KAKO MOGU DA ZNAM DA MOJE DETE KORISTI DROGU ?

1. KAKO MOGU DA ZNAM DA MOJE DETE KORISTI DROGU? DR MIRJANA ILIĆ

2. RAZGOVARAJTE SA SVOJOM DECOM!

3. Ni jedan od pokazatelja koje ćemo navesti sam za sebe ne mora da znači da je u pitanju narkomanija. Oni se najčešće javljaju u kombinaciji više znakova i odslikavaju trajnu a ne sporadičnu promenu ponašanja deteta.

4. RODITELJSKOM OKU NE MOGU UMAĆI:

5. Po tvom mišljenju, koliko su bitni navedeni razlozi za NEkonzumiranje alkohola, droga i duvana?

6. Po tvojoj proceni, koliko tvojih prijatelja...?

7. Koliko mladihjekoristilo neku od navedenih droga?

8. Da li si ikad čuo/la za neke od sledećih droga?

9. Koliko puta si koristio/la neku od navedenih droga?Sredstva za smirenje ili sedative(bez lekarskog recepta)Total: 12%

10. Koja je bila prva droga koju si probao/la?

11. Po tvojoj proceni, koliko tvojih prijatelja...?

12. Prilikom uzimanja marihuane, gde si se nalazio/la?

13. Na kojim od sledećih mesta bi mogao/la da kupiš marihuanu ili hašiš ako bi to želeo/la?

14. U kojoj meri smatraš da LJUDI RIZIKUJU da sami sebe povrede (fizički ili na druge načine), ako oni...?

15. PROCENA ZLOUPOTREBE DROGA U SRBIJI - Droge DA LI TI ODOBRAVAŠ kad ljudi rade sledeće...?DA

16. Ako je neko uzimao marihuanu on ili ona moze da: 1. izgleda kao da ima vrtoglavicu i teško hoda 2. izgleda blesavo i smeje se bez razloga 3. ima crvene, zakrvavljene oci 4. tesko pamti stvari koje su se upravo dogodile Kada prvobitni efekti nestanu, posle nekoliko sati, korisnik moze biti veoma pospan.

17. Nagle promene ponašanja u odnosu na školske obaveze Česti izostanci, slabiji uspeh Neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa, napetost i razdražljivost Veća neodgovornost prema obavezama nego ranije Krupne promene stavova i sistema vrednosti Zapušten izgled Nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme Nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu Druženje sa osobama koje uzimaju drogu Napuštanje starih drugova

18. Nagla popularnost kod drugova koji su stariji i nepoznati porodici Češci tajanstveni telefonski razgovori Nestajanje novca ili stvari iz kuće Neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja roditelja i rođaka Pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću Miris na alkohol ili marihuanu Promena normalnog obrasca spavanja (manje ili više nego uobičajeno, često dremanje Široke ili izrazito uske zenice

19. Povremene smetnje u koordinaciji pokreta Česta upotreba kapi za oči (zbog crvenih očiju) Usporen i nerazumljiv govor Česte žalbe i simptomi bolesti (glavobolja, muka, podrhtavanje, simptomi nalik na grip, povraćanje, tromost zaboravljanje) Promena u težini ili neuobičajeni obrazac uzimanja hrane (vrsta, količina, doba dana)

20. Suočavanje bez dokaza će izazvati poricanje. Zato, ukoliko je moguće, suočite ga sa dokazima. NE PANIČITE! pokušajte da sa njim razgova rate na miran način. Trudite se da uočite kad je pod uticajem droge. Tada ne započinjite ništa, već sačekajte da stanje prođe. Pitajte dete za njegova osećanja. Interesujte se šta se događa u njegovom životu.

21. Pitajte ima li problema u školi Zakažite razgovor sa školskim psihologom. Nastojte da saznate da li su nastavnici ili profesori nešto primetili U miru pretražite dečju sobu, školsku torbu, bez znanja deteta Ne okrivljujte dete. Nastojte da saznate zašto to čini. Jasno mu pokažite da ga volite i pored toga što se ne slažete sa onim što radi. Zapamtite, vaša podrška detetu je od vitalne važnosti ma kakve da su okolnosti!

