Decentralizacija i ostvarivanje manjinskih prava na nivou lokalne samouprave

1. Decentralizacija i ostvarivanje manjinskih prava na nivou lokalne samouprave Hotel “Lepenski Vir”31 maj - 1 juni 2004 god.

2. Mogućnosti saradnje manjinskih opština na ostvarivanju prava nacionalnih manjina Izlagač: Balla Lajos-Laci

3. Mogućnosti saradnje manjinskih opština na ostvarivanju prava nacionalnih manjina • Problemi sa izrazima u naslovu “manjinska opština” – taj pojam ne postoji, nego: ”samouprava (opština) gde nacionalne zajednice – koje su u državi u brojčanoj manjini – žive u brojčanoj većini” “saradnja” – da li je to dovoljno ili treba: ”udruživanje u asocijacije”, “stvaranje personalnih i teritorijalnih autonomija” za ostvarivanje prava”nacionalnih zajednica koje su u državi u brojčanoj manjini”

4. Samouprave u Srbiji i Crnoj Gori: • lokalne samouprave ne postoje, • Umesto lokalnih samouprava kod nas postoje mesne zajednice bez ikakve izvorne ingerencije, • opštinske samouprave – koje mi imamo – u svetu su poznate kao samouprave mikroregiona, • slobodno udruživanje samouprava i kod nas je zakonska kategorija ali u praksi te asocijacije ne postoje, • nacionalne zajednice koje žive u državi u brojčanoj manjini imaju pravo samo za osnivanje nacionalnih saveta (u Evropi taj vid samouprave je poznat kao zemaljska samouprava nacionalnih zajednica).

5. Samouprave u Srbiji i Crnoj Gori: • Jedina asocijacija samouprava:Stalna konferencija gradova i opština • Legitimitet asocijacije: umesto izvornog, ima nasleđen legitimitet (SKGOJ iz ’70-ih + Savez Slobodnih Gradova), ne postoji slobodna volja i odluka pojedinih opština o priključivanju • Problemi sa pojmovima: nacionalna = zemaljska ili državna nacija = građani

6. Samouprave u Evropi: • Primer: zemaljske asocijacije u Mađarskoj 1. Magyar Önkormányzati Szövetségek Társulása (Mađarska udruga saveza samouprava) članice: - Megyei Önkormányzatok Országos Szövetsége (Zemaljski savez županijskih samouprava), - Faluszövetség (Seoski savez), - Megyei Jogú Városok Szövetsége (Savez gradova županijskog ranga), - Kisvárosi Önkormányzatok Országos Érdekszövetsége (Zemaljski interesni savez samouprava malih gradova) i - Községi Önkormányzatok Szövetsége (Savez opštinskih/seoskih samouprava) - Magyar Önkormányzatok és Önkormányzati képviselők Szövetsége(Savez mađarskih samouprava i poslanika u samoupravama) 2. Magyar Önkormányzati Szövetségek Tanácsa (Savet saveza mađarskih samouprava) članice: - Települési Önkormányzatok Országos Szövetsége (Zemaljski savez samouprava naselja), - Magyar Önkormányzatok Szövetsége (Savez mađarskih samouprava) i - Balodali Önkormányzati Közösség (Zajednica levičarskih samouprava)

7. Samouprave u Evropi: Primer: samouprave nacionalnih zajednica u Mađarskoj 1. Bugarske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 15 Broj bugara u Mađarskoj (1990): 1.370 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 5.000 osoba (procena) 2. Ciganske (romske) lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 764 Broj roma u Mađarskoj (1990): 142.683 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 500.000 - 800.000 osoba (procena) 3. Grčke lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 19 Broj grka u Mađarskoj (1990): 1.640 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 4.500 osoba (procena) 4. Hrvatske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 75 Broj hrvata u Mađarskoj (1990): 13.577 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 13.570 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 90.000 osoba (procena)

8. Samouprave u Evropi: Primer: samouprave nacionalnih zajednica u Mađarskoj 5. Poljske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 33 Broj poljaka u Mađarskoj (1990): 3.788 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 12.000 osoba (procena) 6. Nemačke lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 272 Broj nemaca u Mađarskoj (1990): 30.284 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 220.000 osoba (procena) 7. Jermenske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 25 Broj jermena u Mađarskoj (1990): 37 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 3.500 – 10.000 osoba (procena) 8. Rumunske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 31 Broj rumuna u Mađarskoj (1990): 8.370 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 10.740 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 25.000 osoba (procena)

