Teme: 1) Definisanje poljoprivrede 2) Subjekti agroprivrede

1. Teme: 1) Definisanje poljoprivrede2) Subjekti agroprivrede Različiti pristupi definisanju poljoprivrede Poljoprivreda kao integralni deo ekonomskog sistema zemlje – poimanje i specifičnosti agroprivrede Agrar, agroprehrambeni sistem i agroprivreda Osnovni akteri farmerskog sektora: agrobiznis korporacije, porodične farme i kooperative Institucionalni okvir uklapanja porodičnih farmi u moderan sistem za proizvodnju hrane

2. Definisanje poljoprivrede – opšti pristup • “Poljoprivreda je jednostavna proizvodnja sirovih produkata ili proizvodnja koja prerađivačkoj industriji isporučuje sirovi materijal” ... • “Poljoprivreda je oblast proizvodnje u kojoj se proizvode, dorađuju ili prerađuju primarni proizvodi biljnog i životinjskog porekla radi zadovoljenja određenih čovekovih potreba” ... • U okviru opšteg pristupa definisanju poljoprivrede razlikujemo dva gledišta: • Definicije koje uključuju samo primarnu poljoprivrednu proizvodnju • Definicije koje modernu poljoprivredu izjednačavaju sa agrobiznis kompleksom • Širina poimanja poljoprivrede određena je stepenom opšte razvijenosti zemlje

3. Različiti aspekti definisanja poljoprivrede • Proizvodno-tehnološki i organizacioni pristup Da li poljoprivreda obuhvata samo primarnu proizvodnju ili objedinjava međusobno povezane delatnosti primarnog, sekundarnog i tercijalnog sektora? • Poslovno-pofesionalni pristup Da li je poljoprivreda način života ili biznis kao i svaki drugi biznis? • Radno-kultni pristup Da li poljoprivrednici imaju “urođeni” pristup svome poslu? • Ekološko-patriotski Da li je bavljenje poljoprivredom prevashodno profesija ili je to svojevrsni identitet? • Agro-globalistički pristup Da li konvencionalna poljoprivreda može na adekvatan način da odgovori izazovima globalnog problema na relaciji “hrana-siromaštvo-populacija”?

4. Poljoprivreda kao integralni deo ekonomije (proizvodno tehnološki i organizacioni pristup definisanju) • Agrobiznis, agrobiznis kompleks, agroindustrijski kompleks, agroprivreda = moderan sistem za proizvodnju i distribuciju hrane • Izum reči “agribusiness” se pripisuje John Davis-u, zameniku ministra poljoprivrede u Ajzenhaurevoj vladi – SAD 1956. god) i vezuje se za pokušaj rešenja problema kontrole tržišta • Kod nas je termin agroindustrijski kompleks lansiran početkom 1960-tih odakle se širio u drugim bivšim socijalističkim zemljama, danas zemljama u tranziciji • Da li je naš agrokompleks kopija američkog agrobiznisa?

5. Proizvodno tehnološki i organizacioni pristup definisanju (nastavak) • Definicija agrobiznisa: Agrobiznis predstavlja zbir svih operacija koje su vezane za proizvodnju i distribuciju vanpoljoprivrednih inputa, proizvodne operacije na farmi, te skladištenje, preradu i distribuciju poljoprivrednih sirovina i proizvoda od njih. Moderna poljoprivreda je homogena privredna delatnost koju obavljaju: sitne porodične farme, velike korporacije, kreditne institucije i drugi snabdevači inputima, marketing i prerađivačke firme, transportna mreža, veletrgovina, restorani i trgovina na malo.

