se bavi načinima prikupljanja, skladištenja i pronalaženja informacija pomoću računara Informatika je naučna disciplina koja se bavi načinima prikupljanja, skladištenja i pronalaženja informacija pomoću računara informatika se odnosi na informacione tehnologije, kao osnove za razvoj i primenu informacionih sistema MEĐUNARODNI BIRO ZA INFORMATIKU naučna disciplina kao proučava fenomen informacije, informacione sisteme i obradu, prenos i korišćenje informacija za dobrobit čovečanstva Informatika je nauka o racionalnoj obradi informacija , pre svega pomoću automatskih mašina, tako da se informacija smatra nosiocem ljudskih znanja i komunikacija u oblasti tehnike, ekonomije i društvenih nauka nauka o izgradnji, funkcionisanju i strukturi informacionih sistema inženjerske ili tehničke nauke

  3. postoje regionalne razlike o tome što sve spada u polje informatike INFORMATIKA EVROPA Infomaciona nauka Računarska nauke (engl. Computer science) (engl. Information science) SAD Računar se posmatra samo kao efikasno sredstvo za obradu informacija. Težište je usmereno na jedan sistemski pristup u prikupljanju, prenošenju, obradi i prezentovanju informacija. Pojam informatike (INFORMATIK) u nemačkom govornom području npr. ne pokriva sve teme koje spadaju pod pojam computer science u engleskom jeziku. Dok se reč informatika u nemačkom sastavlja od reči informacija i automatika, pojam computer science ima drugo poreklo. Kod mnogih autora pojam informatika podrazumeva i pojam računarska nauka (engl. Computer science), jer se većina informacija i podataka obrađuje uz podršku računara. Bavi se računaromkao složenim tehničkim sistemom i razmatra način njegove konstrukcije i osnovnih principa rada

  4. TEORIJA GRAFOVA TEORIJA ALGORITAMA MATEMATIČKA LOGIKA TEORIJA STRUKTURE PODATAKA SINTAKSA I SEMANTIKA VEŠTAČKIH JEZIKA TEORIJA AUTOMATA Informatika je interdisciplinarna sa formalnom logikom, matematikom, teorijom informacija i elektronikom. Informatika se razvila primenom modernih tehničkih sredstava za obradu podataka, a posebno elektronskih računara. Informatika kao nauka

  5. Danas preovlađuje trend da se pod informatikom podrazumeva: Znanje i sposonost rada i upotrebe računara za neke osnovne primene naziva se OSNOVNAINFORMATIČKA PISMENOST INFORMATIKA SA ASPEKTA PRIMENE kompjuterska grafika poslovna informatika(informacioni sistemi za različite oblasti poslovanja) programski jezici baze podataka itd. proučavanje računara, kao savremenih sistema za obradu informacija primena ovih računara u raznim drugim oblastima u realizaciji tzv. računarski baziranih obrada podataka i informacionih sistema

  6. U nju spadaju matematičke i logičke osnove informatike, teorija formalnih jezika, automata, veštačke inteligencije, teorija proračunljivosti itd. bavi se tehničkom osnovom informatike ili hardverom. U to spadaju npr. hardvarske arhitekture, mikroprocesorska tehnika, komunikacija itd. bavi se rešavanjem problema koji nastaju iz upotrebe računara.Tu spadaju: tehnika programiranja i programski jezici, optimizacija softvera, baze podataka i njihova tehnika i optimizacija itd. bavi se primenom informacionih i računarskih tehnologija u razne naučne svrhe, kako za prirodne tako i za društvene nauke OBLASTI INFORMATIKE TEHNIČKA INFORMATIKA TEORETSKA INFORMATIKA SPECIJALNA, NAUČNA PRIMENA INFORMATIKE PRAKTIČNA INFORMATIKA

  7. istorija računara PRAPOČETAK (pre 1800.god.) Prvo poznato pomagalo za obavljanje osnovnih aritmetičkih operacija ABACUS KLIZAJUĆI LENJIR 1600.god. Smatra se prvim analognim računarskim uređajem Izumitelj Vilijam Otred (William Oughtred) KRUŽNI KLIZNI LENJIR, 1621.god.

  8. istorija računara PRAPOČETAK (pre 1800.) Izumitelj Blez Paskal (Blaise Pascal) BLAISE PASCAL-ov SABIRAČ 1642.god. Prvi automatski kalkulator, nazvan Paskalina, koji je zasnovan na zupčanicima Izumitelj Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz) LAJBNICOV TOČAK 1673.god. Mehanički kalkulator baziran na nazubljenim cilindrima koji je mogao da sabira, oduzima, množi i deli.