22. - Ne dozvolite da vas izmanipuliše! Nemojte pristati na molbu "Prestaću ako ne kažeš tati" i slično. - Morate biti pripravni da ponekad zavedete pravi policijski čas - Biće vam potrebna podrška kako bi mogli detetu da pružite pravu pomoć. Ne ustručavajte se da je zatražite od porodice i prijatelja, profesionalnu ako je potrebno.

23. Roditelji cesto kriju bolest svoje dece kako ne bi bili odbaceni od okoline, sto je pogresno i zavrsava se tragicno. Cim primete da s njihovom decom nesto nije u redu, moraju da reaguju i traze pomoc. Ukoliko to na vreme ne ucine, kasnije nece biti u prilici da isprave gresku.

24. Istrazivanja su pokazala da ispravna roditeljska briga i interes za detetovo ponasanje moze da utice na prestanak dalje upotebe droga i kod onih adolescenata koji su skloni uzimanju marihuane, kao sto su buntovnici, oni koji ne mogu kontrolisati svoje emocije i koji su pod stresom. Da bi se informisali o zloupotrebi droga u svom kraju, vazno je da se ukljucite u programe prevencije u svojoj opstini, mesnoj zajednici ili skoli. Pronadjite u kojim preventivnim programima vase dete i vi mozete zajedno da ucestvujete.

25. Ne postoji carobna formula za sprecavanje deteta da uzme drogu. Ali, uticaj roditelja moze biti veliki ako razgovaraju sa svojom decom o opasnostima koje sobom nosi upotreba marihuane i ostalih droga, kao i to da su oni aktivno ukljuceni u zivote svoje dece. I pošto se deca upisu u srednju skolu, roditelji treba da budu zainteresovani za njihov rad u skoli, vanskolske aktivnosti i upoznavanje detetovih prijatelja

26. STA SE DESAVA PRILIKOM PUSENJA MARIHUANE? • Efekti zavise od nekih okolnosti: • Kolika je jacina droge (koncentracija THC) • Sta uzivalac ocekuje da se desi • Gde se uzima (misli se na mesto) • Kako se uzima • Da li se koristi jos neka droga ili alkohol uz nju

27. Neki ljudi ne osecaju efekat marihuane. Kod drugih on izaziva stanje opustenosti ili povisenog raspolozenja ("Hi feeling" - eng.termin koji se koristi medju narkomanima). Kod nekih marihuana izaziva pojacano osecanje zedji i gladi. Marihuana moze imati teske efekte: pojacanu zabrinutost i paranoidne ideje (osecaj proganjanja, najcesce). Ovakva stanja izaziva droga sa vecom koncentracijom THC ("trava k'o grom").

28. DA LI MARIHUANA MOZE DA UTICE NA SKOLSKE, SPORTSKE I DRUGE AKTIVNOSTI? • Moze. Marihuana utice na pamcenje, rasudjivanje i percepciju. Droga kvari tvoj uspeh u skoli, sportu ili kontaktu s prijateljima.

29. Ako si 'high' mozes da ucinis gomilu glupih gresaka koje te mogu dovesti u neprijatnu situaciju ili se mozes povrediti. Ako cesto pusis marihuanu mozes da izgubis interes za svoj izgled, kao i interes za skolu ili posao. Osecaj za vreme, pokreti i koordinacija se menjaju pod uticajem marihuane. Posto marihuana utice na misljenje i rasudjivanje, korisnici mogu zaboraviti na siguran sex i biti izlozeni HIV virusu koji izaziva AIDS.

30. DA LI MARIHUANA MOZE DOVESTI DO UPOTREBE DRUGIH DROGA? • Upotreba marihuane izazvala je akutni infarkt krvnih sudova centralnog nervnog sistema (CNS) kod tri tinejdzera, izazvavsi smrt kod dvojice. Povodom ovih dogadjaja porasla je bojazan da upotreba ove lake droge moze povecati rizik od "mozdanog udara" u pomenutoj populaciji.