6. Funkcionalna organizacija prehrambenog agrobiznisa u SAD

9. Analiza specifičnosti tržišta kukuruza:Proizvodnja, interna potrošnja i realizacija kukuruza kod nas Grafikon 1: Proizvodnja kukuruza

10. Kratak rezime osnovnih stavova o poimanju poljoprivrede • Širina poimanja poljoprivrede određena je stepenom opšte razvijenosti zemlje • Modernu poljoprivredu čine četiri osnovna sektora vezana za proizvodnju i distribuciju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda: • Inputni – predfarmerski sektor • Primarna poljoprivredna proizvodnja – farmerski sektor • Sekundarni – prerađivački sektor • Tercijalni – uslužni sektor • Upravljanje velikim ekonomskim sistemima (privredom kao celinom ili njenim sektorskim delovima): specifičnost upravljanja agroprivredom proističe iz karaktera osnovnog proizvoda koji nudi ovaj sektor ekonomije (hrana je socio-ekonomska i političko-bezbedonosna kategorija)

11. Ciljevi upravljanja agroprivredom: • Dostizanje targetiranog stepena samodovoljnosti u proizvodnji zdravstveno-prihvatljive hrane • Optimalna upotreba prirodno ograničenih resursa sa socijalno-ekonomske tačke gledišta, ali i uz uvažavanje principa strateške političke sigurnosti. • Održavanje određenog stepena ravnoteže između, po interesu, suprotstavljenih aktera unutar složenog prehrambenog sistema • Postavljeni strateški ciljevi u dokumentu “Strategija poljoprivrede Srbije” : (1) izgradnja održive i efikasne agroprivrede, (2) obezbeđenje zdravstveno-bezbedne hrane, (3) podrška životnom standardu za poljoprivrednike, (4) podrška održivom razvoju sela, (5) očuvanje životne sredine.

12. Modeli organizaciono-poslovne strukture savremenog agrara

13. Struktura agrosektora kod nas

14. Preduzeća i zadruge u Srbiji prema veličini poseda, 2004. Izvor: SGS, 2005. str. 264

15. Modeli porodične poljoprivrede

16. Modeli porodične poljoprivrede (nastavak) • Preduzetnički usmereni farmeri su nosioci tržišno orijentisane poljoprivredne proizvodnje, dok su tradicionalno usmereni farmeri identifikovani kao “ruralni svet” i pripadaju tzv. seljačkoj ekonomiji. • Tradicionalno usmereni farmeri su reprezenti tranzicije. To su danas mešovita gazdinstva ili naturalni proizvođači koji perspektivu opstanka u ruralnim područjima ne mogu vezivati za poljoprivrednu aktivnost. • Koliko jednih, a koliko drugih ima danas u Srbiji?

17. Tabela 3: Posedovna struktura unutar individualnog sektora poljoprivrede u Srbiji Popis 1991 i 2002.

18. Kako se u Strategiji poljoprivrede Srbije definišu osnovni akteri agroprivrede?

19. Registracija poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji (Izvor: Popis 2002, Knjiga 1, Poljoprivreda (Poljoprivredni fondovi), RZS i www.minpolj.sr.gov.yu)

20. Zašto insistiramo na posmatranju agroprivrede kao integralnog segmenta ekonomskog sistema zemlje? • Elementi ekonomskog sistema su: • Resursi • Subjekti • Aktivnosti • Institucije • Resursi (faktori poljoprivredne proizvodnje) – prirodni, ljudski i stvoreni. • Agroprivredni subjekti – preduzeća, zadruge, individualna gazdinstva, država. • Aktivnosti – proizvodnja, distribucija, raspodela i potrošnja. • Agrarne institucije – tržište poljorivredno-prehrambenih proizvoda, tržište zemljišta, ugovorno povezivanje aktera agrobiznisa, svojina, agrarni budžet, javna skladišta, ruralni budžet ...

21. Modeli integracije porodične farme u savremeni sistem za proizvodnju i distribuciju hrane • Nijedan model ne garantuje efikasno poslovanje poljoprivrednika bez uključivanja u širi sistem • Agrobiznis kompleks je sinonim za vertikalno povezivanje agroprivrede shvaćene u najširem smislu • Tri su osnovne alternative povezivanja: • Vertikalna koordinacija • Ugovorna proizvodnja • Vertikalna integracija • Zadruga (kooperativa) pruža dodatne mogućnosti za povezivanje aktera modernog agrobiznis kompleksa. Praksa razvijenih zemalja pokazuje da je ona tradicionalno prisutna nezaobilazna spona između primarnih proizvođača i ostalih segmenata agroprivrede.

