EKONOMIKA PREDUZEĆA

1. EKONOMIKA PREDUZEĆA PREDUZEĆE, OKRUŽENJE I ULAGANJA Vežbe iz Ekonomike preduzeća Gordana Lalović

2. DIFERENCIRANJE PREMA VELIČINI Osnovni problemi su: • izbor indikatora veličine • visina granične vrednosti indikatora Razlikuju se 2 pristupa: • korišćenje različitih indikatora • korišćenje kombinacije više indikatora

3. Prema 1. pristupu (korišćenje više indikatora), Boltonov komitet definiše malo preduzeće u zavisnosti od delatnosti: • u industriji - do 200 zaposlenih • u trgovini - godišnji prihod do 50.000 £ • u transportu - do 5 vozila • u građevinarstvu - do 50 zaposlenih

4. Prema 2.pristupu (kombinacija indikatora), Komitet za privredni razvoj, definiše malo preduzeće kao preduzeće koje ispunjava bar 2 od 4 kriterijuma: • samostalnost vlasnika u upravljanju • kapital unosi pojedinac ili mala grupa • lokalno po svojim poslovima • manje od ostalih u toj oblasti poslovanja

5. Evropska komisija razlikuje: • mikro: do 10 zaposlenih, godišnji prihod i vrednost ukupnih sredstava do 2 miliona € • mala: 10-50 zaposlenih, godišnji prihod i vrednost ukupnih sredstava 2-10 miliona € • srednja: 50-250 zaposlenih, godišnji prihod do 50 miliona € i vrednost ukupnih sredstava do 43 miliona€

6. U Srbiji srednja preduzeća imaju: • 50-250 zaposlenih • god.prihod 2,5-10 mil. € u din.protivvred. • pros.vrednost imovine 1-5 mil. € u din.p. Mala preduzeća imaju niže vrednosti, dok velika preduzeća imaju više vrednosti kod najmanje 2 od 3 navedena kriterijuma.

7. MALO PREDUZEĆE Preduzetništvo je sposobnost korišćenja faktora proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda i pružanje novih usluga. Preduzetništvo je proces kreativne destrukcije postojećeg ekonomskog poretka, uvođenjem novih proizvoda i usluga, kreiranjem novih organizacija i kreiranjem novih materijala. (Šumpeter)

8. Preduzetnik je osoba koja uočava mogućnosti za nove poslovne poduhvate koje drugi ne vide ili im ne pridaju takav značaj. Preduzetnički proces obuhvata sve funkcije i aktivnosti koje su povezane sa uočavanjem mogućnosti i stvaranjem preduzeća preko koga će se realizovati identifikovane mogućnosti.

9. Značaj MP se ogleda kroz: • povećanje zaposlenosti • diversifikaciju privredne strukture • inovativnost • tehnološki progres • realizaciju širih društvenih ciljeva ...

10. Osobine MP su: • neposredan kontakt sa potrošačima • prilagođenost specifičnim zahtevima • zadovoljenje tražnje užeg segmenta • pojedinačna/maloserijska proizvodnja • visoka fleksibilnost • neposredan odnos sa zaposlenima • visoka motivisanost vlasnika ...

11. Nedostaci MP su: • manja efikasnost u odnosu na VP • zavisnost od znanja i ličnih osobina vlasnika • nema podele rada i specijalizacije • visok tržišni rizik • problem pribavljanja fin.sredstava ...

12. u odnosu na MP: formalizovana organizaciona struktura složeniji problemi profesionalno upravljanje ravnoteža strategijskog i operativnog upravljanja (delegiranje autoriteta) veći iznos kapitala i veći prihod lakše pribavljanje kapitala u odnosu na VP: zadovoljavaju specijalizovanu tražnju fleksibilnija ostvaruju efekte ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodima veza između MP i VP SREDNJE PREDUZEĆE

13. Prednosti VP su: ekonomija veličine efekat koristi od učenja ekonomija skladištenja ekonomija upravljanja komercijalna ekonomija finansijska ekonomija efekat IR aktivnosti Nedostaci VP su: disekonomija veličine (problemi koordinacije i kontrole) VELIKO PREDUZEĆE

14. Optimalna veličina preduzećaje veličina koja ima minimalne prosečne troškove, a zavisi od tipa tehnologijei od veličine tržišta. VP nastaju kroz : • interni rast – razvoj sopstvenih kapaciteta • externi rast – spajanje/pripajanje

15. Spajanjepreduzećaznači stvaranje novog preduzeća, gde uključena preduzeća gube pravni subjektivitet, a sva prava i obaveze prenose se na novonastalo preduzeće. Pripajanjepreduzećaznači da pripojeno preduzeće gubi pravni subjektivitet u korist većeg preduzeća i ako je to dobrovoljno u pitanju je merdžer, a ako nije zove se preuzimanje (take-over).

