1. Osnovni oblici rada u predškolskom odeljenju su: IGRA RAD ZANIMANJE Kroz ova tri oblika rada realizuju se svi vaspitno obrazovni sadržaji, predavanja i predbiđeni programi predškolskih odeljenja za gluvu i nagluvu decu OSNOVNI OBLICI RADA U PREDŠKOLSKOM ODELJENU

2. IGRA • Igra je najprirodniji , osnovni i najznačajniji vid aktivnosti svakog pa tako i gluvog i nagluvog deteta. Igra je put kojim deca upoznaju svet u kome žive i koji su pozvana da promene. OSNOVNE KARAKTERISTIKE IGRE • Aktivnost deteta u igri izraz je psihofizičkih potreba deteta, emocionalnih stanja i socijalnih težnji. Ona je prirodni put za upoznavanje sredine u kojoj živi i društvenog i prirodnog okruženja uopšte. • Igra je izraz težnje deta da aktivno učestvuje u sredini u kojoj živi i to ostvaruje kroz igru. • U igri se ogleda dečija sklonost ka podražavanju i oponašanju dragih osoba, zanimljivih radnji i poslova koje dete vidi oko sebe. U tom procesu dete otkriva svoj odnos i stav prema onome što ga okružuje. • Igra je aktivnost u kojoj se deca izvanredno projektuju, izražavaju i ispoljavaju sve svoje pozitivne i negativne crte lišnosti stečene u svojim porodicama.

3. IGRA ZADATAK IGRE • vežbanje i razvijanje psihofizičke i fizičke snage i sposobnosti; • sticanje saznanja sveta oko sebe; • bogaćenje emocionalnog života • formiranje i razvijanje voljnih osobina; • sticanje predstava i formiranje pojmova iz okruženja; • imenovanje steženih pojmova i bogaćenje rečnika. CILJ IGRE • Svestran razvoj dečije ličnosti; • formiranje novih psihofizioloških sposobnosti i adekvatnih navika; • formiranje adekvatnog i pozitivnog ponašanja; • korekcija negativnih crta ličnosti deta; • korekcija negtivnih navika; • korekcija pogrešno stečenih predstava; • razvoj fizičkih, kognitivnih i govornih sposobnosti, a takođe razvoj moralnih i estetskih kvaliteta lišnosti gluvog i nagluvog deteta

4. IGRA PEDAGOŠKI ZNAČAJ IGRE Igra je osnovni oblik učenja deta predškolskog uzrasta. • Stiču se elemntarnaznanja o okolinikojaokružujedete. Ta znanja se stiču prvenstveno posmatranjem a zatim kroz imitaciju raznih životnih situacija bivaju smešteni u dečije iskustvo. Ta stečena znanja se stalno proveravaju, sređuju, koriguju, proširuju i produbljuju. Dete kroz igru stiče predstave o predmetima, formiraju pojmove na osnovu tih predstava, uče funkcije tih predmeta, različite upotrebne vrednosti tih predmeta, situacije u kojima se ti predmeti upotrebljavaju i drugo. • Igra utiče na koncentraciju deteta, produžuje njegovu pažnju, formira i razvija njegovo mišljenje, razvija pamćenje, maštu i stvaralačku sposobnost. • Igra formira dečija interesovanja, dečiji karakter, istrajnost, strpljenje i inicijativu. • Igra utiče na međusobno zbližavanje dece, ona ih socijalizuje, udružuje ih na osnovu zajedničkih interesovanja i upućuje ih da vode računa jedni o drugima.

5. IGRA PERIODIZACIJA DEČIJE IGRE • Po rođenju dečija igra se sastoji od radosnih motoričkih pokreta; • U drugoj polovini prve godine života dete se igra sa svojim prstima ili uživa kada se odrasli igraju sa njim; • Krajem prve godine dete počinje da biva aktivno u igri, zabavlja se sa nekim prikladnim predmetima i jednostavnim igračkama; • Sa 18 meseci dete postaje sistematično u igri, vuče igračke sa točkovima, brine o svojoj lutki, podražava čitanje i pisanje, ume samo da se igra i da posmatra sa razumevanjem igru druge dece; • Oko 2. godine dete je u stanju da duže zadrži pažnju u nekoj igri, povećava interes za igračke i ulazi u socijalni odnos sa drugom decom; • U 3. godini javlja se imaginacija i dramatizacija, dete kombinuje igračke, ima povećan interes za igru sa drugom decom i sarađuje sa njima; • Tokom 4. godine kod deteta se razvija maštovitost i dramatizacija igre zajedno sa stvaralačkom primenom materijala za igru. Ono razvija složene ideje, ali često nije u stanju da ih izvede. Teži da se igra u grupi od 2-3 dece često istog pola.

6. IGRA • Oko 5. godine dete počinje da se vezuje za specifične projekte zadržava se danima na onom što je započelo, igra se u većim grupama i teži da izađe izvan kućnog prostora • Sličan razvoj traje sve do polaska u školu, a zatim počinju sve više da se bave trčanjem, igrama sa pravilim i sportom. VRSTE DEČIJIH IGARA Karakteristike igara u odnosu na uzrast su: • Vrsta igre sledi pravac i stepen razvoja. Dete se igra na način koji odgovara njegovom uzrastu i razvoju. • Broj igara se smanjuje sa uzrastom. • Sa uzrastom se produžava vreme provedeno u specifičnoj igri. • Ukupno vreme igre se skraćuje sa uzrastom. • Neformalna igra postaje sve formalnija.

7. IGRA Karakteristike igara sa pravilima • dete se mora zainteresovati za ovu vrstu igara; • za ove igre neophodna je umna aktivnost: rešiti postavljeni zadatak, odrediti količinu, oblik ili boju; • Zahtevaju od deteta: voljni napor, odvijaju se po određenim pravilima i redosledu, polaze od lakših ka sve težim rešenjima; • veoma važna je uloga surdologa koji rukovodi ovom vrstom igara, ali aktivno ne učestvuje; • surdolog mora da definiše četiri osnovna elemnta igre da bi igra imala svoju vrednost u predškolskim grupama gluve i nagluve dece: cilj igre, sadržaj igre, organizaciju igre i doprinos te igre govorno-jezičkom razvoju.