9. Samouprave u Evropi: Primer: samouprave nacionalnih zajednica u Mađarskoj 9. Rusinske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 10 Broj rusina u Mađarskoj (1990): 674 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 6.000 osoba (procena) 10. Srpske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 35 Broj srba u Mađarskoj (1990): 2.953 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 2.905 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 5.000 osoba (procena) 11.Slovačke lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 76 Broj slovaka u Mađarskoj (1990): 12.745 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 10.459 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 110.000 osoba (procena)

10. Samouprave u Evropi: Primer: samouprave nacionalnih zajednica u Mađarskoj 12. Slovenačke lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 10 Broj slovenaca u Mađarskoj (1990): 2.627 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku) 1.930 osoba (na osnovu izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti) 5.000 osoba (procena) 13. Ukrajinske lokalne nacionalne (manjinske) samouprave Svega: 5 Broj ukrajinaca u Mađarskoj (1990): 674 osoba (na osnovu izjašnjavanja o maternjem jeziku: rusinski i ukrajinski) 2.000 osoba (procena) Ukupan broj lokalnih nacionalnih (manjinskih) samouprave: 1.370 Ukupno pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica: cc 1.250.000 Svaka manjinska nacionalna zajednica ima i zemaljsku samoupravu U naseljima gde nacionalne zajednice – koje su u državi u brojčanoj manjini – žive u brojčanoj većini lokalne samouprave su ujedno i nacionalne (manjinske) samouprave!

11. Uporeðivanje rešenjau Maðarskoj i u Srbiji i Crnoj Gori

12. Šta je rešenje? • Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi Republike Srbije: Nakon određivanja zajedničkih interesa, ciljeva i zadataka – na sednicama skupština onih susednih opština (samouprava) gde neka nacionalna zajednica – koja je u državi u brojčanoj manjini – živi u brojčanoj većini, donošenjem odluke o saradnji i potpisivanjem ugovora ili dogovora o saradnji stvoriti a) neformalnu teritorijalnu autonomiju ili b) asocijaciju (savez, interesni savez, udruga i sl.) ovih opština/samouprava (zakon dozvoljava i stvaranje institucionalizovane saradnje, koje će instuticije samouprave članice zajedničko finansirati); – nasednicama skupština svih opština (samouprava) gde neka nacionalna zajednica – koja je u državi u brojčanoj manjini – živi u brojčanoj većini, donošenjem odluke o saradnji i potpisivanjem ugovora ili dogovora o saradnji stvoriti asocijaciju ovih opština / samouprava – na sednicama skupština zainteresovanih opština (samouprava) gde bilo koja nacionalna zajednica – koja je u državi u brojčanoj manjini – živi u brojčanoj većini, donošenjem odluke o saradnji i potpisivanjem ugovora ili dogovora o saradnji stvoriti zemaljsku asocijaciju.

13. Šta je rešenje? • Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi Republike Srbije: Evropska saradnja za one opštine (samouprave) koje su pogranične i graniče se sa matičnom zemljom one nacionalne zajednice koja je u državi u brojčanoj manjini a u opštini (samoupravi) u brojčanoj većini – sa pograničnim samoupravama sa druge strane granice potpisivanjem ugovora ili dogovora o saradnji stvoriti evropsku mikro- ili subregiju. Pretpostavke za uspeh • Dosledna decentralizacija i demokratizacija društva, • Obezbeđivanje sigurnih izvora finansiranja opština (samouprava) fiskalnom decentralizacijom.

14. Šta je rešenje? Moguće reakcije na predviđena rešenja Najverovatnije ocene od strane ekstremne desnice i levice: • Napad na integritet i suverenitet države, • Pokušaj otcepljenja, • Destabilizacija države itd. Od strane političkih snaga koji su na vlasti u Republici Srbiji: • Unapred nepoznata reakcija – zbog sastava koalicije (DSS, SPO, G17+, ...), – zbog izjava premijera (teritorijalna, kulturna i personalna autonomija za srbe u Kosovu i Metohiji), – zbog političke prakse u bližoj prošlosti – korišćenja dvostrukog aršina. Ako ova rešenja nećemo u praksi isprobati nikada nećemo saznati odgovor na sledeće pitanje: Kakve će biti reakcije?

15. Decentralizacija i ostvarivanje manjinskih prava na nivou lokalne samouprave Hotel “Lepenski Vir”31 maj - 1 juni 2004 god. Hvala na pažnji!