16. Rast može biti: • horizontalni u okviru postojeće delatnosti • vertikalni kroz spajanje različitih faza proizvodno-prometnog procesa i to: • unazad(spajanjem prethodnih faza) • unapred(spajanjem sledećih faza) • konglomeratski kroz uključenje potpuno različitih delatnosti Takođe postoji i finansijsko povezivanje preduzeća kroz: holding i koncern

17. Holding karakteriše kontrola zavisnih pred. kroz posedovanje h.o.v. i razlikuju se: • čist holding kada je kontrolna funkcija jedina delatnost matičnih preduzeća (preduzeća majki) • mešoviti holding kada se pored kontrolne funkcije obavlja i neka sopstvena delatnost, što je isto što i koncern

18. Sticanje učešća u vlasništvu preduzeća ostvaruje se kroz: • ustupanje dela ili cele imovine holdingu • investiranjem holdinga na 3 moguća načina: sistem radijalnog učešća ili afilijacija (investiranje u filijale koje nisu međusobno povezane) sistem piramidalnog ili stepenastogučešća(investiranje u filijale koje imaju učešće u drugim društvima) sistem uzajamnog ili cirkularnogučešća(investiranje u 1 filijalu preko koje se kontrolišu druge filijale, sve do poslednje filijale koja može imati učešće u vladajućem društvu)

19. Prednosti holdinga su: • jeftiniji i jednostavniji od fuzije ili kupovine • zadržava se ime i reputacija zavisnih preduzeća Nedostaci su: • složeni odnosi koji smanjuju efikasnost • veći porez

20. Koncern nastaje povezivanjem preduzeća kroz jedinstvenu upravui to: • učešćem u kapitalu drugih društava- faktički koncern pored toga obavlja i neku svoju delatnost • inkorporiranjem jednog u drugo društvo - čist koncern, kada uključeno društvo zadržava svoj pravni subjektivitet, a vladajuće društvo ima neograničeno pravo upravljanja • preko ugovora - ugovorni koncern nastaje na 3 načina: • 1 društvo potčinjeno upravi 2. društva kroz ugovor o vladanju/dominaciji ili stavljanjem nezavisnih društava pod jedinstvenu upravu • ukupan dobitak se prenosi na 2. društvo kroz ugovor o doznaci/prenosu dobitka ili udruživanjem dobitka sa dobicima drugih društava radi zajedničke podele • davanje u zakup ili ustupanje dela imovine 2. društvu kroz ugovor o zakupu/ustupanju

21. MALO PREDUZEĆE neposredan kontakt prilagođenost specif. zahtevima zadovoljenje užeg segmenta pojedinačna/maloserijska pr. visoka fleksibilnost visoka motivisanost VELIKO PREDUZEĆE ekonomija veličine efekat koristi od učenja ekonomija skladištenja ekonomija upravljanja komercijalna ekonomija finansijska ekonomija efekat IR aktivnosti SREDNJE PREDUZEĆE formalizovana org. struktura složeniji problemi profesionalno upravljanje delegiranje autoriteta veći iznos kapitala i veći prihod lakše pribavljanje kapitala zadovoljenje specijalizovane tražnje fleksibilnija od VP efekti ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodima veza između MP i VP KOMPARACIJA PREDUZEĆA PO VELIČINI

22. MALOPREDUZEĆE manja efikasnost od VP zavisnost od osobina vlasnika nema specijalizacije visok tržišni rizik problem pribavljanja fin.sredstava VELIKO PREDUZEĆE niska fleksibilnost disekonomija veličine otuđenost zaposlenih problemi u koordinaciji SREDNJE PREDUZEĆE nedostatak kapitala zavisnost od VP problemi u upravljanju složeniji problemi KOMPARACIJA PREDUZEĆA PO VELIČINI- NEDOSTACI -