22. Karakteristike marketing ugovorai ugovora o upravljanju proizvodnjom

23. Roždelski pioniri • 1844 • Problem siromaštva • Rešenje: Otvoriti svoju prodavnicu • Postavili principe zadrugarstva 1860 kapital 300.000 funti i 84 prodavnice

24. Tradicija zadrugarstva u Srbiji • 1846 osnovana prva zadruga u Bačkom Petrovcu • 1855 u Erdeviku osnovana zadruga naturalno-skladišnog tipa 'Vzájomnú sypáreň' tzv. Zadružni ambar • 1868 osnovana je prva kreditna zadruga tipa Šulce-Delič u Pivnicama • 1883 Prva organizacija sa tradicionalnom zadružnom unutrašnjom strukturom osnovana je u Rumi pod nazivom 'Oračka zadruga‘ • Zadružni savez Srbije je osnovan 1895. godine (Kraljevina Srbija među prvima u svetu – jedna od 12 zemlja osnivača Međunarodnog zadružnog saveza bila je i Kraljevina Srbija)

25. Definicija kooperative • ILO: “Zadruga je asocijacija u koju se ljudi dobrovoljno udružuju u cilju ostvarenja zajedničkih interesa kroz formiranje demokratski kontrolisane organizacije, u kojoj podjednako doprinose formiranju potrebnog kapitala prihvatajući fer raspodelu rizika i beneficije od poslovanja u kome članstvo aktivno participira” • ICA: “Zadruga je autonomna asocijacija lica dobrovoljno udruženih sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja kroz zajednički posedovano i demokratski kontrolisano preduzeće” • Osnovne karakteristike zadruge koje proizilaze iz definicije su: • Zadruga je autonomna • Zadruga je asocijacija lica • Lica su udružena dobrovoljno • Ulogu integratora imaju zajedničke ekonomske, socijalne i kulturne potrebe članstva • Zadruga je zajednički-posedovano i demokratski-kontrolisanopreduzeće

26. Ključne vrednosti zadružnog pokreta • Bazne zadružne vrednosti jesu samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost • Etičke vrednosti na kojima počiva zadruga su poštenje, otvorenost, društvena odgovornost i briga za druge. • Identifikacija navedenih vrednosti je od primarnog značaja za definisanje zadružnih principa. Treća generacija zadružnih principa (ICA-1995) obuhvata: • Dobrovoljno i otvoreno članstvo • Demokratska kontrola od strane članova zadruge • Ekonomska participacija članova zadruge • Autonomija i nezavisnost • Obrazovanje, obuka i informisanje • Međuzadružna saradnja • Briga za zajednicu

27. Značaj zadružnog pokreta u svetu ICA danas broji 230 članica iz 92 zemlje sa preko 800 miliona zadrugara. UN procenjuju da je oko 3 milijarde ljudi u svetu svoju sigurnost našlo u funkcionisanju kooperativa

28. Moguće forme i zastupljenost različitih zadružnih organizacija u svetu • Danas u svetu ne postoji društveno korisna delatnost koja se ne bi mogla obavljati preko zadružne organizacije i to u primarnom, sekundarnom i tercijalnom sektoru

29. Kako se ocenjuje značaj zadružnog pokreta u svetu? • Osnovni kriterijum: relevantnost i doprinos kooperative socijalnom i ekonomskom razvoju • Značajan deo populacije ostvaruje članstvo u kooperativama • Kooperative su značajan ekonomski učesnik na tržištu • Kooperative kreiraju i unapređuju zaposlenost