31. Naprimer, oni koji su probali marihuanu imaju 104 puta vecu sansu da probaju kokain, nego oni koji to nikad nisu ucinili. Ona deca i mladi koji uzimaju marihuanu dolaze u dodir sa drugim korisnicima i dilerima. Zato su oni u vecem riziku da budu nagovoreni da probaju i druge droge. Naucnici su otkrili da se kod dugorocnih korisnika marihuane stvaraju promene u mozgu koje mogu da dovedu do zavisnosti o alkoholu ili kokainu.

32. U KOM UZRASTU DECA OBICNO POCINJU SA UZIMANJEM MARIHUANE? • Sa upotrebom marihuane i ostalih droga pocinje se u srednjoj školi i ranim dvadesetim, a u kasnijim godinama stanje se pogorsava. U proseku, u svakom odeljenju beogradskih srednjih skola po jedan ucenik ima ozbiljne probleme zavisnosti od droga. Vreme pocinjanja konzumiranja marihuane i ostalih droga, u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Zabelezen je i porast sve mladjih i mladjih adolescenta, dece od 12, 13 ili 14 godina, koji zloupotrebljavaju ili su vec zavisni od droga, pre svega od marihuane.

33. Deca i mladi uzimaju marihuanu iz razlicitih razloga. Radoznalost i zelja da se uklope u odredjenu grupu su najcesci razlozi. Naravno mladi koji puse cigarete i/ili piju alkohol su u vecem riziku da pocnu uzimati marihuanu. Takodje, istrazivanja su pokazala da postoji veca sansa da dete pocne da uzima drogu ukoliko neko od clanova porodice pije alkohol i uzima tablete. Roditelji, deke i bake, starija braca i sestre su uzori na koje se deca ugledaju. Neki mladi koji uzimaju droge se ne slazu sa roditeljima. Neki imaju prijatelje koji koriste droge i koji ih nagovaraju da pocnu. Svi faktori okoline koji okruzuju dete - kuca, skola, susedstvo - uticu na to da li ce dete probati droge. Deca koja duze uzimaju marihuanu mogu postati zavisna i to biva osnovni razlog zbog kojeg oni nastavljaju uzimanje droge. Neki pominju psiholosko razresenje kao razlog zbog kojeg se marihuana uzima - da bi se lakse suocili sa zabrinutoscu, ljutnjom, depresijom, dosadom itd. Istrazivanja su pokazala i to da su deca i mladi (oba pola), koji su psihicki i seksualno zlostavljani, izlozeni vecem riziku nego drugi, da pocnu da uzimaju marihuanu i druge droge, i to u mladjem uzrastu.

34. DA LI SE MARIHUANA MOZE KORISTITI KAO LEK? • THC, aktivna supstanca marihuane, proizvedena je u obliku tableta i izdaje se na recept. • KORISTI SE ZA SPRECAVANJE MUCNINE I POVRACANJA KOJI SE JAVLJAJU KOD NEKIH VRSTA RAKA, KAO I ZA OTVARANJE APETITA PACIJENTIMA OBOLELIM OD AIDS-A, DA BI IM SE POVECALA TELESNA TEZINA. • Marihuana (ili preciznije receni, njen glavni aktivni sastojak, jedinjenje THC) mogu da pomognu u smanjenu bolova i napetosti mišića kod reume i multiple skleroze. • Potrebno je sprovesti istrazivanja o nuspojavama i potencijalnoj koristi marihuane pre nego sto ona bude opste-prihvecena u medicini.

35. ZASTO JE MARIHUANA STETNA? • Marihuana moze biti stetna na mnogo nacina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom duzeg konzumiranja. • Marihuana otezava korisnikovu kratkorocnu memoriju (pamcenje nedavnih dogadjaja) i, korisnik moze imati problema prilikom obavljanja komplikovanijih zadataka. • Ukoliko se uzima jaca marihuana, korisnik moze imati problema i prilikom savladavanja jednostavnijih zadataka. • Pusenjem "trave" se povecava rizik od pojave bronhitisa i emfizema pluca, a tri dzointa, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent popusenoj pakli cigareta..

