1 / 101

Sedmo poglavlje

Sedmo poglavlje. Neto sadašnja vrednost Koliko danas vredi sutrašnja ušteda s/(1+r) NPV= -I + D 1 /(1+r)+D 2 /(1+r) 2 + D 3 /(1+r) 3 ... + D n / (1+r) n Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati?.

marcena-terence
Télécharger la présentation

Sedmo poglavlje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Sedmo poglavlje

  2. Neto sadašnja vrednost • Koliko danas vredi sutrašnja ušteda • s/(1+r) • NPV= -I + D1/(1+r)+D2/(1+r)2 + D3/(1+r)3... + Dn/ (1+r)n • Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati?

  3. Zadatak. Ukoliko uložimo 200,000 evra i ostvarujemo pet godina prihod od po 50,000 evra, da li se ovo ulaganje isplati, ako je kamatna stopa 10%? Kako izgleda jednačina sledeće investicije – ulaganje u banku na 5 godina?

  4. Raspoloživost, bogatstvo i potrošnja Slika 5.1

  5. Prvo, ekonomija je zasnovana na pretpostavcida se subjekti racionalno ponašaju. Drugo, mada se najveći broj ljudi ne ponašasasvim racionalno u svakom momentu, ni alternativne hipoteze nisu ništa bliže realnosti, Ljudi, dakle, ne prave SISTEMATSKE GREŠKE

  6. Biće dovoljno da se manji brojdobroinformisanih privrednih subjekata na tržišturacionalno ponaša. Ako sindikati istupaju u ime svog članstva, dovoljno je da njihova očekivanja uproseku budu tačna. Na finansijskim tržištima, dovoljno je da samo jedan broj profesionalaca sa dovoljno velikim finansijskim kapitalom budedobro informisan. Manje obavešteni klijenti prihvatiće važeće tržišne cene,

  7. U poznatoj sceni iz Šekspirovog Hamleta, Polonije svom sinu daje savet:„Nemoj uzimati ni davati zajmove. Jer često dajući pare na zajam gubiš i pare i prijatelja, a tvoj poslovni instinkt otupljuje”. Šta ima loše u naplaćivanju kamate, ako se o njenom iznosu obe strane slobodno dogovore? Možda je ono nastalo zbog toga što davaoci kredita imaju bezuslovno pravo na hipoteku, tj. da zaplene resurse dužnika ako ne vrati novac na vreme

  8. D M (student, nizakY1danas, visok Y2sutra) A Y2 (Profesionalni atletičar, visokY1 P danas, nizak Y2sutra) nagib =-(1+r) Y1 B bogatstvo... Raspoloživi resursi, Resursi M, AiPpri kamatnoj stopi roznačavaju isti nivo bogatstva OB. Potrošnja sutra 0 Slika 5.1 Potrošnja danas

  9. A Y2 nagib =-(1+r) Y1 bogatstvo... Raspoloživost, i potrošnja D Potrošnja sutra B 0 Slika 5.1 Potrošnja danas

  10. Nasledjivanje bogatstva ili duga bogatstvo Slika 5.2

  11. bogatstva ili duga Nasledjivanje D´ D D´´ } } B Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja. Potrošnja sutra B´´ B´ 0 Slika 5.2 Potrošnja danas

  12. bogatstva ili duga Nasledjivanje D´ D D´´ } } B Sve tri budžetske linije su paralelne jer se realna kamatna stopa ne menja. Potrošnja sutra B´´ B´ 0 Slika 5.2 Potrošnja danas

  13. Dug je eksplozivan... • Ako je kamatna stopa na dug • Veća od stope privrednog rasta

  14. Dug je eksplozivan... • Ako je kamatna stopa na dug • Veća od stope privrednog rasta

  15. Proizvodna funkcija Slika 5.3

  16. Proizvodna funkcija Output Napomena: inputi kapitala su varijabilni, dok je input rada konstantan (puna zaposlenost). 0 Slika 5.3 Kapital

  17. Proizvodna tehnologija Slika 5.4

  18. A nagib =-(1+r) Proizvodna tehnologija (profit se zarađuje sve do tačke A) R Output Dobitak od zajma KjeYtj.jednak je F(K) iz drugog pe-rioda, kada nema ostatka K. Profit Trošak pozajmljivanja je K = (1+r)K, tj. otplata glavnice i kamate 0 Slika 5.4 Kapital

  19. Neproizvodna tehnologija Slika 5.5

  20. R Gubici Neproduktivna tehnologija Output 0 Slika 5.5 Kapital

  21. R Profit Produktivna tehnologija Output Tehnološke inovacije 0 Slika 5.5 Kapital

  22. Investicije povećavaju bogatstvo Slika 5.6

  23. D Ovaj zakrivljeni deo samo je “obrnuta” proizvodna funkcija odlučimo da deo Y1iskoristimo za proizvodnju, umesto za tekuću potrošnju. A Y2 Y1 B Šta će biti ako štedimo početne resurse? Potrošnja stura 0 Slika 5.6 Potrošnja danas

