GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK

1. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK

2. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK -Globalizacijaje proces globalnog ekonomskog , političkog , kulturnog i verskog integrisanja i ujedinjenja Pojam globalizacije se koristi za opisivanje promena u društvima, u oblasti kulture, svetske ekonomiji, koje vode porastu međunarodne razmene i međusobne zavisnosti (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). • Globalizacija se često posmatra isključivo sa ekonomskog aspekta i tada se u prvi plan stavlja liberalizaciju trgovine odn. razvoj slobodne trgovine. • Iako je u toj oblasti najizraženija, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte društvvenih odnosa.

3. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Globalizacija u jednom od najrasprostranjenijih značenja je proces integracije svetske ekonomije . Globalizacija u ekonomiji polazi od koncepta da je svetska ekonomija skup nacionalnih ekonomija , međusobno povezanih sistemom međunarodne podjele rada , ekonomskih i političkih odnosa na svetskom tržištu i preplitanjem njihovih privreda na osnovu transnacionalizacija i regionalizacije . Na osnovu toga , jeformirana svetska tržišna ekonomija - i njen poseban dio geo - ekonomija . Globalizacija podrazumijeva drugačiji pristup infrastrukturi i nacionalnoom suverenitetu država glavnih aktera međunarodnih odnosa .

4. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Između 1910. i 1950. godine, serija političkih i ekonomskih lomova dramatično je umanjila značaj međunarodnih trgovinskih tokova. Početkom prvog svetskog i sve do kraja Drugog svetskog rata, kada su osnovane međunarodne ekonomske institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U posleratnom periodu, uz podršku međunarodnih institucija, trgovina se opet drastično razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, počeli su da se osećaju kako pozitivni tako i upozoravajući efekti globalizacije.

5. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Termin globalizacija je prvi put upotrebio profesor T. Levit sa Harvardske škole za biznis 1983. godine, kako bi opisao finansijsko tržište. Nakon toga je termin bio proširen na delovanje multinacionalnih kompanija. MMF definiše globalizaciju kao « rastuću međusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo povećanje i raznovrsnost broja međunarodnih transakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i generalizovana tehnološka razmena». Svetska banka definiše globalizaciju kao „slobodu i mogućnost pojedinaca i korporacija da uspostave međunarodne poslove sa licima iz drugih zemalja“.

6. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Ekonomska globalizacija – ima četiri oblika: a) protok dobara i usluga, tzv. slobodna trgovina, b)protok ljudi migracija, c)protok kapitala i d) protok tehnologija. Posledice ekonomske globalizacije su pojačane privredne veze i opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, te erozija nacionalnih suvereniteta u ekonomskoj sferi. Globalizacija je prepoznatljiva po trendovima od kojih se većina razvila nakon Drugog svetskog rata. To su veći uvećavanje protoka dobara, novca, informacija i ljudi; razvoj tehnologija, organizacija, pravnih sistema i infrastrukture (npr. internet).

7. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Ekonomske karakteristike globalizacije: • Veća stopa rasta međunarodne trgovine u odnosu na stopu rasta svetske ekonomije • Porast međunarodnog protoka kapitala, porast stranih direktnih investicija • Erozija nacionalnih suvereniteta i nacionalnih granica izazvana kao posledica brojnih međunarodnih ugovora. • Razvoj globalnih finansijskih sistema • Porast učešća multinacionalnih korporacija u svetskoj ekonomiji • Uvećana uloga međunarodnih organizacija, poput Svetske trgovinske organizacije, svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine, MMF i sličnih.

8. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK • Kulturalne karakteristike globalizacije • Veća međunarodna razmena u kulturi • Širenje multikulturalizma i lakši pristup kulturnim raznolikostima, na primer kroz izvoz filmova holivudske i bolivudske produkcije. Međutim, uvoz kulture može i da potisne lokalnu kulturu, da izazove umanjenje kulturne raznolikosti putem hibridizacije ili asimilacije. Najuočljiviji je oblik amerikanizacija ili, opštije gledano, vesternizacija, a prisutna je i sinosizacija (kinezizacija). • Rast međunarodnih putovanja i turizma • Veća imigracija, uključujući i ilegalnu imigraciju

9. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Globalizacija nije fenomen novijeg datuma. Međunarodna trgovina i finansije nikada nisu znali za granice svijeta. Čak i Biblija spominje putujuće trgovce koji su iz Vavilona donosili drago kamenje, svilu, slonovaču ili cimet. Muhamed je bio trgovac i jednom prilikom izjavio da devet desetina Božijih blagodati dolazi od trgovine, a samo jedna desetina od stočarstva. Marks i Engels su željeli da stvore radničku Internacionalu u svijetu u kome neće biti granica. Međutim, u antičko vreme, kada granice nisu bile kontrolisane, najveći deo stanovništva ke živeo na prostoru od nekoliko kvadratnih kilometara..

10. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Već od šesnaestog i sedmnaestog veka se pojavljuju svetski trgovinski i finansijski centri, Đenova, Amsterdam i malo kasnije London. Američki nobelovac iz ekonomije Pol Krugman tvrdi da je ekonomska integracija krajem dvadesetog veka veoma mnogo podsećala na onu sa kraja devetnaestog. 1880. godine, uvoz Sjedinjenih američkih država predstavljao je 8% bruto domaćeg proizvoda, a danas on iznosi 11%. U ono vreme su migracije ljudi i kapitala bile čak značajnije nego danas, ali se sve odvijalo sporije. Krah berze iz 1929. se tako odrazio na svetsku ekonomiju tek posle tri godine, dok je onaj od 19. oktobra 1987. zahvatio celi svet za samo dvadeset i četiri sata. Već 1948. godine, Danijel Halevi objavljuje delo «Ubrzanje istorije». Globalizacija je u stvari ubrzanje vremena i skraćenje distance na planetarnom nivou.

11. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Iako se globalizacija ponekad mješa sa amerikanizacijom i smatra za opasnost po kulturni identitet, suverenost država ili razvoj lokalne privrede, Sjedinjene Američke Države nisu prouzrokovale taj fenomen. On je pre svega rezultat tehnološke revolucije koja je omogućila efikasniju organizaciju rada i koja zahteva specijalizovanije poslove. Amerikanci samo preusmeravaju plodove globalizacije prema sebi, zahvaljujući svom vodećem položaju u svetskim odnosima.

12. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Nakon Drugog svetskog rata, glavni pokretači globalizacije bili su međunarodni trgovinski ugovori i institucije poput MMF-a, GAT, koje su delovale u pravcu uklanjanja trgovinskih barijera. Međunarodna trgovinska Konferencija u Urugvaju dovela je do stvaranja Svetske trgovinske organizacije (STO), kao institucije koja treba da posreduje u trgovačkim sporovima. Ostali bilateralni trgovinski ugovori, uključujući evropski Mastrihtski sporazum i Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, takođe imaju za cilj umanjenje prepreka i barijera u trgovinskoj razmeni.

13. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Rasprave se vode o prirodi globalizacije - da li je globalizacija stvarna pojava ili samo analitički artefakt (mit). Mnogi osporavaju stvarnost pojave globalizacije u istoriji. Tvrde da glavne odlike karakteristike globalizacije nisu ni ukorenjene koliko se smatra. Globalistička intervencionistička politika Sjedinjenih američkih država takođe smetnja za tvrdnje da je globalizacija neminovnost. Mnogi autori radije koriste termin internacionalizacija. Naglašavajući značaj nacije i države u internacionalizaciji, dok globalizacija negira nacionalne države. Ističe se da granice nacija, i dalje opstaju, i da su države nacije daleko od odumiranja, zato što se proces globalizacije i ne odvija. Po ovom stavu, istorijski gledano internacionalizacija još nije ustupila mesto globalizaciji. Projekat stvaranja Evropske unije ili trgovinski sporazum EFTA navode se kao glavna potvrda ovog stava.

14. GLOBALIZACIJA I MEĐUNARODNI POREDAK Današnji svet nailazi na sve više zajedničkih problema koji nemaju veze sa pojedinim nacijama. Na primer, zagađenje životne sredine ili globalno zagrevanje, problemi kojima se bavi pokret koji se začudo zove antiglobalistički, a koji zapravo predstavlja globalni pokret koji želi da se bavi ovim problemima upravo mimo država - nacija; svojim radom, narastanjem u društvenu organizaciju koja prevazilazi granice država - nacija, ovaj pokret je zapravo argument protiv teorije internacionalizacije, i predstavlja stvarnu pojavu globalizacije današnjeg društva.