  9. istorija računara posle 1800. Izumitelj Žozef Žakar (Joseph Jacquard) SISTEM BUŠENIH KARTICA, 1804.god. Ovaj sistem se koristio u uređaju za tkanje. Naime, kartice su se koristile da propuste određene niti, a da blokiraju ostale. Ova ideja sa bušenim karticcama kasnije se proširila i na muzičke instrumente. Ideju bušenih kartica je kasnije preuzeo Čarls Bebidžkao prvi mehanički metod unošenja informacija u računar.

  10. istorija računara Bila je toliko osetljiva da se češće kvarila nego što je radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove mašine da izračuna ogromnu količinu novca koja je potrošena na njenu gradnju. Izgradja uređaja je bila finansirana od strane britanske vlade, ali nikada nije puštena u upotrebu. posle 1800. Izumitelj Čarls Bebidž(Charles Babbage) Koristi bušene kartice slične Jacquard-ovoj mašini. Namena Babbage mehaničke mašine je bila da rešava polinomne jednačine i da računa i štampa karte i tabele za vojsku. BABBAGE-ovaMEHANIČKA MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god.

  11. istorija računara Medijum za smeštanje brojeva za obradu koje je Čarls Bebidžnazvao MEMORIJA 1. 2. 3. 4. Uređaj koji će da sprovodi aritmetičke operacije, koje je on nazvao RAČUNAČ, a mi danas nazivamo centralna procesorska jedinica (engl. central processor unit - CPU). Uređaj koji će da upravlja operacijama mašine. Danas to zovemo upravljačka jedinica. Ulzni i izlazni uređaj. Tada su to bili čitači kartica. Danas monitori, printeri, skeneri... posle 1800. Izumitelj Čarls Bebidž(Charles Babbage) Babbageje uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. On je definisao da automatska mašina za računanje mora da ima: BABBAGE-ovaANALITIČKA MAŠINA, 1835.god. Babbageov-a mašina se smatrapredhodnicomsavremenihračunara. Mašina se sastojala od 4000mehaničkihdelova, težila je prekotritone i bila je na ručnipogon.

  12. istorija računara Logičkaalgebraje poseban deo algebrekojise bavimatematičkimopisomlogičkogzaključivanja. Boolovaalgebrasasvojadvastanja(istina-laž) vrlodobroje primjenjivana binarni sistem kojitakođeposedujesamodvamogućastanja("1" i "0"). posle 1800. NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ MAŠINI, 1833.god. Augusta Ada (grofica od Lavlejsa) Prvi put da je koncept računarskog programa bio predložen, pa se smatra da je Ada bila prvi kompjuterski programer. GeogeBool BOOLOVAALGEBRA, 1850. god. Teoretska osnova logičkealgebre, a time i binarnog sistema, kojipostajeosnovasvih savremenih računara.

  13. istorija računara Pronalazač Herman Holerit (Herman Hollerith) MAŠINA ZA RAČUNANJE koje je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god. posle 1800. SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAŠINOM ZA OBRADU PODATKA. Za razlikuoddotadašnjihpokušaja, ova mašina nijeobavljala artimetičkeoperacijevećjeobrađivala podatke. Jedinaaritmetičkaoperacijakojujeobavljala ova mašina bila jesabiranje ilibrojenjepodatakakojisuse nalazilinabušenimkarticama. 1896. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company. 1924. godine, nakon nekoliko spajanja i preuzimanja, kompanija je postala International Business Machines (IBM). Ovaj uređaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi), jer bi ručno brojanje trajalo čitavu deceniju.

  14. istorija računara Alan Tjuring (Alan Turing) Postavio temelje modernog računarstva posle 1900. “TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom digitalnom računaru, 1936. god. Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je razvio tzv. ”bombe” (mehanički uređaji), a zatim “kolose” (električni uređaji) koji su razbijali nemačku šifru (ENIGMA MAŠINA).

  15. istorija računara Dizajneri dr Džon Astanasov (Dr. John Astanasoff) i Kliford Beri (Clifford Berry) na državnom univerzitetu u Ajovi (engl. Iowa State University). 1939-1942. god. ABC računar (engl. Atanasoff-Berry Computer) • 600 releja u numeričkoj jedinici • 1600 releja u memorijskoj jedinici • frekvencija rada 5, 3 Hz • ulaz – decimalna tastatura • izlaz – 4 cifre, sijalice • težina – 1 tona • potrošnja struje – 4 kW Memorijaovogmodela, kojise sastojaood2600 releja, čitačabušene kartice i sklopazaupravljanjekalkulatorom, bilaje veličina64 reči, svakarečpo22 bita. Kalkulator je biou stanju da pomnožidvabrojaza2 do 5 sekundi, a zamenjivaoje 30 žena, kojesudo tadaračunaleuz pomoćstolnihmehaničkihkalkulatora. Računar Z3, 1941. god. posle 1900. Pronalazač Konrad Zuse