36. Zbog uticaja marihuane na zapazanje i gubljenje osecaja za vreme korisnici mogu doziveti saobrazajnu nesrecu. Takodje, mogu uci u riskantne seksualne odnose. Stoga postoji veza izmedju zloupotrebe droga i nezasticenog seksa, koji dovodi do sirenja HIV virusa, uzročcnika SIDE. Sportisti imaju slabe rezultate u sportskim aktivnostima i na takmicenjima; osecaj za vreme, pokreti i koordinacija su poremeceni uticajem THC-a. moze da izazove stanja psihoze, paranoje, anksioznosti i panike

37. KAKO MARIHUANA UTICE NA VOZNJU? • . U jednoj studiji u SAD, izneseni su podaci da od 150 nesmotrenih vozaca testiranih na droge, njih 33% su bili pozitivni na marihuanu, a 12% su bili pozitivni i na marihuanu i na kokain. Podaci su, takodje, pokazali da su oni koji su uzimali marihuanu imali iste probleme sa koordinacijom kao i oni koji su popili previse alkohola.

38. AKO TRUDNICA PUSI MARIHUANU MOZE LI DA NASKODI BEBI? • bebe, rodjene od majki koje su pusile marihuanu – lakše su , manje i imaju manju glavu od beba rodjenih od majki koje nisu uzimale ovu drogu. • Istrazivanja su, takodje, ukazala na probleme nervnog sistema kod dece cije su majke pusile marihuanu. Deca mogu imati problema i sa koncentracijom

39. DA LI MARIHUANA IZAZIVA ZAVISNOST? • Da. Iako svi koji uzimaju marihuanu ne postanu zavisni, oni koji pocnu kompulzivno da traze i uzimaju ovu drogu postaju zavisni od marihuane. • jer kad ne uzimaju drogu javljaju se simpomi odvikavanja (apstinencijalna kriza): nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak tezine i drhtanje ruku.

40. STA AKO NEKO HOCE DA PRESTANE DA UZIMA MARIHUANU? • Trenutno ne postoje nikakvi lekovi kojima bi se mogla leciti zavisnost od marihuane. Program lecenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrske. Dalje napredovanje u lecenju se krece u smeru stvaranja programa za pomoc tinejdzerima koji uzimaju marihuanu.

41. Pored toga, ova droga i u sebi kombinuje dejstvo razlicitih kategorija opijata, kao sto su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge. statistike o popularnosti "trave" medju britanskom omladinom, pokazajući da je ova droga vrlo popularna i rasirena. Preko 60% studenata je drogu probalo, a 20% je koristi redovno. U sprovedenoj anketi su se pojavili i zapanjujuci rezultati koji svedoce o tome da postoje i oni koji popuse do 15 dzointa na dan.

42. MOZGOM PROTIV DROGIRANJA • Rat protiv droga naucnici vode u laboratorijama istrazujućci kakve se promene desavaju u mozgu u trenutku dejstva opijata • Jedan od vecih zdravstvenih i socijalnih problema potice od malih molekula – kokaina, heroina i drugih droga, koji cine jedva primetne, ali znacajne promene u hemiji mozga, izazivajuci tako zavisnost.

43. Naucnici danas znaju da prakticno sve droge - iako svaka daje razlicit efekat, aktiviraju prakticno iste reakcije u mozgu. Istrazivaci su pokazali da droge na samom pocetku uzimanja menjaju hemiju mozga na razlicit nacin nego nakon stvaranja navike. Pocinju da sumnjaju da mozak „uci" da postane zavistan na slican nacin kao sto uci telefonske brojeve, imena i tablicu množzenja. Ove studije takode pokazuju da ce jednom biti pronaden efikasan lek protiv zavisnosti. Nazalost, drustvo je relativno kasno pocelo da zavisnost od droga tretira kao medicinski problem.

44. - Zavisnost je tokom proteklih 100 godina tretirana kao socijalna bolest i smatralo se da samo losi ljudi postaju zavisnici . Iako zavisnost od droga ukljucuje jake socioloske i psiholoske komponente, u osnovi je fizicki, medicinski problem.

