Dete sa Daunovim sindromom

1. Dete sa Daunovim sindromom Prof.dr Vesna Radoman

2. Daunov sindrom Nastaje usled hromozomskog disbalansa koji uzrokuje niz deficita u kognitivnom, jezickom, licnosnom i fizickom razvoju Pona�anje i intrapsihicko funkcionisanje su vrlo karakteristicni i lako uocljivi

3. Deca sa Daunovim sindromom Najveca kategorija dece sa intelektualnim zaostajanjem u razvoju koja se identifikuje obicno na rodenju Tri grupe istra�ivaca: 1. Engleska (Caningam Berger) 2.Australija (Berry) 3.SAD (Cicchetti,Serafica)

4. Grupa iz SAD Smatra da je u pitanju samo usporena razvojna linija koja kasneci prati uobicajene razvojne faze i probleme vezane za odredene uzraste

5. Australijanci i Britanci Smatraju da je intelektualni razvoj DS dece potpuno razlicit i specifican

6. Inteligencija Istra�ivaci se vecinom sla�u da deca sa DS imaju IQ (DQ)oko 70 tokom prve ,eventualno druge godine �ivota a zatim on sa uzrastom opada Neki istra�ivaci tvde da ova deca otpocinju �ivot sa prosecnim,normalnim IQ ili drugi tvrde da pocinju sa IQ ispod normalnog a zatim se svi sla�u da on opada sa uzrastom Odrasli u proseku imaju MU na nivou 4-6 godina

7. Interpretacija rezultata To �to njihove sposobnosti opadaju ne treba tumaciti kao da oni mogu sve manje i manje nego da njihove mentalne sposobnosti ne rastu srazmerno kalendarskom uzrastu

8. Empirijska istra�ivanja Dameron 1963g. Cunningham 1976g. Su izvestili o visini prosecnog IQ od 80 i 90 na uzrastu od 6-18 nedelja (neke DS bebe imale su cak izmedu 90 i 110) ali nakon tog perioda on pocinje da pada , iznoseci 50-60 u drugoj polovini prve godine

9. Istra�ivanja Dicks-Mireaux (1972g.)Carr (1970g.) Prvo istra�ivanje radeno je na uzrastu od 16 nedelja i pokazalo je kvocijente ispod normalnih Drugo istra�ivanje je radeno na uzorku beba starih 6 nedelja koje su takode pokazale kvocijente ispod normalnih

10. �irok raspon intelektualnog zaostajanja Postoji velika raznolikost u stepenu intelektualnog zaostajanja. Ona se krece od te�e: IQ=30-40, preko umerene: IQ=40-50 do lake: IQ= 50-70. Retko (2-3%) dosti�u granicne IQ= 70-80 Prosecna postignuca dece merena pomocu DQ do 5 godine krecu se 55-75 a zatim opadaju pa stagniraju i maksimum dose�u 13-15g

11. Kognicija Pa�nja kratkotrajna i povr�na (narocito vidna i slu�na) Pamcenje je prete�no mehanicko , kratkotrajno i selektivno (vezano za potrebe i emocije) Mi�ljenje je na najkonkretnijem nivou (preovladuju vizuelne predstave oblika, boja, slika koje se te�ko uop�tavaju) Transfer naucenog u nove situaciju je ote�

12. Perceptivne sposobnosti Oko 60%dece sa DS ima deficite slu�ne percepcije 30-40% ima deficite vizuelne percepcije (slabovidost,razrokost itd.)

13. Mnogi istra�ivaci su na�li Da se jaz izmedu normalne i DS dece �iri narocito ako nema dodatne stimulacije Izgleda da je sredina u kojoj se odgaja dete od velikog uticaja DS deca iz institucija znacajno zaostaju iza DS dece koja �ive u svojim porodicama Cak deca prvobitno odgajana u svojim porodicama a zatim prebacena u instituciju ostaju superiorna jo� 3-4god u odnosu na decu institucionalizovanu od rodenja

14. Razvoj govora Neke bebe progovaraju u 12 m. Ali vecina u 2godini. Neki progovaraju u 6godini.Neki ostaju mutisticni Melin i Vajt 1973g. Su utvrdili da: fraze sklapaju izmedu 1-8 god. Recenice sklapaju 1,5-11god