  16. istorija računara Izlazni delovi Aritmetičko-logička jedinica MODEL RAČUNARA Ulazni delovi Upravljačka jedinica John von Neumann 1945.god. posle 1900. preko njih se u okolinu prenose rezultati programa može izvoditi instrukcijama zadate aritmetičke i logičke operacije instrukcije iz memorije dekodira i na osnovu toga upravlja aritmetičko – logičkom jedinicom, i ulaznim i izlaznim delovima. preko njih se u računar unose podaci i informacije

  17. Generacije računara Područja istraživanja: ekspertni sistemi, veštačka inteligencija i prirodni jezici Integisana kola Visoko integrisani sklopovi Neuronski ili paralelni računari Tranzistor Elektronska cev 6 generacija 1985. do danas 5 generacija 1980. do danas 4 generacija 1970. do danas 3 generacija 1967. do 1970. 2 generacija 1959. do 1964. 1 generacija 1946. do 1958.

  18. Prva generacija Smatra se prvimelektronskim računarom Razvijen je na američkom univerzitetu Moor School, na predlogJohn W. Mauchly-a. Pušten je u rad 1945. godine. Sastojaose od17.468 elektronskihcevi i 70000 otpornika, bioje težak30 tona, a trošioje 174 kwelektričneenergije. Korištenje zaproračuneprvehidrogenskebombe, a bioje u upotrebi do 1955. godine. ENIAC (engl. Electronic NumeralIntegratorand Computer), 1943.god.

  19. Prva generacija COLOSSUS, 1943.god. u Engleskoj elektronskiprogramabilnikalkulator Služio je za dekodiranje nemačkih šifara tokom rata. Čitao je 5000 karaktera u sekundi, imao 5KHz i koristio 4. 5 KW. Kompjuterski program je morao da bude startovan povezivanjem žica što ju e zahtevalo višečasovni rad.

  20. Prva generacija Prvi računar u kome se nalazio digitalni program MANCHESTER RAČUNAR, 1948. MARK I – prvi računar opšte namene, 1944. • Korišćen je na Harvardu 15 godina. • 150000 raznih komponenti • 5 tona

  21. Prva generacija UNIVAC (engl. Universal Automatic Computer), 1951.god. Prvi uspešni komercijalni računar 1952. god. Korišćen je za predviđanje predsedničkih izbora u SAD. • KARAKTERISTIKE: • programi smešteni u memoriju (1000 memorijskih ćelija), • uređaj spoljne memorije na magnetnoj traci, • ulazno/izlazni uređaji (tastatura, bušene kartice, štampač) • 54000 elektronskih cevi Glavni konstruktori Mauchlyi Eckert

  22. Logika tranzistora Walter Bratain, John Bardeeni William Schockleyu Bell laboratorijimau SAD-u Druga generacija TRANZISTORI, 1947.god. • PREDNOSTI TRANZISTORA: • smanjenje dimenzija • smanjenje potrošnje el. energije • povećanje brzine • povećanje pouzdanosti električnih uređaja

  23. Druga generacija • Tipičan predstavnik – IBM 1401 • 4 KB memorije • ulaz - prekidači Kompjuterska soba Prvi miš – 1964. Teletype Modem Veliki MAIN FRAME kompjuteri sa diskretnim tranzistorskim kolima

  24. Treća generacija INTEGRISANO KOLO, 1959.god. Prvi prototip je razvioJohn Kilbyiz kompanijeTexas Instruments 1959.god.Robert Noyceiz kompanije Fairchildje patentirao planarnutehnologijuproizvodnjeintegriranih kola. • Prednosti integrisanih kola: • smanjenje dimenzija • smanjenje potrošnje • ubrzanje rada Nastala je nova tehnološka grana koja se danas zove MIKROELEKTRONIKA(danas se mikroelektronski sklopovi upotrebljavaju za izgradnju svih elektronskih uređaja).