45. Kada droga po prvi put dospe u mozak, specificni molekuli naglasavaju prijatne osecaje pojacavajuci efekte nekoliko mozdanih metabolita. Najbolje je prouceno dejstvo na dopamin. Molekuli dopamina su neurotransmiteri. Prenose poruke od jedne nervne celije do druge. Na ovaj nacin dopamin obezbeduje mozgu povratnu vezu sa spoljnim svetom. Prijatna osecanja koja izaziva dopamin stvaraju ljudima odgovarajucu motivaciju da rade stvari koje obezbedjuju opstanak - hranjenje, spavanje i stvaranje u odgovarajucem trenutku.

46. „Kada molekuli droge dospeju do mozga, oni pojacavaju dejstvo dopamina i gase neke od specificnih, normalnih biohemijskih reakcija nervnih celija." Ovim reakcijama stvara se molekul poznat kao cAMP. Nakon nekog perioda izlozenosti dejstvu droge, mozak pocinje da kompenzuje ove promene stvaranjem vecih kolicina cAMP. Na ovaj nacin korisnici droga pocinju ponovo da se osecaju „normalno". Ali kada pokusaju da prestanu sa upotrebom droga, nastaju problemi. „Sada je nivo produkcije cAMP visok.Smatra se da je upravo to razlog za vrlo neprijatna stanja koja prate prekidanje uzimanja droga. „Najjednostavniji nacin da se ponovo osecate normalno jeste da nastavite da uzimate drogu",

47. Jedna od promena registrovana je na molekulu nazvanom deltaFosb, proteinskom molekulu, cija je funkcija da aktivira gene unutar mozdanih celija. Veci je nego sto je normalno cak i dugo nakon prestanka konzumiranja droga, pomaze da mozak zapamti uzimanje droge kao nesto prijatno. Zelja nam je ne da pronademo pilulu koja ce trenutno resiti problem jednog heroinomana ili pusaca. svakako mozemo da pronademo pilulu koja ce sprecavati povratak drogi."

48. Efekti droga: • Heroin, morfin - imitiraju endorfin i prirodne ublazivace bola. • Koakin - pojacava efekat dopamina, jedinjenja koje izaziva prijatna osecanja. • Spid, ekstazi i drugi amfetamini - povecavaju oslobadjanje dopamina u mozgu. • Marihuana - stimulise molekule cija je funkcija regulisanje raspolozenja, bola i apetita. • LSD - imitira serotonin; dovodi do halucinacija. • PSP (andjeoski prah) blokira glutamat i dovodi do halucinacija. • Alkohol - utie na osnovne hemijske mesendzere; pojacava efekat GABA cineci efekat slican valijumu; u vecim dozama blokira glutamat, vodeci do halucinacija i odvajanja do stvarnosti. • Nikotin - imitira molekule koji regulisu razmisljanje.

49. HEROIN • Posle marihuane najzastupljenija droga je heroin. U Beogradu je najvise heroina iz Turske, prilikom cije se proizvodnje koriste specificne kiseline karakteristicne za to podneblje. Iako je turski „manje kvalitetan", nasi narkomani su „navikli" na njega. • - U heroinu koji se prodaje na ulici je, u 99 odsto slucajeva, samo oko 10 odsto pravog heroina, a ostalo su secer i druge supstance. • Sto je duzi lanac preprodaje droge, smanjuje se procenat cistoce, a posto se i 90 odsto dilera drogira, oni najbolje ostavljaju sebi, a prodaju „miksovan" heroin.

50. Korisnici heroina najcesce umiru usled predoziranja. To se desava kada narkoman promeni dilera i umesto heroina u kojem je bilo deset odsto droge, naidje na onaj u kojem je preko 30 odsto. Njegov organizam na to nije navikao i on umire narkomani su ujedno i pocinioci velikog broja krivicnih dela, a nisu retki slucajevi da su u stanju i da ubiju kako bi dosli do novca za drogu.