Nastavnici: prof . dr Z ORAN KRSTI Ć prof . dr JOVAN TEOKAREVIĆ

1. UPOREDNA POLITIKA Četvrtak: 9.00-12.15 Fakultet političkih nauka, Amfiteatar Treći semestar, 2010/2011. Nastavnici:prof. drZORAN KRSTIĆprof. drJOVAN TEOKAREVIĆ

2. Ko smo mi? • E-mail: zorkrst@yahoo.com i zoran.krstic@fpn.bg.ac.rs • E-mail: jovan.teokarevic@fpn.bg.ac.rs • Telefon: 011/3092-815 (prof. dr Zoran Krstić) 011/3092- 811 (prof. dr Jovan Teokarević) • Vreme konsultacija: • 12.00-14.00 četvrtak – kabinet 114 (Z. Krstić) – III sprat • 10.00-12.00 sreda – kabinet 113 (J. Teokarević) - III sprat

3. Koje uslove je neophodno ispuniti da bi se položio ovaj predmet? • Syllabus(na sajtu Fakulteta) • Student mora pozitivno da odradi sve predispitne obaveze na nastavnom predmetu da bi izašao na završni usmeni ispit, a te obaveze su: • Kolokvijum – 25 bodova (treća nedelja u novembru) • Esej/seminarski rad – 15 bodova (od 5 do 10 stranica) • Završni ispit – 60 bodova • Ukoliko jedna od predispitnih obaveza ne bude pozitivno završena, student ne može izaći na završni ispit • Ukupna ocena na nastavnom predmetu ne može se iskazati bez izlaska na završni ispit • Student u toku školske godine može dva puta da polaže istu predispitnu obavezu na nastavnom predmetu

4. Šta ćemo raditi iz ovog predmeta? • Šta je politika? Šta je komparativna politika? Šta je komparativni metod? A šta je politički sistem, a šta je država? • Koje su to varijable ili determinante političkog sistema? Koje su to tradicionalne i savremene klasifikacije političkih sistema? Zašto pravimo klasifikacije? • Da, a koji su to modeli horizontalne, a koji modeli vertikalne organizacije političke vlasti? A političke partije, interesne grupe, izbori i izborni sistemi??? • Koje savremene modele demokratije znamo? I zbog čega su neki države demokratske a neke autokratske? Uh....teška pitanja!!!!

5. TEME PREDAVANJA(po nedeljama) • KOMPARATIVNA POLITIKA – RAZVOJ I STANJE DISCIPLINE (određenje discipline, područje istraživanja, osnovni pojmovi i problemi, metodski pristup) – 7. oktobar 2010. • PARLAMENTARIZAM, PREZIDENCIJALIZAM I SEMI-PREZIDENCIJALIZAM – 14. oktobar 2010. • FEDERALIZAM, UNITARNA DRŽAVA, REGIONALNA DRŽAVA I KONSOCIJACIJA (analiza studija slučaja) – 21. oktobar 2010.

6. ....nastavak 4. MODERNI NEDEMOKRATSKI POLITIČKI REŽIMI: AUTORITARNI I TOTALITARNI REŽIMI – 28. oktobar 2010. 5. UPOREDNI PROCESI I TALASI DEMOKRATIZACIJE 4. novembar 2010. 6. BRITANSKI PARLAMENTARNI SISTEM 11. novembar 2010.

7. ...nastavak • KOLOKVIJUM – 18. novembar 2010. (usmeno ili pismeno?) 7. NEMAČKA KANCELARSKA DEMOKRATIJA 25. novembar 2010. 8. PREDSEDNIČKI SISTEM U SAD-u 2. decembar 2010. 9. FRANCUSKI SEMI-PREZIDENCIJALIZAM 9. decembar 2010.

8. ... nastavak 10. MODEL REGIONALNE DRŽAVE U ŠPANIJI I ITALIJI – 16. decembar 2010. 11.OBELEŽJA POLITIČKIH SISTEMA ZEMALJA BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) - 23. decembar 2010. 12. POLITIČKI SISTEMI AZIJSKIH ZEMALJA (area studies) - 30. decembar 2010.

9. ... nastavak 13. OBELEŽJA POLITIČKIH SISTEMA ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE 13. januar 2010. 14. KARAKTERISTIKE POLITIČKIH SISTEMA ZEMALJA U RAZVOJU (area studies) (Latinska Amerika, Sub-saharska Afrika, Bliski i Srednji istok) – 20. januar 2010.