30. Značajni pokazatelji kooperativnog sektora u Evropi početkom XXI veka (podaci se odnose na 41 zemlju Starog kontinenta) • Deluje preko 90 nacionalnih zadružnih asocijacija • Oko 290 hiljada kooperativa udružuje oko 20 miliona porodica • Preko 140 miliona članova različitih kooperativa predstavlja 17.5% ukupne populacije (800 mil stanovnika) • Zemlje članice EU-15 imaju preko 83 mil članova različitih kooperativa (što predstavlja preko 22% ukupne populacije) • Različite kooprative zapošljavaju oko 5 miliona ljudi što čini ekvivalnent broju radnih mesta koja je kreiralo 25 najvećih evropskih poslodavaca • Prema broju kooperativa po sektorima redosled je sledeći: tercijalni 46%, primarni 38% i sekundarni 16%

31. KOLIKO SU VAŽNE POLJOPRIVREDNE KOOPERATIVE U EU UDEO KOOPERATIVA U PROMETU PO SEKTORIMA U ZEMLJAMA EU

32. Statistički profil kooperativa u Srbiji Izvor: Z.Zakić (2000) Koop menadžment, Dunav preving, Beograd str. 336

33. 800 POD STEČAJEM, BANKROTOM ILI OGROMNIM DUGOVIMA 1. “STARE ZADRUGE” “ŽIVE” SA PROBLEMIMA ALI BEZ DUGOVA I JOS UVEK POSTOJI POVERENJE ZASNOVANE NA ISKRIVLJENOJ PRAKSI NAŠEG ZADRUGARSTVA 2. “PRIVATNE ZADRUGE” 3. “NOVE GRUPE” (KOOPERATIVE) Problemi zadrugarstva u Srbiji

34. Problemi zadrugarstva u Srbiji • Eksterni problemi • Odnos prema zadrugama: Zadruge nekad i sad • Zadruga nije samo poljoprivredna zadruga • Ideološke zablude i deformisanost prakse (odnos države prema zadruzi) • Zadruge su shvaćene kao forma za poradničenje seljaka • Zadruga može imati bitnu ulogu u tranzicionom procesu • problem nezaposlenosti • poboljšanje položaja siromašnih slojeva stanovništva • Interni problemi • Kriza poverenja i farsa upravljanja zadrugom (zadruga je preduzeće ili udruženje)

35. Kreiranje ambijenta za razvoj zadružnog preduzetništva u Srbiji • Pozitivni odnos države prema zadružnom sektoru, • Harmonizacija zadružnih pravila na nivou MZS, • Stvaranje povoljnijih uslova poslovanja prilagođenih uslovima tranzicije (izgradnja imovinsko pravne samostalnosti) i • Razrešenje dileme • da li “zadružni model tranzicije” treba da bude ravnopravan sa “korporativnim modelom tranzicije”? • Da li nacionalni program adaptacije i restrukturiranja privredne strukture treba da računa sa aktivnijim učešćem zadruga u kreiranju novih radnih mesta? • Da li je propuštena šansa udarnog kruga naše privatizacije da se afirmiše zadružno preduzetništvo?

36. Nove forme udruživanja poljoprivrednika • Horizontalno povezivanje u strukovna udruženja Ugovorna zajednica ratara, Ugovorna zajednica voćara, vinogradara i korisnika drugih zasada, kao i Ugovorna zajednica stočara. • Poslovanje u okviru proizvođačkih organizacija • U eri globalizacije, udruživanje poljoprivrednika bazira na formiranju • regionalnih klastera ili • priključenju multinacionalnim kompanijama.

37. Zaključak • Restrukturiranje agrarne proizvodnje u Srbiji preduslov je uspešnog pozicioniranja naše zemlje na međunarodnom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. • O problemu restrukturiranja agrara treba raspravljati na regionalnim osnovama. • Većinsko učešće u raspolaganju osnovnim faktorima poljoprivredne proizvodnje ostvaruje individualni sektor. • Individualni sektor karakteriše rascepkanost poseda i prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva od 2.5 ha. • Komercijalizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji polaznu tačku treba da ima u redizajniranju uloge porodičnog gazdinstva i definisanju njegove optimalne veličine. Paralelno, restrukturisani i privatizovani veliki agrobiznis sistemi ostaju značajan oslonac razvoja agroprivrede u Srbiji.