15. Govor i jezik Ekspresivni i receptivni govor o�tecen Receptivni prednjaci nad ekspresivnim prvih godina (verbalne instrukcije i sl.) Do 3-4g. Obicno se sporazumevaju gestom i mimikom uz retko i sporadicno kori�cenje reci. Te�ko imitiraju gestove, reci, zvuke.. Ritam govora je neujednacen i eksplozivan

16. Komunikacija Plac DS bebe je razlicit u kvantitetu i kvalitetu Reakcije odraslih su da je plac �neprijatniji� od placa normalne dece. Ovo utice na kvalitet i kolicinu kontakata Kontakt ocima sa majkom kasni 2,5 nedelja (javlja se u 7 nedelji) Vokalizacija pocinje kasnije i ima je manje ali se povecavaju oko 20 nedelje kada ih ima vi�e nego kod normalne dece. Oko 17m.majke veoma skracuju izuste. Pojava osmeha u 7 nedelji (3 nedelje kasni) i du�ina osmehivanja je manja pa raste

17. Komunikacija majke Majke DS beba govore vi�e a zatim se to sve vi�e povecava sa uzrastom beba da bi na uzrastu DS beba oko 17meseca smanjile broj izusta cak i do nivoa samo jedne reci -direktivnije su -instrui�u i daju uputstva

18. Govorni poremecaji Cesta je pojava mucanja koja se javlja nakon uvecavanja fonda reci i tokom usvajanja sintaksickih struktura Artikulacija je obicno slaba i te�ko razumljiva

19. Socijalni i emocionalni razvoj Generalno gledano socijalni razvoj ide 2-3g.ispred intelektualnog. Generalno gledano deca pa i odrasli su cesto veseli, prijateljski raspolo�eni ,aktivni i dru�tveni. �Prijatna priroda deteta sa DS, ispru�ene ruke i osmeh na licu plene pa�nju okoline koja im cesto uzvraca sa ne�no�cu� (Novak J.)

20. Emocionalne reakcije Burno izra�avanje emocija Ceste promene raspolo�enja, izlivi emocija radosti koji mogu brzo da se promene u ljutnju, durenje,ljubomoru, tugu �eljni su pohvale i pa�nje Impulsivni (ne mogu da odlo�e trenutno zadovoljenje potreba) Tvrdoglavost i jogunstvo Ponekad su sebicni

21. Serafica &Cicchetti 1976g 1981g Opservirali DS i normalnu decu od oko 3g u situacijama separacije od majke DS deca reagovala manje (kada majka napusti prostoriju nisu plakali kao normalna deca osim u jednom slucaju) Kada su se majke vracale u prostoriju DS deca su provodila manje vremena u fizickom kontaktu sa majkom. Pokazali manju uznemirenost u prisustvu stranca

22. Adolescenti Karakteristika pona�anja je rigidnost (ote�an prelazak iz jedne u drugu situaciju i perseveracije) Seksualni razvoj takode mo�e da kasni i da be bude nedovr�en

23. Da li je moguce unaprediti razvoj dece sa DS Generalni zakljucak je pozitivan. Podsticajna sredina ubrzava njihov razvoj Rani tretman po mogucnosti zapoceti od 3m. daje dobre efekte Mereno testovima inteligencije napredak se mo�e postici od10-15 IQ poena

24. Znacaj habilitacije i stimulacije Pokazalo se da ako postoje dobri stimulativni programi u institucijama deca napreduju Kaningam i Sloper pokazali da su bolje napredovala DS deca iz porodica gde je bilo vi�e poseta strucnjaka (svakih 6 nedelja) nego tamo gde je bilo 3 posete godi�nje) Ranije zapoceta stimulacija (od rodenja) daje bolje efekte (nego tek nakon prve godine)

25. Ciljevi habilitacije Usvajanje po�eljnih oblika pona�anja Izgradnja pozitivne slike o sebi Stimulacija komununikativnih sposobnosti kroz igru Rad sa porodicom koju treba psih. podr�ati i edukovati Odrediti narednu zonu razvoja i uskladiti tretman