  24. E A Y2 K Y1 Ukoliko štedimo Kjedinica Y1... D To je kao da je naša inicijalna tačka raspoloživosti u stvari E, a ne tačka A. Potrošnja sutra C1 B 0 Slika 5.6 Potrošnja danas

  25. D´ E Intertemporalna razmena pri kamatnoj stopi r, ali bez proizvodnje F A Y2 K Y1 B´ Investicije povećavaju bogatstvo D Potrošnja sutra C1 B 0 Slika 5.6 Potrošnja danas

  26. Budžetsko ograničenje države Slika 5.8

  27. Neto štednja korporacija i domaćinstava, 1997-2005. varira kao funkcija poreza na dohodak Slika 5.7

  28. U slučaju da nema starog duga (D0=0) Budžetski deficit sutra Budžetski deficit danas 0 Budžetska linija države Slika 5.8

  29. Primarni budžetskiviškovi Slika 5.9

  30. Rikardijanska jednakost Slika 5.10

  31. D A Y2 - nagib =-(1+r) Y1 B Pre nego što država uzme svoj deo kolača... Inicijalna raspoloživost, pre oporezivanja i javne potrošnje, je u tački A. Društveno bogatstvo je sadašnja diskontovana vrednost A, tj. =0B Potrošnja sutra 0 Slika 5.10 Potrošnja danas

  32. D´ A Y2 A´ (Y2-G) (Y1-G) Y1 B´ Uvodimo državu D Ako od bogatstva OB oduzemo sadašnju vrednost javne potrošnje (jednakoj sadašnjoj vrednosti poreza), dobićemo privatno bogatstvo OB´ (= OB-B´B). Jednostavosti radi, pretpostavljamo da je Gu oba perioda isto. Potrošnja sutra B 0 Slika 5.10 Potrošnja danas

  33. Rikardijanska jednakost D Ideja je da za datu sadašnju vrednost javne potrošnje (tj. duž linije privatnog bogatstva D´B´), privatno bogatstvo ostaje isto bez obzira (i) da li su današnji porezi niski, te će se deficit otplatiti iz budućih visokih poreza ilisu (ii) tekući porezi visoki, što će sprečiti rast poreza u budućnosti. D´ Potrošnja sutra A Y2 A´ (Y2-G) (Y1-G) Y1 B´ B 0 Slika 5.10 Potrošnja danas

  34. Slika 5.11

  35. D A (Y2-G2) (Y1-G1) B Kreditne restrikcije Ako domaćinstva ne mogu uopšte da pozajmjuju (ali još uvek mogu da pozamljuju), one mogu birati položaj isključivo definisan segmentom AD. Potrošnja stura 0 Slika 5.11 Potrošnja danas

  36. D A (Y2-G2) A´ (Y2-T2) (Y1-G1) (Y1-T1) B Jedan način zaobilaženja kreditnih restrikcija ... Ako vlada može da se zadužuje po kamatnoj stopi r, ona će moći da smanji tekuće i poveća buduće poreze (za iznos glavnice i kamate). To će produžiti budžetski segment stanovništva na DA´. Potoršnja sutra 0 Slika 5.11 Potrošnja danas

  37. B´ Domaćinstva plaćaju veću kamatnu stopu D Potrošnja sutra A (Y2-G2) (Y1-G1) B 0 Slika 5.11 Potrošnja danas

  38. A´ (Y2-T2) (Y1-T1) B´´ Jedan od načina da se kreditne restrikcije olakšaju D Država bi mogla da smanji današnje i poveća sutrašnje poreze (za iznos poreskih ušteda i kamate). To će povećati budžetski segment domaćinstava na DA´B´´, a bilo je DAB´. Potrošnja sutra A (Y2-G2) (Y1-G1) B´ 0 Slika 5.11 Potrošnja danas

  39. Bilans nacije takođe se može dekomponovati na primarni tekući bilans (PTB) i neto eksterni dohodak od investicija (rF): TB = PTB + rF, gde je simbolom F predstavljena neto imovina nacije

  40. Zašto mislite da je kamatna stopa pozitivna? Šta • bi bila posledica negativne (realne) kamatne • stope?

  41. 2. Da bi država ispoštovala svoje intertemporalnobudžetsko ograničenje, biće dovoljno, ali ne ineophodno, da njen budžet bude uravnotežensvake godine. Zašto? • Zašto zakon o uravnoteženombudžetu možda i ne bi bio tako dobra ideja? • Kakve zaključke možete izvući?

More Related