10. KOMPARATIVNA POLITIKA: RAZVOJ I STANJE DISCIPLINE

11. Šta je komparativna politika? • KP je poddisciplina političke nauke Političkateorija? Srpski Međunarodni odnosi MP KP Francuski Metodologija? Američki Međunarodna politika (između nacija) Komparativna politika (unutar nacija)

12. KOMPARATIVNA POLITIKA JE.... • POSEBNA DISCIPLINA POLITIČKE NAUKE KOJA SE RAZVILA I AKADEMSKI ETABLIRALA “UZ PODRUČJA POLITIČKE FILOZOFIJE I TEORIJE, UNUTRAŠNJE POLITIKE I MEĐUNARODNIH ODNOSA” (Berg-Schlosser/Muller-Rommel, 1997)

13. Dakle, savremena komparativna politika je... POSEBNA DISCIPLINA POLITIČKE NAUKE SA RAZRAĐENIM I PROFILISANIM TEORIJSKO- METODOLOŠKIM PRISTUPIMA I ANALITIČKO- ISTRAŽIVAČKIM DIZAJNIMA

14. Najveći i najpoznatiji komparativisti 20. veka jesu: • Carl J. FRIEDRICH: “Constitutional Government and Politics” (1937) – (“A founding father of comparative politics: Carl Joakim Friedrich” – Klaus von Beyme) • FINER, ROKKAN, WILDEMANN, ALMOND, DAHL, EISENSTADT, SARTORI, LINZ, BLONDEL, ROSE, SMITH, WRIGHT, BIRNBAUM, HERMET, LEHMBRUCH, BEYME, GERLICH, DAALDER, LIJPHART, PEDERSON, ALLARDT, SCHMITTER, GURR i WILENSKI

15. “PRELAZ IZ KV U KP” • “Intelektualna revolucija” koja se obično poistovećivala sa američkom “biheviorističkom revolucijom” 1950tih i 1960 tih godina označila je prelaz iz komparativne vladavine u komparativnu politiku (comparative politics)

16. ....i dalje – PREDMETNI “PROBOJ” DISCIPLINE • 1950tih godina predmetno područje KP počelo se širiti sa institucionalne(polity) na procesnu(politics), a od 1970tih godina napokon i na sadržajnu(policy) dimenziju politike • Ovaj idelani trodimenzionalni model politike osnov je struktuiranja novijih udžbenika i priručnika KP

17. Dakle, da ponovimo: Tri bitne dimenzije politike su: • INSTITUCIONALNA (polity) • PROCESNA (politics) • SADRŽAJNA (policy)

18. SAVREMENA KOMPARATIVNA POLITIKA OBUHVATA PROUČAVANJE: • SISTEMA POLITIČKE VLADAVINE • (COMPARATIVE GOVERNMENT) • POLITIČKIH PROCESA • (COMPARATIVE POLITICS) • POLITIČKIH SADRŽAJA • (COMPARATIVE POLICY ANALYSIS)

19. ŠTA SE SVE PROUČAVA U POJEDINIM “POGLAVLJIMA”? • POLITY – političke strukture i institucije (tipovi političkih režima, sistemi vlasti, modeli demokratije) • POLITICS – politički akteri i procesi (partije i partijski sistemi, izbori i izborni sistemi, parlamenti, interesne grupe i savezi, politička kultura) • POLICY – rezultati i uslovi delovanja politike (socijalna politika, ekološka politika, komparativno istrživanje socijalnog kapitala)

20. KAD JE PROCES PREDMETNOG ŠIRENJA ZAOKRUŽEN, KP JE PREDMETNO OBUHVATILA SVE ONO ŠTO OBUHVATA PREDMETNO POLJE POLITIKE U ŠIREM SMISLU: • državu i naciju • političke režime i sisteme vladavine • ustav i vlast • političku kulturu i političku participaciju • izborne sisteme i birače • političke stranke, interesne grupe i druš. pokrete • parlamente i vlade • vojsku, policiju i birokratiju • političku komunikaciju i javno mnjenje • javne politike

21. “METODOLOŠKA EKSPANZIJA” KP • CROSS-NATIONAL STUDIES – metodološki najzahtevnije jer obuhvataju mnogo zemalja (visok nivo apstrakcije) • FOKUSIRANE STUDIJE – obuhvataju manji broj zemalja (srednji nivo apstrakcije) – binarne studije – podkategorija: studije dveju zemalja • SINGLE-COUNTRY STUDIES – obuhvataju samo jednu zemlju (nizak nivo apstrakcije)

22. DVA NIVOA KOMPARATIVNIH ISTRAŽIVANJA POLITIKE: • NADNACIONALNI • NACIONALNI Na nadnacionalnom nivou se razlikuju cross-national studies, koje obuhvataju određeni, veći ili manji, broj zemalja, od global studies, koje obuhvataju sve zemlje sveta

23. CROSS-NATIONAL STUDIES OBIČNO SU AREA STUDIES • U KOMPARATIVNOJ POLITICI AREA NIJE ODREĐENA ISKLJUČIVO GEOGRAFSKI NEGO I KONTEKSTUALNO, ŠTO ZNAČI DA PROSTOR ISTRAŽIVANJA ODREĐUJU KONTEKSTUALNE ILI KONTIGENTNE VARIJABLE • Konstrukcija varijabli opšte je središnji problem komparativnih istraživanja

24. “METODIČKI PROGRAM” podrazumeva tri metodološko-analitička koraka: 1. KONTEKSTUALNI OPIS 2. KONCEPTUALNU KLASIFIKACIJU I TIPOLOGIZACIJU 3. KOMPARATIVNU ANALIZU