  25. Treća generacija Mini kompjuter • Tipičan predstavnik – IBM System/360 • tastatura, diskovi • 8-bitna memorija, magnetna jezgra, do 6 MB Komercijalna mašina 1971.god. proizvedeno prvi računar sastavljen od integrisanih kola

  26. Četvrta generacija MIKROPROCESOR, 1970.god. • Mikroprocesor izdvojen u jednom integrisanom kolu (inženjer Ted Hoff) • Tipičan predstavnik – IBM PC računar: • 8086 mikroprocesor • 64 KB memorije (max 640 KB) • 360 KB flopi disk • 10 MB hard disk • PREDNOSTI: • smanjenje dimenzija, • smanjenje potrošnje • ubrzanje milioni komponenti u integrisanim kolima

  27. Četvrta generacija Prvim računarom za ličnu (personalnu) upotrebu (engl. Personal Computer - PC) smatra se računar kompanije ALTAIR 8800 Ime Datum Tranz-. Microni Brzina Data bits MIPS 8080 1974 6000 6 2MHz 8 bit 0.64 (prvi kućni kompjuter) 8088 1979 29000 3 5MHz 16 bit 0.33 (prvi IBM PC) 80286 1982 134000 1.5 6MHz 16 bit 1 (12 MHz AT verzija) 80386 1985 275000 1.5 16MHZ 32 bit 5 (eventualno 33MHz) 80486 1989 1200000 1.0 25MHz 32 bit 20 (eventualno 50MHz) Pentium 1993 3100000 0.8 60MHz 32 bit 100 (eventualno 200MHz) Pentium II 1997 7500000 0.35 233MHz 32 bit 400 (eventualno 450MHz) . . .

  28. Četvrta generacija KOMPJUTERSKA ARHITEKTURA Koristi isti uređaj za čuvanje instrukcija i podataka Deli putanje podataka za transfer instrukcija i podataka

  29. Peta generacija • KARAKTERISTIKE: • Izraziti paralelizam. • Primena veštačke inteligencije. • Virtuelna realnost. • Intenzivan razvoj računarskih mreža. parallel computers– pralaleno proceiranje je skup procesora koji mogu zajedno da rade da bi rešavali složene probleme

  30. Šesta generacija • KARAKTERISTIKE: • Optika. • Biočipovi • Dramatičan razvoj računarskih mreža – poboljšanje u domenu radnih stanica i brzina prenosa informacija u komunikacionim linijama.

  31. HVALA NA PAŽNJI

  32. KOMPLEKSNOST KONTINUUMA ZNANJA INFORMACIJA STEČENO ZNANJE PODATAK Kapacitet za deljenje u ZAJEDNICAMA ZNANJA I UČENJA PRIMENJENO ZNANJE INTELIGENCIJA MUDROST

  33. POSLOVNI PODACI PODATAK KODOVANE ČINJENICE Za prikupljene i kodirane podatke nema značaja ko ih je registrovao ili zabeležio ATRIBUTIVNI ISKAZ NEKOG ENTITETA Počinju da egzistiraju kada su činjenice registrovane ili zabeležene POSLOVNI ILI DRUGI PODACI uneti u kompjuter (bazu podataka) pripadaju onom ko je vlasnik kompjutera Podaci ne postoje kao PREDMETI i na takav način se ne mogu ni posedovati NIZ INPUTA U SVAKU OPERACIJU ILI NIZ AUTPUTA IZ SVAKE OPERACIJE I NEMAJU VREDNOSNO ZNAČENJE

  34. tačnost, raspoloživost za upotrebu (dostupnost u trenutku potrebe), frekventnost za višekorisničku namenu i aktuelnost informacija Preciznost, relevantnost, konciznost, efektivnost obima i efikasnost performansi informacije Podaci uređeni u modele koji imaju sadržajno, vremensko i formalno značenje. Interpretacija podataka, koja uključuje sam podatak i vrednosno značenje koje se dobija njegovom obradom. Grupa atributa iz operacije obrade podataka u kontekstu koji daje vrednost autputu. Jasnoća ili razumljivost, celovitost ili fragmentarnost – detalji u skraćenoj formi, tekstualnost i transmitivnost ili način skaldištenja informacija na mediju. Podatak kome je pridruženo ili dato vrednosno značenje. DIMENZIJE INFORMACIONOG KVALITETA INFORMACIJE DIMENZIJA VREMENA DIMENZIJA SADRŽAJA DIMENZIJA FORME DIMENZIJA RELEVANTNOSTI

  35. INFORMACIJE PODACI PODACI polje istraživanja editovanje i kodiranje ! ! “ANATOMSKA” ILI “ARHITEKTONSKA” RAZLIKA IZMEĐU PODATAKA I INFORMACIJA Informacija je percepcirani podatak koji predstavlja INKREMENT znanja Informacije se odnose na telo činjenica koje su u obliku pogodnom za donošenje odluka Podaci su jednostavno zabeležene mere određenih fenomena.

More Related